Osvajanje svemira

• 3Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, jazbar, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oba navedena oksidansa su masovno korištena još od vremena V-2 rakete , oba su opasna , svaki na svoj način , i za oba oksidansa su sovjeti svojevremeno napravili jednako jake i jednako dobre raketne motore.

Ako raketa mora biti na dežuri par dana ,napunjena gorivom i nosi atomsku bombu , onda je to u svakom slučaju dušična kiselina, a ako se može to sve obaviti laganini sa ljudskom posadom ili hranom za svemirsku postaju , onda je u prednost tečni kisik.

To je jedna generalna podjela , e sad zašto rusi koriste rakete sa dušićnom kiselinom i za lansiranje civilnih tereta.. pa zato što imaju još puna skladišta tih raketa ili kompletnih ili u dijelovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno su imali gomile raketnih motora nakon povlacenja starih raketa. Sumnjam da su motore bacali u djubre, to je uredno slagano u neku ostavu, za zlu ne trebalo. Pa da se iskoristi sada.

Inace, cela prica o raketnim gorivima mi je fenomenalna, pogotovo rani radovi - sta se tamo sve nije probalo, od uzasa poput diborana, pentaborana i dekaborana, raznih egzoticnih estara, metala (!) itd. A tek oksidansi oksidansi od dugo vremena mitskog ClF3 (I jos mitskijeg ClF5) pa do stvari poput fluor-peroksida.
I onda se dodje do toga da je zlo poput crvene pusljive azotne kiseline jedan od oksidanasa sa kojima se najlakse radi.

• 5Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, gavrilon, ray ban11, Georgius, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da to si u pravu sa azotnom se kiselinom još najlakše radi . Ima ona niz prednosti pred tekućim kisikom i Gluško je to zagovarao svim silama i gurao to kroz vojne programe , a Koroljev je bio oštro protiv toga .. Naime sva sila onih sovjetskih satelita tipa kosmos je lansirana sa starim vojnim raketama na dušićnu kiselinu , i dijelovi tih raketa su padali većinom na kopnenu teritoriju SSSRa, na tom koridoru od Bajkonura do Kamčatke ima naselja koje su permanentno živjela pod uzbunom , bezmalo svaki dan je nešto padalo oko njih ili po njima , a to što je padalo bilo je kontaminirano ostacima dušične kiseline iz tankova cjevovoda i slično.

Ta sovjetska "opčinjenost "dušičnom kiselinom ima i neke političke konotacije Hruščov je porijeklom Ukrajinac ,i forsirao je zavod u Dnjepropetrovsku , gdi je na čelu bio Jangel najbliži suradnik Koroljeva u ranijim fazama razvoja ,u fazi stvaranja rakete R7, ako tome dodamo i da je Gluško bio Ukrajinac i da je visoko pozicionirani konstruktor ili direktor bio sin od Hruščova onda je sve jasno.

Sovjeti su dugo kaskali za Amerima u razvoju velikih motora na kruto gorivo, ne zato što nisu znali napraviti gorivo ili motor već zbog te Ukrajinske veze.

Sada kad su mnoge raketaške tajne otkrivene , i sam se čudim kad vidim kuda su sve trpali dušičnu kiselinu .. od raketa za VBR i torpeda pa do raketa tipa Proton, a između je jedna cijala familija balističkih i anti balističkih raketa .

Tako je bilo i u Jugi ..doajen naše raketne tehnike general Vučurović je počeo sa dušičnom kiselinom na projektu Vulkan , iako radi istine tu treba spomenuti istaknutog konstruktora Vladimira Ajvaza koji je zapravo direktno stvorio raketne motore za Vulkan , po uzoru na neke njemačke radove , tek kasnije kad je Vulkan zaustavljen , Ajvaz je mogao vidjeti i naravno ispitati sovjetske motore na protuavionskim raketama SA-2 i na krilatoj brodskoj raketi Stix

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je i cena igrala ulogu, azotna kiselina je ubedljivo najjeftiniji oksidans (imao sam negde tabelu iz '50ih, jeftinija od ostalih za red-dva velicina!), radi je skoro svaka hemijska fabrika, ne trazi nikakve deficitarne materijale za proizvodnju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam podatke o kretanjiu cijena , ali mislim da Hrušćovu cijena ni u dolarima ni u ljudkim životima nije bila bitna . Cijena oksidansa je bitna kod raketa za lansiranje satelita , ali kod vojnih raketa je bilo presudno držanje napunjene rakete na dežuri . Napunjena sa tekućim kisikom gubi kisik permanentno i treba ga stalno pothlađivati , isto tako ga treba držati u skladištu 10 godina i stalno hladiti.

Dušična ne isparava , ne hlapi samo tako , i može se držati u skladištu sto godina bez problema . Kad se jednom napuni u raketu može biti par dana u rezervoarima , a nakon toga mora van i raketa na servis ( kao kod raketa SA-2 ) Kod raketa novije generacije rusi su rezervoare za dušičnu radili boljom tehnologijom tako da su ih punili već u tvornici i čepove za punje e već u tvornici zavaraili tako da je dušićna bila kapslirana.

Gluško je volio dušičnu jer mu je davala stabilan rad motora i veliki dijapazon regulacije snage motora, i ono najvažnije stabilno paljenje motora , koristio je komponente u gorivu koje se same u dodiru sa dušićnom zapale . Takvi motori su skoro trenutno izlazili na režim dok su oni motori sa kisikom trebali desetak sekundi da se raspušu.

