Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mean_machine

Po pitanju nase agencije, ako budu nasli ljude koji ce da finansiraju neka ih, drzava sigurno nece ozbiljno da ulazi sem mozda simbolicno ili za slikanje. Sve je pitanje ljudskih kapaciteta koje angazuju. Niti oni reklamiraju nesto veliko niti se moze ocekivati, vec je to neki pristup novim tehnologijama i prilika da se zaradi neki dinar, da se ukljuci u pricu.
Mislim, kada je vec decenijama imaju Bugari sto ne bi i mi, u stvari ima je sa sve satelitom u orbiti i Alzir, danas je to relativno jeftino ako imas realne potrebe za time.

O Bugarskoj (nedavno slavili 40 godina postojanja):
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Sarađuju i sa Evropljanima i sa Indijcima, neki njihovi instrumenti su na MKS a bili su i na indijskoj Čandrajan-1 u orbiti oko Meseca.

Alzirska (njihov sajt):
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Spisak svemirskih agencija:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 08 Nov 2010 16:18

Citat:Kina šalje ljudsku posadu na Mesec početkom 2020. godine


PEKING – Kina planira da pošalje prvu ljudsku ekspediciju na Mesec početkom 2020, izjavio je Kujang Zijuan, jedan od predstavnika kineske lunarne misije.

On je dodao da će letelica sleteti na Mesečev južni pol.

Long Lehao, još jedan od eksperata koji radi na tom projektu, istakao je da Kina ima tehničke uslove da pre 2025. godine na Mesec pošalje „dva ili tri kosmonauta i uspešno ih vrati kući”.

Kineski premijer Ven Điabao ranije je pozdravio uspeh probnog leta sonde Čange-2, koja je tom prilikom otkrila slike mesečevog Zaliva duge (Sinus Iridum), prenela je kineska agencija Sinhua.
Tanjug


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

prva zrtva iz redova osvajaca kosmosa bio je dvadesetrogodisnji Valentin Bondarenko.
.. poginuo je 23. marta 1961. dakle, nesto pre gagarinovog istorijskog otiskivanja u kosmicki prostor.
poslednje reci koje je izgovorio bile su: “Sam sam kriv, nikoga ne krivite...”.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Meni su najzanimljiviji romuni koji planiraju da pošalju sondu na mjesec u okviru Google X-Prize. Dobar i redak primer privatne inicijative čiji rezultat može da smanji troškove slanja satelita a možda i ljudske posade u svemir.

Ideja je prilično jednostavna i ukratko se sastoji od balona koji diže raketu na visinu od 40km i tamo je lansira. Pošto raketa ne koristi gorivo da prevali tih 40km ona je manja i lakša za nositi i to brez da se smanjuje masa tovara.

Detaljniji opis na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zvanični sajt: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Par videa:








Nadam se da bi neko i u Srbiji mogao da sa dobrom idejom da uradi nešto slično


.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@atomic

Uf,kakva fantasticna ideja.Koliko manje para,resursa,zagadjenja...


Mada,mislim da je jedan covek jos pre 30 godina video jedini logican stepenik u osvajanju svemira.
Artur Klark je u Rajskim vodoskocima opisao svemirski lift koji bi iznosio teret u geostacionarnu orbitu po neuporedivo manjoj ceni po kilogramu tereta,nego sada.
I onda bi se u orbiti sklapali brogovi za put ka drugim planetama i daleko,jednog dana,i dalje.
Bio je svestan da su materijali kljucni za tav poduhvat,i da tek treba da budu pronadjeni.
Ali ide se polako u tom pravcu...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Artur Klark je sjajno odgovorio, kada su ga pitali kada ce biti napravljen svemirski lift:"Verovatno 50 godina nakon sto svi budu prestali da se smeju tome." Ma koliko nerealno i ekstremno zvucalo moguce je, stavise radi se na CNT materijalima (carbon nanotubes) koje bi mogle biti dovoljno snazne (teoretski su i vise nego sto je neophodno, a ako se razviju, sa svim nesavrsenostima, trebalo bi da mogu da posluze ovoj svrsi). Napajanje penjaca je manji problem, planiraju da to rese napajanjem laserskim snopom sa Zemlje, ali cak i da nosi svoje gorivo bilo bi izvodljivo. Proracunati sile u samoj traci, njean kretanja i vibracije je jedan drugi problem, posto je za sadasnje metode kojima se to kompjuterski radi to izuzetno nezahvalan posao (zbog samog oblika trake duge hiljadama kilometara, ko se razume u konacne elemente shvatice).



