Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@nslock
Već smo debelo u OT, ali da razjasnimo još neke stvari. Kao prvo da sebe ispravim u oznaci APX-334-25 sa laserskim daljinomerom. Drugo, po tvom pisanju ja sam shvatio da si izrazio sumnju u stabilizaciju nišana na Gazeli(sve Gazele), a ne samo na našoj Gami, pa sam zato i ubacio Viviane. Dolazimo do onoga što sam već rekao -samo na precizno pitanje se može dobiti precizni odgovor.

Citat:Nišanska sprava je imala žiroskop, ipak to nije stabilizacija na koju sam ja misio,cilj gore navedene je da kada helikopter stoji, zadrži nišan na meti (jer će se helikopter bar malo pomerati) dok je ovde reč o stabilizaciji koja omogućije držanje končanice na meti i pri kretanju ... , a ne samo smirivati nišan od potresa... ? ili se varam ?
Kada se sa helikoptera gađa raketom koja se vodi žicom, nema puno kerefeka. U pomeranju možeš da zakačiš mikro kabl za neku jaču granu i onda je kidanje neminovno. Čim je žiro stabilisana to znači da će osa biti usmerena gde je i bila i pored pomeranja platforme u propisanim mogućnostima. Neke platforme imaju stabilizaciju 360°, a nekima je dovoljno trećina od toga. Svejedno stabilizacija postoji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Citat:Nišanska sprava je imala žiroskop, ipak to nije stabilizacija na koju sam ja misio,cilj gore navedene je da kada helikopter stoji, zadrži nišan na meti (jer će se helikopter bar malo pomerati) dok je ovde reč o stabilizaciji koja omogućije držanje končanice na meti i pri kretanju ... , a ne samo smirivati nišan od potresa... ? ili se varam ?
Kada se sa helikoptera gađa raketom koja se vodi žicom, nema puno kerefeka. U pomeranju možeš da zakačiš mikro kabl za neku jaču granu i onda je kidanje neminovno. Čim je žiro stabilisana to znači da će osa biti usmerena gde je i bila i pored pomeranja platforme u propisanim mogućnostima. Neke platforme imaju stabilizaciju 360°, a nekima je dovoljno trećina od toga. Svejedno stabilizacija postoji.
Арамисе,
он је канда мислио на аутоматско праћење циља.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno je to u pitanju.Samo, auto-tracking zahteva minimalno CCD kameru, a APX je optički nišan, sa žirostabilisanim ogledalom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramis s
Iako nisam naveo, logično je da sam mislio isključivo na naše gazele jer sam ih upario sa maljutkama...

Pošto ovo ima veze sa temom, samo bi preveo u "prost rečnik" jer sam nenamerno koristivši nedovoljno precizne termine napravio zabunu.

Dakle šta je bitno za dejstvo vođenih raketa sa platformi u pokretu (u našem slučaju tenk), da kada vi postavite končanicu i označite metu, da se nišan ponaša neutralno u odnosu na platformu, tj da se ne pomera sa označenog mesta bez obzira na kretanje, osim ako ga vi korigovanjem ne pomerite (npr meta se kreće) to je analogno dejstvu laserski vođenih raketa sa su-25. (auto tracking ?)

Šta se javlja kao problem, kod tenkova koji koriste laserski vođenu raketu a nemaju stabilizaciju. To što dok se kreću, operater ne može da zadrži končanicu na meti, koja skače gore-dole, levo- desno, pa tako i raketa ima nepravilnu putanju, to se neće odraziti na preciznost ako se tenk zaustavi u zadnjoj fazi leta raketa, ali zbog takve putanje, oće na domet i pouzdanost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ako ne držiš cilj na nišanu raketa neće pogoditi!

Zato se išlo u razvoj navođenih raketa koje imaju samonavođenje u završnoj fazi leta (TV, toplinski ili IC) ili na IC fire&forget rakete koje "zaključaju" IC žarenje cilja prije lansiranja i posle lansiranja same lete ka tom specifićnom žarenju (cilju).


Nego nije mi posve jasno kako funkcionišu ruske Hermes rakete. Upravljanje tih raketa ide radio komandom (bezžićano - radio prijemnik u raketi) umesto optićkim kablom, odnosno INSom (inercijsko-navigacioni sistem) za daleki domet preko 20 km? U završnoj fazi leta raketa pronalazi cilj sa poluaktivnim laserskim tragaćem. Kako to funkcioniše jer nevidim na glavi rakete neku transparentnu kapu ili staklo?



