Vojni kamioni FAP (sve verzije)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, pedja63, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

даркангел@
Ja сам јасно написао да ми је свеједно ко ће узети ФАП,може са толиким субвенцијама било ко,па и како рече колега Николић и сами радници.Свака част адвокатском позиву/тачно ја увек држим страну клијенту...у овом случају ФАП-у.Ајде да кренемо редом/по Васиљевићу/
1.Као инжењер кажем ти да ће то најбоље знати неки елитни инжењер који већ годинама ради у ФАП-у/боље од нас обојице/
2.Кад се дође до гуше,прва ствар је ИМА ЛИ стварно воље/овде ДА мислим на Државу/да се проблем заиста трајно реши,или да се само спинује до...још једног мандата.
3.Ако заиста ИМА воље,расписати конкурс за генералног директора.Као што знаш такав човек мора приложити ПРОГРАМ,те се никако не може десити да тај сутра незна,шта фирма треба да производи,цистерне или ово или оно,јер уколико незна,неће бити у стању да уради квалитетан програм.Онда га изабрати /али не по партијској књижици/већ по стручности и програму,јер то макар у старту имплицира да он може бити дорастао изазову.
4.Дати му да САМ изабере најближе сараднике,и помоћи му.макар онолико колико би се субвенционисало страном инвеститору.У анексу уговора,дефинисати његове обавезе,пописати му имовину и именовати му непристрасан ,стручан НАДЗОРНИ ОДБОР.
5.Ако неко како рече неће да ради-добијаће отказ,ако не долази на посао,добијаће отказ,...али не по дифолту,итд.
6.Је ли Држава спремна да скине монопол и пусти неког да ради...не знам,лично сумњам...јер нико /барем у јавним иступима/уопште и не размишља у том правцу.Али видећемо,моја очекивања су крајње песимистична.
Желим ФАП-у пуно среће биће им потребна.

• 3Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre svega - neću komentarisati političku pozadinu jer nisam baš sposoban da to izvedem na način koji je adekvatan a da ostane u granicama pristojne komunikacije (a i ovime sam, uzgred, uglavnom sve rekao).

------ ------

Što se tiče novih vesti reći ću da je delegacija Tatre poslednja koja je posetila "14. oktobar" pre ovoga što se sa njim desilo a o čemu ću možda da napišem koju u temi o namenskoj. Normalno, nadam se da će Fap proći bolje iako je, iz mog laičkog ugla, ono što je nama potrebno da prvo sredimo stvari u svojim redovima inače če i mnogo veća kompanija od Tatre biti nedorasla zadatku.

Koga zanima pomenuta vest može da pogleda link ispod, tu je i video u kome kao implicitno pozitivan pominju model Fapa (!!!).

http://www.14-oktobar.co.rs/vesti/vest-1088.html

------ ------

Kada su kamioni u pitanju na forumu ima daleko većih stručnjaka od mene (čije javljanje, uzgred, očekujem), no, kako relativno pomno pratim auto-industriju, znam ponešto i o tom delu Tatre i moram da primetim da inženjerski i poslovno gledano njihovi proizvodi jesu vrlo interesantni.

Poslovno posmatrano kada bih povukao paralelu sa automobilima Tatra bi mogla da ima ulogu NSU-a a Sisu Seata. Dakle sa jedne strane imamo malog proizvođača koji pliva protiv struje i tehničkim rešenjima i svojim pomalo autističnim odnosom prema eventualnim kooperacijama, vazda neuspešnim, dok su sa druge strane Španci (ili Finci) nude tržištu proizvode na koje se niko ne mora navikavati, koji onima koji površno poznaju materiju deluju razrađenije, a koji suštinski retko imaju ikakvih bitnijih razlika u odnosu na model koji kopiraju. Umesto "Seat" se slobodno može čitati "Zastava", s tom razlikom da su kao samostalne kompanije Seat i NSU propale i utopile se u Folksvagen (NSU krajem šezdesetih a Seat početkom osamdesetih). Čak su i modeli u egalu - Seat je bolje razradio Fiatov model 600 (Tip 100, Fića) dok je Zastava uglavnom bila uspešnija u ostalim slučajevima... ali to je već van teme.

Projektantima Tatre treba dati jasnu prednost iz prostog razloga što su samostalno radili na velikom broju rešenja gde su imali prilike da pokažu, prošire i potvrde svoje znanje. Možda njihova filozofija konstruisanja nije bliska onoj Fapovoj, period prilagođavanja navikama Finaca bi bio verovatno kraći, ali kada govorimo o finalnom proizvodu - vozilima - ja sa drugima baš i ne vidim mogućnost za napredovanje. Ako posmatramo sadašnji tenutak to su dve male konzervativne fabrike bez perspektivne kadrovske baze, napuštene od iskusnih... Neće ni sa Tatrom ići lako, ali možda Fap prepozna sebe u težnjama Čeha da nađu način za popravljanje bilansa kada su u pitanju klasične konstrukcije kamiona. Tatra, naime, ima nesrazmerno veliku proizvodnju vozila sa centralnim cevastim kućištem (kao delom prenosa i noseće konstrukcije) i nezavisnim oslanjanjem u odnosu na uobičajenu kombinaciju klasične šasije i krutih osovina.

