Priča mi jedan tip tamo ratne zime 1993 na 94 pao mali snežić kaže odlučim ja da odem u lov na srne poneo AP M70 sa svega par metaka u okviru. Otišo svega 1 km od kuće u brda kad iz kleke iskoči srna ode ko metak a za njom vuk ukopao se u mestu i gleda u mene. J***m ti sunce ja se skamenio puška okačena u rame a ja zablokirao od straha kad me pogledo onim zelenim očima svega nekih 10-15m od mene taj susret je trajao svega 10-20 sekundi možda 30 okrenu se vučina i ode putem koim je i došao. A ja stajao još minut u mestu zgrčen 2 dana dolazio sebi razmišljao je**m ti sunce da je ćeo mogao me zaklati mesto srne a ja još automatsku poneo.
Kad smo kod šarplaninaca, nadam se da jedan off neće smetati.
Za degradaciju šaraca najviše krivim odgajivače i donekle standard koji nije definisao gornju granicu visine. To su odgajivači iskoristili da "pumpaju" visinu, ubacivanjem kavkaskog ovčara, bernardinaca pa čak i napuljskog mastifa. Mešanci tih pasa se ponovo ukrštaju sa čistokrvnim šarplanincima, a neki štenci već iz prve generacije takvog mixa se prodaju pod šarplaninac. Imao sam prilike i da vidim čoveka koji javno svog mešanca šarac x napolitano preporučuje za sparivanje sa ženkama šarplaninca da bi štenci bili krupniji.
Takvi mešanci su popularni još i na Kosovu i Metohiji, gde ih mahom Albanci koriste za borbe.
Isti narod pokušava stvori novu rasu zasnovanu na šarplanincu, tzv. "ilirski ovčar". Mnogi od njih i samog šarplaninca smatraju tim ilirskim ovčarem i svojataju ga.
Takvom pomodarstvu "samo da je veće, pufnastije i da je slatko" su ugrožene i ostale pastirske rase. Pored pomodarstva, kriv je i mentalitet našeg naroda kome uopšte nije bitno nacionalno blago pa smo tako svedoci izumiranja srpskog pastirskog psa, a pulin, i ako u velikom broju, formalno ne postoji zbog nemara našeg naroda (a Hrvati su standardizovali svoju "verziju" pulina pod nazivom hrvatski ovčar).
Kad smo kod toga i tipova šaraca, potpuno crni šarplaninci su odvojeni od rase i njih su Makedonci standardizovali u svoju rasu - karamana. Najbrojniji tip su gvozdeno-zeleni šarplaninci - murdževi. Oni su postali najpopularniji zahvaljujući Uroševiću najviše kome su se najviše svideli, pa su ga ostali sledili. Još uvek prisutan danas je karabaš. To su šarplaninci svetle boje tela sa tamnom maskom. Tigrasti su potpuno izumrli, a merdžani, potpuno beli psi kao sneg, se mogu naći u jako malim primercima u Makedoniji i, nisam siguran, verovatno i na Kosovu i Metohiji.
Izvorni primerci sa planina su u lakšem tipu, suvlji ali dosta oštriji od tzv. "izložbenih" pasa.
Dopuna: O nacionalnoj neodgovornosti govori i sama činjenica da je zvaničan naziv rase "Jugoslovenski ovčarski pas - šarplaninac", a patronat nad rasom imaju Srbija i BJR Makedonija.
Po srpskoj nomenklaturi pastirski i ovčarski pas nije isto. Šarac spada u pastirske pse, iako mu u imenu stoji ovčarski.
Sale ::Potpuno se slažem sa prethodnim komentarom.
Šarplaninci su totalno s*ebana rasa, barem u BG i okolini.
Psi nemaju ni karakter ni izdržlivost, i vrlo su plašljivi.
Imao sam ih, i mužjaka i ženku, i to iz jedne poznate odgajivačnice.
Žali Bože.
Zar je za BG i okolinu potreban Šarplaninac? Ok, ispraviću se - Šarplaninac sa "karakterom" (reci lepo - agresivan) i izdržljivošću?
Razumem naklonost ka rasi, ali grad je grad, i trebalo bi znati kakvi psi gradu odgovaraju. Ko pak ima stado na kakvoj čuk(c)i, široko mu kinološko polje.
hatman ::Kad smo kod šarplaninaca, nadam se da jedan off neće smetati.
Za degradaciju šaraca najviše krivim odgajivače i donekle standard koji nije definisao gornju granicu visine. To su odgajivači iskoristili da "pumpaju" visinu, ubacivanjem kavkaskog ovčara, bernardinaca pa čak i napuljskog mastifa. Mešanci tih pasa se ponovo ukrštaju sa čistokrvnim šarplanincima, a neki štenci već iz prve generacije takvog mixa se prodaju pod šarplaninac. Imao sam prilike i da vidim čoveka koji javno svog mešanca šarac x napolitano preporučuje za sparivanje sa ženkama šarplaninca da bi štenci bili krupniji.
Takvi mešanci su popularni još i na Kosovu i Metohiji, gde ih mahom Albanci koriste za borbe.
Isti narod pokušava stvori novu rasu zasnovanu na šarplanincu, tzv. "ilirski ovčar". Mnogi od njih i samog šarplaninca smatraju tim ilirskim ovčarem i svojataju ga.
