Osvajanje svemira

• 6Ovo se svidja korisnicima: stalker, ray ban11, Luka, mean_machine, Georgius, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

U postu kojeg je postavio stalker u dva navrata vidimo animaciju odvajanja bustera od marševskog motora Sojuza odnosno R-7 . ta animacija je pogrešna, stvar je daleko, daleko složenija i ovdje se na realnom snimku na 2.28 lijepo vidi .. prvo se piropatronama odvoje busteri u bazi kod motora i odmaknu par metara od marševskog dijela , a onda se busteri odbacuju -odvajaju pri vrhu od centralnog dijela.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Detalj spajanja bustera na centralni dio vidimo na ovom filmu na 4.28

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jedan od ključnih detalja je upravo taj spoj bočnih blokova na centralni , i raketa R-7 ne bi bila to što jeste , tako dobra i dugovječna da nije tog spoja i specifičnog naćina lansiranja. U tom spojnom mjestu , prstenu , se sabiru sve sile potiska i težine bočnih blokova i centralnog bloka , i lanser popularno nazvan Tulipan raketu drži da ne pobjegne upravo za taj prsten, lijepo vidimo na 1.10 kako se tulipan otvara i pušta raketu.

Tim genijalnim zahvatom je Koroljev uspio olakšati raketu tako da je dio konstrukcije rezervoara opterećen na vlak , a dio na tlak , a iz teorije konstrukcija znamo da su svi tlačno opterećeni nosači , ili ljuske , kritični i da se lako izviju i polome, dok vlačno opterećeni nosači ili ljuske drže koliko hoćeš.

Dodatno se plašt rezervoara, ljuski, pojačava rebrima i kod zrakoplova je to uobičajeno da se rebra sa plaštom spajaju zakovicama , kod raketa to nije moguće jer bi na tim mjestima curilo gorivo , zato se često plašt radi od uzdužno orebrenog lima koji se dodatno ukruti poprečnim prstenovima kao na slici.


Koroljev je na R-7 išao korak dalje, napravio je uzdužna i poprečna rebra na limu elektrokemijskom obradom i tako dobio tankozidne i lagane panele tipa vafel .

Ta elektrokemijska obrada je bila vrlo razvijena kod sovjeta , a donekle i kod nas . Na temi Orkana sam pisao o tome je elektrokemijska obrada došla kod nas kroz licencu za izradu ciijevi tenkovskog topa i kasnije je iskorištena i za lanser R 262.


Kod tih obrada se koristi slana, ili zakiseljena voda i enormne količine struje, a toga je u Kujbiševu bilo na pretek .. najveća hidroelektrana na svijetu je donedavno bila tamao. Fini prah aluminija koji se izdvaja kod te proizvodnje su sovjeti masovno koristili u pirometalurgiji , pirotehnici , raketnim gorivima i plamenim našpricavanjem metala na čelične konstrukcije umjesto farbanja .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Da se nisu spustili da li iko normalan misli da bi Sovjeti cutali?

Zasto posle 50 godina nema letovi za Mesec kako to da 70-ih moglo,a u 21 veku ne moze?

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, sasa76
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato što više nema političke volje, a ni preke potrebe trošiti milijarde za tako nešto. Za vreme hladnog rata to je bila stvar prestiža i ispitivanje tehnologija za "Star Wars".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Zato što više nema političke volje, a ni preke potrebe trošiti milijarde za tako nešto. Za vreme hladnog rata to je bila stvar prestiža i ispitivanje tehnologija za "Star Wars".

