Bili su ponosni ratnici

12

Bili su ponosni ratnici

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

srbbenda ::Мој прађед је погинуо у бици за Једрене,а деда ми је умро у Енглеској,јер је био политички емигрант(помилован 1951.,али није смео да се врати у тадашњу Југославију).
Иначе ево слике мог деде са венчања,тада је био жандарм.

Отац ми је цивил,а ја сам се мало ангажовао деведесетих да не окаљам дедино име.


Lepa slika! Nego mi je interesantno da su na uniformama imali oznake kao amerikanci ili englezi. Sudeći po tome bio je podnarednik, vidi se i po šritama na rukavu i po dve zvezdice na ramenu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • x9  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 1056
  • Gde živiš: Vienna

odakle da krenem..elem sa majcine strane znam skoro sve,nazalost sa oceve nista.sa majcine strane vucem direktnu rodbinsku liniju sa Zivojinom Misicem.od njega imam jelek koji je "pregazio Albaniju"kako kaze moj deda.od njega se ne razdvajam,zapakovan je ,a oblachim ga svake godine na Bozic,i na godisnjicu Cerske bitke.Ako sam tom prilikom jos u Srbiji,ide se u posetu rodjacima podno Cera Wink Moj major znajuci ko su mi pretci me je 99-e zvao Zuco ili Ridji Wink .kaze moj deda da lichim na matorog mrguda Laughing
Porodica se podelila na dva grada Sabac i Valjevo.Sabacki "ogranak" je na zalost skoro doziveo istrebljenje u drugom svetkom ratu.prvog pradedu su ubili "domaci preko Save " ne bi ih imenovao,tako sto su ga zivog ubacili u bunar podno Letnjikovca.njegov brat koji je bio oficir Kraljeve vojske biva na frontu zarobljen i prebachen u Austriju u logor kod Linza.Tamo prezivljava zahvaljujuci sto je seljak i razumeo se u odgoj konja,pa ga Nemci dodeljuju nekom Austrijskom seljaku da mu pomaze oko imanja jer su mu sinoví na frontu.zadnju godinu taj seljak umire a njega vracaju u logor.docekuje oslobodjenje ali umire kao i nogi pored njega u vozu kroz Majdarsku na putu za Srbiju od previse pojedenog hleba koji su im bacali Madjari usput. njegovog sina ,brata mog dede su kasnije opet kao i par hiljada dobro-stojecih Sapcana pobili partizani na Savskom mostu.od cele familije ostaje moj deda.Valjevski deo familije je bio komplet u cetnicima.jedan deo i se i ´´99-e pokazao da ima Misiceve krvi u venama,pokojni Milenko Pavlovic iz sela Gornje Crniljevo od Pavlovica.Tada je on kao i njegovi preci davno branio svoj Cer,svoje Crniljevo,"kiselu vodu"...nadam se da golgota moje familije staje sa mnom.premalo nas je ostalo.



offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

Što se tiče porodice sa majčine strane priča ide ovako.
Oni su iz Toplice, Kuršumlija, to jest Donja Mikuljana, selo kraj Kuršumlije. Babin otac je proveo sve ratove i Albaniju i Solun.

Pričala mi je baba, sa majčine strane, da u ratu nikad ne treba da uzmeš ni mrvicu što niej tvoja. Pričao joj je otac, koji je počeo da bude pobožan baš u ratu. Kaže video je kako vojnik uzima sat od mrtvog neprijatelja (opet satovi...) i kako sekund posle toga padne mrtav od metka.
- Nemoj nikad da uzmeš što nije tvoje!
nemam slike od njega, samo je bila jedna prastara iz lične karte... Bio je oficir, poručnik, posle kapetan. Ali umro je ubrzo posle kraja rata, bekde dvadeset i neke godine. Svi su tada umrli, većina onih što su prošli golgotu, nisu mogli da se oporave, sve ih je sustiglo. Valjda ih u ratu drži neka snaga, ali kad prodje rat, sve se vrati.

