Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sama putanja rakete je takva da do poslednjih nekoliko stotina metara leti malo iznad nisanske linije - operater sve vreme drzi koncanicu na cilju. a daljina do cilja je jedan od elemenata gadjanja koji se unosi pre a ne posle otvaranja paljbe. jedino sto ne mora da bude u metar tacna - zato se, da se ne bi aktivirali protivnicki detektori laserskog ozracenja, laseruje malo pored cilja. a to ne znaci da tenk moze da puca na slepo, izadje iz zaklona i trazi metu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mali OT

Znam da je Fagot imao neko ograničenje za kretanje cilja (70 km/h?).

Inače i maljutka i fagot lete u krugu oko zamišljene direktne crte između poslužioca sistema i cilja.
Maljutku se generalno vodi iznad cilja, i na cilj se spušta tek prilikom zadnjih xy metara do cilja.

Prva stvar, koju uče poslužitelje maljutka i fagota je brojanje sekundi i pamčenje tablica, koliko vremena leti raketa do cilja.

Možda postoji i koja sličnost između POVR i raketa lansiranih iz cevi?

LPB

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kNikS ::sama putanja rakete je takva da do poslednjih nekoliko stotina metara leti malo iznad nisanske linije - operater sve vreme drzi koncanicu na cilju.

Ovo je tačno za kornet-e ,a razlog je da bi operater imao bolji pogled na metu,jer on gleda kroz optiku,i kada bi u istoj liniji bila i raketa i cilj,on ne bi mogao da ima čist LOS.
Na snimku koji sam iznad okačio,a gde t-90 dejstvuje raketom,lepo se vidi da nije nivelisao cev u liniju sa ciljem,i da zato raketa odleti na gore pri opaljenju.
Na istom snimku se vidi da ona 10tak sekundi leti u visini mete,a to je najmanje 3km do mete.


kNikS ::
a daljina do cilja je jedan od elemenata gadjanja koji se unosi pre a ne posle otvaranja paljbe. jedino sto ne mora da bude u metar tacna - zato se, da se ne bi aktivirali protivnicki detektori laserskog ozracenja, laseruje malo pored cilja. a to ne znaci da tenk moze da puca na slepo, izadje iz zaklona i trazi metu.
Gde se unese ? i zašto ?

bozo13 ::Mali OT

Znam da je Fagot imao neko ograničenje za kretanje cilja (70 km/h?).
Zavisi od manevarskih mogućnosti rakete,na papiru BUMBAR bi trebao da je najbolji,zahvaljujući sistemu upravljanja promenom vektora potiska,mana je kada raketni motor stane,raketa postane neupravljva,pa se ne može iskoristiti njen potencijal u brzini da se produži domet iako je raketni motor stao. [/quote]
bozo13 ::
Inače i maljutka i fagot lete u krugu oko zamišljene direktne crte između poslužioca sistema i cilja.
Maljutku se generalno vodi iznad cilja, i na cilj se spušta tek prilikom zadnjih xy metara do cilja.
kao vadičep za vino,razlog je konstrukcija rakete koja na taj način vrši stabilizaciju u letu.
Zavisi koja maljutka,polunavođene ili ručno vođene (đojstikom)
bozo13 ::
Prva stvar, koju uče poslužitelje maljutka i fagota je brojanje sekundi i pamčenje tablica, koliko vremena leti raketa do cilja.

Možda postoji i koja sličnost između POVR i raketa lansiranih iz cevi?

LPB
Isto kao što piloti aviona imaju tablice za rakete u kokpitu,tako imaju verovatno i nišandžija u tenku.
Piloti naših helikoptera koji su koristili maljutke,provereno su imali i tablice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nslock ::kao vadičep za vino,razlog je konstrukcija rakete koja na taj način vrši stabilizaciju u letu.
Zavisi koja maljutka,polunavođene ili ručno vođene (đojstikom)
Разлог за ”вадичеп” путању није стабилизација, већ то да се ракета управља само по једној оси (уместо по 2), а покретљивост по обе осе је добијена благом ротацијом ракете.
За оба начина вођења ракете оператер има контролу лета ракете - у првом случају даје директне команде, а у другом показује куда да иде.
Пошто се у оба случаја жицом преносе команде, пожељно је да у почетку иде увис да се жица не би прекинула.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::

Разлог за ”вадичеп” путању није стабилизација, већ то да се ракета управља само по једној оси (уместо по 2), а покретљивост по обе осе је добијена благом ротацијом ракете.
Jel možeš ovo malo detaljnije objasniti,nisam potpuno shvatio ?

vathra ::
За оба начина вођења ракете оператер има контролу лета ракете - у првом случају даје директне команде, а у другом показује куда да иде.
Пошто се у оба случаја жицом преносе команде, пожељно је да у почетку иде увис да се жица не би прекинула.

Kada on da direktnu komandu (postavi kursor na metu) maljutka neće leteti visoko iznad mete,pa se tek pri kraju putanje obrušiti,već će to uraditi pri samom početku.

kada se ručno vodi,operatori su preferirali baš to što ti kažeš, da u početku "dignu" raketu a posle spuste,mislim da pored razloga koji ti navodiš ima i još jedan,nekako im je bilo lakše da tako pogode,valjda imaju više vremena za korigovanje nego u slučaju da raketa leti u visini mete,ne znam...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nslock ::vathra ::
Разлог за ”вадичеп” путању није стабилизација, већ то да се ракета управља само по једној оси (уместо по 2), а покретљивост по обе осе је добијена благом ротацијом ракете.
Jel možeš ovo malo detaljnije objasniti,nisam potpuno shvatio ?
Ако ово не схваташ/не разумеш, зашто си у претходном посту објашњавао како ради