Kolega imas mnogo ludih miliardera koji bi platili citavo bogastvo da tamo prosetaju,samo pogledaj sve likove koji su kupili placeve na Mesecu,Veneri i gde sve ne. To bi bio dobar turizam za bogate i prestiz za njih same zamisli da se jedan od miliardera spusti na mesec,za njim bi svi ostali. Sve oko toga mi je sumnjivo,a jos vise od pojave informacije za Helium 3 iz mesecevog tla sam milion posto siguran da niko nije sleteo na mesec jer do sada bi vec postojale baze na mesecu a Sovjeti su odavno planirale iste kao i Ameri.Sovjeti su samo imali problem sa nesrecnom N1 raketom,a ima nekoliko modela tih baza. Luna program finasiski temelj te ekspedicije,ali se nakon navodne Americke ekpedicije odustalo i ako je potvrdjena prica oko Helium 3. Jedino da mozda naftni lobi sprecava dalja israzivanja u tom pravcu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Irbis, bojank, drasko003, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda neko i ima para za bacanje, ali nema pristupa tehnologiji. Letovima na Mesec se stalo 1972. i sve što je do tada od tehnologija razvijeno je bilo "sleteti - uzeti uzorke - malo prošetati - vratiti se". Sve ostalo u vidu turističkih letova i nakakvih izleta na Mesec spada u domen naučne fantastike.

I kada bi se našao neko ko bi hteo da uloži silne milijarde za tako nešto, opet je pitanje pristupa resursima i tehnologiji, a bogami i aminovanje takve rabote od strane američke administracije i vojske. I u najvećim "demokratijama" i kapitalizmu, država ipak drži određene monopole koji su od značaja za "nacionalnu bezbednost".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Изгледа да ћемо морати да сачекамо овај сателит...!

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, sasa76, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakvi turistički letovi na Mesec, teško da bi neko uludo bacio milijarde na jedan let, pa ni zbog prestiža, nije to par miliona (ili do 20) koliko treba za orbitu. Da ne pominjemo realne izazove koji su sada u nekim segmentima gori nego pre 50 godina (iako zvuči paradoksalno), tada je bio hladni rat i angazovali su se resursi do ekstrema, samo oko Nase je bilo angazovano preko 100.000 inzenjera, danas samo delic toga, bleda senka nekadasnje Nase.
Slicno i kod Rusa, potreban broj inzenjera se ne moze stvoriti preko noci. Tačno je da je tehnika napredovala, i da to olakšava stvari, ali i dalje je to iznad mogućnosti većine, pa i danas se u orbitu leti na motorima koji su suštinski projektovani jos pre 50 godina, pogledajmo Sojuz.
Drugo, svo to zamešateljstvo oko Helijuma 3 je malo naduvano. Na Zemlji, još uvek niko ni sa kakvim reaktorom ili materijalom nije uspeo da uspostavi održivu fuziju. Ovde je kolega koji se bavi tom materijom na fakultetu i napisao koliko boljih materijala ima od tog Helijuma 3.
Sigurno da je Helijum 3 značajan potencijal za svemirska istraživanja u budućnosti, i nezavisnost kolonija od Zemlje, ali mnogo će vode proteći do tada. Za početak da neko uopšte i napravi fuzioni reaktor...

• 8Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, bojank, stegonosa, mean_machine, Georgius, sremac983, theNedjeljko, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo što pišem nekoliko zadnjih dana o radu Gluška i Koroljeva na raketi R-7 odnosno Sojuzu je realnost , sve drugo je utopija . Tih nekoliko raketa tipa Saturn 5 koje su napravljene , nisu do kraja ni potrošene u programu Apolo , već su bile iskorištene u druge svrhe ili ostale nedovršene.

Sve to sa Saturnom i Apolom je bilo nategnuto ko praćka i dovedeno do apsurda samo da bi se stiglo pod bilo koju cijenu prije rusa na mjesec . Činjenica je da motore od Saturna 5 nitko živ više ne misli ponoviti niti ih može napraviti ...u pitanju je i cijena i besmislena konstrukcija , jer da nije tako onda bi ih ameri štancali ko klikere , a ne bi se sramotili sa time da lete pod ruskom zastavom u svemir i da sad kupuju stare sovjetske motore od Kuznjecova sa N-1 ili Gluška sa Energije, kako bi tolike godine od mjesečevog programa kako tako letili u svemir sa svojom raketom.

Za let u svemir treba raketni motor , a njega se ne može napraviti simulacijom na računalu ili još bolje printanjem na 3D printeru , za njega treba zasukati rukave i guslati pola stoljeća.

