DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

• 2Ovo se svidja korisnicima: darkojev, RVGoran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još jedna napomena za sve koji su u fazi izrade prve oplate. Veoma je važno da delovi platica prve oplate koje su obeležene ovde na slici budu dobro i celom površinom zalepljeni za kobilicu da ne bi bilo problema kod kasnije faze obrade. Ti delovi platica će u sledećoj fazi pre lepljenja druge oplate biti ošmirglani izdalja postepeno na nulu , to jest do same kobilice da se kada dođe faza lepljenja krmene i donje statve ( deo kobilice koji viri iz trupa) , ne pojavi kaskadni prelaz , to jest da se svedu na debljinu buduće zalepljene statve. Znači ti delovi platica moraju biti lepo namazani lepkom i zalepljeni po celoj površini kojom naležu na krmeni deo kobilice da se ne bi kada ih šmirglamo desilo da se odlepljuju sa kobilice , jer ćemo kod šmirglanja praktično skoro u potpunosti ošmirglati i izgubiti eksere kojima su platice bile zakovane za kobilicu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sta je ovo na ovom sajtu, jel su to neki planovi za brodove ?
da li ima negde na nekom sajtu za dzabe planova za ovaj nas brod ?

woodmodelbuilding.blogspot.com/p/plans-and-drawings.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro vece, pozdrav za sve modelare!
Ako moze molio bi za pomoc gosp. Jovana ili gosp. Solaica u koliko bi slojeva bilo najbolje da se lakira spoljna oplata i da li se smirgla svaki sloj laka izmedju lakiranja? Nabavio sam lak sa 30% sjaja na vodenoj bazi i za sada mi se svidja kako izgleda na palubama i u unutrasnjosti.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Galax, pop Goran, pru959, darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pop Goran ::Dobro vece, pozdrav za sve modelare!
Ako moze molio bi za pomoc gosp. Jovana ili gosp. Solaica u koliko bi slojeva bilo najbolje da se lakira spoljna oplata i da li se smirgla svaki sloj laka izmedju lakiranja? Nabavio sam lak sa 30% sjaja na vodenoj bazi i za sada mi se svidja kako izgleda na palubama i u unutrasnjosti.

Broj slojeva laka... zavisi i od toga kako želite da izgleda brod po završetku i to je u velikoj meri stvar ukusa i želje, mesta gde će da bude izlžen i slično. Voleo bih da čujemo i mišljenje g.din Jovana jer iako sam tvrdi da je brodomodelar početnik, očigledno je da ima izuzetno iskustvo u obradi drveta i njegova mišljenja visoko cenim.

Ja lično neću svoj model lakirati. Koristim posebnu tehniku za ovaj brod jer želim da izgleda rustično, patinirano, ... kao da je izvađen iz mora na suvi dok i izložen. Prvobitno sam želeo da celokupnu oplatu uradim od orahovog furnira i da sam sečem platice..... Međutim odlučio sam da probam jedan drugi pristup - testirajući na maloj priručno izrađenoj površini i svideo mi se efekat... Naime - uzeo sam mahagoni platice, malo ošmirglao površinu tek da bolje upija vodeni rastvor bajca a zatim naneo. Trik je u tome da imam određenu količinu odranije - vodeni bajc, tamni orah sa prilično izrazitim zelenkastim tonom. Kada sam video efekte, uradio sam deo strane broda i probao sa tim... efekat je bio - vrlo rustičan što mi se i svidelo sa jedva primetnim i mestimičnim toplijim tonovima u pozadini koji daje mahagoni.

Preko tako bajcovanog mahagonija daću samo jednu ruku zaštitne lazure - tamni orah i to tako da po nanošenju jednog sloja odmah ide brisanje sa utrljavanjem. Dobija se potpuno patiniran izgled drveta bez imalo sjaja ( ili sa malo sjaja ako se nakon šmirglanja po prvoj ruci doda druga ruka razređena uljnim razređivačem i ovlaš naneta i utrljana na dobro osušen prvi sloj.)

Pri tome naravno ne brinem ako se bajc i lazura malo nejednako nanesu i ostvare različite tonalitete na celom brodu ... to i daje ukupan efekat veštačkog "starenja" i željenu rustičnost..

Naravno... ovo je samo jedan mogući pristup lakiranju odnosno toniranju i bojenju broda.