Ракета се врти 8,5 обртаја у секунди. Унутар ње се налази жироскоп, који је оријентише. Једина површина за управљање је дефлектор на издувнику мотора, који се помера по једној оси.
Ако оператер да команду да ракета иде у неком правцу, чека се тренутак да се заротира у одговарајући положај, да би се извршило померање.

nslock ::Kada on da direktnu komandu (postavi kursor na metu) maljutka neće leteti visoko iznad mete,pa se tek pri kraju putanje obrušiti,već će to uraditi pri samom početku.

kada se ručno vodi,operatori su preferirali baš to što ti kažeš, da u početku "dignu" raketu a posle spuste,mislim da pored razloga koji ti navodiš ima i još jedan,nekako im je bilo lakše da tako pogode,valjda imaju više vremena za korigovanje nego u slučaju da raketa leti u visini mete,ne znam...
Код полуатоматског вођења, ракета иде тамо где оператер постави нишан, значи да ако га оператер подигне, ракета иде на горе. Положај ракете се аутоматски прати преко ИЦ фара у репу ракете, и упоређује са метом.

У оба случаја оператер има контролу над летом ракете.
Ако се ракета наводи на ласерски одбљесак од циља (или било какво друго зрачење) и нема везу са оператером, ракета иде по програмираној путањи - најчешће право. Логично, у овом случају нема жице и потребе да ракета иде прво на горе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Ако ово не схваташ/не разумеш, зашто си у претходном посту објашњавао како ради
Nisam objašnjavao kako,već zašto,uvek sam mislio da je to zbog stabilnosti.Naravno sada ja neću brisati taj post da bi sklonio svoje neznanje kao drugi i hvala na objašnjenju.
vathra ::
Код полуатоматског вођења, ракета иде тамо где оператер постави нишан, значи да ако га оператер подигне, ракета иде на горе. Положај ракете се аутоматски прати преко ИЦ фара у репу ракете, и упоређује са метом.
Na zadnje četiri strane ja objašnjavam da se to često radi,sa svim poluvođenim PT sredstvima. Nadam se da su sada svi shvatili da je to tačno.

Dopuna: 05 Maj 2010 13:54

vathra ::[
У оба случаја оператер има контролу над летом ракете.
Ако се ракета наводи на ласерски одбљесак од циља (или било какво друго зрачење) и нема везу са оператером, ракета иде по програмираној путањи - најчешће право. Логично, у овом случају нема жице и потребе да ракета иде прво на горе.

Upravo je gore tvrđeno da raketa sistema refleks leti visoko a da se tek pri prilasku cilju spusti,a da se podatak o daljini mete unosi u sistem pre lansiranja rakete, što nema blage veze sa istinom.

Drugi sam ja razlog spominjao zašto da se ne cilja odma meta (da ne bi uzbuni senzore laserskog označivanja) već operater može nišaniti nešto u blizini cilja.

Isto kao i kod polunavođenje maljutke,gde operater ima kontrolu nad raketom (ako digne končanicu diće se i raketa) isto i operater pri lansiranju laserski vođene rakete (koja "jaše po laserskom zraku") ima istu vrstu kontrole svoje rakete pomeranjem končanice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nslock,
На претходној страни је Арамис објаснио како функционише laser beam riding, као и то да се ово зрачење тешко открива.

aramis s ::Kod laser beam riding se senzor nalazu u zadnjem delu rakete i on prati odstupanje od laserske linije- ne traži osvetljavanje mete kao poluaktivno lasersko samonavođenje(zapadni pristup). Po snazi, taj predajnik je veoma niske emisije tako da iznosi oko 1% snage laserskog daljinomera. Najveći procenat LWS nije u stanju da detektuje njegovo zračenje, već su prvenstveno "naštimovani" za otkrivanje masovno prisutnih laserskih daljinomera.

nslock ::Na zadnje četiri strane ja objašnjavam da se to često radi,sa svim poluvođenim PT sredstvima. Nadam se da su sada svi shvatili da je to tačno.
Можда би имао више успеха да си користио правилан термин

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="vathra"]
aramis s ::Kod laser beam riding se senzor nalazu u zadnjem delu rakete i on prati odstupanje od laserske linije- ne traži osvetljavanje mete kao poluaktivno lasersko samonavođenje(zapadni pristup). Po snazi, taj predajnik je veoma niske emisije tako da iznosi oko 1% snage laserskog daljinomera. Najveći procenat LWS nije u stanju da detektuje njegovo zračenje, već su prvenstveno "naštimovani" za otkrivanje masovno prisutnih laserskih daljinomera.

Pročiato sam ja sta je Aramis s napisao.... poenta je da gde god operater usmeri končanicu,raketa će krenuti da prati laserski snop uperen u tom pravcu.A to je bitno jer se vodila rasprava mora li nišandžija od početka osvetliti metu ili ne (vrati se stranu dve nazad) gde ja uporno tvrdim da ne mora.
vathra ::
Можда би имао више успеха да си користио правилан термин
Poenta je bila može li se sistemom Refleks dejstvovati iz pokreta,posle 20 izvora valjda je konačno jasno da može. I to mnogo lakše nego npr operateru maljutke iz helikoptera ili vozila u pokretu,jer prvi ima,a druga dva nemaju stabilizaciju končanice.

Ja delim sva POR na ručno vođene (prva serija maljutka) polu-navođene (npr BUMBAR,FAGOT) i samonavođene (npr JAVELIN) mislim da je ta podela adekvatna. Inače nisam ranije o tome ni pisao,pa to nikako nije ni moglo izazvati zabludu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nastavite.

Samo vas posmatram.

Pozdrav

Vlado