Ovaj snimak spašavanja Titova i Strekalova iz 1983, me je ponukao da se prisjetim kako je to bilo u Gagarinsko vrijeme ... nikako .
Gagarin je bio u pilotskom skafanderu i sjedalu sa katapultom , kićmolmcem , kut katapultiranja je bio takav da bi ga odbacio od goruće rakete , ali potisak raketnog motora u katapultu nije bio dovoljan da ga odbaci na sigurnu visinu i daljinu , tako da bi pao na tlo i razbio se u komade .. nekakva utjeha je bila mreža razapeta na kraju onog kanala za ispušne plinove u koju bi nesretni kosmonaut pao sa katapultom , i tu bi ga trebala dočekati spasioci. Čisto sumnjam da bi preživjeli i spasioci i kosmonaut .
U slučaju otkaza leta na nekoj većoj visini , a u okvirima atmosfere pilot bi se katapultirao po proceduri kao da je u pitanju pogođeni zrakoplov.
raketaš ::Ovaj snimak spašavanja Titova i Strekalova iz 1983, me je ponukao da se prisjetim kako je to bilo u Gagarinsko vrijeme ... nikako .
Gagarin je bio u pilotskom skafanderu i sjedalu sa katapultom , kićmolmcem , kut katapultiranja je bio takav da bi ga odbacio od goruće rakete , ali potisak raketnog motora u katapultu nije bio dovoljan da ga odbaci na sigurnu visinu i daljinu , tako da bi pao na tlo i razbio se u komade .. nekakva utjeha je bila mreža razapeta na kraju onog kanala za ispušne plinove u koju bi nesretni kosmonaut pao sa katapultom , i tu bi ga trebala dočekati spasioci. Čisto sumnjam da bi preživjeli i spasioci i kosmonaut .
U slučaju otkaza leta na nekoj većoj visini , a u okvirima atmosfere pilot bi se katapultirao po proceduri kao da je u pitanju pogođeni zrakoplov.
Шта сам хтео да вас питам, јел стварно могуће да ако Сојуз стоји боком у односу на правац кретаања МКС они ротирају целу станицу ? Зар не би било лакше да се Сојуз кад се откачи сам заротира тако да иде "напред" моторима за кочење?
@ georgius ne znam na koji dio filma misliš , mislim da se cijela stanica lagano rotira čisto radi jednolikog zagrijavanja i hlađenja . Sojuz se lako orijentira u prostoru , tako da nema potrebe rotirati stanicu , svaka rotacija ili kretnja u svemiru traži energiju za to, ali isto tako i za zaustavljanje te rotacije ili kretnje. Već i samo odvajanje Sojuza od stanice izaziva promjenu težišta i momenta inercije i mora se trošiti energija na uspostavu prethodnog stanja.
Mislio je zasto ISS rotira kod pristajanja (dockinga) Soyuza.
ISS primenjuje LVLH (Local Vertical Local Horizontal) manevar rotiranja kod dockinga u zavisnosti koje vozilo pristaje, koju vrstu pristajanja to vozilo koristi (V-bar, R-bar za Soyuz) i koji su docking portovi trenutno slobodni. Skoro je bilo svih sest zauzeto. Takodje ISS se rotira kod undockinga Soyuza. Manevrisanje omogucuje Control-Moment Gyroscopes (CMG) kao i thruster-ima ruski modul Zvezda, zakaceni Progres i evropski ATV.
