PARS 9K31 Strela-1 (SA-9 Gaskin)

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Najax
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima.
Strela-1M je i za vrijeme JNA bila uvezana u sistemu sa radarima P15.Podaci sa radara su slati do komandnog mjesta baterije u BTR60 PU12 gdje se nalazila planšeta.A između komande i oruđa je bila radio-veza.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad ja jedno amatersko pitanje.
Kako se gadja sa Strelom ? Mislim kada se zna da treba da je ispalis, jel ima neki signal da je raketa izvrsila zahvat ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se secam i ako se ne varam ,mislim da ima i svetlosni indikator i zvucni signal...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strela 1M kada se pojavila prvi put na paradi u Moskvi skrenula je pažnju zapadnih vojnih stručnjaka na sebe,na osnivu analiza gabarita BRDM-a, lansera uspeli su da pogode 90% kako ceo sistem radi.Stim da su katastrofalno pogrešili kako radi sistem navođenja rakete.Njihova analiza je pokazala da se radi o sistemu koji ima radarsko navođenje rakete na cilj, što se pokazalo netenačnim.Sistem je baziran na pasivnom navođenju.Operator posle zahvata i lansiranja rakete nema uticaj na njenu putanju.Pozdrav !!!

• 1Ovo se svidja korisniku: strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo pomoći oko obrade ove teme:
- vidim da se ubacuju neke slike koje nemaju veze sa S-1M, (onaj policijski OT), ali to nije primarno;
- vojničku-starešinsku karijeru započeo sam na ovom sistemu daleke 1979.godine. kao komadir raketnog voda;
- sistem nije kupljen kompletan: zapravo, prema ruskim borbenim pravilima ustanovili smo da je kod njih baterija četvorne formacije (4 raketna voda sa po 4 lansera), a kod nas trojene, samo smo mi imali po dva oruđa (SLO) u vodu;
- rusi su imali komandno vozilo za komandira voda PU-10 (пуљт управљенија - 10), mi nismo. Komandir raketnog voda bio je ujedno i komandir odeljenja i poslužilac na sistemu;
- raketne baterije S-1M, ušle su prvo u oklopne pukove, pešadiskih divizija, koji nisu imali u svom sastavu radare P-15 (M ili M1), (svakako, bilo ih je i u oklopnim brigadama);
- nakon prve reorganizacije "Jedinstvo-1", baterije ulaze u sastav lsard PVO, koji ima radar P-15. Pokušali smo da uvežemo radar sa baterijskim komandnim vozilom PU-12 (na šasiji OT BTR-60), ali smo ustanovili da nema tehničkih mogućnosti. Samo je radar P-15 M1 imao priključak za namenski kabl, ali nije bilo kabla. Radio-relejni uređaj za telekodni prijem podataka R-407, na PU-12, nije imao od koga da prima podatke, jer radar nije imao takva uređaj za slanje podatak. Inače komandno vozilo PU-12, poseduje isti radarski pokazivač, kao i radar P-15. Prema ruskim borbenim pravilima, bilo je predviđena mogućnost uvezivanja više baterija na jedan OAR, na maksimalnom odstojanju od 12 km.

Osnovna razlika u odnosnu na sistem S-2M, je ta, što je ovaj sistem razvijan za gađanje letilica u dolasku, a S-2M u odlasku.
Metod navođenja je "paralelno približavanje" - "pasja putanja", akod S-2M, je "gonjenje". Zato je putanja leta rakete, stabilna, gotovo pravolinijska, kod odlično uvežbanog poslužioca-operatora.