Njen otac nije voleo mnogo monarhiju iako je bio kraljev oficir, bio je rezervni oficir koliko sam je razumeo. Kaže da je kroz rat video svašta i da je na njega ostavilo utisak da je posle rata postao Socijalista i agitovao za njih, posebno je zamrzeo vlast kada je video posle rata one koji su saradjivali sa Bugarima i Austrijancima kako se enormno bogate a kako vojnici veterani prose po ulici.
Pričala mi je kako su pašićevi Radikali agitovali "Ko glasa JEREZU dobi će kola i čezu." JEREZA je bila Jugoslvoenska radikalna Zajednica.

za razliku od Vojvodjana koji us se uvek pokoravali "Državi", Topličani su uvek bili u sukobu sa njom. Od Turaka, preko Kraljevine do Socijalizma, nikada nisu imali ni malo poštovanja prema vlasti, a i danas su takvi. Kad je bila Kraljevina cela Kuršumlija je bila Socijalistička, posle toga su se i protiv te vlasti bunili.

Uglavnom kada je došao II Svetski rat, potpali su pod Bugarsku okupaciju. Bugari su činili nečovečna zverstva. Moja baba nema pojma ko su to ustaše bile, ali su Bugare smatrali životinjama, zverima.

Bilo je malo partizana u tom kraju, isto toliko četnika. Partizani su veli, bili u šumi i krili se od svih dok su četnici bili u selima, javno se kretali. Njen svekar bio je nekakav četnički komandant za taj kraj, pojma nemam kakav. Deda je sedeo kući, kakav je i red jel, što da se ratuje kad ne mora.
"Bugaraši" su bili Srbi koji su radili za Bugare i koji su po selima navodili bugarske patrole na kuće u kojima su navodno bili partizani. Koritisli su to da se osvete za razne zadjevice ili da prigrabe njihovu imovinu. Posle rata su ti stradali jako, ubijali su ih kao pse. Neki jovan, valjda ne sećam se bio je "Bugaraš", uhvatili su ga posle rata ispod mosta nekog i živog ga isekli na komade, kuću spalili i porodica mu otišla iz sela.

Bio je neki bugarski pilot- nažalost zaboravih mu ime, baba je znala i ime i prezime, koji je leteo sa avionom "dvotrupcem" kako je ona govorila, pretpostavlaj da je bio dvokrilac i koji je umeo sa visine da baci bombu, "Pravo u dimnjak kuće". Nekako se prezvao na "ov" nemam pojma, zaboravih.
Zapamtio sam stihove partizanske pesme koja se tada pevala

"Svi se momci oženili redom,
ja se jadan oženih gredom-
Puškom Zorkom,
najboljom devojkom"

Reč je o ZK automatu.

Nisu voleli četnike, koliko sam shvatio bili su to Pećančevi četnici, celo selo ih je mrzelo, ceo kraj jer su činili zverstva nad civilima, pričala mi je gnusne stvari šta su radili, kako su masakrirali ljude, ukratko zlodela četnika i Bugara su bila velika. U jednoj prilici nemci koji su došlu u selo pobili su nešto Bugara i četnika zbog pljački, pa posle ni jedni ni drugi nisu ulazili u selo.
U babinoj i dedinoj kući bila je nemačka komanda, kako kaže, verovatno štab te jedinice. - Za nemce imala je samo reči hvale Bili su neki trećepozivci koji bi u šumu ispalili jednu granatu
(Zaboravih, tatina mama, druga baba već pomenuta - pričala mi je istu priču za Kruševac, da su tamo isto na početku bili trećepozivci koji su uvek u 4 popodn eopalili top u brdo i pisali kako su ratovali protiv partizana)
u Toplicii su dakle najviše cenili - Nemce, fini ljudi i kako sam razumeo nisu ni ratovali, niti je njih ko dirao a nisu ni izlazili iz sela. Kaže da je nemački komandant zabraniod avojnici izlaze iz sela napolje i da zalaze u kuće. Kada su odlazili, ostavili su svileni stoljank na poklon.
"Partizane nismo ni videli jer us se krili, Bugari i četnici činili zlodela, a nemci su bili jedini pošteni" , neverovatno ali istinito- tako je pričala.

