Osvajanje svemira

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

po tome ispada da im je izolacija pol metra , a nije .. nema izolacije goli aluminij s jedne strane tekući kisik s druge strane Florida , kod rusa je Pleseck pa je malo ugodnije tekučem kisiku .

Ti strojevi koji savijaju lim da promjeru 10 m su kapitalni strojevi i rede se jdnom u 100 godina , još su oni tamo negdje .

samo što Musk i ekipa to misle raditi od karbonskih vlakana i možda je tu neko ograničenje , koje ja ne vidim , nastranu to što u nekim prezentacijama ta dva rezervoara nisu odvojeni već im je jedna stjenka zajednička što se sa karbonom ne može napraviti , a da valja .

Ako zaista misle raditi sa 8 metara onda su totalni kreteni i bahati ameri ... umjesto da stave paus papir preko N1 i precrtaju savršenu formu rezervoara i savršen oblik stupnjeva

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemaju 8 metara nikakve veze sa SpaceX. To je ono- "worst Case". Mogu ja računati sa bilo kojom brojkom.

Zajednička pregrada itekako ima smisla. Dva "zaobljenja" si štediš a to je ušteda na ukupnoj dužini. Praktično svaki zaobljeni kraj tanka može uzeti samo ca trećinu volumena u koje staje gorivo koji bi cilindar rakete imao. Ovako ih utopiš jedan u drugi i to je to. Ostalo dobiješ proporcijama. Još štediš jer ti netreba težak "spacer" između tankova. Pa štediš na prostoru jer ti cefke idu direktno kroz tankove. Btw, tu se štedi i energija -oksidans/ gorivo se sporije grije nego u izloženim cijevima, mada je to vjerovatno marginalan dobitak. Svaka ušteda u dužini je ušteda u kilaži.

Btw, tankovi će biti čelični. U međuvremenu se odustalo od karbonskih tankova, bar za bfr koliko me sjećanje služi. Da ne tražim sada...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne valja mi račun...morat ću to malo bolje poraditi.

Brzina 100m/s se nabere u sekundi 23,5



Busteri se odvajaju na visini 44km po daljini 48



Drugi stupanj se odvaja na visini 156km po daljini 465



Odvajanje trećeg stupnja



https://m.youtube.com/watch?v=Vztrxoz7eoA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Sep 2019 16:53

stug ::Nemaju 8 metara nikakve veze sa SpaceX. To je ono- "worst Case". Mogu ja računati sa bilo kojom brojkom.

Zajednička pregrada itekako ima smisla. Dva "zaobljenja" si štediš a to je ušteda na ukupnoj dužini. Praktično svaki zaobljeni kraj tanka može uzeti samo ca trećinu volumena u koje staje gorivo koji bi cilindar rakete imao. Ovako ih utopiš jedan u drugi i to je to. Ostalo dobiješ proporcijama. Još štediš jer ti netreba težak "spacer" između tankova. Pa štediš na prostoru jer ti cefke idu direktno kroz tankove. Btw, tu se štedi i energija -oksidans/ gorivo se sporije grije nego u izloženim cijevima, mada je to vjerovatno marginalan dobitak. Svaka ušteda u dužini je ušteda u kilaži.

Btw, tankovi će biti čelični. U međuvremenu se odustalo od karbonskih tankova, bar za bfr koliko me sjećanje služi. Da ne tražim sada...

U ona davna vremena dok sam učio osnove raketne tehnike dokopao sam se neke knjige gdi je bila analiza čeličnih tankova na raketi Atlas , sad pišem po sječanju , bio je to neki Inox gore na vrhu tanka je bila debljina 0,4 mm dolje pri dnu možda 0,7 ili tako nekako , to je bilo tako slabašno da se uvijalo i tank nije mogao sam sebe držati, nego je bio napuhan sa 7 bara dušika , i taj je tlak održavan u skladištu , na bojevoj dežuri tokom leta. slično kao boca Coca cole koja j tvrda dok ke pod tlakom.

Dok nađem koja je to knjiga postavim par stranica

Dopuna: 30 Sep 2019 17:04

Pukovniče Sojuz se jedva digne sa rampe .. to su bile drame što je sve Koroljev napravio kako bi ta raketa uopće poletila jer Gluško tada nije nikako mogao napraviti motor od 100 tona.

Kako bi olakšali konstrukciju napravili su onaj Tulipan koji drži raketu u gornjim točkama bustera u hvatištima sile bustera , raketa u tom prstenu prima cca 400 tona sile , ali na tom prstenu i visi 500 tona mase dok je na rampi. užasno komplicirano i skupo , ali na kraju jeispalo najbolje što je moglo .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I baš ste našli Sojuza da na njemu testiram

Startnih 100m/s jesam podtajmiro i to je dalje vuklo, brzine su mi nekako ispale dobre, i na kraju prvog i drugog stupnja, ali mi je raketa utekla “pod oblake”.
I mislim da znam u čemu je problem jer i da usporim start do potrebnih mi 100m/s i otkinem tih 10 sekundi od bustera opet bi mi program raketu digao gore. Formule su podešene po geografskoj širini i pucao sam na sjever, a onomad kad smo teoretizirati o pucanju na istok ili zapad mi sada fali i ne mogu to propustiti kroz račun jer mi se raketa izvrće na malim brzinama. Kad mi je nulta brzina 100m/s onda je razlika zanemariva gdje će pucati, treba mi brzina 30-40m/s da fingiram istok, ali rekoh tako mi se raketa izvrne ko balvan.
Program nije najpogodniji za ove kosmičke, ne bude to išlo kroz njega.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pokušaj lansirati Sojuza iz francuske Gvajane

