Privredno kretanje namenske industrije Srbije

147

Privredno kretanje namenske industrije Srbije

offline
  • medicina
  • Pridružio: 29 Dec 2010
  • Poruke: 1709
  • Gde živiš: Srbija, Levač

nema ljubavi ljudi, samo interesi... Puca Rusima za nas isto koliko i Amerima. Jbg takvo vreme došlo.

Prtnerski odnos male zemlje sa velikim silama je dans neizvodljiva politička platforma. Jednostavno kasno je zato, to je trebalo realizovati pre 20 godina kada se gradilo partnerstvo malih zemalja sa zapadom u okviru EU i NATO.

Takođe, rusima treba da budemo zahvalni na Južnom toku jer da smo mnogo uvrtali mogli su ladno da nas zaobiđu ništa ih nebi mnogo koštalo. Čeličanu nisu kupili jer nemaju interesa da subvencionišu Smederovo, jbg nije Smederevo u Rusiji zato su odustali kao i Ameri.

Mi smo mala zemlja sa mnogo problema a to se ne dopada nikome, i to nema veze sa volim te ne volim te ili našim izvozom ili uvozom ili verom ili orijentacijom.

Kad budemo vredni sami sebi, kada država zadobije poverenje sopstvenog naroda onda će nas hvaliti i Rusi i USA i EU. Dotle, i jedni i drugi će okretati glavu od nas uz veštački osmeh i učtive reči opravdanja.
Jbg ne može se graditi porast izvoza vojne industrije u neke zemlje gde na činjenicu da osmehnu kada se pomene ime Josipa Broza,



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 147

Kragujevački oružari trasirali put ugovorima sa Emiratima

Pojedini vojni analitičari proglasili su, reklo bi se ne bez razloga, sporazum Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata vezan sa proizvodnju raketnog sistema ALAS, poslom decenije za domaću vojnu industriju, ravan onom koji se 1989. i 1990. odnosio na izvoz tenka M 84 u Kuvajt. Razlika je u tome što je taj tenk bio zajednički projekat kompletne jugoslovenske vojne industrije, u čijoj je realizaciji učestvovalo više od 200 domaćih firmi.

Elem, iako svi detalji sporazuma sa Emiratima još uvek nisu obelodanjeni, ipak se može konstatovati da je Srbija započela berićetan posao, jer će raketni sistemi ALAS prevashodni biti namenjeni inostranim tržištima. Ima, doduše, i onih skeptika koji se pitaju zašto bogati Arapi, koji takoreći plivaju u petrodolarima, žele da investiraju u proizvodnju raketa u Srbiji, kad slične, ali dalekometnije i ubitačnije projektile te vrste mogu da kupe u razvijenim zemljama, na primer u SAD.

U odgonetanju ove dileme nije bez značaja ni činjenica da su saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima najpre ostvarili kragujevački oružari. Naprotiv, Zastavina fabrika oružja je prošle godine u Emirate izvezla vojno, odnosno pešadijsko naoružanje (mahom mitraljeze M 84), u vrednosti od oko deset miliona dolara. Dobri poznavaoci prilika u domaćoj, ali i svetskoj oružarskoj industriji, tvrde da je taj Zastavin mitraljez među najboljima u svetu. Ilustracije radi, tim oružjem opremljene su i mirovne jedinice UN na kriznim žarištima u Avganistanu i Iraku. S druge strane, gotovo da nema dileme da su prošlogodišnji izvozni aranžman „težak“ deset miliona dolara, koji je kragujevačka fabrika ugovorila direktno sa nadležnima u Emiratima, kao i kvalitet isporučenog pešadijskog naoružanja, trasirali put i aktuelnom sporazumu o proizvodnji krstareće rakete ALAS. I ne samo to, Arapi su, kako se nezvanično čuje, zainteresovani i za rakete „bumbar“ i „lorano“, kao i za uvoz municije iz Srbije. Predstavnici menadžmenta Zastava oružja su, inače, posetili Sajam naoružanja u Abu Dabiju, pa kragujevački oružari očekuju da će posao sa Emiratima biti nastavljen i u ovoj godini. Još jedan od razloga zbog kojih su se, prema oceni stručnjaka, Emirati opredelili za zajednička ulaganja sa Srbijom, treba tražiti u proceni arapskog partnera da bi investicije trebalo usmeriti u razvoj industrije, pre svega vojne. Preduslov za to je da ovladaju savremenim tehnologijama. Drugim rečima, Ujedinjeni Arapski Emirati mogu na Zapadu da kupe oružje koje požele, ali zapadne zemlje neće da im prodaju i tehnologiju za izradu tog oružja. Zato UAE, čiji su se nadležni uverili u kvalitet srpskog vojnog naoružanja, uspostavlja saradnju sa ovdašnjom vojnom industrijom, ulaže u njenu proizvodnju, kupujući tako i tehnologiju za buduću sopstvenu produkciju vojnog naoružanja.

