Bili su ponosni ratnici

13

Bili su ponosni ratnici

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napomena: četničkom pokretu nije suđeno, niti je proglašen za zločinački, ali Draži Mihajloviću je suđeno i presuđeno kao ratnom zločincu. Postupak za rehabilitaciju jeste u toku, ali pošto njegov ishod još nije ni konačan ni izvestan, po pozitivnom pravu on je još uvek ratni zločinac, a mi ovde o ratnim zločincima ne raspravljamo. Tako je bilo i prilkom pokušaja koretanja teme o SS i Wafen SS i drugim zločinačkim organizacijama.

Ovo je odredba Pravilnika i nemojte je vezivati za ideološke niti bilo kakve druge rasprave jer nisu dozvoljene. Kad ga budu rehabilitovali, i on će ovde dobiti svoje mesto.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

@Khaless
Nisu Nemci iz Vršca "sami otišli". Nađi knjigu "O ikonama i pacovima", od Roberta Hamerštila. Ili, uzmi knjigu Miodraga Matickog "Idu Nemci".

http://www.youtube.com/watch?v=E7ygVnGyXso

Prvi deo intervjua. U linkovima su ostali delovi.



offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

easy ::@Khaless
Nisu Nemci iz Vršca "sami otišli". Nađi knjigu "O ikonama i pacovima", od Roberta Hamerštila. Ili, uzmi knjigu Miodraga Matickog "Idu Nemci".

http://www.youtube.com/watch?v=E7ygVnGyXso

Prvi deo intervjua. U linkovima su ostali delovi.


Mjačina porodica se doselila 1953 godine i u Vršcu su još bili Nemci. Šta više živeli su u privatnom stanu odmah pored jedne nemačke porodice u ljubljanskoj ulici. Muž je bio automehaničar i nešto je znao Srpski dok žena niej znala ni reči srpskog. Toliko su zavoleli moju majku da su hteli da je usvoje.

Naveo sam da su nam u dedinu kuću, očevog oca- želeli da usele namčku učiteljicu posle rada koja je rpedavala Nemčkoj deci.


Treba isteći da je prvi odlazak nemaca bio na poziv nemačke komande, i to su uglavnom svi nemci iz sela otišli u Nemačku, iz nekog razloga posebno su se ti seljani isticali u germanskoj okrutnosti.
Deo nemaca je ostao u Vršcu i napustio ga tek tokom 50-ihgodina- interesantno- sa prvim talasom gastarbajtera- pa ste u Austriji imali paradoks, da Austrijska država daje stanove Nemcima i Srbima- iz Banata!

Na Hamerštila i posebno Matickog nemoj da se oslanjaš, jer ej Maticki u Vršcu poznat kao veći švaba od švaba.

posebno posle one nesreće sa spomen- obeležjem stradalim nemcima kada je Aleksandar nećak blago rečeno popizdeo, a Izraelski biznismen odustao od fabrike u Vršcu i otišao u Temišvar a mi zarad "pokajanja" sada pravimo spomen park na nekadašnjem Jevrejskom groblju.

offline
  • Pridružio: 01 Mar 2011
  • Poruke: 1

Khaless ::Moj deda po ocu, sin inače onog austrougarskog zugsfuhrera sa slike gore Mr. Green bio je artiljerac u Vojsci Kraljevina Jugoslavije. Kao malog naučio me sve što se može znati o Škodinoj haubici. Aman i kao klinac sam naučio kako Škodina haubica puca - ima jednu uzicu koja se povuče, pa sam kao klinac naučio da kad opali cev trgne unazad i da se posle vrati unapred jer je potiskuje glicerin iz kočnice. Ma sećam se i kako mi je to sve crtao na papiru! Svašta je u ratu prošao ali tu haubicu nikad nije zaboravio pa to ti je, i celog života mu je ta haubica bila u glavi. Možeš artiljercu da uzmeš topa ali ne možeš top iz artiljerca uzeti nikad!

