offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26377
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
’’Operacija samostrel’’
Godine 1965. Majkl Anderson snimio je jedan od najprovokativnijih i najintrigantnijih ’’naručenih’’ filmova sa tematikom iz Drugog sv. Rata. Film je delo producentske kuće Karla Pontija i jedan deo saradnika (scenarista i drugog kreativnog osoblja) je italijanski. Tako se dogodilo da film koji se bavi jednom od najtajanstvenijih operacija urade nekada suprotstavljene države.
O čemu je reč? Pripreme za proizvodnju bespilotnih letelica Fau-1, kao i uporedna priprema prve balističke rakete Fau-2 bile su toliko obuhvatne i istorijski značajne, bez presedana, da ih čak ni vrhunska kontraobaveštajna mašinerija Trećeg rajha nije mogla sakriti. Dankan Sandis, Čerčilovo kumče i predstavnik Ratnog kabineta, podstaknut inicijativom Ajzenhauera, krajnje ozbiljno je shvatio najavljene pretnje, za razliku od nekih njegovih sujetnih saradnika , pre svega naučnika koji ni blizu nisu bili rešenjima koje su Nemci već posedovali. Sandis se odlučio za interesantno rešenje, praktično jedino koje mu je preostalo, s ozbirom na to da je Penemide i sve ono što se pod tim podrazumeva bilo hermetički zatvoreno za bilo kakvu informaciju. Eksperimentalni primerci su padali u obližnje more, a jedan jedini primerak koji je uz pomoć pripadnika poljskog pokreta otpora dopremljen u Englesku, bio je već zakasnio i delimično neupotrebljiv. Trebalo je, dakle, ući na mala vrata. Ta mala vrata su i Nemci držali pod budnim okom, a reč je kvalifikovanoj ’’radnoj snazi’’, inžinjerima i tehničarima dragocenih profila sa okupiranih evropskih teritorija. Englezi se rešavaju da regrutuju takve naučnike iz svojih redova, a zahtevi su visoki: da savršeno poznaju jezik i, naravno, struku, a da pri tom imaju mogućnosti za stalnu komunikaciju sa Centralom u domovini. Ni Nemci nisu sedeli skrštenih ruku, pa se jedan agent infiltrirao upravo u jedan takav regrutni centar. Igra je počela. Sledom paralelnih radnji, idealnim scenarističkim sredstvom za akcionu filmsku priču, reditelj nas približava krajnjem cilju – podzemnoj fabrici. Sreća je promenljiva; neki agenti prolaze, neki stradaju, kao u svakoj borbi. Film kulminira obavljenim taktičkim zadatkom – lansiranje jedne od raketa je sprečeno masovnim bombardovanjem.
Tu se film završava, ali se ne završavaju poruke filma. Ovo je jedan od najobjektivnijih filmova koji sam gledao znajući da je naručen u istorijsko-propagandne svrhe. Nigde se eksplicitno ne kaže, ali je jasno da su, kada je anti-raketna borba u pitanju, Nemci odneli pobedu. Zašto? Tek pojavom najbržih lovaca kakvi su ’’Tempest’’, ’’Mastang’’ i nove verzije ’’Spitfajera’’ saveznici su mogli da uspešno presreću Fau-1, pa ni tada više nisu smeli da ih prevaljuju krilima jer su ih Nemci u međuvremenu podesili da odmah eksplodiraju ako im se poremeti putanja. I dok su sa tim oružjem mogli kako-tako da se nose, Fau – 2 je ušla u istoriju ljudskog roda i ratovanja kao prvo oružje od koga stvarno nije bilo odbrane, što je bilo ideal svih konstruktora kroz vekove. Tek kad su kopnene snage počele da otkidaju delove teritorije i zauzimaju rampe, prestala su lansiranja. Materijalna činjenica je da su posle kapitulacije Nemačke saveznici pronašli hiljade gotovih i spremnih (!) za lansiranje. Nemci su, dakle, uspeli da zaštite proizvodnju, pa čak i lansiranje, promtno reagujući na pretnje tako što su smislili pokretne lansirne rampe. Međutim, vreme im je isteklo na drugoj strani. Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija.
Istina je da je operacija ’’Samostrel’’, najpre nazvana ’’Bodyline’’ u svojoj osnovi imala za cilj onemogućavanje lansiranja raketa putem bombardovanja položaja lansirnih rampi i proizvodnih postrojenja, no film se bavi, pre svega, špijunskom komponentom ovoga rata, tek na samom kraju filma prikazavši bombardere u akciji hirurškog bombardovanja posle džemsbondovskog podviga obaveštajaca koji su infiltrirani u proizvodni kompleks. Analitičari su u filmu pronašli neke nedoslednosti koje nisu bitne za istorijski tok priče, niti su uticale na dramatičnost i efektnost samog filma. Štaviše, sam film, njegova scenografija i enterijeri poslužili su kao inspiracija za nekoliko vrlo atraktivnih ’’staza’’ u popularnoj igri ’’Volfenštajn’’. U svakom slučaju, ostaje kao relevantna činjenica, saznanje da se autorska ekipa filma nije bavila friziranjem istorije niti izvlačenjem ili pak nametanjem zaključaka; to je ostavila gledaocima i vremenu koje je potvrdilo kvalitet filma.
Preporučujem da pogledate ovaj film koji je, shodno produkcijiskim običajima toga vremena, bogato i stručno opremljen, uz pravilnu saradnju sa stručnim konsultantima, uz učešće nekoliko velikih filmskih zvezda kao što su Sofija Loren u kameo roli, Džordž Pepard, Trevor Hauard, Džon Mils, Ričard Džonson, Lili Palmer i, naravno, neizvežni Džeremi Kemp, dežurni Nemac u svim ovakvim filmovima.
|