Medjutim četnici jesu saradjivali sa nemcima, pradeda, dedin otac bio je kako sam rekao četnički komandant i u njihovj kući je taj nemački štab bio. Sa tim da su nemci oterali četnike iz sela i samo je taj pradeda sa par četnika stanovao u toj kući dok su drugim četnicima zbog nedela i plajčki nemci zabranili da ulaze u selo, baba je rekla da su čak pretili da će da pucaju ponovo u četnike jer "Nedelima izazivaju partizane da pucaju na nemce, a nisam došao iz Austrije da ginem ovde"

Sad ide zanimljivo.
Zarobe partizanskog kurira jedan dan četnici, klinac neki beše i htedoše da ga streljaju. Pradedi bilo žao i on nedade da ga streljaju, jer je godište njegovog sina i on ga pusti da ode. Vrlo važan momenat. I tekao rat kako je tekao, posle se rasturili četnici, samo malo njih ostalo, Bugari se predali, došli partizani, ali kad su došli partizani u sleo, oni odmah pohvataše Bugare koji su samo promenili oznake na kapama, i hteli da ratuju na strani aprtizana.
Ali partizani su bili lokalni mahom, znali su šta su bugari činili, i oterali ih u nabujalu Toplicu i sve ih ili podavili ili pomlatili kundacima, baba kaše bar 200 Bugara da su ubili odmah a seljaci su morali da bugarske leševe sahranjuju posle da ne izbile zaraza. Tada su odmah krenuli i u osfetu prema saradnicima okuaptora, ubijanje na licu mesta. Medjutim, sami seljani, Srbi su se svetili i mas aih je otišla u partizane 1944 i 1945 samo da bi se svetila za pobijene članove porodice.
Tada je krenula i mobilizacija. Kaže baba da je mobilizaciju u partizane "Naredio kralj preko radija"
Medjutim i mog dedu mobilišu u partizane, a već je bio april 1945. godine, dve nedelje pre kraja rata. Desi im se da partizanski kapetan- pobegne!
I oni odoše kućama, al sutra banu KNOJ patrola i sveih pohvata i dedu a uhvatili i pradedu što je bio četnički komandant- i sutra su ih odredili sa streljanje.
U šupu su ih smestili i to veče udje jedan partizanski major pred pradedu
- Jel se ti mene sećaš?
- Ne sećam se.
- Meni si spasao život kad sam bio kurir. Uzmi sina i napolje jer će svi biti pobijeni ujutru.
Tako i bi! Vratilo mu se dobrim što je spasao onog kurira. I to je samo mojoj babi dodalo na ono "nemoj u ratu da kradeš ili činiš zlo" i tog se stalno držala, ni kad je mir došao, ni tada niakd niej nikom ukrala. umrla je mirno, u snu u dubokoj starosti.

I tako ispade da su oni što su bili u četnicima pobijeni posle rata a njihov komandant- preživeo. Ruku na srce nisu imalid a kažu o njemu samom ništa loše seljani.
Ali dedin brat je druga priča. Akd se rat završio u selu, pozvali su "ko hoće da ide da ubija narodne neprijatelje" i on se javio. Dali su im puške i oterali na "Jure bandu" Kažu da je bio i u Sloveniji, i da je ubijao ljude tek tako. Pamtim ga kao šlogiranog, Bog mu uzeo moć govora. Sa bratom se posvadjao i nije govorio. Nikad niej dobio muško dete, jer mu je sin kao mala beba bolovao od Encefalitisa i umro kao beba. Dobio je ćerku, ali ni ona nije mogla da ima dece, i bila jako nesrećna žena. Ubila se jadna. Njena majka je još živa. gde ćeš gore kazne.....

Vidite dakle, da Bog postoji- ali nije samo milostiv nego zna da se sveti i to gadno.

Odeselili su se u vršac kao kolonisti. Dakle nije tačna priča da su naseljavali Vojvodinu da bi raselili Srbe iz Hrvatske i Bosne, naseljavani su Srbi odasvud- iz siromašnih krajeva. Tako su i moji došli u Vršac. Kuću su kupili, nisu je dobili kao prvi kolonisti. Bila je nemačka kuća i podelila su je braća i po Srbijanskom običaju popičkali odmah.

Uglavnom jedan dan psole rata dve žene zakucale na vrata. Baba ih primi, predstavile se i kažu da su tu živele do kraja rata. Bile su obe Srpkinje udate za Nemce, interesentno. Popile su lepo kafu i rekle da im je milo da su Srbi došli u kuću, zahvalile se i baba ih isprati.