U slučaju korišćenja laka koji imate, mislim da najviše 3 sloja dolaze u obzir sa međušmirglanjem da bi se ostvarila savršeno glatka površina i skinule sve moguće tačkice od mehurića vazduha u toku sušenja. Moguće je da bi 2 sloja bilo više nego dovoljno ako se lepo uradi prvi sloj i fino ošmirgla.. Verujem da bi G- Jovan mogao takođe da nam pruži svoje isustvo po tom pitanju.

Izgled mahagoni furniranog kaštela bajcovana "zelenim orahom" i pređena lazurom tamni orah, matirana površina bez imalo sjaja



Konačan izgled rustificirane palube, pretpela je niz bajcovanja/ slojeva lazure, zatim šmirglanja pa poliranje lazurom itd... Zadovoljan sam kako sad drvo izgleda "ostarelo"









Izgled boka delimično obloženog mahagoni oplatom, zatim jedna ruka vodeni bajc "zeleni orah" bez završnog sloja lazure boje oraha. Ovome predstoji još blago šmirglanje, prelazak sunđerom natopljenim u zeleni bajc cele površine, šmirglanje, pa onda jedan sloj lazure "Top Lasure" boje oraha sa brisanjem i utrljavanjem da se postigne glatka površina bez sjaja.

Kada celu oplatu od mahagonija završim i uradim sa 2 ruke vodenog bajca "zeleni orah", posebno ću da dodam malo zelenkasto-braon tona na delove gde se sliva voda sa palube (oni mali otvori između topova) kao i na nekim drugim mestima da bih dočarao erozju drveta pod uticajem vode i vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Vam na odgovoru i ja sam radio moje palube sa vodenim bajcom tamni orah pa sam ih potom blago smirglao zbog rusticnog izgleda, i sinoc sam lakirao jednu ruku sa lakom na vodenoj bazi sa 30% sjaja i izuzeto mi se dopao izgled. Zavrsni drugi sloj sam sam sekao platice od mahagonija jer sam njega nabavio (donacija od kuma ) i planiram da oplata bude u dve nijanse: sa tamnim orahom iznad povrsine vode i sa nekim jos tamnijim koji ce biti na delu koji je u vodi.Nadam se da cu okaciti fotografije mog dosadasnjeg rada za vikend. Pozdrav Goran
P.S. gosp. Solajicu brod Vam je fantastican!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Galax"]Napisano: 16 Nov 2013 22:46

Evo kakve sad ja nasao.


I da pitam: Da li je neko mozda nasao manje eksercice?

• 2Ovo se svidja korisnicima: pop Goran, darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svim vrednim drugarima. Evo i par nekih mojih zapažanja u vezi ove teme.
Ja sam isto kao i gospodin Šolajić pristalica ideje da brod treba da nosi otisak istrošenosti, ostarelosti, prošlih i teških vremena. Da se na njemu vidi da ga nije štedelo ni nebo ni more , a opet da ima svaki detalj i estetski i funkcionalni i da bude što verodostojniji pravom , koji je plovio , nosio i ratovao.
Zato i pokušavam koliko znam i umem da mu na svakom mogućem mestu dodam patine .Negde mi to više uspe, negde manje, još uvek sam nov u tome i još uvek lutam i trudim se da koristeći uglavnom tuđa iskustva odradim što bolje. Na primeru jedne fotografije moga jedrenjaka ću pokušati da objasnim par stvari.


