Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tito imao i zastavu SFRJ koju su astronauti nosili na Mesec
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je opshte poznato Rusi su isprobali seks u kosmosu a akterka je bila ako se dobro secam a bilo je to pre vishe od 20 godina Svetlana Savickaja. kako su sa njom na stanici bila dva gospona ne zna se koji je od njih imao chast (ILI OBA). Utvrdjeno je negativno delovanje u postkoitusnom periodu jer zbog bestezhinskog stanja nije dolazilo do normalno brze evakuacije krvi iz penisa odnosno ishla je mnogo sporije nego na Zemlji shto je odmah imalo negativan uticaj na kosmonauta. AKO SU LAGALI MENE I JA LAZHEM VAS jer za ovo ne znam ko bi mogao dati finalnu potvrdu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema stampi (uglavnom zutoj) navodno je probala sa jednim ali su vise puta demantovani takvi natpisi, pa i nedavno. Otprilike je bilo zena sama sa muskarcem (druga zena u svemiru i to prvi put mesovita misija) i posle pocele price po novinama. Sto zbog klasicne zute stampe, sto zbog hladnog rata. Posebna prica je ta sto je ona bila u pocetku u gardu u odnosu na muskarce (docekli je na ulazu u stanicu sa keceljom) kako bi dokazala da su zene ravnopravne dovoljno sposobne i u svemiru.

Ja sam cuo za neke druge navodne probleme, taj koji navodis mi nije nesto realan, procesi u ljudskom telu su autonomni i ne zavise od zemljine teze. Astronauti su provodili i vise od godinu dana u svemiru pa nije bilo zalbi, jedino su imali problema sa misicima i gustinom kostiju. Zato moraju neprestano da vezbaju da bi zadrzali organizm spreman na povratak u gravitaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pronađena prva bela rupa u svemiru ?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Bele rupe predstavljaju čistu suprotnost crnim rupama, objekti u koje ništa ne može prodreti ali koji konstantno iz sebe izbacuju materiju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moguce da je jos jedna novinarska "patka", odnosno izjava naucnika o jednoj od puno mogucnosti, koju su mediji naduvali kao sto to samo oni umeju.

A sto se seksa u svemiru tice, potpuno se moze primeniti princip koji se ponekad koristi za testiranje svemirske opreme, okrenes naopacke i ako funkcionise OK je (ako radi na +1 g i radi na -1 g sve su sanse da ce da radi i na 0 g ). Tako da, eto svakome prilike za "svemirski ekspreriment" i "doprinos nauci". :-D xP

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pre oko sat vremena delimicno uspesno je lansirana prva AMATERSKA svemirska raketa HEAT 1X, delo dvojice danskih entuzijasta Kristian von Bengtson (arhitekta) i Peter Madsen (tvorac najvece amaterski napravljene podmornice). Sa njima je radilo jos 14 ljudi, svi na cistoj dobrovoljnoj osnovi. Sav novac za kompletnu misiju dobijen je od donacija pojedinaca i firmi. Raketa i kapsula su ukupno kostale oko 50 hiljada dolara (34500 evra), naravno ne racunajuci rad na raketi, posto su svi radili za dzabe.

Pratim ovu dvojicu od prvih testiranja motora za ovu raketu (pre toga su testirali nekoliko manjih). U pitanju je hibridni motor gde je gorivo cvrsto, a oksidator tecni kiseonik. Na testiranju su imali problema sa oscilacijama potiska (posle toga su gorivo - parafinski vosak yamenili poliuretanskim gorivom), to se u mnogo manjoj meri moze primetiti i na samom lansiranju, ali je prihvatljivo. Imali su problem sa neispravnim otvaranjem padobrana, ali uprkos tome je letelica (predvidjena da moze da ponese i coveka) uspesno izvadjena iz mora.

Lansiranje:


Raketa je uspesno lansirana tek iz treceg pokusaja (verovatno problem sa elektrikom), iz snimka izgleda da je bilo malo problema sa upravljanjem raketa u pocetnoj fazi leta, ali se to kasnije stabilizovalo, pored toga i greske padobranskog sistema. Maksimalna dostignuta visina je 16 km, nakon toga je (iz meni nepoznatih razloga, dakle videcemo koji je problem bio) raketi poslata komanda za gasenje motora i odvajanje kapsule (nazvane Tiho Brahe, po cuvenom danskom astronomu i alhemicaru, dizajnirane za coveka, ali na prvom letu je bila lutka kakva se koristi pri ispitivanju sudara). Plan je bio da se prebaci granica svemira od 100 km.

Istina je da misija nije bila 100% uspesna, ali uzevsi u obzir da je 99% ljudi ocekivalo da ce se da se zavrsi samo kao jedan veliki vatromet. Meni je ovo izuzetno zanimljivo, jer ako ovih nekoliko Danaca moze ovako nesto da izvuce, mozemo i mi, ma koliko napaceni, osiromaseni i unazadjeni bili.

• 1Ovo se svidja korisniku: machak
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako odgovoriti na pitanje: Zašto bi se Srbija uopšte bavila satelitima?

Ulazak među zemlje koje se bave satelitima otvara mnoge mogućnosti ali traži izvestan razvojni put koji se mora koliko toliko ispratiti. Koliko bi to trajalo i šta bi donelo?