Eto- to je uglavnom "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji."
Mislim da je zanimljiva koliko i poučna. Pa vi vidite.

offline
  • Pridružio: 20 Jan 2011
  • Poruke: 35
  • Gde živiš: Nizozemska

Evo ovako moj pokojni djed je poginuo 1943 oktobar u BiH u Majevickoj brigadi.
Negdje kada su prelazili rijeku Krivaju.Zbjegovi koji su se kretali uz NOVJ morali su preci rijeku.Prilikom prelaska noseci ljude na ledjima je poginuo.
Nakon rata ulica i gornje naselje su nosili njegovo ime.Prije rata je bio clan KPJ i jedan od organizatora pokreta otpora u nasem mjestu.Dvojica njegove brace su takodje poginuli u partizanima.

Pok. Ujak moga oca Ivan Klicic je bio jedan od clanova iste celije.Radili su ilegalno i pokusavali sto vise da pomazu onima koji to vise nisu mogli i vec si bili dali dima petama u sumu.U sumi je bio odred Zvijezda u selu Okruglica iznad grada Varesa.Zbog nedovoljne komunikacije izmedju dvije celije iz gornjeg i donjeg grada.Celija iz gornjeg djela je pobjegla u sumu i prikljucila se odredu bez da obavjeste na vrijeme ove u donjem gradu.
Ustase su tada pohapsile neke clanove izmedju ostalog i Pok. Ivana.Prvo su ih sproveli u Sarajevo zatim Travnik.Neke su pustili kucama a neke odveli u Jasenovac.Izmedju ostalih Ivan je zavrsio u Jasenovcu.
Preko nekih veza nekog Ministra Crvenkovica u Vladi NDH uspjeli su ga izvuci iz logora.Nakon oporavka i on se prikljucio NOVJ. U medjuvremenu je obolio od Tifusa a posto su bili na putu prema Livnu-Glamocu naletili su na Njemce.Partizani su popustili bolesnike a prema njegovom svjedocenju padala je kisa pa su ih Pratizani bili sklonili pod neke stijene.Kada su naisli Njemci vidjevsi tifusare primakli su ih blize potoku , i nezadrzavajuci se krenuli dalje za partizanima.Kad se okrsaj zavrsio.Partizani su se vratili da vide sta je sa bolesnicima.Kaze da ga je spasilo sto je mogo udarit rukom po vodi i tako su primjetili da je ziv.Sa Aerodroma u Livnu ili Glamocu je prebacen u Italiju i ljecili su ih tamo sa nekom rijetkom projom. Uspio se oporavit i ubrzo se prikljucuje Ratnom Vazduhoplovstvu. Nakon povratka u zemlju radio je u Rajlovcu obucavao mlade vojnike.Poslije Pula, Rijeka, Beograd i na Kraju Zagreb.Jedno vrijeme je bio sef vojnog skladista.Mlada vojska mu je prijavila da u skladiste nocu dolaze kamioni i odvoze opremu.Organizirao je vojsku i pohvatao par generala /oficira.Zbog ovoga ih je upozorio ali nije htjeo da ide dalje da nebi ispao skandal i obescastilo vojsku.Zavrsilo se na upozorenju.Ljuti zbog neuspjeha spremali su osvetu.U cast pomirbe pozvali su ga u lov.U lovu je trebalo da bude nesretan slucaj.Al kad ce sudbina jedan od sinova tih oficira je bio sa njegovim bratom na Fakultetu i rekao mu da spremaju da mu ubiju brata.I tako nije nista bilo od lova. Pok. Ivan je umro u Zagrebu 1988 godine i sahranjen je na Mirogoju.U penziju je otisao sa cinom General podpukovnika RV PVO JNA.Nakon smrti dobio sam neke sitnice i znacke kao i opasac za svecanu uniformu sa grbom SFRJ.U zadnjem ratu u Bosni je sve to izgorilo.Uspio sam od caleta izvuc jednu knjigu i tu ima dokumenata pa cu prilozit ponesto eto toliko pozdrav od Blade-a



Ovdje su neke slike njegovog saborca i prijatelja i ticu se Beograda I Vojne Bolnice u Beogradu prije II rata