Na ovoj fotografijise vidi deo palube , zid pramčanog kaštela i vrata na njemu.
Na vratima sam uradio patinu tako što sam na osnovni bajc u tragovima po ivicama i kanalima na samim vratima dodavao tamniji i to je da kažemo - može da prođe.Ne može da prođe to što su šarke i kvaka ostale "netaknute", kao juče stavljene- to nije dobro. Ako se radi patina onda svaki detalj mora da bude patiniran, jer je i svaki detalj realno bio izložen zubu vremena.
Sličan efekat bi se dobio kada bi vrata prebajcovali tamnijim bajcom , pa ih ošmirglali tako da bajc ostane samo u kanalima , koji glume zazor među daskama, pa potom sve ponovo prebajcovali svetlijim bajcom.
Same palubu sam bajcovao dok još nisu bile postavljene na trup, pa sam ih mestičavo šmirglao , a potom opet mestičavo zaprljao grafitnim prahom i potom prelakirao mat vodenim lakom 5% sjaj.
Sama fotografija, verovatno zbog svetla , ne daje pravu sliku. Pravim stanjem sam prilično zadovoljan, mada sada kada pogledam palubu g. Šolajića imam potrebu da nešto još doradim.
Paluba g. Šolajića je mnogo vernija od moje , a znam i zašto ( čovek je majstor ).
Evo ovako : spoj palube i pramčanog zida ( na mojoj fotografiji zaokružen crveno), nikako ne sme da bude tako oštar i izražen, greška je što je paluba suvoparno čista do samog zida .Mornari su palube čistili i glancali a najnepristupačniji delovi , oni gde se paluba sastaje sa zidovima ili bočnim stranama ili oko grotla , oko i ispod topova , ti delovi su morali da budu zaprljaniji. E, taj efekat, ja za razlikiu od g. Šolajića , nisam postigao, jer sam ja palubu prvo prebajcovao i prelakirao ,pa je onda postavio na mesto, a on je sve namontirao, pa tek onda bajcovao , pa prebrusio, pa bajcovao i brisao i sasvim je normalno da su i njemu , kao i mornarima u realnim situacijama, ona mesta koja su nepristupačna ostala malo "zamrljanija" , što automatski daje efekat rustičnosti.
To se sve lepo vidi na uokvirenim mestima ove njegove fotografije.




Kada radimo patinu, moramo da razmišljamo o realnim situacijama i da pokušamo da sagledamo , šta je to što se najviše haba i propada, pa da ga tako i predstavimo. Evo još jednog primera.
Gledajući onu moju fotografiju gore vidi se još jedna nepravilnost: paluba ispred samih vrata bi trebala da bude istrošenija negoli ona mesta okolo, jer je tu ipak veća cirkulacija ljudi.
Da ponovim: ja sam za to da se radi starenje , a ako se radi onda to treba da se vidi na svakom koraku i na svakom detalju, pa ću vezano za ovo tako i da se trudim da odradim svoj jedrenjak.
Što se tiče lakiranja, ja radim sa vodenim lakom u dva sloja . Obavezno je posle svakog sloja da se prethodni matira. Treba znati da svaki sledeći sloj donosi za neki procenat ili deo procenta veći sjaj od prethodnog . U dva tri sloja to povećanje sjaja je zanemarljivo. Kada se radi sa vodenim lakom nije problem ako lakirajući neku površinu nehotice zakačimo i onu koja je već lakirana- neće se posle sušenja ništa primetiti.
Pristalica sam lakiranja iz razloga što estetskih, što praktičnih, jer kod nelakiranih površina je mnogo veće sakupljanje i lepljenje prašine nego kod lakiranih. Drvo je zaštićenije ako ima lak na sebi nego ako ga nema . tragovi od cianoakrilata ( sekundnih lepila) koje često koristimo pri spajanju elemenata, će se izgubiti posle lakiranja, potpuno ili u najvećoj meri, za razliku od onih tragova na nelakiranim površinama.
Evo toliko, veliki pozdrav, Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gospodine pru959 dali mi mozete pomoci oko izrade prozora i vrata posto zelim da i kod mog jedrenjaka izgledaju isto.Interesuje me gde ste sekli laserski i u kom programu.UNAPRED HVALA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos jedno pitanje da li je moguce da se lepi sa lepkom za drvo posle lakiranja sa lakom na vodenoj bazi?

• 2Ovo se svidja korisnicima: pop Goran, darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem se Jovane na komplimentima U pravu ste potuno u vezi načina na koji sam radio moje palube... upravo je tako bilo. Ovaj hobi zahteva beskonačno strpljenje a palube su mi odnele veliki broj radnih sati i raznovrsnih operacija dok nisam bio zadovoljan konačnim izgledom. Upravo vođen idejom o neravnomernoh pohabanosti ili ulaštenosti palube o kome ste pričali me je naveo da idem redosledom koji ste opisali. Jedan detalj za ostale: sve spojeve trakica na palubi nakon lepljena i sušenja sam zasecao ponovo skalpelom ili nožićem a zatim položenim šilom, pod malim uglom utiskivao kanaliće na spojevima dasaka. nakon više slojeva bajca i lazure sa šmirglanjima - ti kanalići su ostali popunjeni kao na slici.
Ekseri za palube: svaki je ekser prvo probušen oprezno šilom, zatim malo udubljen drugom , malo zatupljenom alatkom a onda pravilno kružno formiran pomoću starinske, stolarske mastiljave olovke koja je isto - blago zatupljena a ne odmah naoštrena iz rezača- vrte sam ovlaženu mastiljavu olovku u krug dok se ne utisne u mekani furnir i formira savršen krug i malo udubljene sa svojom grafitnom bojom. naravno preko toga je opet dolazila lazura pa brisanje.....

