Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

izboj alfa <1 ... manje oksidansa od stehiometrijskog balansa
proboj alfa>1 ... više oksidansa od stehiometrijskog balansa



Osim ako pojam stehiometrijskog balansa nije “fiksna” jedinica...ja sam danas svoj bolonjez umak presolio, omaklo se, ali sam ga ipak poždero. Nalivo se vodom sad pivom, motor radi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisi probao obrnutom osmozom riješiti se soli? Ccccc

• 2Ovo se svidja korisnicima: Futurama, stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovdje smo došli do nekih fundamentalnih postavki koje je prije 100 godina postavio Ciolkovski , samo što ovi junaci oko Muska misle da postoji neka specijalna teorija leta u svemitir rezervirana samo za njih.

Ja sam postavio problem prije par dana, i niste ga shvatili ,, da Musc i ekipa u busteru idu sa kisikom i kerozinom ili još bolje sa dušičnom imali bi bolji rezultat nego sa metanom .

To sa metanom to je šarena laža to štima na drugom stupnju i dalje u svemiru , ali na busteru ne štima, vidjeli ste koliko hiljada tona reba buster spržiti .. relativno lakog goriva .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::@futurama: ovdje [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
E.M govori zašto je potisak ispod 200t. Doduše ističe da nije siguran dali bi dotični motor izdržao 300 bar pritiska. Moja napomena- to je testni motor, ne seriski. U biti su koristili gorivo koje nije tekuće za test.

SpaceX je također izjavio da je sa trenutnim potiskom u stanju dignuti tih - valjda - 100t u LEO.

Ovde Mask kaže da je 170t sile dovoljno za dizajn BFR. Motor je postigao 172t na testu sa 257 bara pritiskom.
https://web.archive.org/web/20190207093200/https:/.....3269523456

To je 1687,32 kN a 35 motora daje 59056 kN i kada ubacim u moj programčić dobijem sledeće rezultate (specifični impuls sam zadržao na 330sec što mislim da je naučna fantastika za motor u toj fazi):
Krajnja masa : 4150.78 t
Potroseno gorivo: 504.22 t
Visina : 1284.04 m
Vreme : 27.64 sec

Pukovnik sada može da ubaci ovo u svoj program ali bojim se da nećemo dobiti baš sjajne rezultate.

Što se tiče raketaševe teze da metan ne nudi neke prednosti moram da kažem da to ima dosta logike. Kerozin je mnogo gušći od metana sa 0.84t/m3 tako da je volumetrijski odnos kiseonika i kerozina 2:1 za kiseonik (za maseni odnos 2.72 O2/RP-1) spram 1.6:1 kod metana (za maseni odnos 3.58 O2/CH4). Dakle u istu zapreminu rakete stalo bi dosta više goriva. Motori imaju nešto niži specifični impuls ali bi to gorivo valjda više nego kompenzovalo.

Evo sad sam ubacio to u proračun za BFR ista zapremina rezervoara od 3669m3.
3752t goriva ukupno 1027t RP-1 i 2725 O2. Ukupna masa 5287t sada a za masu bustera sam uzeo 200t jer su samo motori 19 kom. RD-180 teški skoro 100 tona.
RD-180 sam odabrao jer za njega znam performanse sa wiki.
U programu dobijem ovo za dostizanje 100m/s:
Krajnja masa : 4775.62 t
Potroseno gorivo: 511.38 t
Visina : 1016.07 m
Vreme : 21.44 sec

Bitka titana može da počne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima na netu jedan proračun koji kaže da će Raptor tek sa oko 300t potiska moći dići 100t u LEO. Sa ~18-25 motora. Špekulacije su da se ide "oko mjeseca" za prvu ruku, a na Raptoru će se raditi dalje. Btw u tom proračunu su računali sa "tek" 8 metara promjera tanka ako je raketa 9m u promjeru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futurama daj te silne tone nekako stavi u tablicu da bude preglednije , Ovo što mi ovdje radimo bude ušlo u anale raketne tehnike , ja do sada nisam vidio da je netko ovako detaljno izanalizirao dvije " konkurentske " rakete .

Možemo za kontrolu programa propustiti sojiza ili neku drugu poznatu raketu .