• 3Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Gargantua, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Avg 2015 10:03

MB120mm ::даркангел@
Ja сам јасно написао да ми је свеједно ко ће узети ФАП,може са толиким субвенцијама било ко,па и како рече колега Николић и сами радници.Свака част адвокатском позиву/тачно ја увек држим страну клијенту...у овом случају ФАП-у.Ајде да кренемо редом/по Васиљевићу/
1.Као инжењер кажем ти да ће то најбоље знати неки елитни инжењер који већ годинама ради у ФАП-у/боље од нас обојице/
2.Кад се дође до гуше,прва ствар је ИМА ЛИ стварно воље/овде ДА мислим на Државу/да се проблем заиста трајно реши,или да се само спинује до...још једног мандата.
3.Ако заиста ИМА воље,расписати конкурс за генералног директора.Као што знаш такав човек мора приложити ПРОГРАМ,те се никако не може десити да тај сутра незна,шта фирма треба да производи,цистерне или ово или оно,јер уколико незна,неће бити у стању да уради квалитетан програм.Онда га изабрати /али не по партијској књижици/већ по стручности и програму,јер то макар у старту имплицира да он може бити дорастао изазову.
4.Дати му да САМ изабере најближе сараднике,и помоћи му.макар онолико колико би се субвенционисало страном инвеститору.У анексу уговора,дефинисати његове обавезе,пописати му имовину и именовати му непристрасан ,стручан НАДЗОРНИ ОДБОР.
5.Ако неко како рече неће да ради-добијаће отказ,ако не долази на посао,добијаће отказ,...али не по дифолту,итд.
6.Је ли Држава спремна да скине монопол и пусти неког да ради...не знам,лично сумњам...јер нико /барем у јавним иступима/уопште и не размишља у том правцу.Али видећемо,моја очекивања су крајње песимистична.
Желим ФАП-у пуно среће биће им потребна.
E ovakva diskusija je potrebna.
1. Ovo je apsolutna istina i tu nema sta dodati
2. Sa ovim se isto slazem samo bih dodao sledece, sada vise nemaju previse prostora (politicari) da muljaju do sledeceg mandata posto im MMF dise za vrat (sto je dobro u ovom slucaju jer ih tera da resavaju problem). Dobra je stvar da ce do juna sledece godine nesto morati biti reseno ma kakvo to resenje bilo.
3. Problem sa direktorom je taj sto on nikada nece dobiti potpuno odresene ruke da pokusa da napravi profitabilnu proizvodnju, uvek ce politicari pokusavati da imaju odredjeni uticaj.
Takodje problem su i subvencije jer drzava time daje sama sebi te subvencije a to bi tesko pravdali pred MMF-om bas zbog tih uticaja politike.

Ako privatizacija ne uspe, jedini nacin da FAP delimicno prezivi je da ga kao sto se pominjalo stave pod delimicnu/potpunu vojnu kontrolu i da proizvodi samo vojne varijante modela za VS i MUP. Naravno ovde se onda tri stvari moraju uraditi a to je da VS i MUP zajedno narucuju godisnje bar 100 kamiona, da se drasticno smanji broj zaposlenih na nivo koji je potreban da se proizvodnja obavlja dakle sigurno ne vise od 300 ljudi i cena mora biti tolika da pokrije troskove proizvodnje ali bez profita. Ni ovo nije najsrecnije resenje ali bi se sacuvala ova vrsta industrije.

4. Zato sam vise za privatizaciju jer bar onda postoji mogucnost povecanja proizvodnje ali i zaposlenosti, no u svakom slucaju i ja zelim FAP-u srecu ali da ne uzimaju subvencije nego da rade.