Elem, počeo je Aprilski rat. Bio je na frontu prema Albaniji i tukli su italijane koji su se razbežali. U stvari to je bio jedini deo fronta za gde su se stvarno spremili za rat i gde je sve makar prvih dana odlično funkcionisalo, čak su krenuli u Albaniju.
Medjutim, usput oficiri su počeli da im se osipaju, a oni sa konjskim zapregama su išli napred u Albaniju - sve dok im u susret niej došla nemačka kolona- i zaustavila ih. Naime, na putu su se susreli sa nekoliko nemačkih izvidjača u motociklima sa prikolicom- koji su prošli pored njih! Verovatno su javili komandi da neke budale sa topovima idu napred.

Elem, zaustave ih a oni pojma nisu imali šta se dešava, mislili su da dobijamo rat.

Razoružaju, odvedu u zarobljeništvo. Medjutim tamo su ih podelili po nacionalnosti i u principu su samo Srbi i Slovenci ostali u zarobljeništvu.
Pošto je deda bio Madjar imao je veliku sreću da ga puste.
Onda je otišao kući u Vršac. U tim prvim danima psole Aprilskog rata svi su još zajedno sedeli u kafanama, Srbi, Nemci i Madjari- ali nemci su odjednom sedeli u crnim uniformama. Niko ih više niej voleo od tih prvih dana rata. Deda je govorio da su se nemci ponašali osiono, nadobudno, nadmeno, i da su iz zbog izdaje svi mrzeli. Nisu ih podnosili jer su im bili kompije i da su odjednom izdali državu.

"Država" kod lala, Panpnaca, kako hoćete ili svih naroda koji žive u Vojvodjni nije neka odredjena država, Madjarska, Srbija ili slično.
Kod njih je "Država" neki apstraktni pojam, kome se pokoravaš i kome si dužan da služiš i budeš lojalan.
Tako su Nemci prekršili taj neki Panonski kod ponašanja koji je vekovima postojao. Vekovima su Srbi, Madjari i Nemci zajedno služili državi- Bila ona Madjarska, Austrougarska ili Jugoslavije- država je država i morala je da se poštuje, a ti Nemci su to - izdali.
U stvari takav pojam izdaje bio je ne čuven u Vojvodini, niko nikada takvo nešto nije uradio, čak i kada su 1848 Srbi i Madjari ratovali medju sobno ni ejdan od dva naroda niej izdao neku državu, Srbi su bili lojalni Austriji, Madjari Madjarskoj. Čak ni u I svetskom ratu Srbi nisu izdali Austrougarsku iako je ta zemlja ratovala protiv njihove matice Srbije.
Ali Nemci sada jesu. Deda je rekao da od tog trenutka niso od Madjara i Srba Nemca više niej smatrao za časne ljude, ili ljude u opšte smatrali su ih otpadnicima i kasnije pokazaće se da su madjari više voleli da sklapaju brakove sa kolonistima iz Like i Bosne nego sa preostalim nemcima.

Odoh u offtopic, ali kad već pripovedam....

Uglavnom, deda ode u kafanu i tamo su sedeli svi zajedno, ali nije više bilo kao pre. Dedi je maćeha bila nemica i bio je podložan - vojnoj obavezi.
Uglavnom, njegovi predratni drugovi - Nemci mu kažu "Djula, slušaj ovi naši će da dodju po tebe a ti vidi šta ćeš ili beži u šumu ili se spremaj za vojsku"
I tako deda odlući da ode u šumu. Sad jebi ga, deliblatska peščara, nemamo drugih šuma.
I sad najinteresantnije. Pošto su rodom iz Bačke, a Bačka anektirana- druga država. I seti se pradeda (onaj cugsfuhrer sa slike) da pošalje pregršt unapred ispisanih razglednica i poštanskih karti svom prijatelju u Bačku da ih ovaj u dedino ime svakih par nedelja šalje u Vršac- i time da dokazuje da je deda u stvari - u bačkoj, tj drugoj državi.
Tako i bi. Deda ode u partizane da bi izbegao da ga dobrovoljno mobilišu u nemačku vojsku.
Bio je u peščari tokom leta. Tokom zime- jel i nije valjalo ratovati, hladno je jelte.. Onda pradeda dogovori sa jednim starim nemcem, inače vlasnikom robne kuće čiji je sin bio jedan od visokih oficira u diviziji "Princ Eugen" da primi tokom zime dedu da radi kod njega. I matori švaba nije bio lud, znao je da mali ide "kod rodjaka" čim dodje proleće, i znao je da ide u peščaru, ali je ćutao.
I tako dve godine, sve dok nekako, ni sam ne znam kako
Deda završi u Kruševcu.

