Hummer i njegova konkurencija

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misirac ::Ispravite me ako griješim, vojno vozilo je Humvee a Hummer je vozilo za civileburžuje koji vole da se Q.če.Prema tome naslov nije u redu ako se ne varam.
Jeste. Radi se o brendu korporacije koja se zvala na početku AMC (American Motor Corporation) koja je bila osnivać firme AM General, gde se Hummer proizvodio ako se ne varam, pa se posle menjao njen status i vlasnici. Radili su samo jednu vrstu osobnog vozila Hummer za civilnu i vojnu upotrebu (neko vreme i autobuse) pa nije bilo potrebe imenovati vozilo nekim svojim imenom kao poseban model. Vojno vozilo nazvali su u žargonu Humvee zbog imena HMMWV (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle), pa je tako Hummer bio civilni a HMMWV vojni model vozila.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, da, sto je najgore dan danas ni H2 niti H3 nisu nikakvi Hameri nego stari Sevi Suburban sa stilskom interpertacijom istog.

Tek je H1 bio baziran na HMMWV. Ostalo je sve zasnovano na osnovama Sevroletovih komercijalnih kamiona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako nekako Samo ne zaboraviti Forda F-550...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ShurikSST ::Da, da, sto je najgore dan danas ni H2 niti H3 nisu nikakvi Hameri nego stari Sevi Suburban sa stilskom interpertacijom istog.

Tek je H1 bio baziran na HMMWV. Ostalo je sve zasnovano na osnovama Sevroletovih komercijalnih kamiona.

Pa oni bas jesu Hameri. Civilna vozila sa military look-om koji treba da podseca na prvog Hamer-a koji potice od vojnog vozila HMMWV.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ShurikSSt i jazbar su kratko i jasno objasnili za nove Hamere, ili bolje reći novije pošto je komercijalni deo fabrike (proizvodnja pokrenuta za civile) praktično u fazi gašenja. Postojala je ideja da se fabrika proda Kinezima, počeli su i pregovori, ali od svega nije bilo ništa. Pošto je dalji interes za Hamere pod znakom pitanja i u američkoj vojsci, moguće je da je ovo kraj tog projekta. I inače je po nekim planovima čak iz sredine osamdesetih bilo predviđeno da Hameri budu u vojnoj službi do otprilike 2010. a da onda budu zamenjeni novom generacijom vozila... očigledno su svojim kvalietima nadmašili izvorna očekivanja.

civilna gama: Hummer H1, H3 i H2





Leonardo ::
...
037 ::Ipak, ovi se otvori mogu zatvoriti i taj problem je rešen.
Nisam video rešenje, a trenutno mi ništa ne pada na pamet. Ipak točkovi se deformišu usled težine te mi zato nije jasno kako se mogu zatvoriti, a da funkcioniše pri bilo kojim uslovima tokom eksploatacije.
Kasnim, a vidim da ti je Kibo već donekle odgovorio...
U principu, izgledali bi kao obični točkovi sa gumama koji bi unutar pneumatika imali konstrukciju. Već postoje razni takozvani ran-flet sistemi, gde je unutar gume, na naplatku, postavljena jedna felna od gume ili tvrde plastike koja ne dozvoljava da se auto usled probušene gume spusti na sam rub felne (levo na slici ispod).
Druga opcija je sa u istu svrhu ojačanim bokovima gume (desno na slici ispod).

Oba sistema imaju svrhu da povećaju bezbednost u slučaju naglog gubitka pritiska i da omoguće nastavak vožnje (naravno, smanjenom brzinom). Ta vožnja može trajati do 80 km ali se ne preporučuje jer je nakon nje obavezna zamena guma.




jazbar ::
037 ::^^
Blato bi moglo ozbiljno da poremeti balans točka – posebno ovde gde je otežano izbacivanje centrifugalnom silom jer su kanali postavljeni upravno u odnosu na njeno delovanje. Ipak, ovi se otvori mogu zatvoriti i taj problem je rešen.
Balans nije važan ako se vozilo kreće sporije po terenu. Dok bi za vožnju preko 80 km/h trebalo očistiti saće. I regularne gume se dobro zablate vožnjom po blatu, naravno ono odpade kod brže vožnje.
Slažem se da je 80km/č najuobičajenija brzina pri kojoj počinju da se značajnije osećaju nepravilnosti na prosečnom vozilu sa neizbalansiranim točkovima.
Ipak, ove nepravilnosti eksponencionalno postaju izraženije sa prirastom brzine, a proporcionalno veličini debalansa. Kod automobila je ova veličina od nekoliko grama do eventualno nekoliko desetina grama. A otvori na točku sa snimka deluju kao da imaju kapacitet za više kilograma nečistoća...
Mada, mislim da su na snimcima neke probne serije koje su namerno ostavljene otvorene da bi se lakše pratilo ponašanje same konstrukcije u različitim uslovima eksploatacije.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mareCar ::ShurikSST ::Da, da, sto je najgore dan danas ni H2 niti H3 nisu nikakvi Hameri nego stari Sevi Suburban sa stilskom interpertacijom istog.