Verujem da su ovo i fuzioni reaktori dve glavne tehnologije za dalji razvitak covecanstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A koliko bi trajalo putovanje liftom do lune, mesec dana? Ono za mars je već komedija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne do lune, nego do geostacionarne orbite. Inače, ideja tog lifta je iz knjige "Pesme daleke Zemlje".
(Ukoliko su "Rajski vodoskoci" napisani pre, izvinjavam se darios)

Izmena:
Proverio sam, "Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979)" a "Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986)".
za darios.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

easy ::Ne do lune, nego do geostacionarne orbite. Inače, ideja tog lifta je iz knjige "Pesme daleke Zemlje".
(Ukoliko su "Rajski vodoskoci" napisani pre, izvinjavam se darios)

Izmena:
Proverio sam, "Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979)" a "Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986)".
za darios.

He he.Ne diraj mi u dobrog starog Artura.Tj.u moje poznavanje opusa doticnog.
Sala,ali koliko li sam samo noci proveo zadubljen u cudesne svetove koje je opisivao.Najveci vizionar buducnosti koja nam se nalazi tu,na dohvat ruke.
Inace,u predprodukciji je snimanje filma ''Sastanak sa Ramom'' po jos jednom Arturovom romanu.(Ko je citao Artura zna sta je Rama)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Da se vratimo na temu.
Jazbar,nikada nije razmatran lift do meseca.Taj lift je zamisljen kao prsten koji bi opasavao zemlju na ekvatoru,posto je to jedina moguca pozicija.Na par mesta bi bio povezan sa zemljom.Jedno od tih mesta bi bila i planina opisana u Rajskim vodoskocima.Mada je kasnije sam priznao da je ''pomerio'' planinu,posto se nije nalazila bas na ekvatoru.
Sa liftom,covek bi pobedio jednog od najvecih ogranicavajucih faktora u predskolskom istrazivanju svemira,kao sto mi to radimo.Taj faktor je zemljina gravitacija.Brodovi bi u startu bili oslobodjeni savladavanja prve kosmicke brzine.Samim tim,mogli bi da budu veci,sa vise korisnog prostora,vise goriva za samo putovanje itd.
Taj prsten bi funkcionisao kao veliki gradovi koje povezuje jedan dugacki auto put.Onda su tu i hoteli za svemirske turiste.Odlazak u svemir bi kostao kao letovanje na malo luksuznijem mestu na zemlji.
Nadam se da ce se ovo ostvariti jos za nasih zivota.Ako se u medjuvremenu ne unistimo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

darios ::''Sastanak sa Ramom'' po jos jednom Arturovom romanu.(Ko je citao Artura zna sta je Rama)
Ja nisam pa ako ti nije problem, pojasni mi. Sto da ne, ko zna, mozda cu se u slobodno vreme baciti na citanje umesto kuckanja .

Citat:...Nadam se da ce se ovo ostvariti jos za nasih zivota.Ako se u medjuvremenu ne unistimo...
.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko nije pominjao lift do Meseca ili MArsa, to je, naravno, nemoguce. Ali moguce je liftom koji bi isao do geostacionarne orbite podici teret (na sta se trosi skoro svo gorivo prilikom misija u svemir) za zatim mnogo lakse ga odatle prebaciti bilo gde, ja neuporedivo manje troskova i goriva. Stavise, produzavanjem kabla iznad geostacionarne orbite dobio bi se kontrateg (koji bi u suprotnom morao da se pozicionira u geostacionarnu orbitu), taj deo kabla bi bio zategnut usled centrifugalne sile i nastavkom kretanja po liftu nakon geostacionarne orbite dobila bi se dovoljna brzina za transfer do Meseca, Marsa ili gde god je to potrebno, bez potrebe za velikim utroskom goriva za dostizanje odredista (doduse za kocenje kad se tamo stigne je to i dalje potrebno). Mars i Mesec se pominju u smislu, da ako ikad dodje do neke kolonizacije podici lift tamo bi bilo mnogo lakse nego na Zemlji, zbog mnogo slabije gravitacije i za to ne bi ni bili potrebni nanomaterijali, vec bi i sadasnjim materijalima to moglo da se uradi.
Takodje, ugljenicne nanotube, od kojih bi bio izgradjen, su odlicni provodnici, tako da bi se sa dva lifta (a kad bi prvi bio izgradjen podici drugi bi bilo neuporedivo jeftinije i lakse) struja do i iz orbite jako efikasno prenosila (solarne elektrane u orbiti ili napajanje svemirske stanice sa Zemlje, kako nam drago).

Inace ja sam se odusevio kad sam cuo pricu za Armstronga i gospodina Gorskog, ali, nazalost, to je jedan od mitova svemirskog programa, cela prica je jedna sala, nije se zaista desilo, niti je Nil zaista rekao "Good luck Mr. Gorsky" na Mesecu.