Jedan koristan savet starih majstora i zanatlija za crno patiniranje mesinga- znači za naše topove, šarke i sl. Ko ima strpljenja ( i hrabrosti da radi sa opasnim materijama) mnogo je , mnogo bolje od farbanja Revelovim bojama jer je ovo hemijski postupak gde i dalje površina ostaje metalna a ne presvučena farbom.
Za crno bojenje mesinga koristi se "bajc" napravljen od 200g plavog kamena (poljoprivredne apoteke- kupuje se za pravljenje rastvora za prskanje protiv plamenjače) i 1 litar amonijaka ( 25% rastvor amonijum hidroksida - odnosno amonijaka za domaćinstvo) ako ima a može i od 10%) Ako je 25% amonijak , upotrebi se 200g plavog kamena, na 10% amonijaku - 100g plavog kamena na 1lit amonijaka.

Mesingane predmete dobro očistiti, odmastiti, ispolirati finom šmirglom da se ne vidi spojevi kalupa od livenja, i potopiti u ovaj rastvor zagasito plave boje. Rastvor može biti hladan ili blago samo zagrejan. Hladan rastvor će obojiti plakasto crno mesing u roku od 1-4 min, a rastvor zagrejan na oko 30C - će početi da boji već za nekoliko sekundi. Dobijena boja je zagasito crna sa plavkastim prelivom.

Pri potapanju treba stalno pokretati rastvor i mešati kako bi se dobio dobar efekat ravnomerno po celoj površini. Po završetku procesa predmete isprati hladnom vodom i ostaviti da se osuše. Ako se ovako obojeni predmeti blago istrljaju, ispupčene površine će malo izgubiti boje dajući "pohaban" izgled topovima. šarkama i sl.

Naravno upozorenje- raditi sa rukavicama , i zaštitnim naočarima, amonijak (amonijum hidroksid rastvor) je agresivan i opasan, isparenja su štetna, ako prsne u oči, i postupati sa merama opreza. Obezbediti ventilaciju prostorije dok se radi sa amonijakom, ili pustiti da se proces odvija na otvorenom- na terasi ili sl. izbegavati udisanje pare, dodir rastvora sa kožom i očima. Koristiti zaštitne rukavice ( gumene za domaćinstvo, gumene medicinske i sl.) i zaštitne naočare- jeftine su i dostupne- ja uvek koristim ovakve:



Po završetku hemijskog bojenja, ako nije istrošen, rastvor odložiti u plastične boce i čuvati za sledeću upotrebu. Delimično istrošen rastvor se može osvežiti dodavanjem plavog kamena i amonijaka, mada je bolje napraviti novi rastvor za sledeće bojenje. Ne prolivati u kanalizaciju.

Amonijačni rastvori
AMONIJAČNA VODA (NH4OH),TEHNIČKA, 25 % ,27 % NH3

Amonijum hidroksid:
OSOBINE
Amonijačna voda ili amonijum hidroksid je rastvor amonijaka u vodi sa vrlo visokim naponom pare amonijaka,što amonijačnoj vodi daje karakterističan oštar miris amonijaka.To je bezbojna,alkalna tečnost.
Uobičajeno se prodaje kao 25 % rastvor NH3 sa 20,5 % azota, kao i 27 % rastvor NH3 sa 22,2 % azota.
Amonijum hidroskid intenzivno napada obojene metale, posebno bakar i bakarne legure. Pri dodiru sa kožom stvara crvenilo i opekotine, nadražujuće deluje na sluzokožu organa za disanje, izaziva suzenje i povrede očiju.

MDK u atmosferi je 35 mg/m3.

Detaljni podaci za amonijak i postupanje : centrohem.co.rs/msds/srb/ms17.pdf