Tek je H1 bio baziran na HMMWV. Ostalo je sve zasnovano na osnovama Sevroletovih komercijalnih kamiona.

Pa oni bas jesu Hameri. Civilna vozila sa military look-om koji treba da podseca na prvog Hamer-a koji potice od vojnog vozila HMMWV.

Pa jeste, nije da se ne slazem ali mozda sa malom zadrskom ili pojasnjenjem, HMMWV ili "hamvi" je vojna verzija. H1 je civilna verzija a H2 i H3 nisu nista nego Suburban i Silverado sa limarijom po ugledu na humvi i hamer. Ipak je H1 zasnovan na vojnoj verziji samo sto su dodali klima uredjaj i unatrasnje uredjenje uradili po civilnim standardima. Razlika je manja izmedju hamvija i H1 nego li izmedju H1 i H2/H3 familije. H2/H3 familija su obicni Sevroletovi modeli i nemaju puno sta zajednicko sa hamvijem. Zvati H2 i H3 hamerom je vise trik marketinskog dela Sevroleta. Da ne pridikujem bezveze i ne cepidlacim, dosta je. 037 se isto tako osvrnuo na to pa mozda smo rekli sto smo trebali.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HMMWV, ili Humvee, i jesu vojna vozila, ali Hummer ili "Hamer" su civilna vozila. Znam da to znas, ali u postovima uvek vezes rec "hamer" za vojno vozilo, sta ono nije.

H2 i H3 su pravi Hameri. Pravi civilni, debeli, ne-terenski, SUV-ovi za muskarce koji hoce da glume facu sa shatro rugged i military izgledajucim vozilom.

H1 je donekle jos bio upotrebljiv po terenu, jeste da je on prvi "Hamer" (Hummer) ali je vise civilna verzija vojnog terenca (bez svega sta je vazno za vojno vozilo) nego to sta je to ime posle ociglednije postalo, a sta je i on svojevremeno bio, tj. gore pomenuto civilno vozilo za "jake" muskarce koji hoce da voze debelo, musko, jako, vojno vozilo (kao np. Hulk Hogan, Schwarzenegger ranih 90ih, i drugi shabani).

Evo ga pravi Hamer (warning: los humor)
http://www.youtube.com/watch?v=nSz_lnPaX38

• 1Ovo se svidja korisniku: Kibo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pomenutim šabanima uopšte ne treba da glume,tj. proglasiti Švarcenegera,Hulka i armiju NBA igrača šabanima je komentar tipa 'šta bi dao da si na njihovom mestu',elem Divac je Linkolna Navigatora vozio,a Paspalj Forda Exped. i u Grčkoj dok je bio.
Po Frojdu vozilo je vaš produženi 'bip' , a čisto sumnjam da većini koji imaju u garažama i pomenute 'kamione' to 'bip' fali.....kupuju,jer se kupuje i što im se može,a i plaćaju ih za reklamu....malo je tu kupovine što im treba ili ga vole.
Šabani su pre naši anonimusi pošto Hamera ima više u Srbiji nego igde ako uporedimo broj stanovnika i broj pomenutih mačo terenaca,kamiona ili čemu već pripadaju.

AM General je 1998 počeo prodaju civilnih verzija M998 Humvee (koji je inače 1992 godište),a GM je 1998 otkupio brend (ime)
AM je projektovao i H2 (Krajslerova platforma)
H2 SUV i H2 SUT
Umesto da 2009 ode u stečajni deo GM,odlučeno je da ga GM zadrži u cilju istraživanja dalje prodaje,a zapravo su Kinezi (Sichuan Tengzhong Heavy Industrial Machinery Company) dali ponudu i kupovinu je sprečilo zvanično/nezvanično Kinesko ministarstvo trgovine,tj. Vlada , pošto istu navodno niko nije pitao za tu transakciju.Poslednji H3 je sišao sa trake 24 maja 2010,a mesec i po pre toga GM je zvanično saopštio da ukida brend i proizvodnju.2200 preostalih primeraka je dato na rasprodaju...
H3 i H3T je odrađen na platformi GMT355 (Chevrolet Colorado and GMC Canyon compact pickup trucks)