ISS rotate maneuver:
ISS se ne rotira zbog hladjenja. ISS odrzava (rotira) LHLV polozaj tako da uvek ista strana stanice okrenuta prema zemlji. To se radi zbog posmatrackih prozora i opreme za posmatranje koja se nalazi na jednoj strani i meteorskog stita na spoljnoj strani, zbog antena za komunikaciju i da bi suncevi paneli bili uvek prema suncu a radijatori za hladjenje u senci. Iako se ISS nalazi u Torque Equilibrium Attitude (TEA), posto nije simetrican, na njega ipak deluju obrtne sile. Korekcija je 4 stepena po minutu. Odrzavanje istog LVLH polozaja se postize putem Zero-Prop Maneuver (ZPM) za koji se koristi Control-Moment Gyroscopes (CMG), To znaci da nema potrosnje goriva.
raketaš ::@ georgius ne znam na koji dio filma misliš , mislim da se cijela stanica lagano rotira čisto radi jednolikog zagrijavanja i hlađenja . Sojuz se lako orijentira u prostoru , tako da nema potrebe rotirati stanicu , svaka rotacija ili kretnja u svemiru traži energiju za to, ali isto tako i za zaustavljanje te rotacije ili kretnje. Već i samo odvajanje Sojuza od stanice izaziva promjenu težišta i momenta inercije i mora se trošiti energija na uspostavu prethodnog stanja.
Nisam prije obratio pažnju na taj film , nije da baš pratim suvremena istraživanja u svemiru , više me zanima ono na poćtku prije 50 godina , kada je stvarana povijest , a ovo danas je kao vožnja avionom od Pariza do Zagreba, šacam stjuardesu popijem piće malo odremam i eto me doma , a pravi letači su imali muda .
Mislim da je film neka simulacija , tako brz manevar je nemoguć i nepotreban , zaista mi nije jasno .
@Bato hval ti na linkovima i opsežnim informacijama , ovo što kažeš oko rotacije ima smisla viza vi istraživanja i snimanja zemlje i svemira , ali mi s druge strane nikako ne štima pregrijavanje jedne strane stanice koja je stalno okrenuta suncu , do sada sam smatrao logičnim da se stanica okreće , a da se solarni paneli podešavaju prema suncu, U uvjetima bestežinskog stanja i vakuuma to nije neki veliki problem niti je u pitanju neka energija .
Velikim rotrima koji brzo rotiraju se može upravljati valjanjem letjelice ali u ograničenom opsegu i vremenu. Uvijek je prisutan zakon akcije i reakcije ..da bi masu od 400 tona počeli valjati u jednu stranu sa 1 stupanj na minut moramo masu od 100 kilograma početi valjati sa 4000 stupnjeva u minuti u kontra stranu. Radi jednostavnosti govorim samo o masi , a ne i momentu inercije koji je definiran nekim radijusom odnosno metrom , pa se taj metar pokrati kod jedne i druge inercije , pa možemo govoriti samo o masama. Za pokretanje tih velikih zamašnjaka treba energija, ali kad se pokrenu onda je ta energija minimalna samo trenje u lagerima i gubici na ventilaciju motora .
Znači u nekom općem slučaju ako želimo stanicu zarotirati za 180 stupnjeva tako da" leti na leđima "moramo odgovarajući zamašnjak početi okretati , ubrzavati u suprotnu stranu , kad postignemo traženu brzinu vrtnje stanice tada samo održavamo neku trenutnu brzinu zamašnjaka. Kad želimo zaustaviti vrtnju stanice i dovesti je u stabilno stanje leta na leđima moramo početi kočiti zamašnjak, motor postaje generator i vrača energiju u baterije.
Na kraju ispada da smo sa nekom energijom iz baterija pokrenuli stanicu i istu tu energiju vratili u baterije , samo je rad trenja u lagerima i ventilacija motora izgubljena energija.
Ako bi motori i zamašnjaci bili u otvorenom svemiru onda nema ni tih gubitaka na ventilaciju ali se tada namoti motora moraju hladiti što mu dođe na isto ili još gore.
O tim detaljima rada u vakuumu se malo piše i malo zna. Prije par godina sam radio na jednoj stratosferskoj bespilotnoj letjelici, i doživio takva iznenađenja i neugodnosti da nije za priču izgaranje elektromotora , zapaljenje kablova , zapaljenje komada drveta i to samo zato što u vakuumu nema hlađenja , onog na koje smo navikli .. na hlađenje zrakom oko nas.