Kako je tamo završio - Pradeda je bio železničar i po službi jer se Banat nalazio u Nedićevoj Srbiji, pošalju ga u Kruševac. Pošto je bil azima, i deda morao sa njim, pa je ratovanje u Banatu ostavio za neki drugi put.
Tamo upoznade moju babu, inače SKOJ-evku. I da znate da je istinit onaj dogadjaj kad iz kruševca vatrogasni orkestar izmaršira iz grada i ode u partizane. Potpuno je istinit i deda mi ga je pričao. Samo je rekao da se sve desilo neplanirano,m to jest da niko nij eplanirao da pobegnu do dan pre toga kada su na brzinu pokupila malo odeće i odlučili da okušaju sreću.

Pričao mi je kako je kod njih kući u Kruševcu jedno veče neko zakucao na vrata. Grupa nemaca u crnim uniformama. Noge im se odsekle, mislili da su došli po dedu. Kad ono- komšije iz Vršca.
"Ah, šanjika, (mom pradedi) mi čuli da su te prekomandovali službom ovde pa došli da te posetimo! Deru se oni na vratima a pradedi se tek sad odsekle noge. bar deset ljudi s aulice ga gledalo kako ga grli grupa SSovaca. Niej za zajebanciju pošto se u to vreme za slično dobijao metak na spavanju ili nož na pijaci. Ilegalci su delovali tako da kad su hteli da ubiju nekog, čekaju da ode na pijacu i počnu da se deru odjednom, okruže ga i izbodu noževima- isfoliraju neku tuču koja se završila nožem.

Elem, primi njih pradeda i tako dolazili par dana, sve dok nije prevšilo. Kaže im prdeda "Nemojte da se ljutite, ali znate ovde je jako gusto, može neko da mi pobije porodicu što dolazite kod mene." Nisu se ljutili, šta više ostavili su mu svoje džepne satove.
"Šanjika, mi sad idemo za Bosnu, a sumnjam da ćemo da se vratimo odande jer se vidi kako će da se završi rat, ostavljamo ti satove da ih predaš našoj deci ako ih posle rata negde nadješ"
tako je i bilo. Nisu se vratili.
Ostala su četiri džepna sata, koje i sada imamo kod ans u kući- sinove i ćerke im nisu zatekli kada su se vratili u Vršac. Nisu zatekli nikog.
I bolje. Svi su ih mrzeli. Kada su stigle prve priče o zlodelima "Princ Eugena" u Bosni, nemci više nisu izlazili u kafane. Njihove porodice više niko nije hteo da primi u kuću, ni Srbi ni madjari ni Rumuni. Vojnici su oduvek iz Banata nekud išli da ratuju, ali ovaj put ratovali su protiv "svojih" protiv komšija koje su streljali i ubijali za sitnicu.


Elem, baba mi je tamo za ilegalske zasluge dobila i neki orden, koji je sada kod tetke, kako nismo u najboljim odnosima, ne znam koji je u pitanju, nažalost.

Nekako deda završi u Drugoj proleterskoj brigadi. I sa njom ode dalje na front, ali- nikada o tome mi deda ni reč nije pričao. Ne znam zašto, ali ni reč Iako je moj učitelj zajedno bio sa njim u brigadi, nikada ni reč.

negde pre ili psole toga je čak bio i na ruskom minolovcu na Dunavu i tu mi pričao kako brod za sobom vuče neki balvan i njime aktivira mine.
I većina Nemaca iz Vršca - niej proterana za divno čudo. Najveći deo su sami otišli posle rata, deo pre dolaska oslobodioca. Kednostavno niko više u njima nije video ljude ni komšije već otpadnike. Poslednja veća grupa otišla je 1955 gpdine.

Da ostane zapisano, nove vlasti su organizovale i nastavu za nemačku decu. Štaviše hteli su od nas da uzmu jednu sobu da usele učiteljicu koja bi predavala nemačkoj deci.
Pradeda je tada podmitio nove vlasti sa jednim zlatnikom, pa smo sačuvali sobu.

Inače smo izgubili i dosta vinograda i zemlje i dve kuće, ali nikada se deda nije žalio na to. Baš interesantno, nikada ni reč protiv toga nije rekao.

