Osvajanje svemira

122

Osvajanje svemira

offline
  • stug 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 1270

Vezivao co2 i oslobadjako kisik. Ok. I zasto taj sustav neradi na iss?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Jul 2009
  • Poruke: 3211
  • Gde živiš: Novi Sad

Sojuz koristi i dalje to kao "backup" varijantu



offline
  • stug 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 1270

Zasto ne radi na ISS?

offline
  • Pridružio: 06 Jul 2009
  • Poruke: 3211
  • Gde živiš: Novi Sad

To cudo ima odredjen kapacitet! Kolika je zapremina ISS-a a kolika je zapremina Sojuza? Odgovori na to pitanjen pa ce ti biti jasno. Nema potrebe za bold-ovanjem

offline
  • stug 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 1270

A kolika je zapremina MIRa a kolika ISSa? Na MIRu je radilo na ISS ne. A ja cu pisati kako mi se pise dokle mi se pravo na pisanje ne uskrati.

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10576

Na ISS-u bese litijum peroksid? Ako jeste, prednost istog u odnosu na kalijum je bolja absorbcija CO2 u odnosu na masu. Takodje, za razliku od KPOx nije higroskopan.

offline
  • Pridružio: 06 Jul 2009
  • Poruke: 3211
  • Gde živiš: Novi Sad

Kontra pitanje, koliko je modula na ISS-u rusko a koliko ih je bilo na MIR-u? Pitanje i konstrukcije, vremena kada je dizajnirano jedno kada drugo... Kad uhvatim vremena na PP cu ti napisati sve sto te zanima da ne spamujem ovde.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12240

Georgius ::Kontra pitanje, koliko je modula na ISS-u rusko a koliko ih je bilo na MIR-u? Pitanje i konstrukcije, vremena kada je dizajnirano jedno kada drugo... Kad uhvatim vremena na PP cu ti napisati sve sto te zanima da ne spamujem ovde.

Kad vec pominjemo ruske module ranije je pominjano da bi Rusi u slucaju da ISS bude kaput iste iskoristili za svoju stanicu. Jel ima nesto vise o tome? Po meni u eri kad Amerima se jebe za PRO sporazum i kad Tramp osniva famozni "Space Force" mogli bi Rusi da skinu prasinu sa onih starih projekata borbenih svemirskih stanica, naravno bez da budu sa nuklearkama ali sa topovima i raketicama za unistenje bojevih glava sto da ne Very Happy

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3355

Napisano: 26 Maj 2019 6:03

bojank ::Na ISS-u bese litijum peroksid? Ako jeste, prednost istog u odnosu na kalijum je bolja absorbcija CO2 u odnosu na masu. Takodje, za razliku od KPOx nije higroskopan.

Bojan i Georgius , mislim da ste slučajno dotakli jedno jako važnu temu o kojoj nigdje nismo diskutirali , a to je način održanja životnih ujeta u svemirskim brodovima .

Naravno da se prelaskom sa kalijevih ili kalcijevih peroksida na litij dobilo veče iskorištenje po kilogramu mase, znači litij je mogao upiti više CO2 u sebe , a osim toga na sebe nije vezao vodenu paru iz zraka pa se nju moglo kondenzirati i koristiti za piće , bolje i to nego koristiti pišaku ili vlagu iz kakice.

Sam proces je dosta dobro prikazan u filmovima o Apolu 13 kad su pomoču štapa i kanapa osposobili litijeve čelije i skinuli razinu CO2.

Imam nešto literature o tome i spreman sam to podijeliti sa vama , i smatram da to ne bi bilo spamanje teme , a ko se s vremenom pokaže da je tem zanimljiva lako se odvoji kao PDF .

Dopuna: 26 Maj 2019 6:36

Stug dobro je da nes sve podsjetiš , pa i mene , o tim vremenima i odnosima koji su vladali nakon raspada SSSRa i Jeljcinove raspašoj vladavine .

Da podsjetim na činjenicu da je raspadom SSSRa sva proizvodnja vojnih strateških raketa ostala u Ukrajini , sve osim raketa i motora za program Sojuz u Kujbiševu i Voronježu.

Program Zenit je ostao u Ukrajini , a kako se i Proton oslanjao na Zenit to je i Proton visio u zraku.

Energija Buran je bila vezana uz Gluška koji je bio ukrajinac i naginjao razvoju tog segmenta u Ukrajini ili Kazahstanu.

