offline
- Pridružio: 18 Maj 2011
- Poruke: 519
|
Lepim i ovde jedan osnovan pregled za manji vip ili turistički avion, koji je nastao u Ljubljani a koji nikada nije ugledao VOC-a. Sve se zaustavilo prije izrade prototipa!
Posle Drugog svetskog rata, u svetu, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, brzo se nametnula upotreba poslovno-turističkih aviona kao brži i udobniji način prelaženja većih razdaljina. Zapadna Evropa je sledila ovaj trend, ali u znatno manjoj meri, dok je Istočna Evropa često bila zapostavljena, iako je imala snažnu i tehnički razvijenu avionsku industriju.
I u Ljubljani ovaj svetski trend nije prošao nezapaženo. Materijalni uslovi su bili skromni, ali su inženjeri bili tehnološki napredni, inovativni i izuzetno prilagodljivi. U nastajućem segmentu poslovnog avijanja prepoznali su svoju priliku.
Dobro godinu dana nakon razornog požara nastao je projekat koji je mogao postati tehnološki najzahtevniji avionski projekat na slovenačkom tlu, a verovatno i jedan od najambicioznijih u tadašnjoj Jugoslaviji. Radilo se o dvomotorom poslovnom avionu, projektovanom u više verzija.
Projekat je pripremljen vrlo precizno i analitički. U Letovu su detaljno proučili tržište poslovnih aviona, buduće potrebe za takvim letelicama, uvozne komponente potrebne za proizvodnju, kao i konkurenciju u Evropi, gde je avion trebao biti i tržišno orijentisan.
Projekat, koji je u Ljubljani nastao pod nazivom KB-20, komercijalno nazvan LIBIS 520, otvorio je brojna nova tehnička i organizaciona pitanja. Jedna od najvećih prepreka bila je sertifikacija i izbor standarda izgradnje. Jugoslavija je tada bila članica ICAO-a, ali nije imala sopstvenu zakonodavnu regulativu za avionsku sertifikaciju. Zato su se u Letovu odlučili da avion bude projektovan prema američkim standardima za konstrukciju i bezbednost u civilnoj avijaciji.
Zbog povećanja bezbednosti, avion je projektovan sa dva motora, sa sposobnošću sigurnog leta i u slučaju kvara jednog motora. Cilj je bio privući što širi krug potencijalnih kupaca, pa je avion projektovan za upotrebu i na travnatim i na betonskim pistama, sa dobro amortizovanim sletnim podvozjem.
Avion je trebao biti opremljen tada modernom radio-navigacijskom opremom, koja bi omogućavala let i bez vizuelnih uslova. Posebna pažnja posvećena je kabini, sa ciljem da obezbedi visok nivo udobnosti, nizak nivo buke, efikasno provetravanje i grejanje. Kabina je bila projektovana za do osam putnika ili odgovarajuću količinu tereta, u zavisnosti od verzije.
Trup i krila bila bi klasične metalne konstrukcije, uz upotrebu sintetičkih materijala koje je Libis već dobro savladao iz prethodnih projekata. Deo metalnih elemenata bi se morao uvoziti, jer je dostupnost domaćih materijala bila ograničena.
Motori i propelere izabrani su u Velikoj Britaniji. Jugoslavija je tada bila pod takozvanim „mekim embargom“ za američku avionsku opremu, a britanski dobavljači su zbog saradnje sa fabrikom SOKO Mostar bili pristupačniji za pregovore. Izabran je licencno proizveden Rolls-Royce Continental JO-470-D, šestocilindrični motor sa direktnim ubrizgavanjem goriva i snagom od 260 KS. Metalni propeler sa automatski podesivim korakom proizvodila je firma Dowty-Rotol.
Planirane tehničke karakteristike aviona: dužinu 10 metara, visinu 3,4 metra, raspon krila 12,7 metara, dva motora po 260 KS, putnu brzinu 360 km/h, maksimalnu visinu leta 6.500 metara i dužinu uzleta/sletanja od 600–700 metara. Maksimalna poletna masa zavisila bi od verzije i kretala se između 2.000 i 2.500 kg.
Postojale su različite verzije aviona: „Taxi“ za sedam putnika i pilota, „Standard Economy“ za šest putnika, „Standard Tourist“ za pet putnika, „Commerce“ poslovna verzija za četiri putnika, „De Luxe“ sa barom i toaletom, „Ambulance“ medicinska verzija i „Cargo“ teretna verzija sa nosivošću do 600 kg.
Planirano je da LIBIS 520 uđe u serijsku proizvodnju 1966. godine, što bi zahtevalo i izgradnju nove proizvodne hale. Iako je tehnička dokumentacija bila izuzetno kvalitetna, projekat nije dobio potrebna finansijska sredstva. Političke i ekonomske okolnosti tada su presudile drugačije. LIBIS 520 nikada nije proizveden, a dokumentacija je sačuvana zahvaljujući glavnom konstruktoru.
Ipak, LIBIS 520 bio je dragocena studija i temelj za još veći i ambiciozniji projekat. U zlatnom dobu slovenskog avijanja u Ljubljani je već nastajao njegov naslednik – LIBIS 1000, koji je nagoveštavao vizionarski put domaćeg avionskog znanja i opravdavao svoj nacionalni naziv pionira avijacije
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