Kako si došao do podatka da bi rezervoari bili teški stotinjak tona , sa 100 tona RD-180 se slažem , a mislio sam da je bolje ići na motor NK 33 -1 jer je to noviji motor , nedavno su završena ispitivanja, po potisku je tu negdje ko Raptor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto se nitko nije osvrnuo na @raketasevo pitanje o "stubu" goriva, evo mojih 2 centa:

Metan je ca. 415kg/m³ a LOX ca. 1100kg/m³
mjesavina 1(metan) naprema 3,8 (LOX), sto je u prosjeku 957kg/m³
predpostavit cemo da je masa samog tanka nebitna u ovoj kalulaciji.

Promjer tanka neka je 8m =~ 50m². Po duznom metru je to 50m³. 957kg/m³ * 50m³, to mu dodje skoro 48t goriva na svaki duzni metar rakete koja je namjenjena tankovima.
Uzeti nu obzir da su krajevi tankova zaobljeni. Znaci, (kod promjera tanka od8m) 16 (2x poluprecnik tanka za LOX i 2x poluprecnik tanka za metan) duznih metara moze samo ca 1/3 goriva primiti za svaki stupanj (stage) rakete.

kod odnosa 1:3,5 je to samo marginalno drugcije - 950kg/m³, ostalo se lako da prilagoditi.

Usporedno moze netko uraditi za RP-1

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zašto si uzeo promjer 8 m. Svojevremeno je za potrebe Saturna 5 bila razvijena sva potrebna oprema i strojevi za promjer 10 m , a ko se ganja optimalnost težine i volumena onda su oni kuglasti tankovi sa N1 rakete bolje rješenje .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Možemo za kontrolu programa propustiti sojiza ili neku drugu poznatu raketu.

Sojuz-FG, tu su mi podaci nekako najrelevantniji. Internet je pun informacija i dezinformacija, a ova tablica je barem rađena od strane dvojice matorih znalaca pa im vjerujem. Program ne može integrirati impuls u jedinci vremena već uzima uneseni kao stalni, ovih 313-319s i liči na neku srednju vrijednost kada pogledam podatke o motorima, impulse na nula NV i u vakuumu.



Opis rakete, 307,5 tona startne mase, 7,4 tona korisnog tereta, podatak je da je suha masa motora 25 tona, znači goriva ukupno je 272,5 tona. U tablici su vrijednosti masa po stupnjevima na kraju rada motora, uzeo sam da je suha masa prvog stupnja 15 tona, drugog 9 tona i trećeg 1 tona. Prvi stupanj računam kao zajednički rad 4 bustera i centralnog motora i taj prvi stupanj u 118 sekundi pojede 192,5 tona goriva. Dalje nastavlja raketa težine 100 tona, radi samo centralni motor i to u vremenu 285-118=167 sekundi i pojede 59 tona goriva. Nisam radio nikakve vremenske zadrške, za odbacivanje mrtve mase i ostalo. Odbacuje se mrtva masa drugog stupnja i dalje nastavlja let mase 32 tone koju tiska zadnji motor u trajanju 242 sekunde, ukupno je goriva 21 tona.
Znači aktivni let ukupno traje 118+167+242=527 sekundi i potroši se ukupno 192,5+59+21=272,5 tona goriva.
Program traži startnu brzinu pa sam iskoristio podatak iz programa od Futurame, da bi se nabralo brzine od 100m/s treba 22,5 tona goriva koje će u 14 sekundi dići raketu na visinu od 650 metara.

I to izgleda ovako po visini i daljini i nabere se brzine u ovakvom parabolnom letu od 7100 m/s.





Ako usporedim sa nekim prikazima leta iste rakete koji možda jesu točni, a možda i nisu, ova moja je malo (dosta) nabrijanija po visini i nešto slabija po konačnoj brzini. Moja leti nekontrolirano, da sam je lomio išla bi ona po visini 200 plus nešto kilometara u ispeglanoj putanji, ali program je pušta kako ide po bezkontrolnoj balistici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Zašto si uzeo promjer 8 m. Svojevremeno je za potrebe Saturna 5 bila razvijena sva potrebna oprema i strojevi za promjer 10 m , a ko se ganja optimalnost težine i volumena onda su oni kuglasti tankovi sa N1 rakete bolje rješenje .

Zato što je bfr ima 9 metara promjera. I mene malo čudi promjer. Što se alata tiče - isti su vjerovatno odavno u sekundarnim sirovinama. Možda rade i nešto drugo Ima nešto slično na temu o f22 i restartu proizvodnje...