Samo su za vreme rata morali da prodaju jednu kuću nekom secikesi koji je koristio tešku situaciju i nakupovao se njiva i kuća od sirotinje, kupovao od nesrećnika kuću - za jednu jedinu kravu! neki Nikola rodom iz kikinde. Imao je običaj kad mu je slava da drži slavu u svih pet kuća koje je pokupovao od sirotinje i da zove celu ulicu na čast.

Treći dan posle oslobodjenja je streljan kao pas, kuće su mu oduzete i date kolonistima.
Verovatno će da nas da ga rehabilituju kao "žrtvu komunizma"....

I zamalo da nas strelaju Rusi. Jedno jedino slovo razlike izmnedju prezimena moje porodice i prezimena jednog ogorelog SSovca! K i H kod rusa je zvučalo gotovo isto, palatalizacija šta li. Došli kamionom i da pokupe porodicu, deda bio još u brigadi jer se vratio tek posle kraja rata.
U Kući samo pradeda i ženskinje. Na sreću bio neki Dalmatinac oficir JA sa rusima i skočio odmah da nas brani i da se raspravlja sa Rusima da su pogrešili. Izvinuše se rusi i odoše.
Ziveli

Uglavnom to je to, iam i posleratnih priča, možda podjednako zanimljivih ali nisu tema ovog foruma....
Sledeći put ću da pišem o maminoj strani porodice i njihovom učešću u ratu.

Muzicari koji su nemcima izasli ispred nosa su bili vatrogasni orkestar iz Kraljeva,a ne iz Krusevca

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

Zaboravio sam da pišem o dogadjanjima koja su zadesila baš mog pradedu- onog zugsfuhrera za vreme prvog svetskog rata.
Priču znam preko oca, pošto pradede se ni ne sećam. Sada i njemu se izmešalo ko je šta rekao pošto su njih trojica bili zajedno u ratu- pradeda i dva brata Zahareš.
Kako su tada vojne jedinice bile čosto teritorijalnog tipa u vojsku se išlo zajedno, gotovo cela ulica- a tako i u rat. ispraćaji u vojsku datiraju od onog vremena, sa tim da su se u Vojvodini oragnizovali za celu ulicu. U principu u isti mah se poziva 200 mladića iz jednog kjraja grada, najmanje 20 njih iz jedne ulice- tako je bilo. Pošto je vojska trajala dosta dugo, 2-3 godine a carevina bila velika, odlazak u vojsku je bio više tuga nego radost, pa su veselja bila veća kako bi se napili, najeli i pošli na put. Morate razumeti u ono vreme momci odlaze na tri godine ili više, zavisi koji rod a od njih se zavisilo na njivi i u kući. Kuća je ostala bez pomoći, odmene, radne snage, a kad neko iz banata dobije da služi u Moravskoj to vam je kao da danas služi na Kamčatki ili u Peruu- putovalo se po dva tri dana, i duže- da bi ste razumeli- bogatiji momci su išli u vojsku recimo u galiciju- brodom! Do Pančeva vozom- treba dva sata od Vršca. U Pamčevu uhvate parobrod i sve uz Dunav do Bratislave pa dalje vozom ili kolima sa konjima.

No tako se i u rat išlo. Jedinica je imala svoje ljude, koji su se uglavnom jako dobro poznavali iz vojske. U principu kaa imaš dobrog druga u vijsci bilo je jako važno jer ste jedno drugom čuvali ledja u ratu-

Tako je i kdo nas bilo, jer su nam Zahareševi bile komšije. Dva brata i bili su prilično bogata porodica, moji su bili imućni ali oni su baš bili bogati- Otac se kasniej družio sa sinom jednog od njih- kući su imali Zahareševi punu fijoku srbrnjaka, toliko je bila teška da ova dvojica nisu mogla da je izvuku... mislim nije da nisu probali... jel....

Uglavnom pradeda i njih dvojica dobiju da idu u Galiciju.
za Austrijance je bilo prilično teško jer su bili slabija vojska od Ruske i dosta su gubili od Rusa. U Galiciji je bilo dosta ljudi iz buduće jugoslaviji, Srba, Hrvata i drugih, ali i Madjara- jer se išlo po teritorijalnom principu.
Sada da se ne bismo algali, nije baš bilo akko smo učili u školi "Jugosloveni su želeli da se predaju Rusima pa su masovno bežali"- što je najblaže rečeno neistina, predavali su se kad ih Rusi uhvate, inače retko ko.

