Osvajanje svemira

• 7Ovo se svidja korisnicima: Georgius, sremac983, stalker, Bobo123, mean_machine, theNedjeljko, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesumnjivo da je F1 svojim potiskom bio ključ te svemirske utrke i ako bude prilike budem o tom motoru malo više pisao , uvijek mi je bio zanimljivo gledati , uspoređivati u inženjerskom smislu rad sovjeta i amera na istim problemima i zadacima.

Sa ove vremenske distance cijela ta svemirska utrka je bila besmislena i pokazivanje tko ima većeg, pa je tako i taj nesretni F1 morao biti najveći , raketa Saturn je morala biti najveća, a mislim da je i kod sovjeta to sve pošlo u krivom smjeru i prije prerane smrti Koroljeva ( 1966 godine ) nije bilo opravdano ići na takva rješenja , sve se moglo riješiti puno jednostavnije sa dvije ili tri manje rakete, i spajanjem na orbiti u kompoziciju potrebnu za put do mjeseca i natrag.

Ameri su zahvaljujući ogromnim naporima i financijama uspjeli izgurati projekat do kraja, dok su sovjeti zaglavili u koncepciji sa onom nesretnom raketom N-1 i hrpom motora Kuznjecov NK 43 koji su tada bili toliko napredni i ispred svog vremena, ali nažalost na pogrešno koncipiranoj raketi . NK 43 ( 33 ) su još uvijek svjetski prvaci , tako da se zadnjih godina prodaju amerima koji su čak kupili i licencu za proizvodnju istih .

Ne bih sada detaljizirao o tome i pokušao bih se vratiti na R-7 i vrijeme kad je nastala , a nastala je dosta slučajno, kao znanstvena tema( 1950 godine ) kojom se trebalo analizarati da li je uopće moguće dobaciti termo-nukleranu bombu do amerike.

Znanstvena tema nije obavezujuča tu se može malo dati mašti na volju tako da su Koroljev i ekipa prvo razmišljali o dometu 7-10000 kilometara i o bombi teškoj 3 tona i za takvu grubo dimenzioniranu raketu tešku 170 tona su počeli proračune. Ta hipotetska raketa bi trebala imati oznaku R-6, ali kako nikada nije realizirana ostalo je to mjesto prazno , ali su dijelovi i cijeli sklopovi konstrukcije te rakete iskorišteni za raketu R-7 i njene kasnije nasljednice.

Na osnovu rezultata numeričkih simulacija rakete R-6 Koroljev i ekipa su u februaru 1953 godine dobili konkretan zadatak , i lovu naravno , da naprave tu raketu , masa nuklearne bombe 3 tone i domet 8000 kilometara , da bi već u oktobru iste godine Saharov , nakon ispitivanja prve sovjetske termonuklearne bombe digao masu bombe na 5,5 tona, i saopćio im "radosnu" vijest da će to biti debeljuca od cca 2,6-2,8 m.

Zapravo možemo reći da je Saharaov taj koji je postavio temelje sovjetskog kosmičkog uspjeha i temelje raketi R-7




Vrlo često se u popularnoj literaturi sreće ova skica gdje je ta hipotetska raketa označena kao R-4 , nije sad više bitno oznaka bitno je da je to po temi iz 1950 godine i koncepciji to bila dvostepena raketa u tandem rasporedu .Nikad prije toga ni sovjeti ni zarobljeni švabe nisu napravili dvostepenu raketu i naravno da su trljali glave oko toga.

Gluško je bio kategoričan u tome da nema šanse upaliti raketni motor sa kisikom i alkoholom u uvjetima vakkuma , a taj drugi stupanj se morao paliti na velikoj visini cca 50 kilometara, s druge strane je Koroljev tražio impuls tog motora od 320 s što sa alkoholom nije išlo , tako se Glušku otvorilo dva posla razvoj motora na kisik i kerozin i razvoj motora na dušićnu kiselinu i samozapljivo gorivo, za drugi stupanj rakete .