Dopuna: 30 Avg 2015 10:36

037 ::
Projektantima Tatre treba dati jasnu prednost iz prostog razloga što su samostalno radili na velikom broju rešenja gde su imali prilike da pokažu, prošire i potvrde svoje znanje. Možda njihova filozofija konstruisanja nije bliska onoj Fapovoj, period prilagođavanja navikama Finaca bi bio verovatno kraći, ali kada govorimo o finalnom proizvodu - vozilima - ja sa drugima baš i ne vidim mogućnost za napredovanje. Ako posmatramo sadašnji tenutak to su dve male konzervativne fabrike bez perspektivne kadrovske baze, napuštene od iskusnih... Neće ni sa Tatrom ići lako, ali možda Fap prepozna sebe u težnjama Čeha da nađu način za popravljanje bilansa kada su u pitanju klasične konstrukcije kamiona. Tatra, naime, ima nesrazmerno veliku proizvodnju vozila sa centralnim cevastim kućištem (kao delom prenosa i noseće konstrukcije) i nezavisnim oslanjanjem u odnosu na uobičajenu kombinaciju klasične šasije i krutih osovina.
Fino si ovo objasnio, samo imaj u vidu da ko god da dodje imace negde oko stotinjak kamiona prodaje u Srbiji sto za VS, MUP i ostale privatne i javne korisnike. Ova cifra je premala i treba im jos musterija koje bi morale biti izvozno orjentisane.
Za Fince kontam logiku jer gledaju rusko trziste a mi smo neuporedivo jeftinija radna snaga pa bi im se isplatilo, takodje imali bi laksu prodju na okolnim trzistima zbog verovatno nize cene i blizine fabrike.
Recimo kod TATRE ti nemas problem sa okolnim trzistima jer su vec blizu i poprilicno su razvijeni po istocnoj Evropi. Pitanje je da li smo mi njima uopste potrebni posto je stotinjak sigurnih kamiona godisnje premalo za otvaranje nove fabrike a sigurno nemaju toliko benefita od nas kao sto bi Finci imali?

• 5Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, ray ban11, zumzum, victoria, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna proslogodisnja, ne zna se autor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

darkangel ::Za Fince kontam logiku jer gledaju rusko trziste a mi smo neuporedivo jeftinija radna snaga pa bi im se isplatilo, takodje imali bi laksu prodju na okolnim trzistima zbog verovatno nize cene i blizine fabrike.
Recimo kod TATRE ti nemas problem sa okolnim trzistima jer su vec blizu i poprilicno su razvijeni po istocnoj Evropi. Pitanje je da li smo mi njima uopste potrebni posto je stotinjak sigurnih kamiona godisnje premalo za otvaranje nove fabrike a sigurno nemaju toliko benefita od nas kao sto bi Finci imali?
Koliko znam Tatra godišnje u Rusiji proda do stotinak kamiona a Sisu ni toliko. Kada bi se našao model po kom bi Fap tu nešto drastično popravio bilo bi odlično ali mi je, uprkos veličini tržišta, čudno i kada mnogo veći proizvođači naprave dobar rezultat u Rusiji jer to je bukvalno prodaja snega Eskimima. Tu je primer Kamaza koji je šezdesetih zamišljen kao fabrika koja će moći da proizvodi više kamiona nego svi ostali proizvođači na svetu zajedno - kapaciteti su projektovani na oko 250 hiljada vozila godišnje - a da ne pominjemo druge proizvođače i kooperacije... Razvijati novu infrastrukturu da bi se prodaja popravila od 0 na 100 ili 200 komada ili širiti postojeću da bi sa 100 otišla na 200 ili 300?

Ipak, ja sam to gledao prvo iz tehničkog pa onda iz nekog drugog ugla, jer nisu u pitanju banke nego fabrike. Evo kako...

Tipična Tatra je kamion sa vazdušno hlađenim V8 motorom koji pogoni sve osovine preko menjača integrisanog u centralno cevasto kućište (sa ulogom noseće konstrukcije) zajedno sa blokirajućim "kruna" diferencijalima (cilindričnog kućišta i sistema vratilo kroz vratilo sa parelelnim osama svih zupčanika) koji prenose moment nezavisno oslonjenim točkovima. Rezultat ovoga su srazmerno pouzdana vozila velike prohodnosti, udobnosti i dugih servisnih intervala u složenim uslovima upotrebe.

Tipični Sisu je mnogo bliži nekom proseku: tečnošću hlađeni motor uobičajeno pogoni zadnju/zadnje osovinu/osovine preko klasično pozicioniranog menjača koji kardanima prenosi moment do klasičnih diferencijala pozicioniranih u krutoj osovini dok sve na okupu drži klasična šasija.

Sve iznad nabrojano Tatra samostalno proizvodi po sopstvenim projektima a u ponudi ima i opcije ugradnje tuđih motora i menjača. Sisu se daleko više oslanja na licence i ugradnju već gotovih kupljenih komponenti. Sisu bi u saradnji sa Fapom dobio samo povećane kapacitete (koliko je ovo njima zaista potrebno?) a Tatra bi mogla da ih iskoristi za razvoj proizvodnje konzervativno rešenih vozila na kojima ponovo ubrzano radi.