Otac mi je pričao - kako mu je pradeda pričao da su Rusi išli uvek u tri talasa a da je samo onaj prvi imao puške. Da ne bi smo posle krivili Staljina za stvari koje smo gledali na filmu kako Crvena Armija nije nimala dovoljno oružja.
Kada bi zarobili Rusa u galiciji, taj uglavnom niej ni imao municije kod sebe koliko su bili slabo opremljeni. Inače Austrijanci su imali daleko bolju uniformu i bili bolje obučeni, Rusi su jako bili slabi što se zime tiče, slaba preobuka, nedostatak šinjela.
I tako je to trajalo do 1916 godine.
Kažu, bili oni u rovi i zezali se kao i svaki dan kada odjednom dotrči oficir do njih i kaže da su opkoljeni i da se predaju.
Oni sede gledaju ga- ne razumeju. Sve isto kao juče- sve normalno a oficir kaže da su opkoljeni i da se predaju.
Deda i Zahareševi su imali konje- sad deda je bio podoficir a ova dvojica oficiri. Uzjašu konje i galopom u pozadinu kada na par kilometara iza rovova haos.
komanda puka se spakovala i svi na konjima. Komandant puka kaže da ko hoće neka ide niz put da proba da se probije. Dok komandant puka pokušava da podigne vosjku- a svi su zavučeni u zemunice i rovove, proćiće voz.
Ova trojica i veća grupa oficira krenu niz put dublje u pozadinu- kada na nekoj raskrsnici- stoje tri ruska oficira na konjima i ladno čekaju. Ono kao nonšalantno.
- Žao mi je gospodo, ali ne možete dalje. Da li bi ste bili ljubazni da nas odvedete do vašeg komandanta?
Tada ovi ladno dojahali njih 20-ak sa tri ruska oficira kod komandanta?
Svi nose oružje i ova tri Rusa i ovi Madjari i Austrijanci (mada kako sam razumeo kedinica je bila Madjarski oficirski kadar, po koji Čeh, ali Honvedi u principu). Komandant puka video da dolaze sa ovom trojicom Rusa, i niej se kažu ni uzbudio. Rus jedan sjahao, pozdravio komandanta i zatražio njegov pištolj. Komandant lepo izvadio pištolj i predao Rusu.
Onda su Rusi i komandant odjahali i tek poslepodne se vratili sa većom grupom Ruskih konjanika da preuzmu zarobljeni puk.

Kažu da je delovalo nadrealno, jer su se Rusi najednom pojavili u njihovoj pozadini- da ih je prvi video kuvar koji je išao po krompir jer su rusi navalili na poljsku kuhinju. Tada su ceo puk poveli sa položaja- sa sve oružjem. Stotinak Ruskih konjanika je vodilo ceo Honvedski puk. kada su došli na raskrsnicu koaj je bila na nekoj blatnjavoj poljani kažu videli su hiljade zarobljenih vojnika sa puškama složenim u kupe kao na manevrima. A to su bili zarobljenici. i oni su tada šredali puške.
medjutim oficirima je bilo dozvoljeno da zadrže pištolje. Štaviše, ostali su komandanti svojim ljudima- do kraja rata. Naime oficiri su nosili pištolje i bilo je par slučajeva gde su pucali u vazduh da bi i kao zarobljenici- održavali red medju svojim vojnicima.

Kažud a su ih posle pokupili i vodili na istok u Rusiju, dosta su išli peške. Pradeda je prošvercovao pištolj, jer su tada već morlida predaju svo oružje.
Pištolj je kasnije- trampio u zarobljeništvu za neke čizme ili šta već.
Ćivot u zarobljeništvu je bio carski. Tretirani su kao oficiri. maa nije mi jasno kako je pradeda kada je bio podoficir, ali nema veze.
Uglavnom bili su u nekom ruskom mestu. Sad da me ubijete ne mogu da se setim imena grada. Uglavnom su se svi muvali po gradu jer su trebalid a daju časnu oficirsku reč da neće da beže. A i kuda da beže pošto su dva meseca putovali do tog grada.
Išli su u bioskop, na igranke kao i ruski oficiri.
U principu tada je oficir bio gospodin, neprijateljski ili njihov! I sve je lepo bilo dok neki Lala nije sa oproštenjem napumpao ćerku komandanta grada.
Od tog momenta oficiri su mogli da napuštaju logor samo uz pratnju Ruskih vojnika. Smile

