Osvajanje svemira

• 1Ovo se svidja korisniku: yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

yrraf ::Ovih dana naletim na ovaj zanimljiv video sa objašnjenjem i jako zanimljivim snimcima sovjetskog pandana STS-u, Burana i njegove rakete Energija. Onako laički gledano, deluje da je Energija možda bila najbolji put ka Marsu. Imali su dobar sistem na koji su se mogli "dodavati" busteri (projekat Vulkan), gorivo je jeftino i jednostavno za korišćenje i čuvanje, plus planovi za reusable bustere u budućnosti. Buran je isto dosta obećavao iako je on samo prva faza čitavog razvoja. Čini mi se da nije bilo pada SSSR-a da bi se ceo ovaj sistem pokazao kao pun pogodak za ozbiljnija istraživanja svemira. Nažalost sad je sve istorija, pa nam ostaje da se nadamo da će privatnici poput Maska odraditi ono što vlade nisu uspele.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Buran je bio tehnicko-tehnolosko cudo aero-kosmonautike .Samo za visokotemperaturnu zastitu oplate je bilo ugradjeno oko 40.000 kompozitno-keramickih plocica.

O Buranu od 29te min



Tuzna sudbina ove supermoderne grdosije ,vezano za istu i poznati dogadjaj pogibije vodeceg probnog pilota u okviru tog kosmickog programa ,kosmonauta Rimantasa Stankevicijusa ,koji je poginuo u Su-27 1990g u Salgaredi/ Italija .

Citat:12 июля 1977 года был зачислен в первую группу советских космонавтов (И. Волк, А. Левченко, Р. Станкявичюс, О. Кононенко и А. Щукин), готовившихся к полётам на космическом корабле многоразового использования «Буран». В 1980 году окончил Центр подготовки космонавтов, с того же года — космонавт-испытатель Отраслевого комплекса подготовки космонавтов-испытателей (ОКПКИ), заместитель начальника ОКПКИ с 1988 года.

Проводил отработку системы ручного управления и системы автоматической посадки на летающих лабораториях Ту-154ЛЛ и МиГ-25ЛЛ, оснащённых системой управления «Бурана». В качестве второго пилота участвовал в первом полёте «Бурана» на горизонтальных летных испытаниях (10.11.1985), его первой автоматической посадке (10.12.1986), и его первом полностью автоматическом полёте (23.12.1986). Ряд полётов выполнил командиром «Бурана». Совершил 14 полётов на аналоге БТС-02, включая и первую полностью автоматическую посадку 16 февраля 1987 года.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo novosti.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Osim velikih raketa i svemirskih brodova te suborbitalnih letjelica i svemirskog turizma novih svemirskih igrača XXI stoljeća na scenu dolaze i igrači druge vrste. Manje, jednostavnije, jeftinije, operativnije rakete čije se tržište cijeni na tisuće i tisuće letjelica koje će u narednom desetljeću biti lansirane u svemir.
Danas se mogu pohvaliti kako je Electron 21. januara ove godine u cijelosti položio test. Dakle već u drugom pokušaju raketa je odradila sve što se od nje očekivalo i postavila tri male letjelice u Zemljinu orbitu. Nestvarno predobar rezultat a naročito ako znamo kako je raketni motor izrađen na 3D printeru od kompozitnih materijala! Rocket Lab američka je tvrtka sa raketodromom na Novom Zelandu. Lansirni kompleks 1 smješten je na obali Novozelandskog Sjeverng otoka.

• 3Ovo se svidja korisnicima: stalker, Phoenix, Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemojte se zamajavati sa tim pričama o 3D printanim dijelovima , ako je neki dio motora napravljen tom tehnikom to ne znači da to valja za sve dijelove , motor je napravljen od Inconela vrhunske legure koja s obrađije savijanjem zavarivanjem i tokarenjem , a ne printanjem.