Sve u svemu najviše bih voleo da neki od savremenih giganata uđe u posao sa Fapom, ali u varijanti ove dve opcije jasnije vidim potencijal za obostranu korist sa Tatrom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::
Koliko znam Tatra godišnje u Rusiji proda do stotinak kamiona a Sisu ni toliko. Kada bi se našao model po kom bi Fap tu nešto drastično popravio bilo bi odlično ali mi je, uprkos veličini tržišta, čudno i kada mnogo veći proizvođači naprave dobar rezultat u Rusiji jer to je bukvalno prodaja snega Eskimima. Tu je primer Kamaza koji je šezdesetih zamišljen kao fabrika koja će moći da proizvodi više kamiona nego svi ostali proizvođači na svetu zajedno - kapaciteti su projektovani na oko 250 hiljada vozila godišnje - a da ne pominjemo druge proizvođače i kooperacije... Razvijati novu infrastrukturu da bi se prodaja popravila od 0 na 100 ili 200 komada ili širiti postojeću da bi sa 100 otišla na 200 ili 300?
Covek bi rekao da si u pravu, ali nije uvek istina ono sto se cini logicnim. Malo sam guglao i pronasao sam par podataka (istina ovo je info iz 2008 ali posto nemam previse vremena niti znam Finski, dovoljno je dobro kao pokazatelj). Najvise kamiona koje izvoze u Rusiju su oni za drvnu gradju, u clanku dole navode ugovor za 103 kamiona ali se i pominje da su u zadnjih 18 meseci prodali oko 200 kamiona u Rusiju bez ovog ugovora. Inace cisto da napomenemo da od svih zapadnih zemalja Finci imaju mozda i najvise rasirenu trgovinu sa Rusima tako da im njihovi proizvodi nisu nista manje nepoznati nego npr. Ceski. http://www.compiler.fi/tradestation/finland/bizfin.....-pr09.html
Citat:
Ipak, ja sam to gledao prvo iz tehničkog pa onda iz nekog drugog ugla, jer nisu u pitanju banke nego fabrike. Evo kako...
Naravno da se slazem da treba gledati i tehnicku stranu price ali budi svestan da je ona samo jedna od aspekata svakog posla, hocu da kazem da "od drva ne vidis sumu" ako se samo fokusiras na tehnicki aspekt.
Citat:
Tipična Tatra je kamion sa vazdušno hlađenim V8 motorom koji pogoni sve osovine preko menjača integrisanog u centralno cevasto kućište (sa ulogom noseće konstrukcije) zajedno sa blokirajućim "kruna" diferencijalima (cilindričnog kućišta i sistema vratilo kroz vratilo sa parelelnim osama svih zupčanika) koji prenose moment nezavisno oslonjenim točkovima. Rezultat ovoga su srazmerno pouzdana vozila velike prohodnosti, udobnosti i dugih servisnih intervala u složenim uslovima upotrebe.
Hajde da rasclanimo po trenutnim modelima da bi bilo jasnije i preciznije.
T810 - jedini koji ima konvencionalnu sasiju jer ga nije TATRA osmislila vec za sitne pare kupili koncept i malo ga doradili. Koristi portal axles (koji je pravilan prevod?) ali i strani motor i kabinu (Renault) kao i ZF transmisiju.
T163 - fakticki namenski pravljen za Ruse i najvise koriscen za kamenolome, rudnike i slicno. Ima Tatrin vazdusno hladjen motor i transmisiju kao i njihovu "specificnu" sasiju. Ali 6x6 i 4x4 varijante i motor je sa Euro V sto znaci ne pravi se vise za EU
T815 - i ostali njegovi derivati koriste Tatrinu sasiju i kod starijih modela njihov vazdusno hladjeni motor i njihovu transmisiju. Ali kod novih modele -6, -7 koristi se vodeno hladjeni motor i transmisija (strani proizvodjaci, vise verzija). Inace napomena da njihovi vazdusno hladjeni motori zadovoljavaju samo do Euro V standrda pa se ne mogu vise prodavati u EU ali mogu jos par godina u Rusiji (1.1.2016. Euro V postaje obavezan za Rusiju)
Tatra Phoenix kao najnoviji i najbitniji model koji i dalje koristi njihovu sasiju ali strani motor (Paccar), kabinu (DAF) i transmisiju (ZF, Allison)

