Bili su ponosni ratnici

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Ево једне особе која свакако заслужује да се нађе овде.



На слици је Драги Секулић, Солунски борац и носилац Партизанске споменице 1941, снимљен 90-их година (и прошлог века, и свог живота).

Као мали се повукао са Српском војском преко Албаније, и касније као војник учествовао на Солунском фронту.
Током Другог светског рата се такође борио, од почетка устанка у Србији.

Ја сам имао прилике да га упознам 90-их година, у Сопоту где је живео.
Чика Драги је тад имао преко 90 година, али је и даље био виталан. Ходао је са штапом, али је био врло бистрог ума. Све нас је изненадио кад смо у разговору поменули да идемо по цемент да бетонирамо неку плочу. Он нас је питао за димензије плоче, и одмах потом рекао колико ће нам требати џакова цемента. У породици сви брзо рачунамо, али је ово и за нас било изненађење.

Следећи пут смо причали о почетку рата у Хрватској. Једино што је имао да каже је:
- Што немам 60 година да идем опет да се борим.

Током једне од прославе Пробоја Солунског фронта, Слоба Милошевић је примио последњу тројицу Солунских бораца, међу њима и чика Драгог. У исто време су били протести на улицама (да ли око избора или ко зна чега, не сећам се). На снимку са пријема смо видели и чика Драгог, као и да се Слоба тргнуо кад се са њим руковао.
Неколико дана касније се тата чуо са њим телефоном, и споменуо да га је видео на пријему, као и Слобину реакцију. Чика Драги је рекао да је незадовољан дешавањима, и да је искористио прилику док се поздрављао са Слобом, да га пита "Шта радиш то Слобо?", на шта се он тргнуо.

Ето такав је човек био.

Људина!

• 5Ovo se svidja korisnicima: ljubasav, Sirius, Khaless, strela, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i ja da pocnem neku moju porodicnu pricu....
Godine 1912 doslo vreme da se oteraju Turci i da se oslobodi jug Srbije.Nama poznati Prvi balkanski rat.U tom ratnom vrtlogu bio je i moj cukundeda Aleksa Dordjevic kao kaplar.O njemu malo znam,ranjen je u Kumanovskoj bitci.Sliku nazalost nemam,ali sam je video na njegovom grobu,brkove ima vece nego li Vuk Karadzic U civilstvu dobio je orden Za gradjanske zasluge I stepena.

Zavrsi se taj rat,ali poce Drugi balkanski.U tom je ratu kao redov ucestvovao i moj pradeda Voja Djordjevic(Aleksin sin).Iz rata je izasao kao podnarednik.
Kao podnarednik je mobilisan i za Prvi svetski rat.Prvi udar austrougarske vojske on je sa svojim vodom odbijao na planini Cer..Ali kao i srpska vojska odstupao je preko Albanije prema Grckoj,pri tom je zasluzio Albansku spomenicu.U Grcku je dosao kao pravi kostur,posle oporavka zauzeo je svoje mesto na Solunskom frontu.Pri napredovanju, bio je medju oslobodiocima njegovog(sada i mog) rodnog grada-Aleksinca.Isao je sa vojskom sve do Slovenije.Njegovu sliku imam bas u narednickoj uniformi,ali sam kao mali malo ostetio sliku,cale 'teo u top da me stavi
Voja je umro u dubokoj starosti.

Zavrsi se i Prvi, pa poce i Drugi svetski rat.U blizini nase kuce postoji mali mostic,koji je i tada postojao.Tokom rata mog dedu Dragoljuba Djordjevica(Vojinovog sina)mobilsu,1943, prvo cetnicu.Dali mu pusku i 5 metaka i zadatak da cuva taj mostic.Prodje dan,on pusku na rame pa kuci.Prodje godinu dana,pocese Nedicevci da mobilisu.I opet natrapaju na mog dedu Dragoljuba.Isti zadatak,isti scenario .Posle toga nisu ga vise ni dirali.