Pogon pumpi elektromotorima pa makar oni bili i bez četkica sa inverterima je najgore što može biti , može proći kod neke igračke , ali i to je upitno. Prije bih rekao da konstruktori nisu znali napraviti ili nisu imali vremena da naprave dobar turbo agregat nešto kao na NK ili RD pa su pribjegli litijevim baterijama i elektromotorima

• 2Ovo se svidja korisnicima: Luka, soonne
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ili su hteli jeftino i jednostavno, sto je ovde zapravo i slucaj. Upravljanje se kod ovakve koncepcije svodi na softver, daleko je jednostavnije (samim time i pouzdanije). A sto se 3D stampe tice, ovde se i radi upravo o 3D stampanju delova od Inconela u vakuumu, elektronskim snopom (daleko je dogurala tehnologija od razvlacenja plastike). Slicne tehnologije koristi i npr. General Electric za svoj novi ATP turbo-elisni motor (tvrde da su postigli drasticno smanjenje broja delova 3D stampom, konkretno zamenu 855 pozicija na ranijem motoru sa samo 12 kompleksnijih 3D stampanih delova, e sad koliko je to marketing, a koliko realnost, istina je verovatno negde izmedju).

Komora i mlaznik (sa sve kanalima za hladjenje mlaznika gorivom) su iz jednog komada. Sa aspekta optimizacije gde je apsolutni primarni faktor cena, ovo ima smisla, sa aspekta cistih performansi, dodali su prilicnu masu sa LiPo baterijama, sto orbitalne rakete mnogo mnogo ne vole. Sistem definitivno funkcionise, a da li ce se finansijski pokazati onako kako su mu tvorci predvideli, videcemo.

Evo kratak video gde se vidi ovo motorce na delu (raketa ima 9 komada u prvom i jedan, sa duzim mlaznikom, u drugom stepenu):
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, soonne
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

“ovde se i radi upravo o 3D stampanju delova od Inconela u vakuumu”

U sunce ti žarko, hoću i ja ovo. 3D štampanje komponenti od niklove legure. Inconel 600 i 625 koristim često, dosta zajeban za zavarivanje, puca u zoni bržeg hlađenja.
Znači štampač sav taj nikl i nešto kroma ispertla kako želiš? Interesantno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rusija ima nešto potpuno novo u svojoj "turističkoj ponudi"

Citat:Rusija planira da, u skoroj budućnosti, u svoju "turističku ponudu" uvrsti slanje turista u svemirsku šetnju na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Za to zadovoljstvo zainteresovani će morati da palte 100 miliona dolara.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sale, bato, voja64, nemezisx, BSD, DENIRO
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

SpaceX ce pokusati da lansira raketu Falcon Heavy veceras u 19:30h po nasem vremenu.

Animacija:


Prenos lansiranja:


Lansiranje odlozeno za 21:05h zbog jakog vetra u gornjim slojevima atmosfere.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kritika SpaceXa, Elona Muska...

Bacite pogled, zanima me strucno misljenje na ove komentare autora u vezi ponovnog lansiranja i cele price o ustedi

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: boyce, Mercury, DENIRO
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ja nisam stručnjak ali nisam stekao utisak da se npr može stalno korisiti isti stepen bez obzira što se vratio. Ove godine je bilo lansiranje gde je iskorišten jedan koji se vratio ali nije ponovo spuštan posle ovog lansiranja.
Možda malo drugačije izgleda u reklami na YT ali ipak ima i to ponovno korištenje neke granice.
To da će ostali lansirati samo u svojim nacionalnim programima isto ne mora da znači da je tako. Možda vojni delovi ali komercijalni nije obavezno. Npr. Indija sigurno ne gađa samo svoje tržište već pokušava da uzme deo i drugima. Tako i ovi. Pored toga tu dosta igra ulogu i problem koji neko od konkurencije može da ima. Što je nevolja jednom za drugog je šansa. Par problema kod lansiranja konkurencije otvara šansu drugom da se ubaci. Ne mislim naravno da sad neko može samo da prenese svoje i utrpa u prostor na vrhu rakete ali ipak i ti planovi koštaju i prave se ozbiljno unapred. Videćemo šta će se dešavati u budućnosti.
Amere njegov program ipak više pogađa jer mi se čini da on ima i neke odnose sa budžetom pa onda to i mere drugačije od ostalih.
Scena od juče koja izgleda kao iz nekog SF filma da je skinuta a ne sa prenosa uživo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, soonne
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma mene ovaj snimak povratka i sletanja, apsolutno oduševljava, ovo je već veliki skok u osvajanju svemira, sve i da ima oštećenja na letelicama i da ne mogu da se ponovo koriste zbog strukturnih oštećenja, sama postupak i tehnologija koja ovo omogućava je fascinantna!