Najveće (i najtragičnije) greške u istoriji ratovanja.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, CheefCoach, Bobo123, Kombajn, lacko, RSPCT, _Hoplit_
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Francuzi su izgubili bitku u trenutku kada su Vijetnamci u artiljerijskom dvoboju eliminisali njihovih čini mi se 12 - 18 haubica 105mm i 6 haubica 155mm. Iako se to desilo prije i samih naznaka o padu uporišta, francuski komandant artiljerije sišao je u svoj bunker i izvršio samoubistvo. Haubice su bile na otvorenom, neukopane uz mišljenje francuskih planera da Vijetnamci ne raspolažu pravom artiljerijom, da je ne bi mogli prebaciti niti da bi je znali upotrijebiti. Dugo su Francuzi plasirali priču o Sovjetima i Kinezima koji su upravljali bitkom za Dien Bien Fu pa su bili veoma neprijatno iznenađeni kad su doznali da je sve bilo vijetnamskog mozga i ručica dijelo.
Francusku artiljeriju nije mogla da odmjeni avijacija, čak je samo produžila agoniju, a Vijetminci su vidjevši priliku za uspjeh u valovima plasirali pešadiju željnu francuske krvi.



Inače pokušavali su Francuzi da pronađu Vijetnamce u džungli ali problem je bio u tome što bi ovi prvo pronašli njih. Neoporedivo bolji u kamuflaži, zasjedama pa i bliskoj borbi pocepali bi legionare.
Jedna od važnijih stvari koja je pomogla Vijetnamcima bilo je i bezdimno kuvanje pirinča, izum jednog od njihovih kuvara. Te i druge mjere očuvale su pravce snadbjevanja i logistiku koju su non - stop nadlijetali francuski avioni.

• 3Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, Bane san, renba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Francuzi su izgubili ceo rat onda kada:

1) se 25 miliona Vijetnamaca u državi sa teškim terenom organizovalo u front protiv francuske kolonijalne vlasti.
2) su se snažne države SSSR i NR Kina (u čijim se logističkim radijusima Vijetnam nalazio) odlučile da materijalno pomognu Vijetnamce.

sve ostalo su detalji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

versus ::Francuzi su izgubili ceo rat onda kada:

1) se 25 miliona Vijetnamaca u državi sa teškim terenom organizovalo u front protiv francuske kolonijalne vlasti.
2) su se snažne države SSSR i NR Kina (u čijim se logističkim radijusima Vijetnam nalazio) odlučile da materijalno pomognu Vijetnamce.

sve ostalo su detalji.

Pa kako onda Sadam sagore? Nije bio detaljan? Materijalno neobezbeđen? Francuzi su bitku kod Dien Bien Fua upravo vodili na kontu ranijih, relativno lakih pobjeda svojih garnizona, vrlo krvavih po Vijetmin. Svoju upravu temeljili su na vrlo odanoj grupaciji vijetnamske (tajkunske) elite koja je bila daleko uticajnija od komunista (mi barem znamo šta to znači). Zbog toga je sve i krenulo sa Sjevera.......džunkom i stazom kroz jungle.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, vrabac, djboj, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

versus ::Francuzi su izgubili ceo rat onda kada:

1) se 25 miliona Vijetnamaca u državi sa teškim terenom organizovalo u front protiv francuske kolonijalne vlasti.
2) su se snažne države SSSR i NR Kina (u čijim se logističkim radijusima Vijetnam nalazio) odlučile da materijalno pomognu Vijetnamce.

sve ostalo su detalji.

Тако гледано и напад САД на Вијетнам јесте трагична грешка и огромна глупост...када не бисмо знали да их на то тера њихова предаторска природа. После Вијетнама они су имали још бар пет или шест таквих лудачких, злочиначких авантура (мањих размера). У просеку, САД изазове до двеста мањих сукоба у свету годишње. Да не поверује човек, али је тако.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kljift - Diem Bien Fu se može po konceptu uporediti sa Bitkom za Imfal 1944.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Japanci su bili pokretljiviji po džungli i služili se opkoljavanjima britanskih jedinica i primoravanjem na predaju. Britanci su 44te kada su već imali vazdušnu nadmoć namerno dozvoljavali većim jedinicama da budu opkoljene i snabdevali ih iz vazduha (imali su kapaciteta za to). Posle par meseci ispostavljalo bi se da opsadnici Japanci imaju mnogo veće probleme sa svojim snabdevanjem nego Britanci sa svojim, a unutrašnje linije komunikacija su opsednutim Britancima omogućavale da pariraju svaki direktan napad Japanaca.

Koncept je prvi put ad-hok bio primenjen od muke u Demjanskom džepu 1942. kada su i primećene njegove dobre strane.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Posle su Švabe pokušale isto kod Staljingrada ali su zagrizli više nego što su mogli da progutaju.