Dakle zakljucak je da jos postoji u proizvodnji gotovo potpun "njihov" kamion ali da se prelazi sa novom generacijom na uvoz motora, kabine i transmisije. Znaci jos koja godina je moguca prodaja po perifernim trzistima starijih modela.
Citat:
Tipični Sisu je mnogo bliži nekom proseku: tečnošću hlađeni motor uobičajeno pogoni zadnju/zadnje osovinu/osovine preko klasično pozicioniranog menjača koji kardanima prenosi moment do klasičnih diferencijala pozicioniranih u krutoj osovini dok sve na okupu drži klasična šasija.
Sta je u globalu bolja varijanta, stvarno necu ni da pokusavam da pogadjam ali opet ne bih ni SISU lako otpisivao po pitanju prohodnosti iako na prvi pogled TATRA stvarno deluje bolje po tom pitanju.
No cini mi se da su u vojnim varijantama oba ova proizvodjaca mnogo bolja nego li FAP.
Citat:
Sve iznad nabrojano Tatra samostalno proizvodi po sopstvenim projektima a u ponudi ima i opcije ugradnje tuđih motora i menjača. Sisu se daleko više oslanja na licence i ugradnju već gotovih kupljenih komponenti.
Naveo sam gore lepo sta se pravi a sta uvozi tako da ni TATRA vise nije samostalna, daleko od toga. Nista nije u boljoj situaciji nego SISU po tom pitanju, mozda samo za van evropska trzista ali je i to pitanje.
Citat:
Sisu bi u saradnji sa Fapom dobio samo povećane kapacitete (koliko je ovo njima zaista potrebno?) a Tatra bi mogla da ih iskoristi za razvoj proizvodnje konzervativno rešenih vozila na kojima ponovo ubrzano radi.
Sto se tice SISU nasao sam info da im je proizvodnja tokom 2013 bila 400 kamiona i da su morali da zaposljavaju dodatan broj radnika da povecaju proizvodnju.
http://www.investinfinland.fi/articles/news/manufa.....cks/99-888
Tatra vec ima razvijenu T810 seriju koja je u klasi nasih FAP kamiona (4x4, 6x6) tako da im nije potrebno nase "znanje" koje ja bih dodao prilicno diskutabilno ako pogledamo starosnu strukturu ali i kolicinu proizvodnje zadnjih 20 godina.
Citat:
Sve u svemu najviše bih voleo da neki od savremenih giganata uđe u posao sa Fapom, ali u varijanti ove dve opcije jasnije vidim potencijal za obostranu korist sa Tatrom.
Mislim da se slobodno mozemo pozdraviti sa idejom da nas kupi neki gigant. Licno nemam nista protiv TATRE ali ni protiv SISU ali ako moramn dati prednost nekome onda je to SISU.

Iako TATRA proizvodi duplo vise kamiona (800 vs 400) tu je bas po meni potencijalni problem da nas kupe jer treba imati u vidu da su oni svojevremeno bili ogromna firma sa jako velikom (citaj komunistickom) proizvodnjom i da je ovo drasticno smanjenje kapaciteta za njih. Njima se ne bi isplatio FAP samo zbog stotinjak kamiona za Srbiju posto to lako mogu da nadomeste povecanjem svojih kapaciteta, a opet izvoz iz Srbije na okolna trzista pravi problem maticnoj fabrici jer su to i njena trzista.
Sa druge strane SISU nema tih problema jer su konstanto privatna firma pa su optimizovani za najveci moguci profit sto se moze videti po tome da su prodali svoj "deo" koji pravi osovine kada im posao nije bas cvetao. Sa druge strane njima stotinjak kamiona predstavlja povecanje kapaciteta od 25% + sto nije zanemarljivo a kada dodamo u pricu situaciju da su oni fakticki nepostojeci na nasem i okolnim trzistima to moze samo povecati traznju za njihovim modelima a nece praviti konkurenciju maticnoj fabrici u Finskoj.

Ima jos jedan faktor u ovoj prici, a to su troskovi radnika posto podrazumevam da bi bilo koji kupac FAP-a imao iste uslove odnosno da bi bio oslobodjen manje vise svih troskova prema drzavi. Prosecna plata u Srbiji je 363 evra dok su one u Ceskoj 721 evro (2x veca) i u Finskoj 2300 evra (7 puta veca). Troskove trasnsporta uvoznih komponenti uzmimo da su iste posto je ta racunica jako komplikovana.

Za kraj sam namerno izdvojio pricu o Rusiji posto ocigledno i jedni i drugi izvoze tamo a to bi bilo i jedno od ciljanih trzista iz nase fabrike. Nisam uspeo da nadjem kako se krecu carine na izvoz kamiona iz EU u odnosu na izvoz iz Srbije ali ako uzmemo pretpostavku da su identicne (mozda je sva ona prica Vucica o ovom izvozu i zbog FAP-a a ne samo FIAT-a) onda plate imaju jako veliki uticaj na cenu pa Finci tu imaju mnogo vise razloga da kupe FAP nego Cesi.

• 1Ovo se svidja korisniku: darkangel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