Neko je spomenuo da su rakete eksplodirale ranije na putanji, da to je tačno, ali ima objašnjenja. Prve serije raketa koje smo primili (kasnije je "Krušik" proizveo našu raketu), imale su greške u GSN, pa bi ili letele kao projektil, ili prešle u režim ekstremnih zaokreta, što je prouzrokovalo lom rakete. Raketa je deklarisana na 3-4 "g" opterećenje (S-2M na 9 "g"). Rusi su nam zamenili celu seriju raketa. 1980.
Na području Kosova i Metohije, u vreme rata, bile su raspoređe 4 raketne baterije S-1M, i sve su dejstvovale. Valjda na ovom forumu ima nekog koje bio na tom sistemu. Sistem je pokazao i dobre osobine-svojstva, ali razumljivo i svoje slabosti.
U ovom obraćanju toliko.
Možemo nastaviti raspravu, ako postoji rapoloženje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ljubasav
Citat:Osnovna razlika u odnosnu na sistem S-2M, je ta, što je ovaj sistem razvijan za gađanje letilica u dolasku, a S-2M u odlasku.
Metod navođenja je "paralelno približavanje" - "pasja putanja", a kod S-2M, je "gonjenje". Zato je putanja leta rakete, stabilna, gotovo pravolinijska, kod odlično uvežbanog poslužioca-operatora.

Da li ovde govoriš o raketama 9M31 ili 9M37 ? Ako je stara raketa u pitanju, kako je omogućen čeoni napad sa detektorom na bazi olovnog sulfida koji je malo tromiji u zahvatu, a na sve to dolazi i ruska elektronika tog doba(početna poluprovodnička) ? Da li je postojala neka vrsta hlađenja senzora, termoelektrično npr?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strela 1M može da postigne dobre rezultate u gađanju niskoletećih aviona,helikoptera i bespilotnih letelica,po danu i to pod uslovom da je FON dobar.Pri noćnom dejstvovanju i kada su loši meteo-uslovi, njena efikasnost drastično opada zbog otežanog uspostavljanja zahvata na cilj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde se nameće pitanje zašto pada efikasnost pri noćnom dejstvu ako je u pitanju IC glava za samonavođenje koja radi u spektralnom području 1-3nm. Ona se vezuje za vruće delove kao što je izduvnik i oplata oko njega, tako da bi Sunce, oblaci koji reflektuju IC zračenje ili pak refleksija vodenih površina trebala da bude veći ometajući faktor. Noću na nebu ne bi trebalo da bude nekih IC ometanja. Svetlost Meseca i zvezda ne pripada tom spektru.
Negde se pominje i fotokontrastno navođenje. Kom spektru pripada? Da li je u UV ili vidljivom delu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda nocu nije problem sa raketom koliko sa operaterom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Operator i jeste slabija tačka kod sistema Strela 1M. Čini mi se ,ioako se radi o sistemu "ispali i zaboravi",da je puno toga stavljeno na leđa operatora.Počevši od uočavanja cilja,odabira režima gađanja do sirove fizičke snage kojom se pokretala kupola.
1987. god. sam bio u ŠRO PVO Zadar na sistemu Strela 1M i sjećam se vježbi u kasarni-poligonu "Šepurine",kao i u širem Zadarskom zaleđu.
Za vrijeme zimskih mjeseci nebo je bilo vrlo tmurno,pri vježbama praćenja i lansiranja,iako smo dobijali radio vezom podatke o pravcu naleta i visini,bilo je jako teško uočiti i izvršiti zahvat cilja.A radilo se o avionu koji je letio pravolinijski,na maloj visini i pri malim brzinama.Nakon samo sat vremena
vježbe bili smo poprilično iscrpljeni.Dugotrajno gledanje kroz osmatračko staklo (koje je imalo određenu malo uvećanje,zaboravio sam koliko),kao i stalno pretraživanje vazdušnog prostora koje vršilo pokretanjem kupole po pravcu i visini,dovodilo je do toga da ste i pri najhladnijem vremenu imali mokra leđa i laganu glavobolju.Stalna koncentracija i fizički napor su nakon nekog vremena prilično zamarali,pa bih i ja volio čuti neka od stvarnih borbenih iskustava.