Da li je SUVs ili terenac treba pogledati u rečniku,pitati G-dina Alvirovića,konsultovati ekipu Top Geer-a , jer je krajnje diskutabilno kom segmentu šta pripada pošto ispada po svim testovima da je Honda CRV na 'terenu' mnogo veći terenac od većine samo proklamovanih terenaca.
Uostalom u tu temu posle poslednjeg Pariz - Dakar relija i plasmana autića marke Mini ne treba zalaziti,jer nije uopšte potrebno mnogo da od vozila za paradu napravite vozilo za pesak,blato,nagibe i dr. Doduše Mini je BMW-ov odavno,a i kompletna ponuda svega komercijalnog u svetu postaje ponuda nekoliko korporacija sa sličnim platformama,motorima i rešenjima.Razlikuje se samo po oblicima svetlosnih grupa,dimenzijama u mm i imenima.Da vam zatvore oči ne bi nikada pogodili u kom se vozilu vozite...

Što se tiče run-flet sistema,znam da samo Mišelin ima svoj koji može da pređe 80-120km brzinom od 50-80km/h...mada su verovatno to mogli samo sa probušenim pneumatikom...??? Znam da se radi kao na slici levo (na slici desnu varijantu niko ozbiljan ne koristi) i to se radi najviše u Indiji i Kini,ali nema govora o prelasku 120km posle havarije (lako je sa probušenom gumom,a kada je otkinut pneumatik i nema ga - ostaje plastika na felni?) i brzinama većim od 50km/h.Najčešće garantuju 30-50km autonomije i brzine ne veće od 40km/h.Tek da se sklone i spašavaju iz okruženja,sa obogaljenim vozilima...što i jeste najrealnije.Lično sam od NS do ŠA sa Hondom Civic vozio sa probušenom gumom,brzinom od 20-30km....gume praktično nije bilo posle 15-20km,a kada sam stigao kući,felna je bila za baciti,plastika ispod blatobrana nije postojala,a od pneumatika Pirelijevog ostalo par žica da se izbodeš...od felne i asfalta sam se mogao i zapaliti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

reklamerko ::
...
Što se tiče run-flet sistema,znam da samo Mišelin ima svoj koji može da pređe 80-120km brzinom od 50-80km/h...mada su verovatno to mogli samo sa probušenim pneumatikom...??? Znam da se radi kao na slici levo (na slici desnu varijantu niko ozbiljan ne koristi) i to se radi najviše u Indiji i Kini,ali nema govora o prelasku 120km posle havarije (lako je sa probušenom gumom,a kada je otkinut pneumatik i nema ga - ostaje plastika na felni?) i brzinama većim od 50km/h.Najčešće garantuju 30-50km autonomije i brzine ne veće od 40km/h.Tek da se sklone i spašavaju iz okruženja,sa obogaljenim vozilima...što i jeste najrealnije.Lično sam od NS do ŠA sa Hondom Civic vozio sa probušenom gumom,brzinom od 20-30km....gume praktično nije bilo posle 15-20km,a kada sam stigao kući,felna je bila za baciti,plastika ispod blatobrana nije postojala,a od pneumatika Pirelijevog ostalo par žica da se izbodeš...od felne i asfalta sam se mogao i zapaliti...
Ne bih se složio da niko ozbiljan ne koristi izvedbu sa ojačanim bokovima - dovoljno je reći da tu prednjače grupacije Gudjir i Bridžston, te da drže prvo mesto po prodaji ran-flet pneumatika. Sa druge strane, unutrašnji umetak (naplatak) koristi samo Mišelin grupa i to u manjem broju modela i dimenzija, iako su svi veći proizvođači eksperimentisali sa tim sistemom. Vreme će ipak najbolje pokazati ko je bio u pravu, imao je Mišelin i ranije genijalnih ideja koje su išle protiv opšte struje (radijalne gume, čelično platno karakase...) pa su kasnije postale standard.

Naravno, ove konstrukcije su pre svega predviđene za slučaj izbušene gume, kada dođe do gubitka pritiska, a ne i gubitka nekog (većeg) komada pneumatika.
Nisam pomenuo mogućnost prelaženja 120km, već preneo tvrdnje proizvođača da se posle oštećenja može preći do 80km, ali se ne preporučuje. Istina, neki ovo ograničavaju i na 50km.
037 ::
...

Oba sistema imaju svrhu da povećaju bezbednost u slučaju naglog gubitka pritiska i da omoguće nastavak vožnje (naravno, smanjenom brzinom). Ta vožnja može trajati do 80 km ali se ne preporučuje jer je nakon nje obavezna zamena guma.
...

Ipak, ne vidim da u sadašnjem stepenu razvoja ijedan od ovih sistema može imati ozbiljniju vojnu primenu.