darkangel ::037 ::
Koliko znam Tatra godišnje u Rusiji proda do stotinak kamiona a Sisu ni toliko. Kada bi se našao model po kom bi Fap tu nešto drastično popravio bilo bi odlično ali mi je, uprkos veličini tržišta, čudno i kada mnogo veći proizvođači naprave dobar rezultat u Rusiji jer to je bukvalno prodaja snega Eskimima. Tu je primer Kamaza koji je šezdesetih zamišljen kao fabrika koja će moći da proizvodi više kamiona nego svi ostali proizvođači na svetu zajedno - kapaciteti su projektovani na oko 250 hiljada vozila godišnje - a da ne pominjemo druge proizvođače i kooperacije... Razvijati novu infrastrukturu da bi se prodaja popravila od 0 na 100 ili 200 komada ili širiti postojeću da bi sa 100 otišla na 200 ili 300?
Covek bi rekao da si u pravu, ali nije uvek istina ono sto se cini logicnim. Malo sam guglao i pronasao sam par podataka (istina ovo je info iz 2008 ali posto nemam previse vremena niti znam Finski, dovoljno je dobro kao pokazatelj). Najvise kamiona koje izvoze u Rusiju su oni za drvnu gradju, u clanku dole navode ugovor za 103 kamiona ali se i pominje da su u zadnjih 18 meseci prodali oko 200 kamiona u Rusiju bez ovog ugovora. Inace cisto da napomenemo da od svih zapadnih zemalja Finci imaju mozda i najvise rasirenu trgovinu sa Rusima tako da im njihovi proizvodi nisu nista manje nepoznati nego npr. Ceski. http://www.compiler.fi/tradestation/finland/bizfin.....-pr09.html
.Eto, ja pogledao spisak iz 2013. i nema ni jednog Sisua.

https://en.wikipedia.org/wiki/Automotive_industry_....._in_Russia

Nema veze, moja poenta je bila u tome da koncentrisanije oslanjanje samo na rusko tržište deluje kao rizik.
darkangel ::Citat:
Ipak, ja sam to gledao prvo iz tehničkog pa onda iz nekog drugog ugla, jer nisu u pitanju banke nego fabrike. Evo kako...
Naravno da se slazem da treba gledati i tehnicku stranu price ali budi svestan da je ona samo jedna od aspekata svakog posla, hocu da kazem da "od drva ne vidis sumu" ako se samo fokusiras na tehnicki aspekt.Normalno, ali neću da pišem o ekonomiji kada se u nju jedva razumem. Mogu da posmatram i druge stvari ali je bez veze da ih komentarišem.
darkangel ::... portal axles (koji je pravilan prevod?) ...Portal axle – izdignuta kruta, recimo. U potpunosti pripada krutim osovinama, „živa“ je (pogonski elementi su kruto povezani sa njom) a koristeći rešenje redukcije kod glavčina omogućava veći klirens u odnosu na osovinu bez redukcije. Mana joj je što naglašava problem visokog težišta, još više od klasične, što je i logično.

Ne sviđaju mi se krute osovine iako su kod teretnjaka prepoznate kao prihvatljive. Deluju jednostavno i jeftino ali ako ih stabilizujemo kako treba postaju skupe i složenije od nezavisnog ogibljenja a problem uticaja momenta na oslanjanje u pravilu ostaje i tada. I da - kruta osovina se može stabilizovati ali stabilnost vozila sa krutom se teško može porediti sa onom koju imaju vozila sa nezavisnim vešanjem, izuzev, eventualno, na idealnom asfaltu, mada ni tu kruta baš ne može da ima prednost. Stvar kompromisa, ali ako može da se bira...
darkangel ::Hajde da rasclanimo po trenutnim modelima da bi bilo jasnije i preciznije.
T810 - jedini koji ima konvencionalnu sasiju jer ga nije TATRA osmislila vec za sitne pare kupili koncept i malo ga doradili. Koristi portal axles (koji je pravilan prevod?) ali i strani motor i kabinu (Renault) kao i ZF transmisiju.
T163 - fakticki namenski pravljen za Ruse i najvise koriscen za kamenolome, rudnike i slicno. Ima Tatrin vazdusno hladjen motor i transmisiju kao i njihovu "specificnu" sasiju. Ali 6x6 i 4x4 varijante i motor je sa Euro V sto znaci ne pravi se vise za EU
T815 - i ostali njegovi derivati koriste Tatrinu sasiju i kod starijih modela njihov vazdusno hladjeni motor i njihovu transmisiju. Ali kod novih modele -6, -7 koristi se vodeno hladjeni motor i transmisija (strani proizvodjaci, vise verzija). Inace napomena da njihovi vazdusno hladjeni motori zadovoljavaju samo do Euro V standrda pa se ne mogu vise prodavati u EU ali mogu jos par godina u Rusiji (1.1.2016. Euro V postaje obavezan za Rusiju)
Tatra Phoenix kao najnoviji i najbitniji model koji i dalje koristi njihovu sasiju ali strani motor (Paccar), kabinu (DAF) i transmisiju (ZF, Allison)

Dakle zakljucak je da jos postoji u proizvodnji gotovo potpun "njihov" kamion ali da se prelazi sa novom generacijom na uvoz motora, kabine i transmisije. Znaci jos koja godina je moguca prodaja po perifernim trzistima starijih modela.Realno ja tu vidim problem samo sa Tatrinim motorima. I stari V8 se može „naterati“ na nove standarde ali se postavlja pitanje isplativosti. Sa druge strane ti standardi se često ne primenjuju na radne mašine (tu je i namenska). Ostalo je u redu. Menjač, kabina, konstrukcija... sve to ne podleže standardu Euro V. Razumem da kupci sada češće žele, recimo, konfornije menjače ali i Tatra već ima automatizovani u svojoj proizvodnji. Stvar izbora a za teže uslove rada Tatrina rešenja uglavnom predstavljaju prednost.

