DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

s.solajic ::Nisam siguran da bi moglo da preostane dovoljno furnira od iste vrste za sve oplate sa unutrašnje strane ograde, čak i ako se vrlo racionalno troši. Ja sam tu stavljao orahov furnir koji sam kupovao posebno i sekao u trakice. Moguće je takođe kupiti jedan ekstra broj i tako završiti unutrašnje strane ograda.

Slika i uputstvo koje ste prikazali su su zaista moji: DeAgostini -Srbija je pokazao izuzetnu želju da unaprede model modifikacijama i doradama uputstava, naravno tamo gde je to moguće, imajući u vodu da su materijali za komplete već odavno pripremljeni. Međutim, sva uputstva do kraja serijala za Srbiju i nova serija od nedavno za Sloveniju će pre štampanja prolaziti kroz moju recenziju ii lekturu i biti izmenjena gde je to potrebno i moguće.

Želim da pohvalim ovu zaista izuzetnu spremnost i želju tima DeAgostini da unapredi izradu i kvalitet svojih modela kroz ovakav vid saradnje koji mi je ponuđen i koji sam prihvatio. To uostalom pokazuje njihovu visoku motivisanost da maksimalno zadovolje svoje kupce što je zaista vredno pohvala. Do kraja serijala videćete u uputstvima više izmena i slika - koje ste do sada već imali prilike da vidite i na ovom forumu kao i neke nove.

Najveći mi je problem što kod mene, u Požarevcu, ne postoji radnja u kojoj se bilo kakav modelarski i stolarski materijal može kupiti. Jedva sam uspeo da nađem štipaljke i stegice zahvaljujući ženi u radnji koja ih je naručila samo zbog mene. A da ne pričam o tome da sam boju i lak nabavio u Smederevu, u Požarevcu je nema! Verovatno ću ili dokupiti još jedan broj, što nije malo, ili opet potražiti u Smederevu. :-)
Zaista sve pohvale na spremnosti da nam pomognu što više! :-)
Šteta samo što nisu počeli da se savetuju sa vama od samog početka, ali mislim da ćete i od sada biti od velike pomoći! :-)
Veliki pozdrav!
Nikola

• 1Ovo se svidja korisniku: Kapetan Badza
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kapetan Badza ::Napisano: 28 Jan 2014 20:19

solajicu,pitanje za tebe-a u vezi otvora koji si pravio na donjoj palubi, kroz koji se ubacao tovar u balast broda, i koji je VECI od ova dva koja su nam dosla izrezana po planu deagostinija...interesuje me, posto je ovaj najveci otvor prekriven resetkama, kako su mornari tada rjesavali problem sa vodom koja bi kroz te resetke prolazila do donje palube (usled kise,talasa,oluja...)? jer vidim da si otvor postavio tacno ispod tog velikog otvora na kojem cemo staviti onaj camac. po nekoj mojoj logici onda bi voda ulivala i u balast..pitam jer namjeravam da napravim bas takav otvor kao tvoj..da li si ga tu napravio jer si morao (objektivno sada je to moguce samo na tom dijelu palube i izrezati,jer je vec sve zatvoreno), ili se inace u stvarnosti tu postavljao otvor? HVALA.





i da li ces i preko tog otvora stavljati resetke?

Dopuna: 28 Jan 2014 20:22

mislim,bas je bez veze,da ostavim samo ova dva otvora,a iz aviona se vidi da ni ono bure ne moze proci kroz njih..

OK, prvo odgovor, da, upravo su se tako postavljali otvori, jedan iznad drugoga. Rešetke su naravno mogle da se skidaju - i da se u lukama i pristanu kroz te otvore spušta koristan tovar. Nakon toga rešetke su vraćane. Zašto rešetke- ... pa , nije postojao drugi praktičan metod da se u unutrašnjosti broda na donjim palubama obezbedi dovoljno vazduha i svetlosti za posadu.

Naravno, voda ili kiša bi prodirale kroz te otvore ali, ono što nije prikazano na ovom brodu je to da su i na donjoj palubi postavljani na oplati broda otvori kroz koje bi se izlivala voda nazad u more. To je jedan od osnovnih razloga zašto su sve palube tada bile zakrivljene i uzdignute prema pramcu i krmi kao i zašto su bile blago ispupčene na sredini duž ose a spuštene u blagom luku prema ogradama tj. oplati- voda bi se vrlo jednostavno i brzo slivala ka sredini palube i oticala prema stranicama i kroz oplatu.

Naravno postojala je ne samo mogućnost već i praksa da se pred oluju, ili visoke talase rešetkasti otvori prekrivaju daščanim poklopcima koji su slagani tesno jedan uz drugi i tako bi sprečavali veći prodor vode. To ovde nije prikazano.

