offline
- Zorge

- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Дај да напишем и ја коју реч о филму. Као прво, гледао сам га два пута - први пут натенане, а други пут када сам се замлаћивао са превођењем. Кренућу од борбене технике у филму. Нисам нешто виђао по руском филмовима друге аутомате до ППШ, али сам пријатно изненађен што се нису зезнули, већ су ставили ППД, којих је реално и било у то време у Црвеној Армији. Зашто није било више пушкомитраљеза Дегтјарева, то ми је загонетка - има их и данас много (а и у оно доба) па их није било тешко наћи за потребе филма. И опет су, као и у "Адмиралу", зезнули са "Максимима" и оним широким поклопцем за наливање воде на оном сулундару. У филму има са чепићем старог типа, а има и са тим широким поклопцем , који је уведен '43. или '44. године.
Још када су се појавили трејлери и тизери, приметио сам да једна једина пушка СВТ-40 која се појављује у филму није "кошер" - има оптички нишан ПУ, што је у реду, он је и намењен њој, али је постављен на бочни носач конструкција Кочетова, који ем што није намењен СВТ-40, ем је развијен тек годину дана касније, '42. године. Има ту и фора код "Мосинки". На железничкој станици двојица војака преносе нешто и имају на леђима "Мосинке" са постављеним "штиковима" - то је по ПС-у. Онда, током филма, у свим тим шибањима нисам приметио да Руси користе "штикове", а то им је нешто за шта су пролазили солидну обуку. И што је приметио један лик са једног руског форума - у новим филмовима ни једна пушка нема шипку за чишћење. Обратио сам пажњу и стварно готово да их нема. И ни речи како то да мали Сашка прво нађе ТТ, (којим онако 'ладно смакне Немаца који је приметио њега и Њурку; нема патетике - само "фике... и готово"), а онда, када се нађе код Кижеватова, после онога када је испратио Њурку, оглувео када је "шандарахнула" граната, у рукама му је "Лугер". Где ли га покупи? Тај баш зна "стићи и утећи и на страшном месту постојати".
Пријатно сам изненађен и немачким "Панцеркампфенваген" III. Ово, наравно, није оригинал, већ реплика, али баш личи и не упада у очи. Читао сам неки материјал и видео фотке како су правили "тројку" за филм - добар су посао урадили. Иначе, појављује се и тенк-бацач пламена. Сад, опет има проблем са тим. "Фламенпанцер" на бази "тројке" (на шта ово из филма личи) појавио се скоро две године после Бреста, тек у пролеће '43. Фора је и то што је за Брест била ангажована немачка 45. пешадијска дивизија, која је - пешадијска, без "тенака". Сад, могли су да кажу: "Чика Хајнце (ја о Гудеријану, пошто би оно G на једном од тенкова требало да знали да су из његове екипе), правимо нешто, па нам треба неки тенк...", али опет, кажу да њих није било ту. Био батаљон неких "Штурмгешуца", али северно од тврђаве.
Што се тиче Немаца, оно искрцавање из вагона са угљем је различито приказано у "Битци за Москву" Озерова. Тамо су "Бранденбуржани" шећкали и у сред дана у строју, када их на путу до железничке станице види и Фомин (онај комесар што су га стрељали) и са познаником прокоментарише њихово марширање пропораћено одбројавањем "Ат, два, љевој!", како је тако комадовано још у руско-јапанском рату, али као, граничари имају своје правило службе. Иначе, онај нестанак струје у биоскопу је измишљен. "Брандербуржанима" то није био задатак, чак ни да се приближе тврђави, већ да обезбеде мостове около.
Од пролећне најаве овог филма, понешто сам био заинтригирам да прочитам о тим догађајима, па ми је као нешто и било јасно ко, где, када, али само због тога. Да је требало да се ослоним на то како је приказано у филму - остао бих у ребусу. Некако ми је смушен "тајмлајн". Готово да ми ово личи на филм направљен од серије и некако сцене исецкане и поређане у иоле смислени ток. Можда је због тога и мало остало у другом плану повлачење Немаца у биоскоп, који је иначе црква Светог Николе (ако не грешим). Наводно, док су ти Немци били ту, они од споља и нису нагазили са артиљеријом.
Опет се враћам на "Битку за Москву". Тамо је мало другачија историја главних ликова. Тамо Фомин не каже сам да је комесар, већ га неки од војника поткаже Немцима. А иначе, у филму се има утисак као да је то неки поручник, а не "палкавој комисар". Гаврилов се помиње да је преживео рат, али не каже да је репресиран. После повратка из заробљеништва, човек је добио стари чин и чак су га послали на Далеки Исток, где је био командант логора јапанских војних заробљеника. Мислим, када те неко пошаље осам хиљада километара далеко, у неку бестрагију, вероватно можеш да се осетиш репресираним, али није то репресија коју помињу у филму. Иначе, она немачка бомбетина је бачена, не на "цитаделу", оно мало утврђење, већ на Источно утврђење, тамо где је био Гаврилов. Има много тога да се прочита у књизи Сергеја Смирнова, која се помиње на почетку филма. Имате је у .txt формату (~350 kb) - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Шта ми је засметало? Па некако као да гледам филм са америчком иконографијом. Када је неки емоцијалан тренутак, чујеш гудаче, па када је неко кркање, они то ставе у "слоу моушн". А бре, видели смо то код Амера! Иде ми генерално на ону ствар и безвезно јуришање, само да би то лепо изгледало на филму. Дијалози и гестикулација су ОК, али мислим да су понекад то и "преиграли". Некако сам видео све то у ратним филмовима из совјетског доба. Лик Кижаватова је солидно одиграо Марзликин, човек који је убог лица као створен за те сурове ликове, а ја га знам највише из неких мелодрама. Добар је и онај НКВД-овски поручник Вајнштајн, који плеше и проверава ексере на чизмама. Невелика улога која не може пуно да се развије, али је лепо урадио. Кад смо већ код Вајнштајна, Јевреја, приметио сам да су потурили и друга карактеристична мањине, какав је онај јахач/возач БА-10, Чечен Тогушев, а и на пар места су се могли видети разни косооки "Руси". Грузина нисам приметио.
Има и неких сцена које су ми се урезале у памћење. Оно када тенк гази тела погинулих и једне женске ноге како се протресу када на торзо наиђе тенк и како се у тој маси људских тела шири крвава мрља поред гусеница. И оно "Овде Тврђава, овде Тврђава... боримо се, држимо одбрану... Чекамо појачање..." током читавог филма је као мантра, као фар са светионика кога нико не види. По мом мишљењу, веома силна симболика. Обично ме гане неки детаљ, неки подвиг малог човека, у филму - жене. Сећате се на почетку оне породице чија глава, тата, заједно са женом и две ћеркице купује пиво и кисеу воду за децу и жена му као гунђа. После тога њих срећемо када Сашка долази до свог стана тражећи брата и затиче мртве девојчице и њихову мајку која лута тражећи метке. Запамтио сам када је рекла мужу нешто типа: "Ја без деце и тебе не могу и нећу да живим...". Штуцне срце од такве сцене.
Мене ја гануо и крај филма, са нарацијом и оним насмејаним људима који одавно нису међу живима. Више биографски него овако поетски, видео сам нешто такво и на крају "Браће по оружју", када наратор прича о животима оних из 101. који су преживели рат. Само овде нема много хепиенда са херојима.
Какогод, филм је добар и чини ми се да само показује да ћемо ускоро моћи да гледамо у сваком погледу моћне руске ратне филмове.
|