Kad je bila godišnjica sputnjika onda sam na fakultetu održao predavanje o tome i počeo sam ga igrom brojeva

50 godina po 12 mjeseci je 600 mjeseci x 4 je 2400 tjedana ....

A pogledajte malo brojeve koliko je sve ukupno do sada napravljeno i ispaljeno ili ispitano na zemlji reketa R-7 Vastok, Vashod ili Sojuz... jedna tjedno , a svake se raketa sastoji od centralnog bloka i 4 bočna bustera ... znači da sovjeti odnosno rusi rade jedan blok Sojuza dnevno, odnosno 4 motora dnevno ...

I još nešto što stalno naglašavam, ljudi stalno zaboravljaju, je činjenica.. ako uzmemo da je raketa koja je digla sondu Lunjik na drugu kosmićku brzinu 1958 godine i poslala ka mjesecu ili onu raketu koja je digla Gagrina 1961 godine u orbitu kao neku referencu i to označimo kao Golf 1 onda ovaj zadnji Sojuz koji je digao posadu na ISS nije Golf 2 ili 3 ... ne to je Golf 1 samo ima ABS u kočnicama ali još nema ni klimu ni CD ni navigaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas nikome ne treba F-1. U vreme lunarne trke takav motor je bio kljuc pobede ali posle toga nikom vise nije bio potreban (preskup). Za potrebe Space Shuttle su na primer pravili RS-25 slicnog potisaka sa mogucnoscu ponovnog koriscenja.

Rusi su krajem 1980tih pravili RD-170 ali po raspadu SSSR nije bilo potrebe za Energija raketom pa je i proizvodnja RD-170 prestala ali prave RD-180 koji je da kazemo pola RD-170.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Okt 2015 21:03

mean_machine ::Danas nikome ne treba F-1. U vreme lunarne trke takav motor je bio kljuc pobede ali posle toga nikom vise nije bio potreban (preskup). Za potrebe Space Shuttle su na primer pravili RS-25 slicnog potisaka sa mogucnoscu ponovnog koriscenja.

Rusi su krajem 1980tih pravili RD-170 ali po raspadu SSSR nije bilo potrebe za Energija raketom pa je i proizvodnja RD-170 prestala ali prave RD-180 koji je da kazemo pola RD-170.

Mislim sa ovo nije tačno. RD-170 nije pravljen ali je pravljen RD-171 za Zenit rakete. Napravljen je popriličan broj istih (preko 80 lansiranja raketa Zenit plus još 8 u okviru Energije).
Što se američkog programa SLS tiče ja sam bio zapanjen kada sam video da verzija sa Busterima na čvrsto gorivo (SRB) sa Šatla ima nosivost od samo 75 tona u LEO.
Tek sa novim busterima sa motorima na tečno gorivo (od kojih je jedan predložena reinkarnacija F-1) bi dostigli Saturn V. Ostale varijante (Aerojet AJ1E6) mnogo liče na RD-180.
https://en.wikipedia.org/wiki/Space_Launch_System#Boosters

Dopuna: 18 Okt 2015 21:20

raketaš ::Ovo što pišem nekoliko zadnjih dana o radu Gluška i Koroljeva na raketi R-7 odnosno Sojuzu je realnost , sve drugo je utopija . Tih nekoliko raketa tipa Saturn 5 koje su napravljene , nisu do kraja ni potrošene u programu Apolo , već su bile iskorištene u druge svrhe ili ostale nedovršene.


Bilo mi je zadovoljsto da čitam vaše postove kao i postove bojanak na ovoj temi (mislim i drugi su dobri ali vi ste dali hemijsko tehnološki insight ). Mnoge stvari koje sam podrazumevao sada se čine mnogo kompleksnije (problematični tečni kiseonik npr.). Raketni motor je stvarno je stvarno izuzetna naprava .
Šta mislite o SpaceX Falcon 9 projektu i Merlin 1C/D motorima?
Za merline se spominje dosta veliki specifični impuls od 282sec i 311 sec za vakuum (spram oko 260 za F-1 i 309/337sec za RD-170) obzirom da je to motor sa otvorenim ciklusom.