1944. godine,u Aleksincu,koji je do tada bio miran grad,pocese mladici da idu u sumu-u partizane. Bilo pitanje meseca kada ce Ruje i partizani banuti u grad.I moj deda krene sredinom 1944 u partizane.One dve puske poneo u partizane,ljudi se tamo cudili na koj nacin je dosao do tih pusaka.Padale sale na dedin racun zbog tih pusaka do 101 i nazad, ali su mu i cestitali sto je je znuo cetnike i nedicevce A u Aleksinac se vratio kao oslobodioc,ni manje, ni vise, nego na belom konju(sluzio covek u konjici )Bio je rasporedjen u 45.srpska NO udarnoj diviziji.Sliku mog dede na konju cu nekako skenirati,pa da vam pokazem.On je ucestvovao i u daljem oslobacanju Jugoslavije i gradova sa svojom divizijom: Nis,Zajecar,Paracin,Jagodinu,Tuzlu,Doboj,Sisak,Zagreb,Kumrovec,Celje,Maribor i zavrsetak nastupanja docekao je u Lajpcigu.
A sto se tice mog oca nije ucestvovao ni u jednom ratu kao ni ja,ali daleko bilo,bice dana za megdana.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Avg 2011 2:03

Danas, odnosno vec jucer, dodjoh iz Srbije i sta mi se dole desilo? Zaboravih da slikam jednu cesmu iznad koje stoji spomenik palim borcima za slobodu Otadzbine od 1912 do 1919 godine. Kralj Aleksandar I. Karadjordjevic je licno naredio da se ta cesma, sa tim spomenikom u mom selu sazida.

Na spomeniku stoje svi borci koji su pali za Kralja i Otadzbinu, svi iz mog sela, sunce ti, pa moje selo je dosta malo, ali lista palih junaka je poprilicno dugacka.

Zalosno je sto to danas sve stoji zapusteno jer voda vise nije za pice pa niko tu i ne silazi da uzima vodu a nekada je ceo taj kraj, trecina sela, sa te cesme uzimao vodu. I kada svi bunari presuse, tu je bilo uvek vode.

Ali ja idiot sam zaboravio da slikam

Zamolicu suraka da slika mobilnim pa da mi posalje MMS-om ako bude moglo.

Necu da se tu sad pred vama time pravim vazan ali ni u jednom drugom selu, u celom kraju, ne postoji takav spomenik kao u selu Suvodol, gde pise cak i opstina Suvodol, eto ime mog sela. Naravno Suvodol kod Smedereva, cini mi se da ih ima jos negde.

Dopuna: 22 Avg 2011 2:15

Zaboravih da dodam i ovo. Ta cesma je u samom centru sela, i ako idete sa jednog kraja na drugi gde je groblje tu morate proci obavezno.

A kad smo kod groblja i ratnika, bio na groblju mom pokojnom stricu, dvostruki veteran ratova iz devedesetih.

I naravno moj para deda, ucesnik drugog svetskog rata, prvo kao cetnik, pa posle valjda pobegao od cetnika mada istinu niko ne zna pravu jer nije smela ni da se prica. Uglavnom zavrsio on u partizanima 1944 godine, bio mobilisan, bio na Sremskom frontu i peske stigo do Maribora, ima cak i knjigu o jedinici u kojoj je bio, mislim da je bila druga Krajiska brigada ako se dobro secam.

Paradeda je bio kuva, i secam se dobro kako je on nama pricao sta mu se desilo bas na Sremskom frontu. Imao on nekog magarca i sa njime nosio hranu do prvih redova. Jedne noci pala magla i paradeda se izgubi u magli. Ne moze vise da nadje, ajd da kazemo ovako, nase. Nije znao sta da radi i seti se stari lisac. Uhvati magarca za grivu ili rep, ne secam se vise tacno, i magarac ga vrati do svojih. Kaze, eh kad sam tad ostao ziv.

Kad smo vec kod tog para dede mojeg, mogu vam i reci da je bio ranjen. Kursum mu prosao nekako kroz ledja i bio je operisan, posle toga je imao grbacu jer je tako rana i kosti zarasle.

Nikada nije primio boracku penziju, niti bilo sta drugo, jer nije hteo da se odrekne imanja i krsne slave. A secam se kad je Tito umro, bio ja klinac od sest godina, ali se dobro secam. Plakao deda za Starim ko malo dete.

Zasto vam ovo pisem? I to je deo srpske istorije u kojem su ucestvovali moji preci.

Cukun deda gazio Albaniju i bio Solunac ali nista od njegovih medalja nije ostalo. Samo se moj cale njega seca da je valjda promrzo bio u Albaniji pa su mu se posle cesto tresle ruke, nije nikako mogao zimus da ih ugreje.

Inace, para deda se zvao Dragoljub a njegov otac, tj moj cukun deda, se zvao Milivoje ali se ne zna ni gde mu je grob. Lose smo cenili mi nase junake. Takvih vise necemo nikada imati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima dva Suvodola kod Pirota..Mali i Veliki!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maha moj Suvodol je obican Suvodol. Nije ni mali, ni veliki Ali znam da ih ima jos. Mnogi ljudi grese pa kazu Suvi Do, jer zamenjuju imena ali da ne sirimo dalje off-topic.

