offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Što se tiče porodice sa majčine strane priča ide ovako.
Oni su iz Toplice, Kuršumlija, to jest Donja Mikuljana, selo kraj Kuršumlije. Babin otac je proveo sve ratove i Albaniju i Solun.
Pričala mi je baba, sa majčine strane, da u ratu nikad ne treba da uzmeš ni mrvicu što niej tvoja. Pričao joj je otac, koji je počeo da bude pobožan baš u ratu. Kaže video je kako vojnik uzima sat od mrtvog neprijatelja (opet satovi...) i kako sekund posle toga padne mrtav od metka.
- Nemoj nikad da uzmeš što nije tvoje!
nemam slike od njega, samo je bila jedna prastara iz lične karte... Bio je oficir, poručnik, posle kapetan. Ali umro je ubrzo posle kraja rata, bekde dvadeset i neke godine. Svi su tada umrli, većina onih što su prošli golgotu, nisu mogli da se oporave, sve ih je sustiglo. Valjda ih u ratu drži neka snaga, ali kad prodje rat, sve se vrati.
Njen otac nije voleo mnogo monarhiju iako je bio kraljev oficir, bio je rezervni oficir koliko sam je razumeo. Kaže da je kroz rat video svašta i da je na njega ostavilo utisak da je posle rata postao Socijalista i agitovao za njih, posebno je zamrzeo vlast kada je video posle rata one koji su saradjivali sa Bugarima i Austrijancima kako se enormno bogate a kako vojnici veterani prose po ulici.
Pričala mi je kako su pašićevi Radikali agitovali "Ko glasa JEREZU dobi će kola i čezu." JEREZA je bila Jugoslvoenska radikalna Zajednica.
za razliku od Vojvodjana koji us se uvek pokoravali "Državi", Topličani su uvek bili u sukobu sa njom. Od Turaka, preko Kraljevine do Socijalizma, nikada nisu imali ni malo poštovanja prema vlasti, a i danas su takvi. Kad je bila Kraljevina cela Kuršumlija je bila Socijalistička, posle toga su se i protiv te vlasti bunili.
Uglavnom kada je došao II Svetski rat, potpali su pod Bugarsku okupaciju. Bugari su činili nečovečna zverstva. Moja baba nema pojma ko su to ustaše bile, ali su Bugare smatrali životinjama, zverima.
Bilo je malo partizana u tom kraju, isto toliko četnika. Partizani su veli, bili u šumi i krili se od svih dok su četnici bili u selima, javno se kretali. Njen svekar bio je nekakav četnički komandant za taj kraj, pojma nemam kakav. Deda je sedeo kući, kakav je i red jel, što da se ratuje kad ne mora.
"Bugaraši" su bili Srbi koji su radili za Bugare i koji su po selima navodili bugarske patrole na kuće u kojima su navodno bili partizani. Koritisli su to da se osvete za razne zadjevice ili da prigrabe njihovu imovinu. Posle rata su ti stradali jako, ubijali su ih kao pse. Neki jovan, valjda ne sećam se bio je "Bugaraš", uhvatili su ga posle rata ispod mosta nekog i živog ga isekli na komade, kuću spalili i porodica mu otišla iz sela.
Bio je neki bugarski pilot- nažalost zaboravih mu ime, baba je znala i ime i prezime, koji je leteo sa avionom "dvotrupcem" kako je ona govorila, pretpostavlaj da je bio dvokrilac i koji je umeo sa visine da baci bombu, "Pravo u dimnjak kuće". Nekako se prezvao na "ov" nemam pojma, zaboravih.
Zapamtio sam stihove partizanske pesme koja se tada pevala
"Svi se momci oženili redom,
ja se jadan oženih gredom-
Puškom Zorkom,
najboljom devojkom"
Reč je o ZK automatu.
Nisu voleli četnike, koliko sam shvatio bili su to Pećančevi četnici, celo selo ih je mrzelo, ceo kraj jer su činili zverstva nad civilima, pričala mi je gnusne stvari šta su radili, kako su masakrirali ljude, ukratko zlodela četnika i Bugara su bila velika. U jednoj prilici nemci koji su došlu u selo pobili su nešto Bugara i četnika zbog pljački, pa posle ni jedni ni drugi nisu ulazili u selo.
U babinoj i dedinoj kući bila je nemačka komanda, kako kaže, verovatno štab te jedinice. - Za nemce imala je samo reči hvale Bili su neki trećepozivci koji bi u šumu ispalili jednu granatu
(Zaboravih, tatina mama, druga baba već pomenuta - pričala mi je istu priču za Kruševac, da su tamo isto na početku bili trećepozivci koji su uvek u 4 popodn eopalili top u brdo i pisali kako su ratovali protiv partizana)
u Toplicii su dakle najviše cenili - Nemce, fini ljudi i kako sam razumeo nisu ni ratovali, niti je njih ko dirao a nisu ni izlazili iz sela. Kaže da je nemački komandant zabraniod avojnici izlaze iz sela napolje i da zalaze u kuće. Kada su odlazili, ostavili su svileni stoljank na poklon.