E onda je došla revolucija. A to ide u stihiji, pada grad za gradom. nema radija, novina, nipta, čujete vesti od pre mesec dana. Čitate novine od proletos pedeset puta...
I došla crvena konjica sa Budjonijem. Njih trojica se prijave da služe. Sad neću da tvrdim da mi je pradeda bo u Konarmiji, ali ono što znam je da su zahareševi bili u Crvenoj Armiji i da je jedan od njih imao fotografiju s aBudjonijem- to je otac video a važna i za budućnost. Čućete zašto.
zašto su otišli u Crvenu Armiju?
Zato što je ona bila jedina vojska koja se kretala na zapad- ka Banatu:) jednostavna logika. Sve druge budale su išle na istok.

I tako prošli su rat. Nekako su prešli u Rumuniju i bili kratko vreme internirani.
Došli su sa zakašnjenjem od svega nekoliko meseci od kraja rata- revolucija je uveliko tekla- ali bez njih. Umeli su da klisnu kad je trebalo.
U Rumuniji je nastao problem jer su Rumuni već računali Banat kao Rumunski i Srpski. jedva su se dogovorili odakle su ova trojica jer su tvrdila da su iz Vršca u madjarskoj, što više nije postojalo. Tek u Aradu su saznali- da su Rumuni i Srbi podelili pola Madjarske medjusobno, što je u ono vreme bilo isto kao kada bi tri amerikanca čula da je Libija uzela Istočnu Obalu sa sve Vašingtonom.

Moj pradeda kad se napije stalno kada se napiju govorio je "Jednog dana ima da sidju Kozaci sa karpata i da nam svima *ebu mater!" Što me podseti na pesmu Djoke Balaševića.
Ali baš je to kažu stalno ponavlja i u principu sva trojica su kovorila tu rečenicu kao uzrečicu. Oni su bili jedni od retkih koji su videli tu ogromnu, veliku i mitsku Rusiju. Iako nisu ni bili Srbi ni Sloveni, ali kažu ko tamo provede neko vreme, oseti to nekako u sebi. neku veličinu protiv koje se ne može.

Imali su i problema posle zbog tog njihvoog trabunjanja o Rusiji jer su išli i na "informativni razgovor" u policiju. Moš milsiti, tri reakcionarna elementa, bivši oficiri Austrougarske koji veličaju neku boljševičnu Rusiju:)
Elem. Došao je i drugu svetski rat. Sinovi su se vratili sa fronta pre nego što je i zapucalo kako treba. U stvari oni nisu ni razumeli matori zahareš je istukao svog sina jer je mislio da je dezerter. Moj deda se niej javljao danima, nedeljama jer je bio ka Albaniji u Artiljeriji, a onda u zarobljeništvu kratko vreme, ali ovaj Zahareš je bio pešadinac negde u blizini i vratio se kući u civilu. Nemci su maltene prvi dan rata provalili kod Vršca.
Inače od pokojnog učitelja sam slušao kako su nemci tri dana prolazili kroz Vršac jer je većina vojske išla u pohod na Grčku.
No kako je išla okupacije.
Kako sam raniej rekao, niko niej voleo nemce zbog njihvoe izdaje. Nisu više govorili ni sa svojim komšijama, samo kako se mora. A nisu ni zaslužili bolje, hapsili su komšije zbog starih svadja.
Uglavnom opet su se napili u kafani i jedno veče ih pokupila nemačka policija (sad da li vojna ne znam) jer su sa leta 1941 ponovo kenjali "Kako će da se sa Karpata spuste Kozaci da nam svima *ebu mater) a bilo je nazgodno, leto 1941 nemci kao nožem kroz buter prolaze kroz Rusiju.
I odleže sva trojica par dana u zatvrou. Imali su sreće da su im poznanici bili u policiji i da su falsifikovali izveštaj, pošto vojni koamdnant zadužen za njih nije bio lokalni švaba nego neki Austrijanac i niej razumeo Madjarski, a ovaj domaći je slagao u izveštaju.
Poseban problem bila je fotografija sa Budjonijem, zbog koje je žena jednog od braće stalno svako jutro dobijala infarkt pošto je matori stalno držao na zidu- posle i u inat nemcima