Sudeći prema najavama, partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložiće u proizvodnju ALAS-a najpre 33 miliona, a u naredne četiri godine još 187 miliona dolara. Iako je stručna javnost u Srbiji upoznata sa karakteristikama tog raketnog sistema, treba podsetiti da je reč o prvoj srpskoj krstarećoj raketi, koja se od sličnih projektila u svetu razlikuje po tome što je malih dimenzija, pa tako i teško uhvatljiva za radarsko, televizijsko i termovizijsko otkrivanje. Njene prednosti ogledaju se i u tome što može da se instalira na mala borbena sredstva, kao i na helikoptere, lansira se sa raznih tipova kopnenih platformi, precizna je i pouzdana... Proizvodnju krstareće rakete malih dimenzija, relativno velikog dometa i dobrog efekta na cilju razvijala je privatna domaća firma EdePer, uz podršku državnog preduzeća za promet oružja Jugoimport SDPR.

Raketni sistem ALAS ima domet od 25 kilometara, a uz pomoć turbo mlaznog motora leti brzinom od 648 kilometara na sat. Ima kumulativnu bojevu glavu, tešku 10 kilograma, i može da probije oklop od 800 milimegara, ili 80 santimetara. U verziji ALAS plus, raketa može da ostvari domet i do 60 kilometara, a cilj prati preko optičkog kabla. Može da se programira da leti prema određenoj putanji, a ima i glavu za samonavođenje.

Fabrike spremne za novi izazov
U delu domaće javnosti može se čuti pitanje da li fabrike Krušik, Prva petoletka, Teleoptik i Utva, koje će najdirektnije da budu uključene u proizvodnju raketnog sistema ALAS, imaju kadrove i opremu da realizaciju taj poduhvat. I mada se poslovodstva tih preduzeća još ne oglašavaju, čini se da razloga za zabrinutost nema. „Te fabrike, koje su krajem osamdesetih učestvovale u proizvodnji tenka M 84, raspolažu opremom i kadrovima za proizvodnju prve srpske krstareće rakete. Naravno da će uoči početka serijske proizvodnje rakete, u pogonima tih fabrika, morati da se instaliraju specijalni alati i specijalizovana oprema ali, gotovo je izvesno, da je način nabavke te opreme definisan sporazumom sa Emiratima“, kaže za Danas mr Dragoljub Grujović, doskorašnji direktor Zastave oružja.

danas.rs/dodaci/biznis/kragujevacki_oru....._id=256422



offline
  • BSD 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 05 Okt 2009
  • Poruke: 3189
  • Gde živiš: Kraljevo

Академик професор др Леонид Иванович Гречихин у посети ВТИ

Члан Академије машинства Украјине, редовни професор Државног факултета за ваздухопловство Белорусије и научни сарадник ООО ''Регула'', професор др Леонид Иванович Гречихин посетио је Војнотехнички институт. Уваженом госту домаћин је био пуковник доцент др Зоран Рајић, дипл. инж., директор ВТИ са сарадницима.

Током вишечасовне посете госту су представљени научни и људски капацитети ВТИ, пројекти из области ваздухопловства на којима ВТИ тренутно ради, могућности МО и ВТИ за сарадњу Белорусијом, као и планови за будућност.

Током разговора, проф. Гречихин упознао је домаћине са неким од значајних резултата научно-истрачивачке делатности у Белорусији и истакао да постоји велика заинтересованост научних и развојних институција Белорусије и њега лично, да се постојећа сарадња са институцијама у Србији настави и прошири кроз нове пројекте и облике.

У току посете, гост је обишао Сектор за експерименталну аеродинамику и Сектор за ваздухопловство.
- See more at: http://www.vti.mod.gov.rs/index.php?view=actuality#sthash.lB44qsR6.dpuf

offline
  • Pridružio: 27 Maj 2012
  • Poruke: 1134

NIJE VAM ODGOVARALO! Very Happy
http://www.youtube.com/watch?v=mEn-L9-PObc

offline
  • Sim.a 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 2996
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Najbolji učenici kapitalizma Made in USA su Rusija i Kina.
Očekivano i normalno. Specifičnost je samo još trenutno u propagandi ali i to polako dolazi na isto. Ko veruje da se zemlje kao naša mogu ravnopravno ponašati sa njima je u teškoj zabludi. Uvek je tako bilo i biće. Samo je jako skupo kad ti državu vode neki koji sanjaju.
Nemoj da se lažemo i mi bi se na njihovom mestu isto ponašali. Što više vremena prođe i razlika bude rasla između nas i njih, nećemo moći da ih razlikujemo. Završićemo kao one životinje u pobuni na Životinjskoj farmi. Gledaćemo kroz prozor a nećemo videti razliku. Mislim da je to poslednja rečenica u knjizi.