Približan razvojni put Srbije u izgradnji satelita:

1. Razvoj piko (1 kg) satelita, tehnološkog demonstratora, sa primarnim ciljem dokazivanja mogućnosti proste komunikacije na relaciji zemaljska stanica satelit. Uobičajene sekundarne funkcije ovakvih satelita su merenje ukupne radijacije, gama zračenja, magnetnog polja a mogu to biti i zadaci vezani za spektrometriju i druga fizička merenja a obavezno i snimanje CCD kamerom. Unutar problema leta rešavaju se problemi snabdevanja strujom solarnim ćelijama i kontrola rotacije prema Suncu i magnetnom polju Zemlje. Treba realizovati samo jedan ovakav satelit u seriji. Ovaj prvi projekat bi mogao da se realizuje za 1 do 3 godine.

2. Razvoj nano (do 10 kg) satelita sa potpunom kontrolom svog položaja, svoje rotacije, ugrađenim sunčevim ćelijama, GPS valorizovanjem, sposobnošću snimanja mikro kamerama i uspostavljanje linkova sa zemaljskim stanicama većih mogućnosti nego što je to u slučaju satelita pod 1. Ovakvi sateliti rade raznovrsna fizička pa i druga merenja (recimo biohemijska). Ovi zahtevi trebaju da budu realizovani kroz dva satelita. Ova faza bi zahtevala 3 do 5 godina posle ostvarenja faze 1.

3. Razvoj mikro satelita (do 50 kg) koji bi vršili razna ozbiljna merenja iz oblasti prirodnih nauka od značaja ne samo za lokalnu dakle našu sredinu već i za istraživanja koja imaju za cilj monitoring raznih kosmičkih uticaja na Zemlju. Ova faza bi lako mogla biti kooperacija sa zapadnim ili istočnim institutima i otvorila bi nam vrata ka gomili informacija koje mogu da korisno posluže medicini, tehnici i prirodnim naukama a u vezi konkretnih uticaja na čoveka. Ova faza bi imala dva do tri satelita ali bi trebala da pređe u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina. Do ovog nivoa moglo bi se doći za 3 do 4 godine od kraja faze 2.

NAPOMENA: do faze 3 i prelaska u stalnu aktivnost ne sme se dozvoliti osipanje projektanata i konstruktora iz satelitske ekipe. Tek kada se pređe u stalnu aktivnost moguće je istrpeti malo osipanje početnih kadrova koje bi se nadoknadilo prijemom novih tokom faze 3. Bilo bi pogodno kada bi do početka realizacije faze 3 imali svoju ili kooperacijsku raketu nosač.

4. Razvoj mikrosatelita (do 200 kg) sa ciljem da oni posluže kao generatori raznih biohemijskih, biloških, fizičkih, metalurških, hemijskih, bioloških, i tehnološko-tehničkih osmatranja i eksperimenata. Kada bi došli do ove faze mogli bi da je radimo i samostalno i u kooperaciji. Rezultati ovih misija bi imali kranje širok spektar primene. Ova faza bi trebala da ima do pet satelita u osnovi ali bi mogla da preraste u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina po projektu. U ovu fazu možemo ući 2 do 3 godine posle ostvarenja faze 3.

NAPOMENA: faza 4 postaje industrijska grana i može se višestruko povećati broj grupa koje rade. Time će biti moguće da se radi i za sopstvene potrebe i za komercijalno tržište. Bilo bi neophodno do početka realizacije faze 4 imati svoju ili kooperacijsku raketu nosač.

5. Razvoj mini satelita (do 500 kg) koji bi imali, realne, razne, visokovredne, konkretne zadatke u raznim oblastima recimo enviromentalnog monitoringa teritorije Srbije i njene šire okoline kao i razvoja tehnologija specijalnih koomunikacija i sličnog, za potrebe države i usluga. Ova faza bi trebala da pređe u stalnu sa periodom od 3-5 godina između projekata. Faza pet može da se radi jedno vreme paralelno sa fazom 4. Do ove faze bi moglo da se dođe 2 do 3 godine posle ostvarenja faze 4.

NAPOMENA: U ovoj fazi bi bilo moguće privatizovati ogranke projektovanja i proizvodnje stelita u većoj meri, izvršiti korekcije u školskim ustanovama u korist ove proizvodnje kao i otvoriti veću granu indstijskog investiranja.

6. Razvoj pojedinačnih satelita težina do jedne tone, uglavnom za ekonomske i meterološke svrhe ali i razne komunikacije po potrebi od projekta do projekta. Ovo bi mogli da ostvarimo 3 do 5 godina posle faze 5.

Dakle, neoprekidnim radom na ovoj oblasti za 22 do 25 godina bi smo mogli da obavljamo sami oko 50-75% poslova u vezi sa našim potrebama za satelitima. Ovo bi nam otvorilo vrata i za učešće u većim stranim projektima pri čemu bi mogli da zaradimo svoj deo za satelite na srednjim i visokim orbitama i tako pokrijemo svoje potrebe u oblastima satelitske navigacije i komunikacija u celosti. Ukoliko bi neki od projekata iz tačke 3 ili 4, imao rezultate svetski vrednog nivoa, to bi nas moglo uključiti i u poslove vezane za istraživanje svemira. Posle toga sigurno bi smo postali aktuelni za saradnju sa bilo kime i bilo kada i u oblastima komercijalnog tipa ali i astronomskih projekata.
Posebna pogodnost razvoja sateltske tehnike je što ona singerički podržava projektovanje i proizvodnju komercijalnih ultralakih raketa nosača za čiji razvoj kod nas postoje mogućnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nigeria prepares to launch two earth observation satellites

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan tekst povezan sa Nigerijom:

Nigeria set to expand its activities in space

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Interesantan komenter na početku teksta

Citat:
I remember distinctly when Nigeria adopted its national space policy in 2001 someone turning to me in the BBC newsroom and saying, "what on Earth does Nigeria need a space programme for?"