Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Penezi, ima prišnijega tavariš... Daće Bog bolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nije u pitanju lova , mislim da su važnije , vojne, stvari odvukle inženere na drugu stranu , a ono malo što je ostalo na programu Sojuza se nije usudilo ništa petljati po Sojuzu , a imali su sve elemente razrađene i isprobane na TKS odnosno programu Almaz Saljut.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nekoriste samo Rusi taj dizajn. Koriste ga i neki drugi koji imaju lovu poput Kineza ciji svemirski brod iako nije prvu poleteo pre 50 godina vec 20 ako se izuzme oblik oritalnog modula veoma podseca na Sojuz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tri Nasine svemirske letelice zajedno sa raketama nosacima Apolo, Gemini i Mercury koji u poređenju sa druga dva deluje kao igracka.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Soyuz undocking, reentry and landing explained

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, ikan, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 19 Dec 2019 15:59

Kinezi su kupili licencu od Sovjeta za kosmički brod Sojuz, ili su to menjali za nešto. Poznato je da su licencu za raketu R 13 dobili od Sovjeta kao trampu za jednu raketu Sydewinder koja se zabila u avion i nije grunula.


Na crtežu vidimo kineski Sojuz sa hvataljkama za spajanje sa drugim brodom, sistem muški- muški, koji je prvi ut iskorišten u programu Apolo -Sojuz

Dopuna: 19 Dec 2019 18:28

Evo par crteža i fotki još iz vremena Koroljeva kad su razmatrane i druge varijante komponiranja orbitalnog i komandnig modula . Neke od tih varijanti su letjele i spištale se na zemlju , ali koliko mi je poznato nikada sa ljudskom posadom .


Na prvoj slici je normalni Sojuz.
Na drugoj slici je Sojuz bez orbitalnog modula sa hvataljkama muški -muški.
Na trećoj slici je spoj normalnog sojuza sa transportnim brodom sa hvataljkama muški muški.
Na četvrtoj slici je Sojuz sa obrnutim rasporedom , orbitalni modul daleko većih dimenzija i volumena je ismješten ispod komandnog modula , a dao njega se dolazi kroz vrata u termalnom štitu.
Na petoj slici je normani sojuz sa normalnim sosjuz spojem na transportni brod odnosno špijunski satelit Zvezda .

Ovako to umjetnik doživljava tu svemirsku vratolomiju možda po prići kosmonauta ,a možda je i sobno vidio to . U svakom slučaju mamo špijunski sattelit Zvezda sa Sojuzom bez orbitalnog modula





Ta varijanta sa vratima u termalnom štitu je bila predmet velikih diskusija i svađa među glavnim konstruktorima , na kraju su je realizirali OKB Koroljev i OKB Čelomej .

Oba projekta su bili isključivo vojni i dan dansa su pokriveni velom tajne ali je činjenica da su letili odnosno bili u svemiru i da su se spuštali na zemlju , navodno bez ikakvih problema sa tim vratima.

Zanimljiv je projekat OKB Čelomej , kad smo vidjeli prve crteže odnosno fotke nitko normalan nije shvatio da je konusni špic broda zapravo kapsula za spuštane sa orbite , nitko normalan ne bi pomislio da se u podu, u termalnom štitu nalazi rupa sa vratima , a ta rupa je služila za prelazak iz kapsule u sam TKS a iz njega u Almaz .

Almaz, ja kasnije postao Saljut i bio je čak spojen sa TKS om na onom poznatom Saljutu 7 , o kom je snimljen film. Naravno da u filmu nisu baš sve prikazali , ali ta groznićava borba za Saljut je bila u svari borba za TKS i fotoaparat.

Na slici su nacrtana dva tri kosmonauta , ali to je docrtano dvadeset godina nakon prvih slika odnosno crteža.


Iz ove slike Almaza se teško može shvatiti da on ima dva otvora za spajanje sa nekom drugim kosmičkim brodom odnosno Sojuzom ili TKS om


Tek iz ove slike se može vidjeti stvarno stanje , Almaz sa dva TKS a

A ovo je fotoaparat AGAT sa teleobjektivom od 10 m žarišne daljine i promjera leće 1,2 m , bio je od poda do stropa u Almazu , odnosno Saljutu


Da se vratim na početak ove priče .. i Nakaradnost primjene Sojuza za letove do svemirske postaje sa tim orbitalnim modulom , znaći imali su razvijeno i letili su bez tog modula , imali su daleko naprednija rješenja vojnih Sojuza , ali vjerojatno vojska nije dala korištenje njihovih rješenja u civilnim odnosno komercijalnim letovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ispada da je TKS daleka budućnost za ove današnje projekte. A ustvari samo logičan razvoj. Čovečanstvo je 30 godina, ne stalo, nego se vratilo u napretku svemirskih letelica.

Vrlo interesantno @raketaš. Čekamo nastavak priče.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, yrraf, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram malo potražiti linkove na tu priću i memoare Čelomja, ima još zanimljivih slika i informacija , puno toga se odvijalo mimo javnosti i novinara sa baze u Plesecku , a i danas se tamo svašta događa što ne znamo .

Ima jedna dobra anegdota oko tog foto aparata AGAT .. kad su odlili taj blok staka za leču onda su tri mjeseca na nivou akademije nauka vrhunski znanstvenci raspravljali tome kako od toga izbrusiti leču ... imali su vremena jer se blok stakla hladio u kalupu pol godine

Evo nešto slika o drugom karablju , odnosno kpsuli za spuštanje sa orbite [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vidimo i detalje iz patentne prijeve kako je riješen spoj Kapsule ne TKS i kako su riješena donja vrata u termalnom štitu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Apok, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Almaz space station in american documentary

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Dec 2019 11:36

Ракета, тај АГАТ је ваљда имао огледало, не праве се толико велика сочива.

Dopuna: 20 Dec 2019 11:37

Иначе, јеси ли читао нешто о Adaptive optics?
Систему који су Амери развили за кориговање треперења у атмосфери.