Centralni institut za polimere , sve termoizolacije i sve kompozitne strukture su bili Rigi , a proizvodnja u Ukrajini .

Veliki transportni avioni su ostali u Ukrajini , iako ih oni sami nisu mogli nastaviti proizvoditi bez zavoda u Uljanovskom .

U međuvremenu su ruje uspjeli na Ural maš zavodu pokrenuti program velikih preša , u Zlatoustu program strateških raketa , osposobiti zavod u Voronježu za proizvodnju večih motora na tečno gorivo.

Trebalo im je cca 20 godina da se osposobe za remont raketa na strateškoj dežuri (Satana ) prije toga su im to radili u Ukrajini , bremenitoj prodanim dušama , špijunima i trgovcima vojnim tehnologijama .


U Ukrajini su ostale i tvornice za proizvodnju kompozitnih raketnih goriva i komponenti za to.
Ostale su najveće preše i tvornica za proizvodnju najvećih preša na svijetu ( Novo Kramatorski zavod )

Sva elektronika žiroskopi i optika je ostala u zavodu Arsenal u Kijevu koji danas više ne postoji jer su Rusi uspjeli vratiti s vremenom sve svoje u rodinu.

U takvim uvjetima je normalno da su vodeći inženjeri iz "civilnih" svemirskih programa prebačeni na vojne programe, a da se neke civilne zadatke dalo evropejcima ili amerima da ih odrade na ISS.

Što se tiče šminkera iz amerike ... on još ne zna što ga čeka .... bilo bi mu najpametnije da u Kazahstanu zakupi komad pustinje i da mu prazne rakete slijeću na kopno , a ne na onu trabakulu.

Ako Roskosmos odnosno Ruska vlada uspije zakupiti komad teritorije u Kini za slijetenje ( razbijanje ) svojih praznih raketa i ako Kazahstan uđe u neki konfederalni odnos sa Rusijom onda je na pomolu izgradnja globalnog svjetskog svemirskog centra sa obnovljivim raketama .

offline
  • yrraf  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 1180
  • Gde živiš: Loznica Srbija

Šminker iz Amerike ne sme ni da zaposli čoveka koji nije US državljanin ako hoće ugovore sa vojskom, a o sletanju u Kinu ili Kazahstan nema ni govora.
Potpuno se slažem sa vašom konstatacijom, priča sa sletanjem na baržu izgleda promašeno, naročito nakon one šarade sa prekidanjem snimka kod sletanja, pa "kao" prevrtanja rakete prilikom transporta na obalu. Providno zataškavanje da investitori ne bi povukli lovu. Samo on je stvarno u problemu gde da nađe "kazahstansku pustinju". Njegov sistem deluje zaista efikasno kad sleće na kopno i mora mu se odati priznanje, samo mi deluje da je prvo malo previše podigao lestvicu (oko starship-a) u smislu pre-optimističnih rokova i da je u neke poslove uleteo sa velikim rizikom i malom cenom ne bi li dokazao svoju superiornost (primer Dragon kapsule gde je značajno jeftiniji od Boinga a realno nudi više). Nekako je do sad sve išlo dobro i naizgled lako, što je jako bitno za komercijalnu firmu kakva je SpaceX, plus nema ogromnih troškova razvoja zbog značajnih otkaza i promašaja kao na drugim projektima, ali ako zapadne u probleme (a to se u ovom poslu vrlo lako desi) bojim se da ne bi dugo opstao. Ipak on nije industrijski beli medved poput LM-a i Boinga zbog kojih bi administracija i rat pokrenula da ih održi.
Obećava mnogo i postigao je dosta, samo nisam siguran da li može da obori cene koliko obećava i da li neke stvari imaju komercijalnog rezona. Pomenuću samo ideju da BFR/STRASHIP-om bogataši lete od jedne do druge tačke na planeti. Zvuči besmisleno. Mislim da će za sve preko Falcon Heavy-a morati da proda priču američkoj javnosti i NASI i da duboko zavuče ruku u federalni budžet. Mnogo je rano za takav stepen komercijalizacije svemira da bi se privatnim novcem napravili takvi podvizi.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 494 korisnika na forumu :: 10 registrovanih, 2 sakrivenih i 482 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: brundo65, Cranium, djordje92sm, GreenMan, lojola, Maschinekalibar, perko91, powSrb, Srki94, yufighter