Vrlo je indikativno što je i pomenuti Feniks uprkos usmeravanju u mejnstrim predviđen za teže uslove rada. Recimo, pored ovoga što si nabrojao, u osnovi ima doboš kočnice.
darkangel ::Citat:
Sve iznad nabrojano Tatra samostalno proizvodi po sopstvenim projektima a u ponudi ima i opcije ugradnje tuđih motora i menjača. Sisu se daleko više oslanja na licence i ugradnju već gotovih kupljenih komponenti.
Naveo sam gore lepo sta se pravi a sta uvozi tako da ni TATRA vise nije samostalna, daleko od toga. Nista nije u boljoj situaciji nego SISU po tom pitanju, mozda samo za van evropska trzista ali je i to pitanje.Ja bih pre to nazvao opcijama nego zavisnošću. Tatra može samostalno da proizvodi, Sisu ne. Kao što je „14. oktobar“ pored domaćih (sopstvenih i eks-Ju) kupcima nudio i Katerpilarove komponente, Kaminsove motore...
darkangel ::Citat:
Sisu bi u saradnji sa Fapom dobio samo povećane kapacitete (koliko je ovo njima zaista potrebno?) a Tatra bi mogla da ih iskoristi za razvoj proizvodnje konzervativno rešenih vozila na kojima ponovo ubrzano radi.
Tatra vec ima razvijenu T810 seriju koja je u klasi nasih FAP kamiona (4x4, 6x6) tako da im nije potrebno nase "znanje" koje ja bih dodao prilicno diskutabilno ako pogledamo starosnu strukturu ali i kolicinu proizvodnje zadnjih 20 godina.Slažem se - znanje nije potrebno, pre kapaciteti, kao što sam napisao iznad (baš u rečenici koji si citirao).
darkangel ::Iako TATRA proizvodi duplo vise kamiona (800 vs 400) tu je bas po meni potencijalni problem da nas kupe jer treba imati u vidu da su oni svojevremeno bili ogromna firma sa jako velikom (citaj komunistickom) proizvodnjom i da je ovo drasticno smanjenje kapaciteta za njih. Njima se ne bi isplatio FAP samo zbog stotinjak kamiona za Srbiju posto to lako mogu da nadomeste povecanjem svojih kapaciteta, a opet izvoz iz Srbije na okolna trzista pravi problem maticnoj fabrici jer su to i njena trzista.
Sa druge strane SISU nema tih problema jer su konstanto privatna firma pa su optimizovani za najveci moguci profit sto se moze videti po tome da su prodali svoj "deo" koji pravi osovine kada im posao nije bas cvetao. Sa druge strane njima stotinjak kamiona predstavlja povecanje kapaciteta od 25% + sto nije zanemarljivo a kada dodamo u pricu situaciju da su oni fakticki nepostojeci na nasem i okolnim trzistima to moze samo povecati traznju za njihovim modelima a nece praviti konkurenciju maticnoj fabrici u Finskoj.Prednost Tatre po meni leži u tome što Sisu nema proizvod kojim bi se izdvojio na tržištu. Sve što Finci prave može se naći i kod drugih proizvođača, čak i sklopljeno od istih komponenti (ako je cilj Rusija možda će pre razmisliti o proizvodnji tamo). Sa druge strane Tatra je već iskoristila prilike i zauzela pojedine tržišne niše u kojima je zauzela vrlo solidne pozicije.

Deluje da će prosečnoj fabrici biti lakše da osvoji proizvodnju prosečnih Sisua nego prosečnih Tatri, no ja mislim da je Fap Tatri zanimljiv pre svega zbog konzervativnijih proizvoda dok bi ono po čemu je Tatra prepoznatljiva ostalo da se proizvodi u Češkoj.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::
Eto, ja pogledao spisak iz 2013. i nema ni jednog Sisua.

https://en.wikipedia.org/wiki/Automotive_industry_....._in_Russia

Nema veze, moja poenta je bila u tome da koncentrisanije oslanjanje samo na rusko tržište deluje kao rizik.
Hvala na ovim informacijama
Koliko ja njih shvatih Rusija je samo jedno od trzista gde bi se iskoristile prednosti nasih malih plata i eventualno nizih carina.

Citat:Portal axle – izdignuta kruta, recimo. U potpunosti pripada krutim osovinama, „živa“ je (pogonski elementi su kruto povezani sa njom) a koristeći rešenje redukcije kod glavčina omogućava veći klirens u odnosu na osovinu bez redukcije. Mana joj je što naglašava problem visokog težišta, još više od klasične, što je i logično.