Da se naovezem na ovu pricu: Pradjed Stjepan Ivanov otac je bio clan partije i radnickog pokreta.Za Vrijeme Kraljevine cesto zatvaran zbog pobune oko radnickih prava.
U Toku rata Ustase su ga cesto privodile na razgovor,cak su jednom i njega i najmladjeg sina odveli u zatvor.
Malog su pustili a Pradjeda zadrzali,na kraju skontali da nista nemogu saznat pa i njega pustili.
Cijelo vrijeme rata je proveo u mjestu u ilegali.
1945 nakon oslobodjenja zarobili Partizani neke Cetnike koji su krenuli u svoje selo Planinicu.Rano ujutro dvojica Cetnika su usla u kucu i ubila pradjeda na spavanju na oci njegove zene i djece.I izasli i krenuli put svog sela.Dugo se vremena cutalo o tome.Poslije mi je ispricala pok.Baba ,kaze OZNA je napravila sacekusu na Borijama znajuci da ova dvojica moraju tu da prodju.Ali je ta sacekusa napravljena jos prije nego su ova dva obavila poso.Sve je to vidio stari Trifkovic koji je tu noc spavao u obliznjoj stali .Kaze Isirlija(poznati udbas u kraju) i jos jedan u koznom mantilu zamakose niz brdo.E sad kazu da je puno znao i to ga je kostalo glave.

Pok. Ujak Ivan je 1986 predo partijsku knjizicu i reko ovo nije vise ona zemlja za koju smo se borili sta to radite propalice.
Od kad je bio u Jasenovcu taj vise Svecenika nije htjeo ni nacrtanog vidjet,kazao je da je tamo vidjeo svasta al da su ovi bili najgori.Mada je na nekom sastanku neko poceo neku diskusiju oko vjere i umal da se posvadjaju.Ustao je i rekao ne trkeljajte pa Isus je bio prvi komunist i borio se za prava naroda a sada ostavite to i bavite se onim cime treba da se bavite.

Pok. Baba je predala svoju knjizicu jos krajem 50-tih.Razlog je bio sto je neki lik u firmi napravio cjelo slavlje u ime Slave. A ona je za Katolicki bozic donjela kolac u firmu i bila upozorena zbog toga.Nekad 1983 ljeto sjedila je na balkonu i preko puta njene zgrade gradila se nova.Kaze meni sine nece ova zemlja jos dugo.Ja je gledam reko kako to mislis.Kaze sjedim ovdje cijeli dan i gledam kako sefovi sa ove tu gradjevine krcme i djele materijal.Tu samo dolaze i stizu auta privatna i nose i odvoze...eto

Dokument koji djelomicno potvrduje ovo gore navedeno.


offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

Veoma, veoma interesantno!

offline
  • Pridružio: 20 Jan 2011
  • Poruke: 35
  • Gde živiš: Nizozemska

Khaless ::Veoma, veoma interesantno!

Da kada sam procitao tvoju poruku iznad sjetio sam se da su i ovi moji napustili partiju. I tvoja prica je jako interesantna,hvala sto si je podjelio sa nama.

Spomen Ploca na zidu PL.Drustva Perun Vares

offline
  • Pridružio: 04 Maj 2010
  • Poruke: 604

Nije bas na ime ali je zanimljivo vidjenje na ponosne...

Oproštajna propovjed jednog evangelističkog pastora

Fridrih Grizendorf, bivši dvorski sveštenik koga je nemački car Viljem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 tačaka njegovog programa o samoopredeljenju naroda bio je i vrlo obrazovan čovek. Umro je 1958.godine. Pred odlazak u penziju kao pastor crkve u Evensburgu održao je svojim parohijanima ovu propoved:

("Nemački protestantski sveštenik o Srbima" Fridrih Grisendorf

Propoved koju je održao nemački protestantski sveštenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.)

"... Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo poznavali, neko malo, a neko ni toliko. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Hrvati (ustaše) i Italijani, i Arnauti, i Bugari i Mađari. A znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da "ko se ne osveti - taj se ne posveti", i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.

Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo tu tragedinu i videli našu decu kako mrtva plivaju kanalima, ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje ljudi, pljačku, silovanje, rušenje i razaranje napih domova. Međutim, kako je bilo?