offline
  • Pridružio: 30 Jun 2007
  • Poruke: 6243
  • Gde živiš: Novi Sad, severoistočna Srbija

BSD ::Академик професор др Леонид Иванович Гречихин у посети ВТИ

Члан Академије машинства Украјине, редовни професор Државног факултета за ваздухопловство Белорусије и научни сарадник ООО ''Регула'', професор др Леонид Иванович Гречихин посетио је Војнотехнички институт.


http://www.regula.ws/index.php?ml=ru&id=2

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2009
  • Poruke: 299

Zna li neko POUZDANO sta je razlog za otkazivanje preuzimanja Zeljezare od strane Uralvagonzavoda?

offline
  • Pridružio: 27 Maj 2012
  • Poruke: 1134

rusi su samo razmisljali nista to nije sigurno da ce kupiti
a ovi nasi su odma pomislili rusi kupuju
ai predaleko im je pa verovatno nisu zainteresovani mozda je to jedan razlog nema rude nema nicek samo jedna ogromna grdosija u minusima
a i zastarela je
a da sam na njihovom mestu sigurno je nebi kupijo samo bi minus stvarala

tako ja mislim

offline
  • jole 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 22 Dec 2011
  • Poruke: 18

znaisha ::Zna li neko POUZDANO sta je razlog za otkazivanje preuzimanja Zeljezare od strane Uralvagonzavoda? Njihovo rukovdstvo je sa svojim ekonomistima i analiticarima izvrsilo procenu i analizu ukupnog ulaganja u ravitalizaciju i pokretanje ovog pogona. Mozes misliti kakvi su rezultati. Naime po njihovim proracunima potrebno je oko 570 miliona dolara ulaganja da proizvodnja krene i pocne stvarno da lici na proizvodnju ozbiljne firme. Amerikanci su za sobom ostavili pravu pustos, u stvari sama potraznja gvozdja i celika na svetskom trzistu je veoma mala i naravno Amerikanci su po njihovom logicnom stanju stvari odlucili da se povuku kao sto rade i svuda u svetu u ovakvim sitoaciama. Naravno uz put ce se potruditi da koliko god je to moguce eliminisu konkurenciju a taman je stiglo vreme da nesto malo i vrate kroz ulaganja u unapredjenje i modernizaciju proizvodnje. Tako su radili u mnogo firmi u Bugarskoj i Rumuniji radeci par godina da bi ih na kraju ugasili i unistili. Koja bi to luda firma usla u ovakvu investiciju neznajuci kada bi se trziste ovog artikla oporavilo. UVZ bi usao u ozbiljne probleme ukoliko se oporavak trzista nebi desio ubrzo. Doduse nudjeno je i stratesko partnerstvo sa nasom vladom i podela troskova i naravno i buduce zarade kad ona bude dostupna ali mi para nemamo. Po meni ono sto je usledilo od Ural Vagon Zavoda je logicna odluka. Ponasanje Americkih investitora u zemljama bivseg istocnog bloka je odavno poznata ali neznam sta je sa politicarima tih drzava .

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Smederevska željezara je jedna od najnovijih u Evropi(ako ne i najnovija).Ono u čemu je pogrešeno još 2003-e je što je data lešinarima koji idu od zemlje do zemlje i raubuju privredne i društvene resurse sve dok ih ima.Bio je zainteresovan i nemački konzorcijum banaka(kojima smo dugovali i otplaćivali kredite za tu istu željezaru) ali su pučisti u vreme vanrednog stanja odlučili da je poklone Ujka Semu.U to vreme je vladao porast tražnje čelika na svetskom i evropskom tržištu.Sada,kada je ta tražnja opala,vraćaju nam je da se mi bavimo gubicima i problemima socijalne prirode.
Mislim da je potrebno:
1.vratiti Dušana Matkovića na čelo SARTIDA(vratiti i ovaj naziv)
2.uvući u vlasničku strukturu auto industriju,industriju NVO i mašinogradnju,oni su siguran potrošač proizvoda SARTIDA
3.prestati čeznutljivo gledati u svakog belosvetskog makroa koji nam obećava "spas".Odreći se mentaliteta kurve koja se svakom nudi i tražiti partnere za dugoročnu saradnju sa kontrolnim paketom države.
Svaka država koja želi da zaista bude slobodna mora da proizvodi pšenicu,pušku i penicilin,čak i kada to nije isplativo,kada je jeftinije nabaviti na tržištu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 515 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 502 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, Acivi, Alibaba1981, Dorcolac, hyla, ivan979, Milometer, pein, shlauf, Sumadija34, vathra