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Okt 2019 10:43

Bilo bi interesantno proveriti da li bi Energija da je lansirana sa Kenedija mogla da se po nosivosti meri sa Saturnom V kao i kolika bi u tom slucaju bila nosivost drugih Sovjetskih letelica poput N1 i Burana. Svi pricaju da je Amerika pobedila u svemirskoj trci iskljucivo zahvaljuci Sovjetskim greskama a niko da spomene da se Bajkonur nalazi znato severnije od americkog kosmodroma sto je Amerikancima sigurno dalo izvesnu prednost (onaj novi Ruski kosmodrom je u tom pogledu jos gori). Uostalom na lansiraju rakete evropljani slucajno iz Francuske Gvajane.

Dopuna: 01 Okt 2019 11:46

Geografska širina nekih poznatijih kosmodroma

1. Kenedi 28

2. Bajkonur 45

3. Vostočni 51

4. Gvajana 5

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz Gvajane, Bajkonura ili iz Donje rupe na isto mi dođe. Sva tri stupnja kontroliraju visinu vektoriranjem ili sa dodatnim motorima ili kardanskim ovjesom tako da to ne mogu simulirati, bez obzira sa koje širine i u koji azimut pucam.
Čisto nek se nađe, kada bi recimo raketu tešku 307 tona pucali iz neke cijevi pod 87 stupnjeva tako da joj brzina na ustima bude 100m/s i zavisno od azimuta putanje te neke nekontrolirane buster faze su sa znatnim razlikama.



Inače podaci za Sojuz…

I stupanj, motor RD-107A:
Masa punog bustera...44413kg
Suha masa...3784kg
Masa goriva...39160kg (27900kg O2 + 11260kg kerozina)
Vrijeme rada: 118s
Isp:262-319s

II stupanj, motor RD-108A:
Masa punog motora...99765kg
Suha masa...6544kg
Masa goriva...90100kg (63800kg O2 + 26300kg kerozina)
Vrijeme rada: 286s
Isp:255-319s

III stupanj, motor RD-0110:
Masa punog motora...27755kg
Suha masa...2355kg
Masa goriva...25400kg (17800kg O2 + 7600kg kerozina)
Vrijeme rada: 250s
Isp:325s

Na modelu Sojuz 2-1b motor III stupnja je RD-0124, Ips 359s, vrijeme rada 270s i motori vektoriranja su zamjenjeni sa kardanskim ovjesom svake od četiri komore izgaranja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::
Program traži startnu brzinu pa sam iskoristio podatak iz programa od Futurame, da bi se nabralo brzine od 100m/s treba 22,5 tona goriva koje će u 14 sekundi dići raketu na visinu od 650 metara.


Pukovniče moj program podrazumeva da se koriste isti motori na prvom stepenu koji ovde uključuje i bustere i prvi/drugi stepen. Ti motori barem po podacima iz vikipedije imaju drugačiji isp i potisak.
Prepravljajući na brzinu ja sam dobio visinu od 1032m i 22 sekunde da se dostigne 100m/sec.
Potroši se 35.6 t goriva ukupno.
Ovo mora da se razbije na komponente za bustere i 2 stepen.
Poslaću popodne novu verziju koja uključuje i ove detalje.

Evo ga... Nova ploča i kaseta
https://onlinegdb.com/H1ooUE-dS

Krajnja masa : 271.91 t
Potroseno gorivo 1 : 28.68 t
Potroseno gorivo 2 : 6.91 t
Visina : 1031.82 m
Vreme : 22.06 sec

gorivo 1 je potrošeno gorivo iz bustera a gorivo 2 centralnog stepena.
Motori RD-107A i RD-108A su modelirani prema podacima sa vikipedije.
Uradio sam i za Falcon 9 i ostala su podešavanja i za BFR kako smo ga prvobitno zamislili.
Zaboravih da napišem pre. Ako hoćete da menjate program pritisnite dugme fork this (skroz levo iznad koda) odmah pored Run dugmeta.
Ovo se slaže prilično dobro za Sojuz i F9 sa time da kod oba postoji 2-3 sec zadrške. Verovatno motorima treba neko vreme da izadju na pun potisak ili je potisak malo manji od onoga što je deklarisano.
Za F9 sam malo smanjio potisak dok je deklarisan ostavljen sa strane u komentaru.

Inače ne znam da li ste pratili Maskovu prezentaciju povodom predstavljanja nove verzije Starship-a. Uglavnom dao je podatak za BFR. Visina je sada 68m količina goriva je 3300t (kao ona koju sam pretpostavio za visinu od 63m) a broj motora povećan na 37.
Ako je suditi po istoriji N1 biće tu koji lep vatromet dok stvar ne proradi .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod sojuza paljenje traje cca 8 sekundi , motori su u tom trenutku dvorežimski e sad nikad nisam uspio odgonetnuti koliki je prvi potisak i koliko dugo rade na tom prvom potisku, i nisam odgonetnuo redosljed paljenja .

Tu ode koja tona goriva samo tako