Plavi voz

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mirišu slično ali nije isto.
Pruge pored kojih sam ja prolazio su postavljane mnogo pre nego što je počelo korišćenje krezola.
Dovoljno sam mator da pamtim "Ćiru" kako manevriše na stanici u Zaječaru.
Deda mi je bio mašinovođa na istom, a zatim i na parnim lokomotivama normalnog koloseka do odlaska u penziju početkom osamdesetih godina prošlog veka.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krezol se koristi brat-bratu 120+ godina. Pragovi su nakon toga dotatno katranisani.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je Krezol zapravo ekološki prihvatljiva verzija Kreozota, kojima su ranije impregnirani drveni pragovi. Kreozot se dobija destilacijom katrana.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krezol je glavni "aktivni" sastojak kreozota (odatle i vuce ime), a ima ga i u katranu (od kog se dobija kreozot). Prednost je bila sto je bilo potrebno manje "kuvati" pragove u krezolu nego u kreozotu (8 sati u kreozotu, oko 3 u krezolu + jos oko 1 sat za katranisanje). Kreozot se zadrzao medjutim u upotrebi jer trazi manje aparature i jeftiniji je.
Sve sto sadrzi vecu kolicinu tih aromaticnih ugljovodonika se smatra opasnim otpadom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Krezol je glavni "aktivni" sastojak kreozota (odatle i vuce ime), a ima ga i u katranu (od kog se dobija kreozot). Prednost je bila sto je bilo potrebno manje "kuvati" pragove u krezolu nego u kreozotu (8 sati u kreozotu, oko 3 u krezolu + jos oko 1 sat za katranisanje). Kreozot se zadrzao medjutim u upotrebi jer trazi manje aparature i jeftiniji je.
Sve sto sadrzi vecu kolicinu tih aromaticnih ugljovodonika se smatra opasnim otpadom.

Да питам, а да ми се нико не смеје:

Видим по Русији да доминирају бетонски прагови. Знам за предности (израда, екологија, беспрекорна монтажа, итд, итд)- Који су им недостаци и могу ли се поредити с дрвеним праговима?

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, mushroom, amstel, aleksmajstor, Atomski čoban, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Недостатак тих бетонских прагова (претходно напрегнутих-префабриковани елементи) је мања еластичност у односу на дрвене, због исте праве већу буку, тежи су ако ме сећање служи када сам на факсу учио о њима, скоро 150кг од дрвеног. Самим тим што је тежи потребан је већи баласт да се он подупре, а то опет повлачи скупљу уградњу у односу на дрвене.

Предности су дужи експлоатациони век, не натапају се керозином попут дрвених (керозин служи за импрегнацију-заштиту дрвета од временских услова) самим тим су за околину више еколошки. Додатна тежина која им је и мана, је и предност јер се при високим температурама не шире, а при ниским не скупљају па је дилатација шина минимална у односу на дрвене прагове, затим због те тежине стабилнија је пруга. Дају већу стабилност возовима када се крећу преко њих, јер сам горе рекао да је због веће тежине потребна боља припрема земљишта, тампонирање истог, тачније повечавање збијенсоти и чврстоће истог, што резултира бољој стабилности прагова, а самим тим и целе пруге. Јефтиније им је одржавање, иако је уградња и производња скупља у старту, а на дужи низ година експлоатације су јефтинији...

Свуда у свету доминирају код новоизграђених пруга бетонски прагови, поготово када је реч о брзим и ултра брзим железницама...ту је његова преднсот огромна у односу на стандардне прагове....

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да су код већине ремонтованих и модернизованих пруга код нас коришћени бетонски прагови, осим негде где су користили материјал са укинутих пруга, нпр. са железничке Београд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дрво одлази у пензију..где год се буде радио ремонт ићи ће бетонски, дрво се избацује..једнсотавно бетон је бољи материјал иако има мана, међутим, те мане су много мање од предности коју има на дуги низ година екслпатације...

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, mushroom, ssekir75, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sremac, ne šire se i ne skupljaju pragovi na visokim, odnosno niskim temperaturama, već šine. Na ekstremno visokim temperaturama mogu nastati i takozvane "sunčane krivine", gde se usled prevelikog zagrevanja i širenja šina, kolosek iskrivi i to zna biti veoma opasno.


Sirius, nije moja uža struka, mada znam dosta toga, ali je najbolje pročitati pravilnik. Konkretno, stav 3, član 8

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Sremac, ne šire se i ne skupljaju pragovi na visokim, odnosno niskim temperaturama, već šine. Na ekstremno visokim temperaturama mogu nastati i takozvane "sunčane krivine", gde se usled prevelikog zagrevanja i širenja šina, kolosek iskrivi i to zna biti veoma opasno.


Sirius, nije moja uža struka, mada znam dosta toga, ali je najbolje pročitati pravilnik. Konkretno, stav 3, član 8

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Хвала ти много за ово. Погледаћу и проучићу обавезно. Није ми то струка, али љубав јесте. Једном приликом сам написао аутобиографску цртицу ''Човек који је волео возове''. Волим возове и сањао сам да постанем железничар. Становали смо дуго прекопута железничке станице. Наша места игре била је окретница, стари вагони за касацију, ложионица. Најлепши доживљај је био вожња ''Ћиром'' који је кретао великом кривином око једног дела града, пењао се полако и пресецао један од улазака у град. Е, ту бисмо ми искочили (он је стварно милео) и вратили се низ ту улицу до зграде. Не памтим кад сам последњи пут сео у воз (не рачунам возикања електричкама по Подмосковљу, то је друга прича).