Jedan od prvih zahtjeva za tom raketom iz teme je bila njena transportabilnost prugama SSSRa , poznato je da je sovjetski željeznički standard drukčiji od evropskog, razmak tračnica je malo širi od našeg , a i zavoji su manje oštri tako da oni mogu na vagon smjestiti bez problema valjak promjera 3metra dužine 30 metara, koliko je po prvim proračunima trebala biti velika ta raketa .

Njene dimenzije , promjer , su odredile i grad odnosno tvornicu koja će je proizvoditi ...tako dolazimo do Kujbiševa , nevjerojatnog grada i okolice sa nezamislivom koncentracijom ekonomske , znanstvene i industrijske moći.

Teško je pobrojati sve zavode koji se tamo nalaze , na obali Kujbiševskog jezera koje je zapravo po veličini bliže nazivu more, i taj vodeni transport je omogućio disperziju proizvodnih kapaciteta u gradove satelite .

U samom Kujbiševu je za rata bila stacioniran zavod No 1. odnosno Moskovski Avio Institut i u njemu su poslije rata rađeni dijelovi kopije B29 odnosno Tu-4 Bull, sve dok R-7 nije postala osnovni proizvod tog zavoda. Koroljev je kao logoraš radio u sa Tupoljevim negdje u Sibiru i znao je da jedino zavod No.1 može proizvoditi tako velike dijelove za R-7, a osim toga u blizini je bio i blizanac zavoda No1 avio zavod No18, pokazalo se to jako dalekovido jer su na kraju oba zavoda prešla na raketni program

Par tramvajskih stanica dalje je Motostroitelj ili zavod Frunze ..tvornica avionskih motora odnosno raketnih motora serije RD 106- 107 što je postao osnovni proizvod.

Na obali jezera u blizini je grad Uljanovsk sa nekoliko vrlo važnih zavoda , tu je prije svega tvornica velikih alatnih strojeva "zavod unikalnih stankov ", bez kojih se ne može zamisliti izrada velikih dijelova raketa, ili zrakoplova , a onako usput da spomenem da je tamo i tvornica zrakoplova koja proizvodi sve ono što drugi ne mogu , pa tako na primjer Tu 204, Il 76 An 124, da nabrojim neke velike koji se ne mogu zbog dimenzija proizvoditi u matičnim tvornicama već u Uljanovsku , i sama pista dužine 5500 metara je primjerena ispitivanju i probnim letovima tih grdosija

Na drugoj obali jezera je Žiguli , danas Volžeski auto zavod .. Lada .. grad Toljati izgrađen na ledini 1966 godine + naravno sve ono što treba za proizvodnju automobila .

U Žigiliju su i čeličane, a u Uljanovsku velike ljevaonice gusa , u samom Kujbiševu kombinat (elektroliza) aluminija , u okolici vrlo velika nalazišta nafte i jaka kemijska industrija , najveći ranžirni kolodvor u svijetu , glavni čvor transibirske željeznice, nepregledna ravnica plodna zemlja ... da ne nabrajam dalje.

U tom okruženje je sve počelo u zavodu No.1 , a da bi napravili mjesta za "Semjorku " kako su od milja zvali R-7 poslali su i strojeve i glavne inženjere i tehničare u prekomandu u Ukrajinu u Dnjeprostroj u Dnjepropetrovsku, poznat kao zavod Južnoe.

I najbliži suradnik Koroljeva, Jangel je dobio prekomandu sa zadatkom da tamo proizvodi R-5 prvu sovjetsku dalekometnu raketu sa nukleranom bojevom glavom.

Tako da od tog trenutka možemo lijepo pratiti razvoj sovjetskih raketa u civilnom i vojnom sektoru , makar se ta dva sektora stalno prepliću , ali ipak u Kujbiševu je rađen i Vastok i Vashod i Saljut , a na Dnjepru su štancali vojni program sve do raspada SSSR a.