Da bi koncept funkcionisao potrebna je vazdušna premoć strane koja je opkoljena i redovno snabdevanje. Vijetnamci su od Rusa i Kineza dobili artiljeriju i PVO topove koji su onemogućili redovno nabdevanje Francuza što je praktično dobilo bitku za Vijetnam (da ne spominjem i moderno pešadijsko naoružanje). Naravno pre togs presudna je bila brojčana nadmoć Vijetnamaca koja je posledica odlične organizacije što regrutovanja što logistike što službe za moral.

Irak je bio odsečen od potencijalne podrške (koja je uzgred tada imala unutrašnjih problema), nije imao zgodan teren i dovoljnu brojčanu nadmoć. Ameri su se na njega i kopneno obrušili svom silom jer su mogli. Da su isto pokušali sa Severnim Vijetnamom bila bi to repriza Korejskog rata jer bi Kinezi uleteli uz Sovjetsku podršku.

Da, SAD intervencija u Vijetnamu je bila greška. Nisu poznavali stanje na terenu a i u slučaju pobede Vijetnam nije bio od neke velike strateške važnosti. Slično je i sa Korejskim ratom. Te intervencije su više bile potreba da se suprotstave širenju komunizma svuda i po svaku cenu - dakle da se pošalje poruka svetu - nego realna strateška potreba.

Predatorska priroda? Sve velike sile su takve.

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Versus, ja koliko znam Francuzi su do kraja bitke imali vazdušnu premoć i komotno snadbjevanje iz vazduha. Izmjena je bila u tome što su francuski transportni avioni padobranima izbacivali snadbjevanje pošto je pista često bila pod artiljerijskom paljbom. I to ne da su izbacivali potrebno snadbjevanje, nego su bazu snadbjevali svakojakim glupostima koje mi ni dan danas ne možemo da sanjamo. Vijetnamci do kojih je padao dio padobranskih kanistera nisu mogli da vjeruju da ima mjesta i za konezerve koncentrovanog vina koje se razblažuje vodom. Za sve gubitke, pa i vazduhoplova, Francuzi su imali otvoren račun kod Amerikanaca da se sa Guama i Filipina snadbjevaju čim žele. Avioni, nosači aviona, artiljerija, ne pitaj, samo nosi, čak je i razmatrana upotreba taktičke nuklearne bombe.
Snadbjevanje Dien Bien Fua vršeno je i ljudstvom. Zanimljivost toga bila je kad su padobranima izbacivali vojsku koja nije prošla padobransku obuku, broj povreda prilkom doskoka bio je jednak broju povreda karijernih padobranaca. A izbacivali su ljudstvo i snadbjevanje do kraja, na zgražavanje onih u bazi jer nijedan štapski oficir nije htio da prizna da je stvar izgubljena.
Inače za koncept bitke kod Dien Bien Fua uzeta su iskustva bitke kod Na Sana.

Irak je prvo kiksirao sa Iranom, pa tek onda sa Amerima. Koliko god da je bio "odsječen od podrške" u većini slučajeva sam se namjestio američkoj vojsci.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se vratimo malo na domaci teren. Crnogorska opsada Skadra od 1912. do 1913. godine. U poslednjoj fazi opsade ucestvovao je i Primorski odred pod komandom pukovnika Damjana Popovica. Interesantno je da je i taj odred u Albaniji doziveo jednu malu "havariju". Sve u svemu, oslobodjenje Skadra kostalo je Crnogorsku vojsku, inace neobucenu i od ranije poslovicno nevicnu borbama za zauzimanje utvrdjenja, velikih zrtava. A grad je bio svega par meseci u crnogorskim rukama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Da se vratimo malo na domaci teren. Crnogorska opsada Skadra od 1912. do 1913. godine. U poslednjoj fazi opsade ucestvovao je i Primorski odred pod komandom pukovnika Damjana Popovica. Interesantno je da je i taj odred u Albaniji doziveo jednu malu "havariju". Sve u svemu, oslobodjenje Skadra kostalo je Crnogorsku vojsku, inace neobucenu i od ranije poslovicno nevicnu borbama za zauzimanje utvrdjenja, velikih zrtava. A grad je bio svega par meseci u crnogorskim rukama.

Ta bitka za Skadar vuče svoje repove usljed nejasnih izvora, a još više zbog varijante "prećuti - nije se ni desilo". Crna Gora je posle 1878 nastavila da fura feudalni sistem. Feudalci su i komandovali, i to baš na Skadru, a kako su drugi ginuli, komandovali su do kraja.
Inače utvrđenja i nadvišavajući položaji su i bili zauzeti - pa napušteni. Zatim ih je posjela regularna turska vojska sa 8x57mm.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crna Gora nije do 1916. godine uopste uspela da izgradi regularnu vojsku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Crna Gora nije do 1916. godine uopste uspela da izgradi regularnu vojsku.

Nije bio problem u regularnoj vojsci.