Ne treba zaboraviti da su Galeoni spadali u takozvane "tall ships" odnosno visoke brodove. Prodor talasa na palubu i potpalublje je bio moguć samo pri vrlo visokim talasima. Ipak ne treba zaboraviti da je bilo teško ploviti jedrenjacima, da je uvek prisutna vlaga zbog prodora vode kroz spojeve dasaka oplate, kroz relativno slabo dihtovane poklopce topovskih otvora, kroz ventilacione rešetke - svetlarnike, itd uvek bilo moguće.

Kaljuga broda gde se nalazila i balast UVEK je bila ispunjena delimično i sa manje ili više vode... to je retko kad bio potpuno suv deo broda. U slučaju prodora vode bilo kroz rešetke ili probojom trupa - voda se ispumpavala ručnim pumpama.

I na kraju , taj otvor sam napravio tu zato što je to bilo njegovo mesto a ne zato što sam zbog konstrukcionih razloga morao i da - i ovaj otvor će dobiti svoju rešetku nakon što popunim prostor ispod otvora raznoraznim korisnim tovarom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="s.solajic"]Napisano: 06 Nov 2013 9:35

OK evo mala škola elektronike za Kapetan Badžu i ostale koji nisu vični tome:

LED= Light Emitting Diode = dioda koja emituje svetlost ( bela, žuta, zelena, plava, crvena, infracrvena...)
Otpornik = element u električnom kolu koji unosi otpor proticanju struje, i time reguliše protok struje kroz neko kolo.

Napon za napajanje LED može da varira od 1,8 pa i do 3,5V u zavisnosti od tipa i namene. Bilo da se napajaju iz baterija ili ispravljača, kroz LED se ograničava struja umetanjem otpornika kao na slikama, a vrednost otpornika zavisi od napona napajanja i broja LED u rednom kolu.








Pitanje za Solajica: sve mi je ovde jasno oko spajanja ali imam jednu nedoumicu. Igrom slucaja od druga elektronicara mi je ostalo brdo tih led dioda I otpornika. Kako da znam njihove vrednosti? Otpornici vidim imaju neke kombinacije boja ali sijalice ne znam, jel se I one dele po bojama za razlicite napone? Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav maketari,opet pitanje za najiskusnije i opet lepak,koje lepkove koristimo za trake za izgradnju najvise oplate brodskog trupa i raznih greda na trupu,sastrane...od 46-og broja pa na ovamo?Mozda bi najbolje bilo da nam neko napise koji se lepkovi koriste do kraja...i naravno da pohvalim sve radove koje sam do sada vido ovde na forumu,posebno najiskusnije jer su stvarno od velike pomoci!!!HVALA unapred

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanja za Solajica.Da li ce Deagostini isporuciti manje topove za gornju palubu,ako ne gde nabaviti manje?Da li su postojali i nekakvi otvori ka toj kaljuzi ili balastu i da li su se rebra naseg broda videla kao na ovoj poslednjoj slici koju si postavio ili su bila oblozena unutasnjom oplatom i na donjim palubama?Hvala.

• 1Ovo se svidja korisniku: milan.s
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Jan 2014 17:45

slivce31 ::Pitanja za Solajica.Da li ce Deagostini isporuciti manje topove za gornju palubu,ako ne gde nabaviti manje?Da li su postojali i nekakvi otvori ka toj kaljuzi ili balastu i da li su se rebra naseg broda videla kao na ovoj poslednjoj slici koju si postavio ili su bila oblozena unutasnjom oplatom i na donjim palubama?Hvala.

1. DeAgostini je za ovo izdanje već pripremio sve materijale i svi topovi su iste veličine. Ko može da nabavi manje topove za gornju palubu , svakako bi to bilo dobru da uradi jer su topovi na gornjoj palubi UVEK bili manjeg kalibra i lakši od onih na donjim palubama.

Mislim da manje topove možete nabaviti na nekim malobrojnim adresama ovde u Srbiji kao što su :
brodomaketar.net, maketebrodova.rs/ i sl.

2. Kod manjih galeona i jedrenjaka, kamenje balasti često nije bilo prekriveno dodatnim podom pa se brodski tovar , burad i sl odlagalo i slagalo direktno preko balasti. Kod malo većih brodova, preko balasti od kamenja i se stavljao drveni pod koji je mogao potpuno da zatvori prostor do balasta ili samo delimično - sredinom broda kao neka šira staza a omoguaćvao je lakše kretanje, i slaganje tereta na najnižim nivoima broda. ... Sve je to zavisilo od veličine broda, broja paluba itd.