Takvom pomodarstvu "samo da je veće, pufnastije i da je slatko" su ugrožene i ostale pastirske rase. Pored pomodarstva, kriv je i mentalitet našeg naroda kome uopšte nije bitno nacionalno blago pa smo tako svedoci izumiranja srpskog pastirskog psa, a pulin, i ako u velikom broju formalno nepostoji zbog nemara našeg naroda (a Hrvati su standardizovali svoju "verziju" pulina pod nazivom hrvatski ovčar).
Kad smo kod toga i tipova šaraca, potpuno crni šarplaninci su odvojeni od rase i njih su Makedonci standardizovali u svoju rasu - karamana. Najbrojniji tip su gvozdeno-zeleni šarplaninci - murdževi. Oni su postali najpopularniji zahvaljujući Uroševiću najviše kome su se najviše svideli, pa su ga ostali sledili. Još uvek prisutan danas je karabaš. To su šarplaninci svetle boje tela sa tamnom maskom. Tigrasti su potpuno izumrli, a merdžani, potpuno beli psi kao sneg, se mogu naći u jako malim primercima u Makedoniji i, nisam siguran, verovatno i na Kosovu i Metohiji.
Izvorni primerci sa planina su u lakšem tipu, suvlji ali dosta oštriji od tzv. "izložbenih" pasa.
Kraj off-a.
нисам "кучкар", али да се надовежем на ово. мој стриц је 1990. био на некој вежби на шар планини (војна полиција) и отуда је донео два штенета, цезара и чапу. не разумем се у керове, али по овом опису то су управо били карабаши. светле боје и са скоро целом црном главом. интересантно да су били пуно ситнији од ових да их назовемо градских шарова, мршавији, а глава им је била више шиљаста. цезара је задржао а чапу дао теткином свекру (исто село). и један и други имали су борбе са вуковима и из њих изашли живи, додуше са повредама али ништа страшно. цезар је и удавио два, иако није имао огрлицу. захваљујући њему ја сам одстрелио свог првог вука, ако се упуцавање вука у сопственом дворишту може назвати одстрел. чапа је наравно био чешће на удару (сам крај села према планини), али је он имао огрлицу и мушки ссе носио са њима. живели су 11 година и интересенатно је да су угинули у размаку од три дана. деда је после променио три шарпланинца, али ниједан није био ни принети цезару.
Nisam hteo da produbljujem off topic, ali moram da kažem da niko nije spominjao agresivnog psa. Agresivnost je kod pasa negativna karakteristika, i treba se korigovati. Agresivan i oštar pas, nije isto.
U čemu je razlika: agresivan pas kidiše na sve i svašta, najčešće jak strah prouzrokuje agresivnost. Pas laje i reži na svaki šum, ne razlikuje šta je prava opasnost i kada treba da reaguje. Tako može nastrnuti i na male pse, štenad, daleko bilo i na decu. Oštrina, jak karakter i slični pojmovi su poželjni kod pasa kao što je šarplaninac. To da li mu je mesto u BG i okolini, to je već neka druga tema, samo sam imao potrebu da razdvojim negativnu od pozitivne osobine.
Pokušao sam da pronađem sada snimke agresivnog psa na terapiji, ali nemam vremena da pronađem sada, da vidite kako zapravo izgleda agresivan pas a i daleko bi smo otišli od teme.
Da čuva dvorište?
Ne znam gde živiš tačno, ovde kod mene su provale u sred dana k’o dobar dan.
Dvorište koje ima malo “jačeg” psa nikada nije imalo posetioce.
Nama su obili kuću 7 dana pošto smo vratili mužjaka šarplaninca vlasniku.
Dalje, postoji dosta ljudi koji vole ovu rasu, to ti je sigurno poznato.
Dovoljno?
Dopuna: 26 Feb 2018 19:52
E, da, stvarno.
Ko je pomenuo agresivnost? Karakter te je asocirao na agresivnost?
Ili samo smatraš da ti treba drugima da određuješ kog psa će držati u dvorištu ili kući, m?
OK, šta bi ste onda vi podveli pod poželjan "karakter" kod Šarplaninca? "Oštrina"? Hajde da se ne lažemo, za početak.
Drugo, nikome ja ništa ne određujem, samo kažem - po mom mišljenju, držanje takvih pasa u gradskoj sredini, pa još od njih zahtevati "oštrinu" (moš' misliti), neodgovorno je i pomalo nalik produžavanju p.še SUV-om od 6 metara. Bujrum.
PS: To da je u BG negde provala u sred dana svakodnevna pojava - ne verujem. Takođe, za te slučajeve sasvim su dovoljni S.O.Dž.-e koji će alarmiranjem upozoriti vlasnika.
Mom su stricu digli novog Pasata. Uspavali psa, otvorili kapiju, sredili alarm na Golfu, isterali ga na ulicu, obili garažu, sredili alarm na Pasatu i odvezli ga.
Zatvorili garažu, vratili Golfa, zatvorili kapiju. Toni (pas), spava snom pravednika. A da je umesto Bul-Mastifa bio nepoverljivi džumara-galamdžija, možda stric ne bi morao ponovo da plaća već jednom pošteno plaćen auto.