Vratimo se opet u 1953 godinu kad je sedmica bila na nivou preliminarne studije -eskizni projekt.. Sovjeti su bili prepušteni sami sebi švabe su već svi bili vraćeni u DDR , a glavni među njima Helmut Grettrup je na fintu u organizaciji CIA e iz istočnog Berlina već na aerodromu prebačen u zapadni sektor. Kao glavni inženjer u njemačkom timu o razvoju sovjetskih raketa do R-5 je znao sve , ali kao elektronićar nije moga ni naslutiti kuda u mislima lutaju Koroljev i Gluško , nije imao pojma o sedmici , ali ne treba samo tako odbaciti njihov rad , puno toga je Koroljev mogao primijeniti na sedmicu .. dovoljan je jedan pogled na ovu familiju raketa koja je nastala u suradnji sa grupom Grettrupa.


Koroljev je od Grettrupove ekipe dobio gotove šprance .. metode proračuna konusnih rezervoara i time skratio period osvajanja bustera za sedmicu , ali sve je to bilo tanko sve se to baziralo na alkoholnim motorima potiska do 50 tona .. a trebalo je 100 tona za početak igre.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futurama ::
mean_machine ::Danas nikome ne treba F-1. U vreme lunarne trke takav motor je bio kljuc pobede ali posle toga nikom vise nije bio potreban (preskup). Za potrebe Space Shuttle su na primer pravili RS-25 slicnog potisaka sa mogucnoscu ponovnog koriscenja.

Rusi su krajem 1980tih pravili RD-170 ali po raspadu SSSR nije bilo potrebe za Energija raketom pa je i proizvodnja RD-170 prestala ali prave RD-180 koji je da kazemo pola RD-170.

Mislim sa ovo nije tačno. RD-170 nije pravljen ali je pravljen RD-171 za Zenit rakete. Napravljen je popriličan broj istih (preko 80 lansiranja raketa Zenit plus još 8 u okviru Energije).
Što se američkog programa SLS tiče ja sam bio zapanjen kada sam video da verzija sa Busterima na čvrsto gorivo (SRB) sa Šatla ima nosivost od samo 75 tona u LEO.
Tek sa novim busterima sa motorima na tečno gorivo (od kojih je jedan predložena reinkarnacija F-1) bi dostigli Saturn V. Ostale varijante (Aerojet AJ1E6) mnogo liče na RD-180.
https://en.wikipedia.org/wiki/Space_Launch_System#Boosters


Nije mi jasno kako samo 75tona? Pa toliko tezi prazan Space Shuttle, ako koliko vidim SLS koristi isti raketni sistem ko za STS? Aerodinamicki otpor je daleko manji, a opet nose manje nego STS (Shuttle plus tovar npr. Habl teleskop od 11tona).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ameri imaju u planu više kombinacija sa SLS om tako da u jednoj od njih planiraju dizanje 130 tona u orbitu, sve zavisi od potreba .

Sasvim je drugo pitanje ima li smisla koristiti motore od Šatla na raketi jednokratne upotrebe , nije to isto , ali imaju razvijenu tu tehnologiju pa je i dalje troše.

• 1Ovo se svidja korisniku: mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::
Nije mi jasno kako samo 75tona? Pa toliko tezi prazan Space Shuttle, ako koliko vidim SLS koristi isti raketni sistem ko za STS? Aerodinamicki otpor je daleko manji, a opet nose manje nego STS (Shuttle plus tovar npr. Habl teleskop od 11tona).

