offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
Do sasa nisam hteo da se uključujem u raspravu - barem dok ne pogledam nekoliko epizoda kako bih koliko/toliko, na osnovu viđenog, a ne na osnovu tužih impresija, dao svoj komentar u vezi sa ovim projektom.
Ova serija je od strane RTS-a, a boga mi i Radoša Bajića, najavljena kao spektakl u koji je, za naše prilike uloženo podosta novca, što se može i videti, s obzirom da kadrovi nisu snimani kamerama sa jutarnjeg programa (meni laiku, to pro ubode oko). Proteklih mesec dana na forumima sam pročitao razne komentare od onih koji seriju dižu u nebesa do onih koji je doživljavaju kao apsolutni promašaj. Pre svega mislim da je sama ideja o pravljenju ove serije dobra. Ali, tu bih stavio tačku, jer je razvoj same ideje plod nekakvog trulog kompromisa te se i sama serija počela razvijati i tom pravcu. Stičem utisak da su Radoš Bajić i ljudi oko njega po svaku cenu hteli da izbegnu da se zamere prvo delu svojih gledalaca (antičetničke orijentacije) a zatim i komšijama u BiH i Hrvatskoj, te da loše kritike prvenstveno trebaju biti usmerene na ovome. U strahu od reakcija javnosti u Srbiji, muslimana iz BiH, Hrvatske, a opet želeći da izbegne da Ravna Gora ne postane rimejk Bulajićevih filmova, Bajić je negde zalutao. Toliko da je već u prim kadrovima 6. april 1941. godine smestio u radni dan. Da se razumemo, film jeste umetnost i sloboda je autora da svoje delo predstavi kako god želi. Ravna Gora se mogla smestiti u bilo koji žanr (pa čak i erotiku) i to je pravo autora. Međutim, tom prilikom, koliko se ja kao laik razumem, mora ići napomena da su navedeni događaji izmišljeni te da su zajedno sa radnjom slobodno izražavanje autora. Međutim, ukoliko se pravi istorijska serija onda bi trebalo da se ispoštuje minimum istorijske tačnosti, poput recimo one da se bombardovanje desilo u nedelju.
Tako je, nakon pet epizoda, hronološki, u seriji aprilski rat obrađen i zaključen
Ne znam na šta je Radoš Bajić hteo da stavi akcenat u proteklih pet epizoda ali je sama serija puna nepotrebnih kadrova, scena pa i likova, poput nesrećnog Radenka, sluge Kralja Petra II, koji je svojom ulogom nadmašio svoje kolege iz Sekule. Ukoliko je hteo da opiše rasulo u kome se nalazila država i vojska, nije uspeo jer je srazmerno vrlo malo kadrova posvetio tome. Umesto njih, serija obiluje scenama sa, za nijansu prefinjenijim sinom Draganom i Đodom. Vrlo malo se poklonila pažnja događajima oko stvaranja NDH - samo scena kada Hrvati beže iz rova i kada neki lik sa fesom(?) na glavi hapsi Radka Poliča (muslimani su dakle, postali ,,cvijet hrvatstva,, skoro pa pre ulaska Nemaca u Zagreb). Komunisti u seriji ,,nit smrde, nit mirišu,, - predstavljeni su taman onako i toliko, koliko neko iz SUBNOR-a ne bi mogao da podigne glas protiv ili za.
Ako već nije hteo da se zameri nikome, zašto su izostale scene borbe jugoslovenskih pilota, događaji vezani za monitor ,,Drava,, ili pak herojski čin zapovednika ,,Zagreba,,. Mislim da ovi događaji, sa koje god strane da se posmatraju, ne dižu prašinu. Opet, vrlo su bitni u opisivanju događaja koje prati prvih pet epizoda ove serije. Ukoliko za scene vazdušne borbe nije bilo sredstava, mogla je biti obrađena u vidu dokumentarca, ili pak u nekoj sceni praćenja borbe preko radio stanica. Po meni, čin Spasića i Mašere, simbolički je nagoveštavao potonji otpor okupatoru i kao takav je trebalo biti unet u seriju, ako ništa drugo, kao uvod u prvo pojavljivanje Draže Mihajlovića.