3. Rebra ( ona dodatna koja se vide u kaljuzi treba da na ovom modelu dočaraju malo bliže pravu konstrukciiju korita broda. Rebra kod galeona i brodova tog doba su bila jako gusto pakovana, gotovo jedno do drugog sa malim zazorima, zatim se sa spoljne strane stavljao prvi skoj oplate od dasaka, onda se katranisalo a često i postavljalo na oplatu platno od jedara natopljeno katranom pa onda drugi sloj oplate. Ovako retko postavljena rebra kao u našem brodu su samo ilustrativna i služe da bi se u mogao sastaviti broda ali ne odražavaju pravu konstrukciju. Ovo je uostalom nešto pojednostavljen model u kompletu za one sa manjim iskustvom u gradnji modela jedrenjaka, tako da je dosta detalaj ispušteno i nije obrađeno.
Spojevima u oba sloja su blago obarane ivice i tu se natiskivala kudelja koja kada primi vlagu nabrekne i potpuno zaptiva sve spojeve ( kao što danas koristimo kudelju kad spajamo vodovodne cevi i elemente)
Stvarni izgled konstrukcije rebara jedrenjaka:


Sa unutrašnje stranje se postavljala unutrašnja oplata- nekada celom povšinom a nekeda na donjim delovima broda kako bi se ukrutila konstrukcija i ojačao deo za balast i teret. samo na malim brodovima se to delimično izvodilo, na većini galeona i jedrenjaka od 16tog veka pa nadalje unutrašnja oplata je svuda postavljana na osnovnu konstrukciju rebara
Primer kaljuge sa balastom bez pokrivnog poda:


Primer galeona ( San Martin) sa pokrivenom kaljugom i balasti:




Primer galeona sa delimičnim podom iznad balasti



I kod našeg galeona preko konstrukcije rebara sa unutrašnje strane je stavljana oplata koja se na slici ne vidi trenutno ali ću je postavlti zajedno sa kamenjem balasta na način koji će nedvosmisleno pokazati kakva je bila konstrukcija u preseku.

Dopuna: 29 Jan 2014 18:07

[quote="Dragan Brajkovic Gale"]s.solajic ::Napisano: 06 Nov 2013 9:35

Pitanje za Solajica: sve mi je ovde jasno oko spajanja ali imam jednu nedoumicu. Igrom slucaja od druga elektronicara mi je ostalo brdo tih led dioda I otpornika. Kako da znam njihove vrednosti? Otpornici vidim imaju neke kombinacije boja ali sijalice ne znam, jel se I one dele po bojama za razlicite napone? Pozdrav!

Kada su u pitanju otpornici vrednost se kodira ovako:
michaels-electronics-lessons.com/images/resistor-color-code-all.gif
na primer: braon(1) crna(0) crvena(2 - DVE NULE) zlatna) (5%) je 1_0_00 ohms 5% tolerancija tj 1000 Ohms ili 1Kohm

Kada su u pitanu LED, generalno se mogu prihvatiti kao približnii sledeći parametri:
Red 610 < λ < 760 1.63 < ΔV < 2.03

Orange 590 < λ < 610 2.03 < ΔV < 2.10

Yellow 570 < λ < 590 2.10 < ΔV < 2.18

Green 500 < λ < 570 1.9[64] < ΔV < 4.0

Blue 450 < λ < 500 2.48 < ΔV < 3.7

Violet 400 < λ < 450 2.76 < ΔV < 4.0

Purple multiple types 2.48 < ΔV < 3.7
(Dual blue/red LEDs,
blue with red phosphor,
or white with purple plastic)

White Broad spectrum ΔV = 3.5

Kod standardnih LED ( ne high bright) tipične struje kroz diodu se kreću u rasponu od 5-30mA u zavisnosti od željenog sjaja, uobičajene vrednosti su 10-20mA. U odnosu na tu struju i date padove napona na diodiama, računate vrednost serijskih otpornika za ograničenje struje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Manji topovi-RC Srbija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cika miki ::Manji topovi-RC Srbija

Mislim da nisam razumeo. O čemu se radi?
Pozdrav, Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pru959 ::cika miki ::Manji topovi-RC Srbija

Mislim da nisam razumeo. O čemu se radi?
Pozdrav, Jovan.

Radi se o mestima gde se mogu nabaviti brodski topovi manjih dimenzija za gornju palubu našeg broda
rcsrbija.rs/brodovi/razno-1/razno-2/29-.....iage-5-pcs

Ovde su idealni topovi dužine 29mm koji odgovaraju palubnim topovima u našoj razmeri