"Partizane nismo ni videli jer us se krili, Bugari i četnici činili zlodela, a nemci su bili jedini pošteni" , neverovatno ali istinito- tako je pričala.
Medjutim četnici jesu saradjivali sa nemcima, pradeda, dedin otac bio je kako sam rekao četnički komandant i u njihovj kući je taj nemački štab bio. Sa tim da su nemci oterali četnike iz sela i samo je taj pradeda sa par četnika stanovao u toj kući dok su drugim četnicima zbog nedela i plajčki nemci zabranili da ulaze u selo, baba je rekla da su čak pretili da će da pucaju ponovo u četnike jer "Nedelima izazivaju partizane da pucaju na nemce, a nisam došao iz Austrije da ginem ovde"
Sad ide zanimljivo.
Zarobe partizanskog kurira jedan dan četnici, klinac neki beše i htedoše da ga streljaju. Pradedi bilo žao i on nedade da ga streljaju, jer je godište njegovog sina i on ga pusti da ode. Vrlo važan momenat. I tekao rat kako je tekao, posle se rasturili četnici, samo malo njih ostalo, Bugari se predali, došli partizani, ali kad su došli partizani u sleo, oni odmah pohvataše Bugare koji su samo promenili oznake na kapama, i hteli da ratuju na strani aprtizana.
Ali partizani su bili lokalni mahom, znali su šta su bugari činili, i oterali ih u nabujalu Toplicu i sve ih ili podavili ili pomlatili kundacima, baba kaše bar 200 Bugara da su ubili odmah a seljaci su morali da bugarske leševe sahranjuju posle da ne izbile zaraza. Tada su odmah krenuli i u osfetu prema saradnicima okuaptora, ubijanje na licu mesta. Medjutim, sami seljani, Srbi su se svetili i mas aih je otišla u partizane 1944 i 1945 samo da bi se svetila za pobijene članove porodice.
Tada je krenula i mobilizacija. Kaže baba da je mobilizaciju u partizane "Naredio kralj preko radija"
Medjutim i mog dedu mobilišu u partizane, a već je bio april 1945. godine, dve nedelje pre kraja rata. Desi im se da partizanski kapetan- pobegne!
I oni odoše kućama, al sutra banu KNOJ patrola i sveih pohvata i dedu a uhvatili i pradedu što je bio četnički komandant- i sutra su ih odredili sa streljanje.
U šupu su ih smestili i to veče udje jedan partizanski major pred pradedu
- Jel se ti mene sećaš?
- Ne sećam se.
- Meni si spasao život kad sam bio kurir. Uzmi sina i napolje jer će svi biti pobijeni ujutru.
Tako i bi! Vratilo mu se dobrim što je spasao onog kurira. I to je samo mojoj babi dodalo na ono "nemoj u ratu da kradeš ili činiš zlo" i tog se stalno držala, ni kad je mir došao, ni tada niakd niej nikom ukrala. umrla je mirno, u snu u dubokoj starosti.
I tako ispade da su oni što su bili u četnicima pobijeni posle rata a njihov komandant- preživeo. Ruku na srce nisu imalid a kažu o njemu samom ništa loše seljani.
Ali dedin brat je druga priča. Akd se rat završio u selu, pozvali su "ko hoće da ide da ubija narodne neprijatelje" i on se javio. Dali su im puške i oterali na "Jure bandu" Kažu da je bio i u Sloveniji, i da je ubijao ljude tek tako. Pamtim ga kao šlogiranog, Bog mu uzeo moć govora. Sa bratom se posvadjao i nije govorio. Nikad niej dobio muško dete, jer mu je sin kao mala beba bolovao od Encefalitisa i umro kao beba. Dobio je ćerku, ali ni ona nije mogla da ima dece, i bila jako nesrećna žena. Ubila se jadna. Njena majka je još živa. gde ćeš gore kazne.....
Vidite dakle, da Bog postoji- ali nije samo milostiv nego zna da se sveti i to gadno.
Odeselili su se u vršac kao kolonisti. Dakle nije tačna priča da su naseljavali Vojvodinu da bi raselili Srbe iz Hrvatske i Bosne, naseljavani su Srbi odasvud- iz siromašnih krajeva. Tako su i moji došli u Vršac. Kuću su kupili, nisu je dobili kao prvi kolonisti. Bila je nemačka kuća i podelila su je braća i po Srbijanskom običaju popičkali odmah.
Uglavnom jedan dan psole rata dve žene zakucale na vrata. Baba ih primi, predstavile se i kažu da su tu živele do kraja rata. Bile su obe Srpkinje udate za Nemce, interesentno. Popile su lepo kafu i rekle da im je milo da su Srbi došli u kuću, zahvalile se i baba ih isprati.
Eto- to je uglavnom "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji."
Mislim da je zanimljiva koliko i poučna. Pa vi vidite.
|
Moj major znajuci ko su mi pretci me je 99-e zvao Zuco ili Ridji 
