Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo bi dobro da sada ponovimo proračun sa kerozinom i kisikom . Sada kad imamo program koji je po mom mišljenju sasvim ok to možemo lako izvesti.

Problem je samo što uzeti kao referencu za usporedbu a da se stvar ne zakomplicira previše. Predlažem da zbrojimo volumen rezervoara za metan i rezervoara za kisik i da zamislimo kao da su metan i kisik u nekom omjeru zamješani u jednoj velikoj baćvi, Ta dva rezervoara imaju neku ukupnu masu , to je sad masa te naše velike bačve

U slučaju kerozina i kisika umamo odnos mješanja 2,62 pa ce zbog toga u našem ukupnom volumenu u toj bačvi biti neka druga kolićina kisika i kerozina , zbog toga bude početna masa rakete neka druga , ali ostavimo isti korisni teret i dodamo potreban broj motora NK 33-1 koji je realan i nešto malo bolji od onog starog sa crvenom petokrakom.

Očekujem vrlo zanimljive rezultate.

• 1Ovo se svidja korisniku: raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo su neki bazni parametri, tablica na koju se pozivaju kada projektiraju razne rakete. Zaista kod svemirskih ruše Km, alfa ide na 0,65-0,7. Nego ludo pitanje, dali se smjesa može preoksidirati, dali alfa može biti >1

• 3Ovo se svidja korisnicima: Georgius, Drug pukovnik, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

smjesa može imati alfu veču od jedan , ali to nema smisla , mi ovdje ne ganjamo ekologiju i štednju benzina ili lože . Kod automobila i kotlova za centralno grijanje se ide sa malim viškom kisika kako bi se dobilo dobro izgaranje i kako bi monoksid pao ispod 100 ppm , ali tu nastaju drugi problemi taj mali višak kisika znaći i da ima malo dušika koji je ništ koristi samo smeta , ali njegova masa hladi ložište ili komoru izgaranja , hladi i ventile na motoru . Ako je izgaranje dobro podešeno onda se postižu visoke temperature , a iznad 1050 C se počinju stvarati dušični oksidi , a na njih su ovi iz ministarstva jako napaljeni .

Kod raketa je sasvim druga situacija , pogledaj onu veliku kobasu pod drugim korjenom za izračun brzine mlaza uvijek figurita univerzalna gasna konstanta 848 u brojniku i srednja molekularna masa plinova u nazivniku . I sad kad pogledamo vodenu paru koja ima molekularnu masu 18 ili CO2 koji ima 44 to su razlike u plinskoj konstanti R za više od dva put , dobro sve je to pod korjenom pa na kraju to bude 1,5 u korist vodene pare .

Zato se i ide na višak goriva kako bi se dobilo u plinovima što manje CO2 , čak i sam ugljik koji ima mm 12 je znatno bolji od CO2 .

Često puta konstruktori moraju iči na višak goriva i zbog hlađenja motora , kod kerozinskih motora je uvijek kera u hladnjaku , a kod metanskih ili vodikovih imamo svega .

Kod motora F1 Sa Saturna je primjenjen enormni višak goriva kako bi filmom kerozinskih para stvorili film koji je hladio strukturu motora iznutra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@futurama: ovdje [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
E.M govori zašto je potisak ispod 200t. Doduše ističe da nije siguran dali bi dotični motor izdržao 300 bar pritiska. Moja napomena- to je testni motor, ne seriski. U biti su koristili gorivo koje nije tekuće za test.

SpaceX je također izjavio da je sa trenutnim potiskom u stanju dignuti tih - valjda - 100t u LEO.

• 1Ovo se svidja korisniku: Futurama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sad mi više ništa nije jasno. Amerikanci tvrde da je omjer 3,7:1 da bi metan izgarao, raketaš kaže 3:1, u jednom od ovih tekstova potvrđuju da motor na metan bez dogrijavanja ili kako to već prevesti, forsaža, motor otvorenog ciklusa, je u omjeru 3:1. Opet kada analiziraju neke motore omjeri su iznad 3.

Baltazar bi ovako, smjesu malo obogatio kisikom da bude toplije, pa bi omjer veći od 3 nešto malo vratio nazad jer bi trebao metan za vanjsko i unutrašnje hlađenje komore, pa opet podigao alfu da imam višak kisika koji bi kroz saćasti međuprostor suprostavio metanu i tako dodatno hladio izvana. Metan bi ubacivao u komoru kroz one dizne po obodu, a kisik bi puštao van.
Jedino što takve rakete još nema niti konstruktora koji bi dizao masu gore da bi je puštao van

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo kod hlađenja. Koliko se sjećam postoje kanali oko komore kroz koje prolazi kriogeno gorivo (ne oksidator) koje hlade komoru. Btw i tu je metan bolji jer se ne taloži u cjevovodima kao rp1 tj kerozin. Posebno bitno kod "reuzable" motora. Btw, nisam siguran dali to sada podgrijano gorivo završava u komori, turbo pumpi (bez obzira sa koje strane , pogonskoj ili progonjenoj) ili se prosto ispušta bez ikakve druge uloge. Ako bi se samo ispuštao u okoliš, to bi možda bio razlog za toliko visok udio goriva. Iako ne vjerujem da bi ga jednostavno pustili u okoliš bez dodatne uloge

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prvi prototip Starship-a Mk-1 skoro zavrsen.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U dva sata ujutro po nasem vremenu Mask ce odrzati konferenciju o progresu Starship-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Netrebaju vas zabrinjavati te razlike između mojih proračuna i nekih drugih ,odnosno potvrde mojih proračuna od nekih trećih autora.

Moj je proračun čisto stehiometrijski koliko kila metana i kisika če dati sigurno ugljični monoksid i vodenu paru.

U praksi je konstruktor motora suočen sa time da sa raspoloživim kolićinama matana ili kisika ne može ohladiti komoru izgaranja i onda mora pribjegavati trikovima .

Osnovni problem kod svih raketnih motora je zračenje vodikovih i ugljikovih atoma u trenutku nastajanja vodene pare i monoksida ili dioksida. Vodik zrači u ultravioletnom području , a ugljik u infracrvenom području i suma tih energija je uvijek ista za neki sastav goriva i oksidansa . Ali uticaj tog zračenja je razlićit na razne materijale , crno tijelo upija više od reflektirajučeg tijela , ali najznačajnije je koliki je sloj vodene pare i koji je tlak vodene pare , kod velikih raketnih motora ko što je bio F1 i koji rade na malom tlaku uticaj vodikovog zračenja je poguban. Gluško je to shvatio dobrih deset godina prije amera i radio je motore sa više malih komora ( znaći jedna turbina jedna pumpa i 4 male komore ) . Smanjivanjem dimenzija komore smanjio je i sloj vodene pare te je posstigao da je efekat zračenja vodika manji nego u slučaju velikog motora.

Potrebna su opsežna istraživanja kako bi se za neku komoru koja radi na nekom tlaku i daje neki otisak odredila količina zračenja koja pada na stjenku i količina metana odnosno goriva da se to ohladi

U oraksi se motori sa večim tlakom i manjom komorom lakše hlade

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Zbunjujuće je jer svuda isto kažu, ide se na stehiometriju i onda pošto, baš tako kažu, porast impulsa nije strogo linearan, kod mnogih goriva se ide na izboj oksidansa u cilju maksimuma potiska. I samo kod faking metana idu na proboj, a nigdje zdravo seljački ne navode razlog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne kužim ovo izboj oksidansa i na proboj oksidansa