offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 9158
- Gde živiš: Banja Luka
|
@...
Od zandara, preko sluzbe VOJIN u rodu avijacije, do roda VOJIN u danasnjem RV i PVO. Tradicija 100 godina.
+ Od zandara do VOJIN-aУ касарни на Бањици, прошле недеље обележено је 100 година постојања рода војске, Ваздушног осматрања, јављања и навођења - или како га у ВС зову, ВОЈИН. У век ВОЈИН-а стало је све, од наредбе војводе Радомира Путника из јуна 1915. да се оформе извиђачке станице за јављање о налету непријатељских аероплана до херојства припадника овог рода војске у агресији 1999. У Спомен-соби 126. бригаде ВОЈИН, која је отворена на свечаности у четвртак, налази се и мање славан документ који је донет 2005. у налету реформистичког лудила, да се род гаси и претвара у Центар. Срећом ту је наређење о васкрсу ВОЈИН-а из 2011, када је схваћено да се без ове јединице ипак не може.
Историју ВОЈИН-а у Спомен-соби данас чува и споменик потпоручницима Синиши Радићу и Жељку Савичићу, постављен непосредно испред. Ова двојица младића једине су жртве из ове јединице у НАТО агресији 1999. Они су погинули на Маљену а другови су им подигли спомен-чесму и испред цркве на планини где су страдали.
Мало је познато да је Србија имала несрећу да прва у свету формира Службу за осматрање и обавештавање о опасности из ваздушног простора 1915. Она је настала захваљујући нашим савезницима у Првом рату, француским ваздухопловцима, из ескадриле "МФ 99 С" који су са својим авионима, почетком 1915, дошли да бране нашу земљу. Људи мајора Роже Витре и капетана Андре Мортироа тада су предложили Генералштабу српске војске да се на улазним ваздушним коридорима у Србију направе осматрачке станице са људством које би сигнализирало упад страног ваздухоплова како би француски пилоти који су узлетали са аеродрома у Крагујевцу, Нишу, Прахову и Шапцу могли да крену у пресретање. Према замисли Француза, на примитивним сигналним станицама тада су радили жандарми који су на земљи качили беле чаршаве у правцу кретања немачких и аустријских ваздухоплова. Идеја младих француских ваздухопловаца у српском генералштабу оцењена је паметном и војвода Путник је и званично у јуну 1915. формирао службу.
У Спомен-соби ВОЈИН-а налази се много тога. Ипак, наши радаристи данас, када их питате ко су пионири њиховог рода војске, истичу два имена.
Мајоре (потоње пуковнике) Антона Пожега и Лазара Ковачевића, који су непосредно после рата формирали радарску службу ЈНА. Владимир Пожег, син Антона Пожега, такође је био гост на свечаности бригаде ВОЈИН.
- Мој отац као хидроавијатичар Краљевске војске није се предао 1941, већ се са делом колега из Боке авионом пребацио априла 1941. у Александрију, где је приступио РАФ. Поред летова у РАФ-у био је ангажован и у британском Центру противваздушне одбране Средњег истока где је стекао ратна искуства у раду са радарима - прича Владимир. Био је једини Југословен који је у РАФ-у радио у командним собама њихове ПВО. Из РАФ-а, 1944. је прешао у партизанску војску. Ступио је потом у радаристе који су тада били под Управом артиљерије да би од 1953. ова служба била враћена авијацији. На основу искустава Британаца, он је са колегама правио кичму војног радарског система у Југославији. Био је тај који је са јединицом радарски "посео" Панчићев врх на Копаонику.
Према речима команданта 126. бригаде ВС пуковника Предрага Ђорђевића, од 1947. Служба ваздушног осматрања, навођења и јављања потпуно је заокружила систем 1968, а 1987. били су уз раме, а можда и испред многих моћних земаља света и Европе.Тада су могли да "гледају" пола Европе. Уследио је грађански рат, повлачење технике, а 1999. агресија НАТО.
- Рат смо дочекали са 96 одсто исправне технике и са четири (од 20) упаљених радарских тачака - сећа се пуковник Рајица Бошковић, некадашњи старешина јединице. Тог 24. марта, тачно у 20 сати евакуисали смо централни командни положај код Бановаца, а празан бункер је био погођен у 22. За 78 дана рата гађани смо близу 100 пута и променили смо преко 160 положаја на планинским врховима тадашње СРЈ. Ни у једном тренутку радари нису били ван строја. На дан када је агресија окончана, поново смо поставили и један од централних радара на Фрушку гору као да се ништа није догађало. У ратовима које је НАТО водио крајем прошлог и у овом веку радарски систем противника уништавали су првог дана.
Пуковник Рајица Бошковић осврће се и на покушај "гашења"Војин-а 2005 у "циљу реформисања војске". Наиме из јединице која је од 1999. до 2004. успела да сву погођену технику врати у функцију напречац су пензионисани најискуснији електроничари. Војин је постао недефинисани центар, а занемарена је чињеница да је држава суверена онолико колико може да контролише свој простор. Неко је тада одлучио да се Ваздушни простор Србије војнички "напусти".
- Ловачка авијација и ПВО без Војин-а не служе сврси - наставља Божовић. Срећом 2011. увидели су грешку и вратили су Војин-у ратну заставу. На млађим колегама је да наставе славу јединице. Имају одакле.
КЛАСИЋИ ЗАЈЕДНО У СМРТ
Једине жртве НАТО кампање 1999. из 126 бригаде били су потпоручници Синиша Радић и Жељко Савичић. НАТО пројектил погодио их је 6. априла док су били на положају на Маљену тачно у 23.05. - Није обојица требало да буду у радарској кабини тада - сведочи пуковник Бошковић. Међутим, класићи са академије у смрт су пошли нераздвојни као што су били и на академији.
ЗЕМЉОПОСЕДНИЦИ
Бригада 126. ВОЈИН током агресије 1999. постала је "земљопоседник". Наиме, често мењајући положаје на Фрушкој гори око Нових Карловаца, старешине ВОЈИН-а запазиле су положај под изузетним углом идеалан за рад радара. Када су то рекли мештанима у МЗ Сасе ови су одреговали како нико није очекивао. Преписали су четири ара општинске земље јединици као стално власништво.
Д. Вујичић,
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&.....YgQBqNGTbg
|
