Bili su ponosni ratnici

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лонг стори - шорт: Сириус је решио проблем смештаја када оде у Русију.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

није у Русији проблем свештај него зима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Сириус

Стварно дирљиво написано....немам речи

• 2Ovo se svidja korisnicima: strela, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AcaNik ::није у Русији проблем свештај него зима.

Nije u Rusiji ništa problem kad si Srbin i pravoslavac. Evo teksta prevedenog na naš jezik. Pokušao sam da ne budem samo bukvalan, već i da prevodu tam taj , za njih tako karakterističan, osećajni smisao i izraze poštovanja koje mi nemamo. Recimo, kada ti Rus kaže ''низко кланяюсь'' to ne znači bukvalno nisko se klanjam, već ''dubok naklon''.


Драги мој српски брате , Драги!

Хвала ти за твоје сећање и рад која је веома важна за все. Ја сам обрадована да сам стекла брата у нашој љубљеној Србији. Ја плачем, али то су сузе радости. Србија за све нас (Русе, Украјинце, Белорусе) - то је бисер нашега срца, наш бол и наша православна светиња.
Гледа Бог како ми сви саучествујемо с вама, заувек својом љубављу, својим молитвама и ништа и нико неће успети да нас раздвоји. Стаменост вашег духа и хероизам вашег народа за нас је велики пример.
Опростите нам за све! Ја молим опроштај за наше руководство, но наш народ увек је био, јесте и биће уз вас. У свакој православној породици, ја мислим да ви то знате, ми се увек молимо за српски народ.

Ја сам веома захвална за сећање на наше ратнике. То је тако дирљиво! Хвала, мили Драги!!! Ја мислим да ће наше пријатељство постати још један пример тога что ћемо ми увек бити раме уз раме пријатељ уз пријатеља.
У мојој породици готово сви су погинули у време рата, мој отац је дошао до Берлина и једини који је преживео. Ја сам му причала о теби и твом раду.

Он је плакао, ја сам први пут у животу видела свога оца да плаче - пуковник који је у животу прошао тако много страдања, први пут је плакаот због тога што неко у далекој, но тако родној и блиској Србији памти наше ратнике који су остали на пољима битака и что постоји Драги који чува сећање на њих.

И он ме је замолио да ти лично пренесем речи велике захвалности , лично од њега, ратног официра који је прошао цео рат!!! И још ме је замолио да ти искажем дубоки наклон, теби, мој мили Драги! Хвала за сећање.

Ја мислим да су сузе мога оца најбоља потврда тога да све што ти радиш јесте веома значајно и веома важано у свакодневном, не обичном животу. Вреди због тих суза старог ратника живети и памтити.
Захваљујем ти од свег срца! Дођи код нас у госте, сви ћемо ти се обрадовати!
Наш дом је твој дом. Молим те , знај, да од данас, тако је молио мој отац да ти кажем, ти имаш још један дом, где ћеш увек бити не једноставно драги гост, већ син. ''Мој хлеб је твој хлеб'' (тако је молио мој отац да ти кажем).

Дубоко ти се клањамо, драги наш, блиски и рођени човече!

С великим уважавањем,
Алексеј Тимофејевич и Татјана.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

како топло написано. мислим стварно свака јој част.
и после што сматрам да су Руски филмови бољи од америчких, јер имају оно што они немају, ту неку топлину.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fantastično. Naježio sam se. Žao mi je što ne znam dobro ruski. Verujem da je u originalu još "jače".

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AcaNik...

ne samo toplinu druze...imaju DUSU!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ovaj mejl moram da podelim s vama, a svakako ću ga uramiti. Poslao sam toj dobroj duši moj rad sa prošlodišnjeg simpozijuma u Rusiji i spiskove sahranjenih ruskih boraca, a kao odgovor stigao je ovaj mejl:


Re[2]: C любовью из Росси!!From: Т.Г. <gtais67@mail.ru>
View Contact


Дорогой мой сербский брат,Драги!
Спасибо тебе за твою память и работу,которая очень важна для всех .Я очень рада,что у меня появился брат в нашей любимой Сербии.Я плачу,но это слёзы радости.Сербия для всех нас (русских,украинцев,белорусов) - это жемчужина нашего сердца,наша боль и наша православная СВЯТЫНЯ.
Видит Бог,как все мы переживаем о вас,мы с вами навеки своей ЛЮБОВЬЮ,своими молитвами и ничто и никто не сможет нас разделить.Стойкость вашего духа и героизма вашего народа для нас великий пример.
Простите нас за всё.Я прошу прощения за наше правительство,но наш народ всегда был,есть и будет с вами.В каждой православной семье,я думаю вы знаете об этом,мы всегда молимся за сербский народ.
Я очень благодарна вам за память о наших воинах.Это так трогательно!Спасибо,милый Драги!!!Я думаю,что наша дружба станет ещё одним примером того,что мы всегда будем идти плечо к плечу друг с другом.
В моей семье почти все погибли во время войны,мой отец дошёл до Берлина и один,кто остался живым.Я рассказала ему о тебе,о твоей работе.
Он плакал,я первый раз в жизни видела своего отца плачущим,полковник,который пережил в жизни так многостраданий,в первый раз плакал от того,что где-то в далёкой,но такой родной и близкой Сербии,помнят о наших воинах,оставшихся на полях сражений и что есть Драги,который хранит память о них.
И он просил меня лично передать тебе слова великой благодарности,лично от него,бевого офицера,который прошёл всю войну!!!И ещё,он попросил меня сказать тебе,что низкий тебе,милый Драги, ПОКЛОН.Спасибо за память.
Я думаю,что слёзы моего отца это лучшее подтверждение тому,что всё,что ты делаешь,это очень значимо и очень важно в нынешней не простой жизни.Может ради этих слёз старого воина и стоит жить и помнить.
БЛАГОДАРИМ тебя всем сердем!Приезжай к нам в гости,все мы будем очень рады!
Наш дом - твой дом.Пожалуйста,знай,что отныне,так просил передать мой отец,у тебя есть ещё один дом,где всегда ты будешь не просто дорогим гостем,а сыном,мой хлеб -твой хлеб(так просил сказать мне тебе мой отец).
Низкий тебе ПОКЛОН,дорогой наш близкий и родной человек!!!
С большим уважением,,Алексей Тимофеевич и Татьяна.

PS

Srce je htelo da mi iskoči dok sam čitao. Moram da ih posetim prvom prilikom, a to će, bože zdravlja, biti ubrzo.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bez komentara. za sve one koji traze prevod: ucio sam u skoli nemacki i kao drugi strani engleski. na faksu 98/99 staroslovenski (znate sta nas je sve tada vise zanimalo). ruski - nikad. pa ipak, moram reci da ako se imalo potrudis ovaj tekst je daleeeeko od nerazumljivog. naprotiv. sa vrlo malo udubljivanja NI REC nisam pogresno razumeo. dakle, citati pazljivo i nekih 80% sigurno razumete... za ostalo tu su nasi "prevodioci"

• 5Ovo se svidja korisnicima: strela, Bobo123, voja64, Sirius, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ево једне особе која свакако заслужује да се нађе овде.



На слици је Драги Секулић, Солунски борац и носилац Партизанске споменице 1941, снимљен 90-их година (и прошлог века, и свог живота).

Као мали се повукао са Српском војском преко Албаније, и касније као војник учествовао на Солунском фронту.
Током Другог светског рата се такође борио, од почетка устанка у Србији.

Ја сам имао прилике да га упознам 90-их година, у Сопоту где је живео.
Чика Драги је тад имао преко 90 година, али је и даље био виталан. Ходао је са штапом, али је био врло бистрог ума. Све нас је изненадио кад смо у разговору поменули да идемо по цемент да бетонирамо неку плочу. Он нас је питао за димензије плоче, и одмах потом рекао колико ће нам требати џакова цемента. У породици сви брзо рачунамо, али је ово и за нас било изненађење.

Следећи пут смо причали о почетку рата у Хрватској. Једино што је имао да каже је:
- Што немам 60 година да идем опет да се борим.

Током једне од прославе Пробоја Солунског фронта, Слоба Милошевић је примио последњу тројицу Солунских бораца, међу њима и чика Драгог. У исто време су били протести на улицама (да ли око избора или ко зна чега, не сећам се). На снимку са пријема смо видели и чика Драгог, као и да се Слоба тргнуо кад се са њим руковао.
Неколико дана касније се тата чуо са њим телефоном, и споменуо да га је видео на пријему, као и Слобину реакцију. Чика Драги је рекао да је незадовољан дешавањима, и да је искористио прилику док се поздрављао са Слобом, да га пита "Шта радиш то Слобо?", на шта се он тргнуо.

Ето такав је човек био.