Dolazimo do samog Draže, odnosno do dešavanja u Istočnoj Bosni. Sam lik Draže neću komentarisati, on jeste i treba da bude plod umetničke slobode i tu se nema šta dodati ili oduzeti. Ali u ostalim kadrovima opet srećemo izvesnu nesrazmernost jer se opet akcenat bacio na Zaovicu i predugačke scene u njoj. Sin Dragan je tako, hteli ne hteli, najupečatljiviji lik. Paljenje srpskih sela je obrađeno taman toliko da se pomene - sa vešanim Srbinom u daljini u sredini epizode. Do prošle nedelje to sam prihatio kao autorovo izbegavanje da takve eksplicitne scene nasilja ne prikazuje u 20 časova i ovo mi je bilo apsolutno prihvatljivo, smatrajući da će se u tom maniru nastaviti. Međutim nakon nedelju dana, razuverio sam se. Naime, nakon što Dražina patrola zarobi dva muslimana, Draža im drži govor o tome kako su oni jedan narod i kako se u tom ratu moraju držati zajedno. Saznajemo da je i musliman jugoslovenski nastrojen i da žali što njegov nemi sin nije mogao u rat. Draža zapoveda da se bratski musliman jugoslovenski nastrojen i njegov sin puste. Međutim, priču o Srbima i muslimanima-braći, ubrzo demantuje kaplar Čuturić (kakve slučajnosti sa imenom) sa teškim južnjačkim naglaskom. Naime, on namerava da starijeg muslimana eliminiše i to ne u znak odmazde, već zbog ,,cipela,,. Pazite, ovo je poslednja scena u epizodi i kao svaka poslednja filmska scena obično i ostane u pamćenju, za razliku od scene zapaljenog sela i vešanog Srbina na sredini serije, koga se jedva i sećamo. Dakle, u ovoj poslednjoj sceni, kaplar Čuturić, vadi svoju kamu i, u jednoj mučnoj sceni klanja, ubija nesrećnog čoveka pred sinom. Ova scena je toliko mučna da je meni, koji sam inače blagi simpatizer četničkog pokreta, bilo neprijatno zbog prijatelja koji su se sinoć slučajno tu našli (koji su sa mojim stavovima upoznati) i zajedno sa nama gledali seriju. Postideo sam se zbogČuture - što se mene tiče, ova scena je bila uspešna po publiku. Postideo sam se zbog kaplara Čuturića jer se on pokazao gorim od Misirca ili bilo kog sličnog lika u ostvarenjima iz 70ih. Srpska kinematografije je, očigledno, dobila novog negativca. U poređenju sa Čuturićem, ona Misirčeva izreka ,,ne boj se brale, imam laku ruku,, deluje kao refren iz nekog mjuzikla.
Moje pitanje bi bilo. Zašto je stavljen akcenat na jednu ovako mučnu scenu? Zašto je ona na kraju epizode? Zašto nije, poput onih zapaljenih scena, smeštena negde na sredinu i zašto je, za razliku od vešanog Srbina, klanje muslimana urađeno iz prvog plana.
Možda odgovor leži upravo upomenutom pokušaju Bajića da napravi neki kompromis, kojim bi i racnogorci i subnorovci, zajedno sa Hrvatima i muslimanima bili zadovoljni i preko koga bi svi zajedno bili njegovi gledaoci - baš kao u slučaju Farme.
Ukoliko je samo hteo da ublaži sliku filmskih četnika onda ovo i nije nikakav prvenac. Tako nešto je pre dvadeset i kusur godina uradio Bata Čengić sa Gluvim Barutom. A zamisli, Bata, osim što je po nacionalnosti musliman, nije bio poštovalac lika i dela DM, za razliku od Radoša Bajića.
|