• 6Ovo se svidja korisnicima: vathra, Šuca, strela, Bobo123, gradjanin1863, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ај и ја да се надовежем.

Мој чукундеда пошто је био као и ја сремац беше послт на источни фронт да се бије на страни аустријанаца против баћушки 1916. Међутим човек пребегне на страну баћушки како би се био са њима против угара, аустријанаца и шваба. по почетку октобарске револуције приклонио се совјетима и прегурао тај дуги братоубилачку руски рат. 1926 вратио се из русије у краљевину схс. свој родни срем како би умро јер је био тешко болестан.

прадеда са мамине стране ми је био носилац партизанске споменице. прешао је из срема у босну и ту учествовао у свим већи биткама (офанзивама) против шваба, био рањаван четири пута. рат завршио са чином капетана. умало да заборавим учествовао у пробоју сремског фронта.

то је историја моје породице и ја се са њом поносим.

• 1Ovo se svidja korisniku: gradjanin1863
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I treba, sremac983, da se ponosiš.
Svaka čast!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kibo, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::
U tim prvim danima psole Aprilskog rata svi su još zajedno sedeli u kafanama, Srbi, Nemci i Madjari- ali nemci su odjednom sedeli u crnim uniformama. Niko ih više niej voleo od tih prvih dana rata. Deda je govorio da su se nemci ponašali osiono, nadobudno, nadmeno, i da su iz zbog izdaje svi mrzeli. Nisu ih podnosili jer su im bili kompije i da su odjednom izdali državu.

"Država" kod lala, Panpnaca, kako hoćete ili svih naroda koji žive u Vojvodjni nije neka odredjena država, Madjarska, Srbija ili slično.
Kod njih je "Država" neki apstraktni pojam, kome se pokoravaš i kome si dužan da služiš i budeš lojalan.
Tako su Nemci prekršili taj neki Panonski kod ponašanja koji je vekovima postojao. Vekovima su Srbi, Madjari i Nemci zajedno služili državi- Bila ona Madjarska, Austrougarska ili Jugoslavije- država je država i morala je da se poštuje, a ti Nemci su to - izdali.
U stvari takav pojam izdaje bio je ne čuven u Vojvodini, niko nikada takvo nešto nije uradio, čak i kada su 1848 Srbi i Madjari ratovali medju sobno ni ejdan od dva naroda niej izdao neku državu, Srbi su bili lojalni Austriji, Madjari Madjarskoj.
Ispadoše banatske Švabe izdajnici a oni koji su pozdravljali naciste pri nadiranju kroz Banovinu Hrvatsku i Dunavsku banovinu rodoljubi... Doslednost nema šta...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blago tebi zemljače kad imap takvu česmu u Suvodolu. Zamisli kako je meni.
U centru sela Vodanj stoji spomenik poginulima u I i II ratu (i balk.) a na nejmu NEMA upisanog mog
pradede.
I evo već druga knjiga izlazi o selu (prva o selu druga o školi u selu ali veća od prve)
i u njoj opet prepisan spisak sa spomenika.
Ajd da pitam tebe a i ostale na forum šta da radim?
Da tražim dozvolu da se ukuca ime teško, nemoguć proces.
A nikako ne bih da ga oštetim nečim nepromišljenim.
Nekako mi najzgodnije da napravim šablon sa slovima istim kao na spomeniku
pa nekim crni sprejom upišem ime.
Aleksijević Svetozar je inače umro od zadobijenih rana (višestrukih, izgleda prsa o prsa) u borbama na Mačkovom Kamenu 1914.
Tako se svaki put nerviram kad vidim spomenik, bogami ću se dohvatiti spreja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac nemoj da diras taj spomenik. Pusti, mozes samo sam sebi belaj da napravis.

Drugo pitanje, ko je napravio taj spomenik? Nisam bio nesto cesto u Vodnju, pa se i ne secam toga. Ali jako je vazno ko ga je napravio.

Jedna je stvar da li je pravljen pre drugog svetskog rata ili pre toga. Ovaj kod mene u selu, kao sto rekoh, po naredjenju Kralja Aleksandra I. Karadjordjevica. Spomenik je star ali je odrzan i ako je tu dosta podvodno.

Ne vredi, moracu ja to da uslikam, ako odem dole zimus.