U vezi sa ovim, kada su u "Četrnaestom oktobru" krajem devedesetih oklopljavali UAZ 469 za potrebe milicije (nisam siguran za vojsku) puno se eksperimentisalo upravo sa gumama, sa težištem na jeftinije sisteme.
Tako su isprobavali obične gume ispunjene nekim gelom koji je trebao da smanji gubitak pritiska u slučaju bušenja gume tako što bi pod pritiskom počeo da curi kroz novostvoreni otvor, a zatim se stegao (ne znam kako, ali nije očvršćavao unutar gume dok je pod pritiskom... možda su bile punjene nekim gasom, ne običnim vazduhom).
Drugi logični pristup je bila ugradnja punjenih guma. Iako ispuna nije bila od same gume, ovakvi točkovi su bili veoma teški, čineći vozilo još tromijim.

Možda bi trebalo razmotriti otvaranje posebne teme o gumama ukoliko se razgovor u ovom pravcu nastavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::reklamerko ::
...
Što se tiče run-flet sistema,znam da samo Mišelin ima svoj koji može da pređe 80-120km brzinom od 50-80km/h...mada su verovatno to mogli samo sa probušenim pneumatikom...??? Znam da se radi kao na slici levo (na slici desnu varijantu niko ozbiljan ne koristi) i to se radi najviše u Indiji i Kini,ali nema govora o prelasku 120km posle havarije (lako je sa probušenom gumom,a kada je otkinut pneumatik i nema ga - ostaje plastika na felni?) i brzinama većim od 50km/h.Najčešće garantuju 30-50km autonomije i brzine ne veće od 40km/h.Tek da se sklone i spašavaju iz okruženja,sa obogaljenim vozilima...što i jeste najrealnije.Lično sam od NS do ŠA sa Hondom Civic vozio sa probušenom gumom,brzinom od 20-30km....gume praktično nije bilo posle 15-20km,a kada sam stigao kući,felna je bila za baciti,plastika ispod blatobrana nije postojala,a od pneumatika Pirelijevog ostalo par žica da se izbodeš...od felne i asfalta sam se mogao i zapaliti...
Ne bih se složio da niko ozbiljan ne koristi izvedbu sa ojačanim bokovima - dovoljno je reći da tu prednjače grupacije Gudjir i Bridžston, te da drže prvo mesto po prodaji ran-flet pneumatika. Sa druge strane, unutrašnji umetak (naplatak) koristi samo Mišelin grupa i to u manjem broju modela i dimenzija, iako su svi veći proizvođači eksperimentisali sa tim sistemom. Vreme će ipak najbolje pokazati ko je bio u pravu, imao je Mišelin i ranije genijalnih ideja koje su išle protiv opšte struje (radijalne gume, čelično platno karakase...) pa su kasnije postale standard.

Naravno, ove konstrukcije su pre svega predviđene za slučaj izbušene gume, kada dođe do gubitka pritiska, a ne i gubitka nekog (većeg) komada pneumatika.
Nisam pomenuo mogućnost prelaženja 120km, već preneo tvrdnje proizvođača da se posle oštećenja može preći do 80km, ali se ne preporučuje. Istina, neki ovo ograničavaju i na 50km.
037 ::
...

Oba sistema imaju svrhu da povećaju bezbednost u slučaju naglog gubitka pritiska i da omoguće nastavak vožnje (naravno, smanjenom brzinom). Ta vožnja može trajati do 80 km ali se ne preporučuje jer je nakon nje obavezna zamena guma.
...

Ipak, ne vidim da u sadašnjem stepenu razvoja ijedan od ovih sistema može imati ozbiljniju vojnu primenu.

U vezi sa ovim, kada su u "Četrnaestom oktobru" krajem devedesetih oklopljavali UAZ 469 za potrebe milicije (nisam siguran za vojsku) puno se eksperimentisalo upravo sa gumama, sa težištem na jeftinije sisteme.
Tako su isprobavali obične gume ispunjene nekim gelom koji je trebao da smanji gubitak pritiska u slučaju bušenja gume tako što bi pod pritiskom počeo da curi kroz novostvoreni otvor, a zatim se stegao (ne znam kako, ali nije očvršćavao unutar gume dok je pod pritiskom... možda su bile punjene nekim gasom, ne običnim vazduhom).
Drugi logični pristup je bila ugradnja punjenih guma. Iako ispuna nije bila od same gume, ovakvi točkovi su bili veoma teški, čineći vozilo još tromijim.

Možda bi trebalo razmotriti otvaranje posebne teme o gumama ukoliko se razgovor u ovom pravcu nastavi.

A koji se upotrebljava u ozbiljnoj vojnoj primeni !!!!!!!!!!?????????