U stvari bio je veliki rivalitet izmedju madjara i Nemaca. U princiou su se uvek svadjali ko je veći, bolji i lepši- standardna priča i svadja Srba i Hrvata- ko ima dužu istoriju, ko je genetska kukavica i slično. I tako Madjari su oduvek bili "oficirski materijal" dok je od Švaba malo ko imao oficirski čin i Madjari su švabe uvek smatrali manje vredim, nisu ih nekako podnosili sa te strane. imali su jednu pogrdnu rečenicu koju mi je otac ispričao koja se odnosila na SS ovce i tzv "Manschaft"-e:

"Fekete katona, cigány katona"

nešto kao "vojnik u crnom, ciganski vojnik"

uglavnom, došla i 1944-a godina. nemci su se kao budale branili. u stavri sve se okrenulo. Rusi su došli iz Rumunije, kao i Nemci 1941- e godine, istim putem.
Bile su borbe za grad. Neko doba upadnu Rusi u komšiluk i upadnu i kod Zahareševih. Krenu u premetačinu jer su prve komšije bili SS ovci. Zahareš počne da viče na njih a ovi bajonetima na njega- i umalo da ga ubiju kad Rus stane ukoman. Video sliku Budjonija na zidu. Salutirao, ozvinuo se i odoše....

i bili su u pravu, Spustili se Rusi sa Karapta.....

Dopuna: 05 Mar 2011 0:11

petarzelalic ::
Muzicari koji su nemcima izasli ispred nosa su bili vatrogasni orkestar iz Kraljeva,a ne iz Krusevca

Sasvim tačno, sestra bake je bila iz Kraljeva. Moja greška, oprostite. Pošto niko nije zapisivao te priče, desi se da sada se pomeša šta je rekla baka a šta njena sestra. teško je nažalost posle ovoliko vrmeena da se setim šta sam kao dete slušao, da li je to baka Leposava ili tetka Cica- Ali u glavom desilo se.
Ziveli

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

@Khales

Што не исприча Ђолету ову причу, можда би му филм био бољи Mr. Green

online
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6275

Stvarno ima materijala za dobru seriju.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5660

Shufle ::@Khales

Што не исприча Ђолету ову причу, можда би му филм био бољи Mr. Green
Mr. Green Mr. Green Mr. Green
Najkrivlje mi je što nisam popamtio- a i otac je već zaboravio šta se tačno desili kojoj osobi. Meni se pomešalo protekom vremena šta se Zahareševiam dogodilo, šta pradedi, šta je pričala baka Leposava a šta tetka Cica.

No, dogadjaji su se dogodili:)

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

U ovoj nesrećnoj zemlji toliko mnogo je usmene književnosti da ovu temu, da holivudski scenaristi ne bi morali ništa da rade - samo da uključe diktafon...

Sale, sjajna je priča. Zagrljaj

offline
  • Pridružio: 27 Nov 2009
  • Poruke: 453
  • Gde živiš: Beograd/Vozdovac

"I sve je lepo bilo dok neki Lala nije sa oproštenjem napumpao ćerku komandanta grada"
Ahahaha, legenda Mr. Green Mr. Green Mr. Green

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 674 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 9 sakrivenih i 617 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, A.R.Chafee.Jr., aleksandarcipo 2, aleksmajstor, alex032.jovanovic, aramis s, Arhiv, Atomski čoban, boolero, celik, cincarin, comi_pfc, darkstar101, Djokislav, Djokkinen, Doca, Dusan Medojevic, Dusko Nikolin, gile58, Ivan Gajic, kalens021, kljift, kosticmilanko, Kubovac, kvcali, Lieutenant, louderick, madza, MarKhan, MB120mm, Metanoja, mgaji21, Milan A. Nikolic, Nebojsha Trajkovich, nuke92, Panonsky, pedja2000_9, Raptor1, Ratnik84, SAA fan, SsssssNOVI, stegonosa, tanakadzo, TroxX, voja64, zgoljo, zlatkoa987, zoidbergs