Ne sviđaju mi se krute osovine iako su kod teretnjaka prepoznate kao prihvatljive. Deluju jednostavno i jeftino ali ako ih stabilizujemo kako treba postaju skupe i složenije od nezavisnog ogibljenja a problem uticaja momenta na oslanjanje u pravilu ostaje i tada. I da - kruta osovina se može stabilizovati ali stabilnost vozila sa krutom se teško može porediti sa onom koju imaju vozila sa nezavisnim vešanjem, izuzev, eventualno, na idealnom asfaltu, mada ni tu kruta baš ne može da ima prednost. Stvar kompromisa, ali ako može da se bira...
Ja se ne razumem u ovo i bas je dobra prica, hvala na objasnjenju.
Ali iz nekog su se razloga Cesi odlucili da T810 rade na ovaj nacin za svoju vojsku. Da li je u pitanju cena ili nesto drugo ne znam...
I T815-7 postoji u vojnim varijantama i sa 4x4 ali su ipak isli na T810
Citat:
Realno ja tu vidim problem samo sa Tatrinim motorima. I stari V8 se može „naterati“ na nove standarde ali se postavlja pitanje isplativosti. Sa druge strane ti standardi se često ne primenjuju na radne mašine (tu je i namenska). Ostalo je u redu. Menjač, kabina, konstrukcija... sve to ne podleže standardu Euro V. Razumem da kupci sada češće žele, recimo, konfornije menjače ali i Tatra već ima automatizovani u svojoj proizvodnji. Stvar izbora a za teže uslove rada Tatrina rešenja uglavnom predstavljaju prednost.

Vrlo je indikativno što je i pomenuti Feniks uprkos usmeravanju u mejnstrim predviđen za teže uslove rada. Recimo, pored ovoga što si nabrojao, u osnovi ima doboš kočnice.
Slazem se za ovo oko motora ali namerno sam naglasio civilne standarde jer bi se maksimalno 50-ak kamiona godisnje pravilo za VS dok bi ostalo bilo sa Euro VI standardom za civilno trziste.

Mozda je TATRA sa tehnicke strane stvarno bolji izbor za mnoge stvari, no kao sto smo svi svesni nije samo to odlucujuce, cak sta vise...

Citat:
Ja bih pre to nazvao opcijama nego zavisnošću. Tatra može samostalno da proizvodi, Sisu ne. Kao što je „14. oktobar“ pored domaćih (sopstvenih i eks-Ju) kupcima nudio i Katerpilarove komponente, Kaminsove motore...
Definitivno TATRA ima bolje uslove ako nista sve im je u okviru iste firme, dok SISU i osovine kupuje od druge firme odnosno SISU AXLES. Ovo je tehnicki gledano tako, ali ekonomski ne mora nuzno da bude tako pa cak je i efikasnije kod manje proizvodnje da se vise stvari nabavlja od podizvodjaca.

Citat:
Slažem se - znanje nije potrebno, pre kapaciteti, kao što sam napisao iznad (baš u rečenici koji si citirao).

Prednost Tatre po meni leži u tome što Sisu nema proizvod kojim bi se izdvojio na tržištu. Sve što Finci prave može se naći i kod drugih proizvođača, čak i sklopljeno od istih komponenti (ako je cilj Rusija možda će pre razmisliti o proizvodnji tamo). Sa druge strane Tatra je već iskoristila prilike i zauzela pojedine tržišne niše u kojima je zauzela vrlo solidne pozicije.

Deluje da će prosečnoj fabrici biti lakše da osvoji proizvodnju prosečnih Sisua nego prosečnih Tatri, no ja mislim da je Fap Tatri zanimljiv pre svega zbog konzervativnijih proizvoda dok bi ono po čemu je Tatra prepoznatljiva ostalo da se proizvodi u Češkoj.
Definitivno TATRA odudara od vecine proizvodjaca nekim svojim resenjima i imaju neko svoje trzisno mesto u tome kao i prepoznatljivost. Ja i dalje nisam preterano ubedjen u neku dobru finansijsku pricu za njih kupovinom FAP-a pa cak i da prebace T810 proizvodnju kod nas kao jedinog kamiona sa standardnom sasijom,

Inace nezavisno od toga ko bi eventualno kupio FAP ja bih najvise voleo da vojni kamioni budu upravo to a ne preradjene civilne verzije kao sada. Dakle T815-7 ili E13TP sve ostalo je nedovoljno dobro.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas sam čuo da se Granična Policija Priboj preseljava u zgradu Marketinga i Prodaje FAP-a, koja se nalazi u krugu fabrike. Ne znam da li je počela rasprodaja imovine ili je samo na kiriju, ali očigledno je da MArketing nije ništa uradio godinama za fabriku tako da im dvospratna zgrada sigurno ne treba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

negde sam procitao da su neke kabine skoro poslate na Bliski Istok. Jel se zna gde?