Odgovor delom leži u drugom stepenu. Tek sa Exploration Upper Stage će imati nosivost do 105 tona u LEO.
https://en.wikipedia.org/wiki/Exploration_Upper_Stage
Medjutim, to je znatno manje od 130 tona koliko je imao Saturn V. Za dostizanje Saturna V piše da im trebaju novi busteri.

raketaš ::Sa ove vremenske distance cijela ta svemirska utrka je bila besmislena i pokazivanje tko ima većeg, pa je tako i taj nesretni F1 morao biti najveći , raketa Saturn je morala biti najveća, a mislim da je i kod sovjeta to sve pošlo u krivom smjeru i prije prerane smrti Koroljeva ( 1966 godine ) nije bilo opravdano ići na takva rješenja , sve se moglo riješiti puno jednostavnije sa dvije ili tri manje rakete, i spajanjem na orbiti u kompoziciju potrebnu za put do mjeseca i natrag.

Izgleda da je upravo to ideja ruskog minimalnog lunarnog programa (četiri lansiranja Angare-5V).
http://www.russianspaceweb.com/angara5v.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: Georgius, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne nogu naći neku lijepu animaciju cijelog postupka sa Aplom na orbiti oko zemlje , ali jasno je da je cijela kompozicija dolazila na orbitu jednom raketom , a onda se u svemiru kompozicija razdvajala na dva dijela pa se servisni modul( poz 1 ) sa posadom udaljio od lunarnog modula( poz 2 ) okrenuo za 180 stupnjeva i spojio , te ga izvukao od ostatka rakete .

Znači moglo se sve obaviti sa dvije manje rakete , ili u najgorem slučaju sa tri .




Sovjetski program je već od prvih letova Vastoka išao na to da se manevrira sa dva broda od kojih je jedan bio automatski , išlo se i na potpuno automatsko spajanje dva broda u orbiti i ja sam smatrao da će sovjeti sve riješiti sa Protonima ( prvi je poletio 1965 godine ) , a onda je 66 umro Koroljev i sve je nakako otišlo u krivo , pričalo se po kongresima da su izviđački sateliti CIA e osmotrili neku veliku raketu i velike eksplozije svi smo smatrali da je roknuo Proton , a onda se nakon 20 godina i raspada SSSRa pojavila priča o raketi N1 Herkules.

Mogu samo pretpostaviti što se događalo u Kremlju tih godina , moramo znati da je u tim ludim vremenima Proton mimo Koroljeva razvijan kao ICBM , i da ja sam mogao da se bije sa ostatkom svijeta , što je totalno suludo , i onda NASA razvija još veću raketu sa vojno civilnom namjenom , i naravno da je nakon toga u glavama onih Kremlina i Saturn V bio prijetnja jer je mogao ponjeti 100 nuklaranih bombi ... pa ajmo onda i mi napraviti još veću raketu ...Da li je Koroljev sudjelovao u tome dobrovoljno ili je bio prisiljen odlukom partije ??? , svašta se pričalo čak i da je Koroljev prinudno umro na bezveznoj uperaciji želuca , da je Gagarin oboren itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Русија најављује слетање посаде на Месец 2029.
Очекује се да руски космонаути начине своје прве кораке по Месечевој површини 2029. године.

Слетање посаде руских космонаута на Месец планирано је за 2029. годину, изјавио је шеф Ракетно-космичке корпорације „Енергија“ Владимир Солнцев.

„Лет посаде на Месец и слетање на његову површину планирани су за 2029. годину“, изјавио је Солнцев на конференцији о свемирској технологији у Москви.

Шеф „Енергије“, произвођача делова свемирских летелица, додао је да руски научници раде на изградњи новог свемирског брода од посебних материјала баш за лунарне мисије. Његов први лет очекује се 2021.

Планирано је да се 2023. године та летелица споји са Међународном свемирском станицом, а прва беспосадна мисија слетања на Месец заказана је за 2025.
Према ранијим извештајима, Русија планира да на Месечеву површину спусти извиђачку летелицу Луна 25 на јужни пол Месеца уместо на његов екватор, где су се догодила сва досадашња слетања.

Циљ ове мисије је истраживање унутрашње структуре јединог Земљиног природног сателита и утицај космичких зрака и електромагнетне радијације на њеној површини, као и потрага за природним ресурсима.

