|
Dakle "Staljingrad" iz 1959 godine.
Za razliku od svih potonjih filmova, ovaj film se ne bazira na isključivo psihološkoj situaciji nekoliko ljudi iz jedne jedinice već uz sve to daje i istorijsku sliku bitke, uz prikaz istorijskih ličnosti uključujući i Paulusa.
da krenemo.
Dakle film je kasnije kupiran masu puta uz neke scene koje su po prvi put prikazane i koje su maestralno odradjene.
Ukratko- glavni lik je oficir artiljerije u Staljingradu i njegovi kameradi koji se tamo bore.
Film naravno, ne prikazuje monstruoznosti koje su Nemci počinili, ali avaj, ipak je najbolji o svim filmovim o Staljingradu.
Dakle da krenamo.
Lik, natporučnik Wisse upoznaje jednu ruskinju u koju s ezaljubljuje i koja biva poslata na prinudni rad, odlazi u Staljingrad kako se bitka zahuktava. Da ne spominjem galeriju likova, ali idemo odmah na neke dobr stvari.
naime on kao artiljeriski oficir dobija zadatak da bude veza sa Rumunima i njihovom komandom. Sam lik generala Kodreanua je prikazan kao - stamena ličnost. Za razliku od svih drugih filmova koji ili ismevaju rumune, ili ih u opšte ne pominju (poginule desetine hiljada)- ovde se Rumuni prikazuju u prilično pozitivnom svetlu, a sam general kao visprena, odvažna i hrabra ličnost- dakle film makar samo zbog toga je raritet.
Uz to Rumunski vojnici su prikazani u istorijski tačnim uniformama.
Dalje, prikazuje se lagano propadanje i tragedija koja je zadesila nemce, a sa druge strane nema političkog lupetanja kao kod "Neprijatelj pred vratima" gde pljuju ruse na bazi komunizma- ovde su rusi neprijatelji, ni dobri ni loši.
Antologijska scena je kada izgladneli nemci pokušavaju da nadju malo hrane u skladištu, a poslednji avion poleće iz Staljingrada.
Izbezumljen od gladi, nemački vojnik gazi sve pred sobom da udje u avion. Avion pali motore (Ju-52) a masa pokušava da udje. On se probija do aviona, a hvata se za vrata. Avion kreće, on trći držeći se za vrata dok masa vrišti i oficir u avionu ga udara nogom po prstima da se pusti, i sve tako dok avion ne ubrza dovoljno da se ovaj saplete i polomi vrat o horizontalne stabilizatore.
Scena koja će milion puta kasniej biti kopirana u masi filmova, a uživo vodjena kod pada Sajgona....
Lik generala Paulusa je prikazan opet- realno, nije prikazan kao Hitlerova budala, ni kako šmokljan, već kao oficir kao svaki drugi. Vrlo retko.
Pošto je budžet bio skroman a trebalo prikazati ogromnu bitku, režiser je maestralno dočarao rusku ofanzivu kod Kalača- Ranjeni vojnik se dotetura do Nemčkih redova i poslednnjim dahom kaže "Na volgi je 1,000 tenkova!"
Film treba odgledati. Zaista
par scena koje su verno prikazale paradoks gradskih borbi- iako malo naivne, ipak odlično odradjene.
prva scena je kada se dogovori 15 minutno primirje da se sahrane ranjeni, nemac nalazi klavir u ruševinama, i svira neku melodiju, Rusu se svidi i stoji kod klavira i sluša sve dok se ne proglasi prekid primirja.
Druga scena je noćna borba, Nemci nemaju parče hleba, Rusi imaju poljske kuhinje. Wisse na glavu stavlja rusku šubaru i PPŠ u ruke, i jednostavno prelazi prekoputa ulice, u toku noći i staje - u red za hranu, medju ruse, dobija da jede, niko ne obraća pažnju, sve dok, naradvno hranu ne dali ona ženska u koju se zaljubio. Ona ga prepozna ali ga ne oda. Sprovede do podruma i kaže da su iza njegovi, da se ne okreće jer je on ipak neprijatelj....
Kažem i ponavljam,
Po mom mišljenju najbolji film o Staljingradu snimljen.
Trivia:
Natporučnika Wisse-a tumačio je Joakim Hansen, koji je kasnije tumačio generala Alfreda Jodla u seriji "Rat i sećanja" a pre toga 1957b je igrao u "Afričkoj zvezdi" Hansa Joakima Marseja, a i u "Most na Remagenu" i "Orao je sleteo"
Preminuo je 2007.
http://forum.axishistory.com/download/file.php?id=.....f77bb1f612
|
