Pontoni i pontonirska sredstva

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Po svim pravilima i ovo je PONTONSKI most doduše od inprovizovanih sredstava za kolonski prelaz PEŠADIJE ..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

kinezi, 1km /26min


rusi


nato(svabovi)


ne razumem se puno ali svidja mi se tehnika ruske inzinerije, nema vozila u vodi dok kod svabovaca vozila-nosaci ostaju u reci da nose one ploce pontonskog mosta.

sta kaze forumska inzinerija cija je tehnika bolja, brza, jednostavnija?

• 3Ovo se svidja korisnicima: WS2, voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do arapsko-izraelskih ratova i zarobljavanja delova kompleta pontonskog mosta PMP za Amerikance i Nato zemlje vrhunac tehnologije savladivanja vodenih prepreka pontonskim sredstvima je bio most Bejli u pontonskoj verziji i razni drugi slicni kompleti. Onda su kopirali ono sto je njihovim saveznicima palo u ruke i dobili su neke svoje verzije tog mosta koje su kasnije dogradjivali. Medjutim glavna stvar u celoj prici je da se Amerikanci i njihovi saveznici vise oslanjaju na amfibijska sredstva kao nacin prelaska prepreka dok druga strana svoju filozofiju bazira na pontonirskim sredstvima. Dakle oni to razlicito gledaju tako da je to tesko uporedivo. Ja mogu da sudim o onome sa cim sa imao priliku da se sretnem a to je PMP tj. PM M71 i smatram da je to jedan odlican komplet koji je dodatno poboljsan kasnijim modelima a koji je posluzio kao osnova za zapadne pontonske komplete. Kada su u pitanju amfibijska sredstva radio sam sa ruskim amfibijskim skelama GSP i transporterom PTS-M. Oba su zastarela, GSP koliko znam vise nigde nije u upotrebi a PTS-M se zadrzao u vojskama koje su ga imale a koje nemaju novca da kupe nesto novije. Rusi naravno imaju savremenija i bolja amfibijska sredstva kao i NATO ali ja to ne bih mogao da poredim jer nikada nisam imao priliku da uzivo vidim njihove mogucnosti ni da ih probam, a ono sto mozemo videti na YT, televiziji i slicnim mestima je sigurno prikazano u najboljem mogucem svetlu. Uostalom par puta su i mene snimali tokom rada na vodi, znam kako je sve izgledalo tokom snimanja a kako je na kraju bilo na onome sto je prikazano javnosti.

Jedino na ovaj deo pitanja cija je tehnika jednostavnija mogao bih reci da je na osnovu nekog iskustva, dostupnih informacija i sl. ipak ruska tehnika jednostavnija za rukovanje. Rogozin je nedavno izjavio da je ruska tehnika napravljena za rat a ne za paradu ili u prevodu mozda nije olicenje lepote ali radi ono za sta je napravljena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Dec 2017 22:13

:beer:

@:
na YT klipove reke su uglavnom mirne, jel moguce postavljanje pontonskog posta ili neke amfibiujske kombinacije na reke sa jacom vodenom strujom?

Dopuna: 25 Dec 2017 22:15

laicki postavljam pitanja jer sam laik za ovu temu, a zanima me.
da "popravim" pitanje, postoji li neki standard, do koje jacine vodene struje (dubinna reke, protok-brzina m/s, talasi ,sirina reke.. itd?) moze da se postavi ponton?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, WS2, KUZMAR
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

3m/s je maksimum za pontone,skele,polu skele i sl a iznad toga samo mostovi na stojnim potporama a i tu je limit za većinu lansirnih mostova samo malo iznad do 5m/s,

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema mojim GPS merenjima, brzina Dunava kod Zemuna je oko 5-6 km/h, a i tom brzinom fino nosi na dole..a to mu dodje oko 1 m/s tako da je ovo ogranicenje i vise nego odlicno!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, KUZMAR, WS2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dvared sam bio u sastavu ekipe koja je premostila DUNAV kod Ušća i Ratnog ostrva u pripremi za Paradu 1985.g i par dana kasnije kada je naglo nadošla Sava pa je sa 1 brzina toka bila u porastu te smo razdvajali iz prevencije da se ne iskida ali je i to još bilo ispod ta tri m u sekundi...
Jedino što ja znam je bio jedan kiks na Drini gde je tokom noći došlo do naglog porasta vodostaja usled čega su otvorene i neke uzvodne brane pa je umal fasovao most tamo negde 1984-5 beše a mi smo vadili šljunak iz korita i na samoj nam obali bili ostali dozeri no srećom pa se našao eko pametan da ih pomeri na vreme..
Takođe sam bio očevidac na jednoj vežbi gde je nabujala Lepenica kod Batočine podlokala stope na jednom rasponu ispod TMMa i jedan se Kraz strmopizdio jer je tok otišao preko maksimuma..
Nije se s otim zahebavati..
No i sami su Ameri fasovali negde pred beše nova 199 i neka pa im delovi pontona stigli Savom sve do Šapca i to se posle prepričavalo kad su kopirali PMP a pravila za isti su prekršili da se češu i di ih nije svrbelo a bruka im je VEČNA..

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 25 Dec 2017 23:05

Bese to Vojo pred novu 1996.godinu, ulazak snaga SFOR-a na teritoriju BiH i premoscavanje reke Save pontonskim mostom kod Orasja. Istina oni su napravili veoma dugacak most (izvori barataju raznim duzinama do cak 2 kilometra, u svakom slucaju daleko najduzi pontonski most napravljen na ovim prostorima) za sta im je prema njihovim izjavama za medije trebalo 1000 sati rada pri cemu nije navedeno nista detaljnije - da li je to ukupna broj ostvarenih radnih sati ili je ne daj Boze efektivno vreme koje im je trebalo za postavljanje, koliko je vojnika radilo, koliko tehnike... A na fotografiji je ono po cemu su ostali poznati. Ovako im je jednog jutra izgledala logorska prostorija.



Na ovoj drugoj fotografiji se moze makar priblizno videti da je most bio veoma dugacak i da je koliko cenim iskoriscena i neka ada na ovom mestu gde se most ``lomi``




Dopuna: 25 Dec 2017 23:23

E da dodam, nadjoh u arhivi NY tajmsa podatak da je most bio dugacak 650 jardi ili po konvertoru na Googlu negde oko 600 metara. Tamo je jos navedeno da je uradjen u 3 dela pri cemu je jedan deo bio dugacak oko 230 jardi, drugi oko 200 a treci preko 380. Znam da kada se to sabere to je vise od pomenutih 650, ali tako su napisali a mi sad ne mozemo to da izmerimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Je l' im tu pomogoše braća Madžari? Ko zna? Ili ko zna!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno KUZMAR 96.g. je bila ali sam malo rezrvisan pak tu potvrdu prepustio KO ZNA..
Za Mađare ne bi rekao da su im pomagali pošto VERUJEM da oni nisu taki dunsteri ni sa ovim tipom pontona a ni ćudi naših reka im ne bi bile ovolika nepoznanica kao kenjcima..
Verovatno im je onaj <FOREKA>zakazao sa prognozom vremena a i u pretvaranju jarda i fita im zafalilo malko metraže mosta pa ga SAVA odnela.
Sreća njiova pa se Šapčanska pontonjerija razume u pecanje pontona pa im te neposlušne pofatala i privela CURIK..
Ali da se tu ameri obrukaše za sve pare sa njiovom kopijom PMPa to je svakako notorna činjenica i laik je to morao da skonta sa priloženih slika i računice u potrebnom utrošenom vremenu za premošćavanje ..