Kad su pukle zarobljeničke žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zavili.

Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik.

Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše - Srbija!

Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani na njihovom Svetosavskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete toliko voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, o toj pobedi i Srbima koji su je odneli, želeo sam da posvetim svoju poslednju svešteničku propoved".

„Parohijski Glasnik” organ Srpske pravoslavne crkvene opštine u Diseldorfu, Br.5 iz 1980., g. Str.7.

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2011
  • Poruke: 17

x9 ::i ja imam dosta toga da pokazem,ali samo sa druge strane (WWII),zato to necu uraditi...ako upsem da pronadjem nesto od chukundedinih stvari pokazacu(Solunac),a od rodjaka iz WWII necu jer vec napomenuh bili su ,u najmanju ruku drugachijeg politichkog ubedjenja od dosada postavljenih fotki. Ziveli

zasto ne, ja bi bas volio da objavis nesto sa te strane, posebno ako imas neke slike ili ordenje

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

Bileca10 ::x9 ::i ja imam dosta toga da pokazem,ali samo sa druge strane (WWII),zato to necu uraditi...ako upsem da pronadjem nesto od chukundedinih stvari pokazacu(Solunac),a od rodjaka iz WWII necu jer vec napomenuh bili su ,u najmanju ruku drugachijeg politichkog ubedjenja od dosada postavljenih fotki. Ziveli

zasto ne, ja bi bas volio da objavis nesto sa te strane, posebno ako imas neke slike ili ordenje


^Podržavam.

Politička ubeđenja u WWII su istorija, ne verujem da bi bilo kršenja pravila foruma ukoliko izneseš takvu vrstu podataka.

Ali ipak preporučujem da se na pp konsultuješ sa moderatorima.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

vazonja ::Nije bas na ime ali je zanimljivo vidjenje na ponosne...

Oproštajna propovjed jednog evangelističkog pastora

Fridrih Grizendorf, bivši dvorski sveštenik koga je nemački car Viljem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 tačaka njegovog programa o samoopredeljenju naroda bio je i vrlo obrazovan čovek. Umro je 1958.godine. Pred odlazak u penziju kao pastor crkve u Evensburgu održao je svojim parohijanima ovu propoved:

("Nemački protestantski sveštenik o Srbima" Fridrih Grisendorf

Propoved koju je održao nemački protestantski sveštenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.)

"... Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo poznavali, neko malo, a neko ni toliko. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Hrvati (ustaše) i Italijani, i Arnauti, i Bugari i Mađari. A znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da "ko se ne osveti - taj se ne posveti", i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.

Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo tu tragedinu i videli našu decu kako mrtva plivaju kanalima, ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje ljudi, pljačku, silovanje, rušenje i razaranje napih domova. Međutim, kako je bilo?

Kad su pukle zarobljeničke žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zavili.

Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik.

Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše - Srbija!

Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani na njihovom Svetosavskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete toliko voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, o toj pobedi i Srbima koji su je odneli, želeo sam da posvetim svoju poslednju svešteničku propoved".

„Parohijski Glasnik” organ Srpske pravoslavne crkvene opštine u Diseldorfu, Br.5 iz 1980., g. Str.7.


Bravo! Ušla je u sve svetske antologije beseda.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 686 korisnika na forumu :: 67 registrovanih, 8 sakrivenih i 611 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aca018, aleksanikolic1979, aljosa7, Atomski čoban, babaroga, Bane san, Boris90, bulovic, caesar, d.arsenal321, damirZR, darkstar101, DENIRO, Djokkinen, Dorcolac, Duh sa sekirom, Faki-Valjevo, flash12, FOX, Gibli, havoc995, idefix, ivan979, janezek67, kaptain, Kubovac, lacko, lima, lovac12, majorgaspar, MarKhan, Mercury, miljannis, Milos1977, miodrag, Miskohd, mladenkorleone, NenadG, ok, pavle_pzs, pedja2000_9, pein, perko91, renoje2, Revolucion, rikirubio, RJ, Rote Baron, rovac, SAA fan, shone34, Sibin, spektorsky, Stija zmija, Toni, topalovicdj, trajkoni018, TroxX, vargas, VaRvArI 85, vasa.93, VJ, vlad the impaler, vobo, voja64, zodiac94