Даљинско истраживање Земље

Русија намерава да формира систем даљинског истраживања Земље који би се користио за прикупљање информација и оперативни мониторинг кризних ситуација, изјавио је вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин.

Он је рекао да ће у склопу даљинског истраживања бити укључени и апарати за праћење метеоролошких и геофизичких промена, као и камере за сликање земље у високој резолуцији.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/nauka/20151027/110059230.....z3pmV7si00

• 4Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, Georgius, Futurama, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prošlo je već podosta vremena od kad sam ponudio jenjetinu za neko suvislo objašnjenje kako su ameri odnosno Von Braun i ekipa digli svoj prvi satelit na orbitu.

Ne stižem baš redovito pisati o tome , a htio sam detaljno obraditi te dvije metode Koroljev protiv Brauna . Ponukalo me da ovo ponovno potegnem sinoćnje emitiranje francuske serije " FACE TO FACE " na HTV 2 gdi je tema bila nadmetanja Koroljeva i Von Brauna .

Ako netko može skinuti link ili film bilo bi super naime u jednom trenutku lansiranja Exsplorera lijepo se vidi da se cijeli vrh rakete vrti ko sumanut.

Nakon one panike koju je izazvao Sputnjik , ameri su malo ubrazali tempo sa svojom programom Vanguarda, ali vrlo bolno shvatili da od njega ne bude ništa, poznat je taj debakl, kad su samovjereno prenosili u živo na TV u lansiranje svog prvog satelita , a on se nije pomakao pola metra sa rampe i sve se razletilo .

U tom trenutku tek daju Von Braunu zeleno svijetlo ( i lovu naravno ) da završi ideju koju su on i ekipa iz pustinje razrađivali 1955 godine , ali su bili zaustavljeni , jer su prvi satelit trebali poslati amerikanci , a ne "smrdljivi nazi" .

A ideja je bila slijedeća :

Iskoristiti jedinu pouzdanu vojnu raketu koju su imali ... malo povećani V-2 .. raketu Redston sa motorom na kisik i alkohol , za potrebe lansiranja satelita raketa je dobila "novo" gorivo Hydin https://en.wikipedia.org/wiki/Hydyne.




Kao drugi stupanj rakete iskoristiti grozd od 11 motora na kruto gorivo vojne rakete Baby Sergant






Kao treći stupanj iskoristiti grozd od 3 motora iste rakete

I konačno kao četvrti stupanj iskoristiti jedan motor iste rakete , taj motor i satelit ulaze u orbitu

• 1Ovo se svidja korisniku: Futurama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakva budzevina... Ali na kraju krajeva bolja je budzevina koja radi od savrsene stvari koja nece...

• 1Ovo se svidja korisniku: stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Kakva budzevina... Ali na kraju krajeva bolja je budzevina koja radi od savrsene stvari koja nece...

Misliš ovako
Tekst za link

Na netu piše da gornji stepeni Juno 1 nisu imali nikakvo upravljanje i da je izbacivala satelit na približnu orbitu . Možda se zato onaj 3-ći stepen vrti ludački?
Rusi su u tom momentu stvarno bili 2 koplja iznad.

• 3Ovo se svidja korisnicima: stalker, Georgius, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad sam se dobro nasmijao gledajući face nekih poznatih raketaša nakon što je raketa rekla buuuum .

Ovako stoje stvari .... vrtio se luđački i drugi i treći i četvrti stupanj rakete , ali ideja je genijalna . Oni su elektromotorom spojenim na mrežu na zemlji to sve zavrtili do nekih 750 okretaja u minuti , a kasnije tijekom leta održavali tu brzinu konstantnom, koristeći baterije , tako da kod pripale 11 motora drugog stupnja nije bilo tako važno da li će jedan motor zatajiti , rotacija je davala neku stabilnost tom nastabilnom sustavu.