Može li to da nam objasni neko? Hvala unapred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@nslock
žiro stabilizacija ti je npr kada sedneš na kancelarijsku stolicu i odabereš neku tačku u prostoriji sa koje nećeš skretati pogled, bez obzira da li se stolica okreće u levo ili desno, sabiješ amortizer na dole ili dozvoliš da se opruži. Tvoj pogled je i dalje na toj tački koja miruje. Ukoliko je tačka neka npr buba koja se kreće, onda ti uz stabilizaciju treba i "auto-tracking" ili automatsko praćenje. Za čoveka to nije problem, ali za mašinu...Uz najnoviju tehnologiju ni to nije problem, ali za to više nije dovoljan optički nišan, već je potrebna opto-elektronika sa pripadajućim softverom. Domaći Alas ima automatsko praćenje cilja, koje funkcioniše tako da reaguje kada u vidnom polju ostane manje od 85% objekta koji prati. CCD čip stvara sliku objekta i njegov položaj i zatim u softver šalje svako pomeranje u odnosu na položaj u trenutku "zaključavanja". Kada više od 15% cilja zamakne iz vidnog polja, softver zadaje komandu stabilizaciji kojom se cilj vraća u prvobitni položaj-automatski, bez potrebe uplitanja operatera čiji zadatak je završen "zaključavanjem" cilja. On će se jedino uplesti ukoliko želi da prekine proces(abort mission), tj "otključa" cilj. Ovo je rešenje za raketu. Rešenja za nišanske sprave su koncepcijski ista, ali su složenija u zavisnosti od platforme i na nivou tehnologije korisnika ili nivou tehnologije koju mogu da nabave.

@jazbar
Hermes ima kombinovan vođenje inercijalno sa radio korekcijom i završno poluaktivno lasersko samonavođenje(raketa nalazi odbijeni laserski zrak i izračunava korekciju). Kako izgleda taj senzor na raketi od 80mm koja tako postaje od nevođene vođena možeš da vidiš na ovoj slici(jako mali senzor)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Арамисе,
Да ли је систем за праћење циља код Аласа у ракети, или код оператера?
Ако је у самој ракети, онда би теоретски могао да после закључавања циља лети и без кабла.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je, kada zaključa može i bez kabla, ali kabl je neophodan do pronalaženja cilja i posle zaključavanja zbog sigurne identifikacije cilja-da ne bi došlo do prijateljske vatre. Ako sam dobro razumeo promotera na Partneru, softver je u kameri, tj u raketi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::Ako ne držiš cilj na nišanu raketa neće pogoditi!


To važi samo u zadnjoj fazi leta rakete, na početku, možeš držati nišan i pored mete. Operater upravlja letom rakete, podižući i spuštajicu končanicu (takođe levo i desno)

Dopuna: 10 Maj 2010 15:08

Aramis s

Jasno mi je to, ovde je problem kako nazvati odnosno koji termin koristiti za ono za šta sam ja iskoristio termin STABILIZACIJA.

Naime, u slučaju navođenja laserski vođene rakete sistema refleks, ili kh-29l koja je takođe semi-active laser guided i radi po istom principu, imamo sledeću situaciju.

Kada se izvši označenje mete kursorom, tada se nišan ponaša neutralno u odnosu na platformu (avion ili tenk) i ostaće uvek na mete bez obzira na pomeranje platforme (osim ako izađe iz vidnog polja nišanskog uređaja) . Međutim , ako meta počne da se pomera, operater sam mora pratiti njen pokret kursorom, dakle to se nevrši automatski, pa to nije auto-tracking, ipak nije ni prost žiroskop. Ja sam iskoristio za to termin STABILIZACIJA jer bolji ne znam, a to je upravo ono što se dešava kada se lansira raketa iz tenka,ili ovde analogno dati primer rakete vazduh-zemlja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nslock ::
Ja tu nigde nisam video da piše da se daljina unosi pre lansiranja ? ispravi me.
For the preparation of shooting with the guided weapon plant the automatic fire control system and the loading installation are to be switched on. To be operated the type of ammunition selector lever is in the position GUIDANCE ROCKET to be engaged and the tracers for releasing the loading installation. The goal is arranged in the main mode of operation “shooting in the main method” with the central direction mark and the distance is measured. If the guidance rocket is loaded and none of the internal test system are present recognized errors, a green light FINISHED lights up in the field of view of the sight 1G46 and the signal light И at the automatic block and the annunciator “FINISHED GUIDED WEAPON” at the gunner control console shine. The guidance rocket is ready for the firing. During operation of firing the electrical impulse over the Verschlusskeil and the output load will transfer to the guidance rocket. The internal current supply of the guidance rocket is started and electronics is initialized. On it and with small delay the output load releases directly and drives the guidance rocket from the pipe. The protective cap at the tail separates and releases the laser receiver. The rudders and the air sucking in pits for the ram air control surface drive fold outward. The guidance rocket flies into the laser beam and begins the steered flight. The gunner must cover and/or accompany the goal so long with the main direction mark to the goal is met.

nslock ::
Nijedna raketa ne nosi ime REFLEKS već samo sistem.
Dakle 9k119 (m) refleks (m) a rakete su 9m119(m) često nazivane INVAR.
Nećeš naći nijedan ozbiljan izvor koji tvrdi drugčije.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

sve i da je naziv kolokvijalan, ti si taj koji se uporno frlja sa terminima.

@ mean machine

mean_machine ::Moze se dejstvovati iz pokreta ali kolika je tada preciznost (pogotovo kod svir sistema gde je stabilizacija uradjena samo po vertikali)? Cini mi se da je broj raketa u tenku obicno 4 sto znaci da se ipak zahteva veca preciznost nego pri dejstvu granatama.
pretpostavljam da si hteo da kazes da je ovo moguce teoretski - koncanica koja se nekontrolisano pomera ne samo da utice na verovatnocu pogotka nego moze dovesti do gubitka rakete (...sto ce itekako uticati na verovatnocu pogotka). zbog toga se i kaze da vozila koja nemaju stabilisane nisanske sprave tokom proces vodjenja moraju da stoje.