Azotna + cist hidrazin je najludja, skoro skroz providan plamen. Po danu vidis samo titranje vazduha.
Kazu da je sa pentaboranom isto bio prelep plamen, smaragdno zelen.
A sve pogibelj od toksicnosti
Da se ispravim za torus sa jednom drugom slikovnicom, ova je valjda računski točna
Komparacija 3 vrste pogonskog goriva, kisik+kerozin, dušična+dimetilhidrazin i kisik+metan. Volumenska komparacija spremnika, kugle su tu čisto proporcije kada bi ako bi. Dole su neke vrijednosti masa takvih čeličnih spremnika kada bi stjenke svuda i kod svih bile 5mm. Samo u plaštevima i polukuglama je razlika 20 tona između metanske i ove na gorivo što Proton koristi. Pored toga ima tu još pregršt cjevura, rebara i koječega pa toljagom mogu to barem poduplati, recimo delta 40 tona konstrukcije što je u odnosu na ukupnu masu goriva od 3300 tona nešto iznad 1%. OK, nije nešto ali opet i 1% mrtve mase više vjerovatno tamo nekog žulja.
Dušična je gušća 25% od kisika, a taj hidrazin čak 85% od metana pa je razlika ukupnog volumena znatna, 40%. E, jedino impuls šteka, nije neki u usporedbi sa metanom.
Pukovniče sad kad imamo 3 hipotetske rakete sa istom početnom masom goriva 3000tona i različitim masama rezerevoara i istim masama motora i cevurda možemo to lansirati sa istim korisnim teretom i vidjeti po ciolkovskom koja raketa bude dobila veču brzinu.
Sve ostalo su finese, možemo to lansirati sa Marsa da bi smanjili uticaj atmosfere , a možemo zamisliti da iz zmljine orbite lansiramo tu mrcinu nekud u međuplanetarni prostor .
Usporedba ta tri goriva je vrlo kompleksna puno je tu faktora , recimo kod dušićne nema tolinske izolacije koja baš i nije lagana pogotovo ako se na nju kondenzira vlaga iz zraka , njeni tankovi su sigurno od inox materijala dok ovi drugi mogu biti o laganih legura ali ostanimo kod inox tankova debljine 5 mm iako mislim da e to sve puno tanje .
A šipunov .. on je bio osobenjak .. gorao je tamo gdi nitko nije izgurao .. jednom sam sa profesorom pričao na tu temu .. o vođenim raketama koje na putanji probijaju zvučnu barijeru .. to je loše mijenjaju se algoritmi upravljanja . Šipunov sigurno nebi gurao to u douzvučnom području nego bi prešao preko brega i išao sa 500 m /s da je mogao , ali kad pogledamo dijagram za Cx i dozvučno i nadzvučno je taj optor visok .. isti
Probat ću nešto izmudrovati, malo će me patiti srednje vrijednosti impulsa, ali imam neki primjer proračuna rakete u kombinaciji AT+NDMG pa ću po reciprocitetu i za O2+T-1, a za metan 330s kao srednji.
Dopuna: 11 Okt 2019 8:32
Rezultati meni recimo očekivani, brzina konačna im je tu negdje, ali raketa sa većim impulsom je odradila veći put što je nekako i cilj svemirskih, dići teret gore.
Zajedničko za sve tri:
-masa korisnog tereta 1335 t
-masa goriva 3300 t
-masa motora 52,5 t
-aktivno vrijeme 160 s
-promjer 9 m
-gubitak vertikalnosti sa brzinom 100 m/s neka bude 2 stupnja
-azimut 0 (sjever)
O2+T-1
Masa konstrukcije spremnika 65*1,5=97,5 t
Isp pri zemlji 308 s
Srednji Isp 322 s
Startna masa rakete 4785 t
AT+NDMG
Masa konstrukcije spremnika 58*1,5=87 t
Isp pri zemlji 292 s
Srednji Isp 306 s
Startna masa rakete 4774,5 t
O2+CH4
Masa konstrukcije spremnika 78*1,5=117 t
Isp pri zemlji 330 s
Srednji Isp 355 s
Startna masa rakete 4804,5 t
Inače pređeni put (trajektorija) je 130 km kerozinske, 118 km kisele i 147 km metanske.
Drug pukovnik ::
O2+CH4
Masa konstrukcije spremnika 78*1,5=117 t
Isp pri zemlji 330 s
Srednji Isp 355 s
Startna masa rakete 4804,5 t
Pukovniče, mislim da je srednji Isp za metanski motor preteran.
Ako ste gledali podatke sa vikipedije tamo je za Isp u vakuumu naveden Isp od 380s ali to je za vakuum verziju motora.
Za standardnu verziju Isp ide do 355 s maks.
Pogledajte poglavlje Raptor 2017.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Raptor_(rocket_engine_family)
Da, 380s je malo preterano. Evo sa 330-356 (srednji 343).
Ja sam malo lijen, ali dalo bi se dobiti još nešto na impulsu smjese O2+kerozin i AT+NDMG kada bi se detaljno računalo. Kod Rusa je sve transparentno, daju vrijednosti srednjih računskih impulsa, pa se onda računa vrijednost impulsa ovisno o tlaku u motoru (koristio sam računske podatke od 250 bara, a tlak 300 koji se spominje bi povećao impuls). To je za motor AT+NDMG.
Kod kerozinskog također, pored tlaka u komorama motora sam trebao ( a nisam jer sam lijen ) podići temperaturu jer je ona kod kerozinskih nešto viša nego kod ovih sa dimetilhidrazinom, znači uvećanje i zbog tlaka i zbog temperature i tako mic po mic sve bliže smo ovom metanskom.