Nisam nikada propustio kroz računalo taj sustav i ne mogu reći da li je ta rotacija kod tih momenata inercije dovoljna za žiroskopsku stabilizaciju u uvjetima vakuuma. U uvjetima atmosfere i preciznosti moja se traži od artiljerijskih sustava potrebne su rotacije od dvadesetak hiljada okretaja u minuti.

Zbog te male rotacije bilo je upitno u kom smjeru će stvar letiti , nakon 6 sekundi kad se ugasilo prvih 11. Nakon toga slijedi odvajanje stupnjeva i paljenje tri motora trećeg stupnja , pa na kraju onaj zadnji koji sa satelitom ulazi u orbitu potpuno nekontrolirano.

Mislim da je tih 18 sekundi koštalo von Brauna 18 godina života, tu je stavio sve na kocku sav svoj dotadašnji rad , i planove za budućnost, ali isplatilo se na kraju je dobio lovu za put na mjesec

Tu skalmeriju Von Braun i ekipa iz Redstona nisu smislili taj dan kad je poletio Sputnjik , oni su sa tim letili par godina ranije pokušavajući da shvate što se događa sa bojevom glavom nuklearne rakete kod povratka iz svemira velikom brzinom . Ideja je bila da sa raketom Redstone dignu to čudo na par stotina kilometara , a onda radio vezom preko mlaznica za korekciju putanje usmjere bojevu glavu ka zemlji i upale tih 11 motora kako bi se sve strmoglavilo i postiglo veću brzinu prodora u atmosferu.




Tako su i kod Explorera pustili da Redstone odradi svoje , a onda su sačekali tri minute da raketa po balističkoj putanji bude približno u horizontalnoj putanji prema zemlji i onda tim motorima od Baby Serganta nabubali prvu kozmičku brzinu .

Prosto je neshvatljiv taj odnos snaga u znanosti i tehnologiji ... Koroljev je tada uredno , kontrolirano na orbitu izveo satelit i drugi stupanj rakete dugačak tridesetak metara i promjera cca 3m . Lansiranje stelita odnosno razdvajanje satelita od osatatka rekete je obavio jednostavno preko opruge , tako da je možemo reći ta opruga bila treći stupanj rakete .

Bilo je malo frke kod rusa zbog toga .. bila je sumnja da li će bojeva raketa R-7 to sve izvući na orbitu, pa je sa sputnjikom letilo vrlo malo elektronike, čak su mnogi rezervni sustavi i kablovi sa rakete bili skinuti . Nakon lansiranja i telemetrije Sputnjika -1 vidjeli su da imaju snage i da mogu cca pola tone tereta izvesti na orbitu , tako da je kapsula sa Lajkom bila teška 508 Kg, i sa njom u orbitu opet ušao i drugi stupanj rakete , modul D.

Za lansiranje trećeg pravog sputnjika (takozvani objekat D) napravljena je malo modificirana forsirana Semjorka koja je na orbitu izvela satelit težak 1327 kg, a sa satelitom je u orbitu opet izašao centralni blok rakete ( drugi stupanj)

Ako pogledamo na vremenskoj crti onda vidimo da je u trenutku lansiranja Eksplorera 1 prvi februar 1958 godine u orbiti oko zemlje kružio Sputnjik 1 i Sputnjik 2, a da je na rampi već bila treća Smjorka sa sateltom D ( lansirana 27 aprila uz eksploziju rakete nakon 120 sekundi leta)



Sve te rakete prve generacije se teško mogu nazvati dvostepenim , primjereniji naziv bi bio jednoipostepena raketa naime i kod Sedmoreke i kasnijih Sujuza se na zemlji pale motori i prvog i drugog stupnja ,,odnosno busteri , koji rade krače vrijeme i odbacuju se .

Lansiranjem sonde Luna 1 prema mjesecu odnosno prvim lansiranjem rakete R-7 luna septembra 1958 godine Sovjeti su pokazali da znaju napraviti i pravu dvostepenu raketu na tekuće gorivo i da mogu upaliti motor u uvjetima dubokog vakuuma.