Pogledajte koliko dugo traje paljenje motora na raketama tipa Sojuz , i cijelo to vrijeme onaj tulipan drži raketu silom od 500 tona da mu ne pobjegne dok se svi motori ne razrade.

kod Protona koji je puno veći i teži motori skoro trenutno izlaze na režim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam, hipergolicna goriva i stelovanje zadrske paljenja su bili "alhemija" dobar deo pedesetih. Tj. ona sto su se pouzdano sama palila su cesto imala lose karakteristike (temperatura mrznjenja za hidrazin, osetljivost na udar za perokside) a ona sa dobrim karakteristikama su imala veliku zadrsku paljenja, pa je trebalo vremena da se sve to dotera.
Inace, jedini oksidans za koji nikada nije izmerena zadrska paljenja (za hidrazin/azotnu kiselinu je najcesce oko 10 ms) sa bilo kojim gorivom je bio ClF3... Pretpostavlja se da je na nivou 100 milionitog dela sekunde.

Da li se u SFRJ radilo (makar eksperimentalno) od oksidanasa sa necim osim kiseonika, azotne kiseline i N2O4?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::
Da li se u SFRJ radilo (makar eksperimentalno) od oksidanasa sa necim osim kiseonika, azotne kiseline i N2O4?

Питање је да ли је овде уопште и било технологије за нешто друго (поготово за једињења флуора) осим овог набројаног?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nije bilo nikakvih radova izuzev još Vodikovog peroksida. Osobno ga ne smatram oksidansom , jer se više koristi kao generator pare.

Čak se i sa kisikom malo radilo , više kao neki labo radovi , nedavno je na fakultetu u Zagrebu bila neka naučna tema malog raketnog motora na kisik , ali onaj komprimirani iz boce što nije uopće isto.

Primjetio sam prije par postova jedno malo nepoznavanje osobina kisika ,, u čeličnoj boci je on uvijek u plinovitom stanju. Da bi ga se prevelo u tekuće stanje treba ga ohladiti, a to se radi tako da se taj plinoviti kisik pod tlakom od 200 bara pušta da ekspandira kroz mlaznicu , a taj izekspandirani kisik hladi bocu i kisik koji tek treba doći do mlaznice , u tom kružnom ciklusu nakon par sekundi počinje kapati tekući kisik u dobro izoliranu posudu. Eksopandirani kisik se tim procesom gubi , dok se u tvornicama kisika on ponovno komprimira i hladi vodom na sobnu temperaturu , pa opet u ciklus ekspanzije.

U raketama se koristi još dopunski pothlađen tekući kisik , i on stalno cirkulira iz rezervoara rakete u dodatni hladnjak i natrag , dosta komplicirano , i skupo , ali ekološki ispravno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Sep 2015 1:00

Georgius ::...
Питање је да ли је овде уопште и било технологије за нешто друго (поготово за једињења флуора) осим овог набројаног?

Fluor sumnjam, u Americi su oksidansi na bazi fluora bili vojna tajna do sredine '60ih.
No, hlorna i perlorna kiselina su takodje oksidansi poznati od samih pocetaka raketne trke.
Interesantno bi bilo znati i na cemu je radjeno od goriva.

raketaš ::...Primjetio sam prije par postova jedno malo nepoznavanje osobina kisika ,, u čeličnoj boci je on uvijek u plinovitom stanju...

Ne uvek - bila je na faksu (tehnolosko-metalurski u Beogradu) boca (americka, DuPont) sa natpisom "O2, liquid". Sa izolacionim materijalom spolja, iznutra je bila uradjena po termos principu.

U obicnoj metalnoj sigurno ne moze biti u tecnom stanju, ugrejace se u roku od odmah, a jadan onaj ko se dohvati takve boce...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Georgius, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam se dobro izrazio , mi u žargonu kažemo boca kisika za onaj čelični balon od 40 litara težak ko sam vrag , koji se koristi kod plinskog rezanja čelika.

Naravno da postoje termos boce u kojima se čuva tečni kisik. U Zagrebu postoji firma koja uredno svaki dan dovozi tečni dušik i dopunjava posude sa tečnim dušikom u bolnicama i laboratotrijama koje ga koriste, takve termos boce se mogu kupiti ili unajmiti na dan dva , ja sam par puta koristio tu uslugu kad je trebalo ohladiti komad metala, osovinu , da se smanji promjer i izbije iz zupčanika.

Slična je procedura i sa tečnim kisikom, čak sam na jednom projektu ganjao tečni vodik i helij, odnosno pomoću tečnog dušika vakumiranjem postizao temperature ispod vrelišta zraka i na taj način čistio helij ili vodik od primjesa zraka koji je ulazio u balone zepelina .

Kad smo već kod vodika tog "ekološkog goriva budućnosti " sve je to bla bla truć, način da se izvuče lova iz nekih fondova , nema od toga ništa ni u raketama , a pogotovo ne u autu.

Kad je Gluško dobio zadatak da radi na vodiku vjerojatno je kao iskusni fizikalni kemičar rekao da je to glupost , a onda je dobio po njonji i napravio te motore , ali teška srca . Njegovi nasljednici vide da to sa vodikom ne pije vodu i sad kao "ekološki osvješteni "guraju metan kao gorivo za rakete .

Zanimljiv je taj metan, u rezervoaru od kubnog metra tečnog metana ima više kilograma vodika nego u kubnom metru čistog tečnog vodika, a budući raketa nosi neki rezervoar od aluminija ili kompozita onda je itekako bitno koliko kilograma odnosno energije stane u taj kubik volumena.

E u toj prići sa kubicima i kilogramima je dušićna kiselina najbolja , bolja od tečnog kisika , tako da osim one ukrajinske veze i Dnjeprostroja postoji jako dobar inženjerski razlog za korištenje dušične kiseline, ona daje dobar odnos masa pune i prazne rakete , a po jednađbi Ciolkovskog taj odnos masa je jako jako važan za konačni domet rakete.