Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja mislim da je m-95 degman bolji od abramsa zasto sto abrams ima motore od mlaznih aviona to znaci velika potrosnja malan domet onda glavni top degmana i abramsa je skoro isti onda degman ima manje posade znaci manje zrtava, abrams ima 5 ljudi u tenku dok degman ima 3 degman ima automatsko punjenje dok abrams nema ,degman postize veci domet i istu brzinu kao abrams samo sa puno jeftinijima motorima koji koriste dizel jedino sto abrams ima je bolji stit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, koliko je takvih bojeva i duela bilo u istoriji oružja...na papiru i na projektnim stolovima. A onda bojno polje sve proveri i to krvavo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ISB ::ja mislim da je m-95 degman bolji od abramsa zasto sto abrams ima motore od mlaznih aviona to znaci velika potrosnja malan domet onda glavni top degmana i abramsa je skoro isti onda degman ima manje posade znaci manje zrtava, abrams ima 5 ljudi u tenku dok degman ima 3 degman ima automatsko punjenje dok abrams nema ,degman postize veci domet i istu brzinu kao abrams samo sa puno jeftinijima motorima koji koriste dizel jedino sto abrams ima je bolji stit.
Dosta toga je vec receno u ovoj temi i vodjene su ozbiljne rasprave. Kao prvo treba imati adekvatan SUV, termoviziju i municiju. Municija za top 120 mm je duza, a kod APFSDS penetrator je duzi. Municija koja se koristi za top 125mm je dvodelna (autopunjac). Rusi su se uspensno borili protiv Pantera samo zato sto ih nikada nije bilo dovoljno. Svedno su platili veliku cenu. Razlika izmedju T-34/85 i Pantera nije bila velika, ali je u ono vreme Panterova prednja kosa ploca bila skoro neprobojna. Tako da je ta jedna "sitnica" igrala veliku ulogu.

Sve zavisi od oklonosti. Jedan Abrams je nastradao od T-62 posto je pogodjen bok.

Realno gladano Degman je inferioran kao i svaka druga verzija M-84.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonardo

Uvek tu ostaje vrlo neugodna raketa refleks,domet je velik,preciznost ogromna,može se lansirati iz pokreta,može iz zaklona,nemora se označiti meta (pa ona neće ni biti obaveštena da je raketa u letu) ....

bilo koji tenk naoružan ovom raketom je opasan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nslock ::leonardo

Uvek tu ostaje vrlo neugodna raketa refleks,domet je velik,preciznost ogromna,može se lansirati iz pokreta,može iz zaklona,nemora se označiti meta (pa ona neće ni biti obaveštena da je raketa u letu) ....

bilo koji tenk naoružan ovom raketom je opasan

Naprotiv, meta mora biti označena, jer po laserskom putu leti taj projektil do cilja. Engleski se to kaže "laser beam riding" u doslovnom prevodu, "jaše po laserskoj zraci"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar
Citat:Naprotiv, meta mora biti označena, jer po laserskom putu leti taj projektil do cilja. Engleski se to kaže "laser beam riding" u doslovnom prevodu, "jaše po laserskoj zraci"
OT:
Kod laser beam riding se senzor nalazu u zadnjem delu rakete i on prati odstupanje od laserske linije- ne traži osvetljavanje mete kao poluaktivno lasersko samonavođenje(zapadni pristup). Po snazi, taj predajnik je veoma niske emisije tako da iznosi oko 1% snage laserskog daljinomera. Najveći procenat LWS nije u stanju da detektuje njegovo zračenje, već su prvenstveno "naštimovani" za otkrivanje masovno prisutnih laserskih daljinomera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::

Naprotiv, meta mora biti označena, jer po laserskom putu leti taj projektil do cilja. Engleski se to kaže "laser beam riding" u doslovnom prevodu, "jaše po laserskoj zraci"

Naravno da ne mora da se označi cilj na samom početku,može da se označi bilo sta u njegovoj blizini,kada raketa priđe dovoljno blizu,onda se može kursor premestiti na metu,na taj način nećes cilju dati vreme da reaguje (ako ima senzore ic ozračenja) teoretski uz malo vežbe isto se može raditi i tako što će se tenk većinu vremena leta rakete nalaziti iza zaklona.


Prosto,a ubitačno....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

to sto nije neophodna potpuno precizna daljina do cilja, ne znaci da se moze lansirati iz zaklona - operater mora da drzi cilj na nisanu jer ne zna na kojoj se razdaljini od cilja nalazi raketa. i ne moze se na svakom tenku lansirati iz pokreta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kNikS ::to sto nije neophodna potpuno precizna daljina do cilja, ne znaci da se moze lansirati iz zaklona - operater mora da drzi cilj na nisanu jer ne zna na kojoj se razdaljini od cilja nalazi raketa. i ne moze se na svakom tenku lansirati iz pokreta.


Prvi problem koji si naveo se rešava prostim korišćenjem štoperice, drugi problem kod pojedinih tenkova proizilazi iz zahteva da se kursor što preciznije postavi na metu,što je nepotrebno pri lansiranju,bitno je da se u zadnjoj fazi leta rakete tačno nanišani,dakle faktički bitno je da je tenk miran u završnoj fazi leta rakete,svo vreme do tada se može kretati. Šta više poželjno je da se ne nišani sam cilj od opočetka,jer bi tako laserski snop uzbunio ic senzore.

Naravno kod naprednijih tenkova ovaj problem ne postoji,oni kursor mogu držati na meti bez obzira dali se kreću ili stoje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketa tokom leta nema konstantnu brzinu, a posto je koriscenje stoperice u borbenim uslovima u tenku samo po sebi prosto, voleo bih da vidim izvor za to. kao i za ovo drugo, buduci da je to problem jedinice za vodjenje, za koji se na svim izvorima jasno kaze da tenk mora da stoji, a ne da mora da stoji u zavrsnoj fazi vodjenja.