Ruski AWACS-i u PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apsolutno logičan zaključak - šibaj dalje

• 4Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, ILGromovnik, vladetije, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O.K. nastavljmo sutra.
Nego osim tradicijalno pristunog Irkutska i Kristijana el prati još neko ovo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Aksioma 4. Uvođenje opštepopularne stiltnosti kod aviona ali i sve većeg prodora projektila sa visokotačnim dejstvom koji prodiru i dalje na granično malim visinama, primorava AWACS avione da priđu bliže liniji sukoba nego što je to do sada bilo uobičajeno

Зар се развојем технологије не повећава домет радара летећих радарских система?

Као и могућност радара да открију авионе са смањеном радарском видљивошћу?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos nekoliko pitanja: Je li AWACS je vise ofanzivna platforma nego defanzivna platforma? (iako to ne znaci da defanzivna komponenta slaba, pogotovo u odredjenim situacijama obrane nosaca aviona)

Kako napreduje proliferacija smanjenja radarskog odraza, moze li napredovati i radarska tehnologija koja bi, uz prelazak na druge valne duljine, mogla iznjedriti i AWACSe pristojnih perfomansi i protiv necega u klasi f35? Zasad vecina antena na awacsima radi u S valnom podrucju, no posve je izvedivo primijenjivati i L valno podrucje s odredjenim dizajnima. I E2 i E3 recimo imaju antene koje rade u S valnom podrucju, iako je antena na E3 25% veca. Antene na sustavima poput Erieyea mogu si dopustiti još i veće dimenzije. Embraerovi su relativno maleni, ali zamislimo Erieye dizajn dimenzioniran za B707 ili cak B767 platformu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Feb 2013 11:11

Zixo:
- Za sada nije, a nije ni na vidiku. Povećanje dometa je u okviru standardnog tehnološkog procesa koji je vrlo spor i vrlo ograničenog dosega. Jedino ako neko izmisli neki nov fizički princip na radarima, makar toliko koliko je steltnost nov fizički princip na avionima. Nije ta umanjenja vidljivost toliko dobra koliko se misli ali ipak ima merljive pomake, vrlo merljive.
- Tu je problem antena za sada malo rešiv, mada se o tome stalno sanjari i ko zna možda jednog dana...

Dopuna: 19 Feb 2013 13:14

Eridan:
- za Ruse je defanzivna platforma

Da, definitivno ima tu nečega oko možda drugog radara, to je bio da kažem treći već napušteni pravac razmišljanja.
Prelazak sa malo manje od 3 GHz na recimo 1,25 GHz na anteni menja mnogo, a na otkrivanju stelta malo,nije beznačjano ne sporim, ali je jednostavno malo za toliku promenu na anteni.

Ulazak u UHF je takođe ograničen pomak nabolje ali on sa jedne strane ima limitiran mada izvesno dost bolji efekat (no nedovoljan) ali strašno povećava antenu (i krajnje ozbiljno joj smanjuje otpornost u EW sferi unutar ECM i ECCM).

Problemi sa metarskim antenma su tek priča za sebe. I bez velike nade, jednostavno prevelke su.

U stvari ceo put ne vredi, ne ide u praksi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^ Kad smo vec kod stelta(unapred se izvinjavam na oftopiku ako jeste) ja nekako
predvidjam da je modelovanje i unistavanje aerodinamike zarad stelta vec u
trendu opadanja.
Pogledajte F(fajter-lovac!!)117a koji je od "fajtera" postao takticki bombarder.
Od radikalnog pristupa na tom avionu uocava se trend, kao sto rekoh, napustanja
ideje "stelta" kao neceg primarnog u korist aerodinamickih kvaliteta, sto se vidi u
razvoju f-22.
Sledeci u nizu(njega navodim jer vise od polovine ljudi smatra da je njegov zmaj
uspesan kompromis izmedju aerodinamickih svojstava i primene geometrijskih
resenja u korist "kamufliranja") je T-50.
Mislim da ce se doci do toga da ce stelt oblikovanje letelica, koje je obicno na ustrp
aerodinamickih kvaliteta, biti svedeno na neki minimum(ne bih da definisem sta
tacno znaci "minimum").
da ne bude potpuni "OT"... Toliko mi se svidja an-71 da jedva cekam da vidim
hoce li ga(ne mora njega ali slican dizajn sa radarom na repu) iskoristiti u projektu
novog nosaca ili ne. Ovo kazem jer je negde pisalo da postoji mogucnost da se ovaj
avon cuva za nove nosace(i da iz tog razloga nikad nisu objavljene njegove karatkeristike).
Odmah mi recite da li lupam i da li se zanosim sa necim nerealnim jer je recimo
avion preveliki za buduci nosac aviona?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemoj da se nadaš u tom slučaju ide Jak. Antonov je ukrajinska firma.

Vidi, delim tvoje gađenje prema steltu ali, TRUE IS SINGULAR - Somni-451, Atlas oblaka.
Preradili su koncepciju F-117, odbacili koncepciju B-2 (osim za UAV-e) ali onda seli mukotrpno radili
da dobiju nešto između. Interesantno je da i Rusi i Kinezi imaju neki svoj ekstabrzo praktično izvedeni pogeld na to, mada je gola istina, bar za Ruse, da su na tome radili još počekom 70-tih.
Međutim ovako ili onako na kraju su isterali da dođe do praktičnog smanjenja radarske površine za ajd da kažemo JEDAN RED VELIČINA (ili nešto manje) što je u svetlu radarske tehnike ipak jako mnogo.
Hteli ne hteli, poslednja generacija aviona sa pilotima će biti u tom nekom rasponu između Raptora i Berkuta, dakle između 0,1-2 i ~ 0,5 kvadratnih metara (aproskimativno i uslovno...).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da imamo na temi

САМОЛЕТЫ ДРЛО и У

ЗАДАЧИ И ОСНОВНЫЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ АВИАЦИОННЫХ КОМПЛЕКСОВ РАДИОЛОКАЦИОННОГО ДОЗОРА И НАВЕДЕНИЯ

СОЗДАНИЕ АВИАЦИОННЫХ КОМПЛЕКСОВ ДАЛЬНЕГО РАДИОЛОКАЦИОННОГО ОБНАРУЖЕНИЯ

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle ajmo dalje, prva škola mišljenja je nehomogena i sastavljena od različitih pravaca koji konvergiraju ili još bolje rešeno ne konkurišu direktno jedan drugome ili bar ne konkurišu mnogo, a da bi sve bilo još bolje u toj slici zapraavo mnogo više se dopunjavaju nego što konkurišu jedni drugima. Naravno nisu svi jednako uticajni po ovom pitanju. Imena smišljam ad hoc pa možda i upotrebim neki neodovarajući izraz.

1. APARATNA AWACS ŠKOLA

1.1. Upravljivi motorni lebdeći aparati

Ovo je trenutno najuticajnija grupa u školi. Ikao je nauticajnija ona ima najmanje realizovanih komponenti u hardveru, što i nije čudo. Ova grupa predlaže upotrebu helikopterskih platformi, to su one sa više rotora po obodu neke platforme na kojima bi bili okačeni radari. Istovremeno bi se dizalo u nekom rejonu više tih aparata (najmanje 3) koji bi vršili osmatranje VaP-a.

1.2. Sidreni aerostati

Ovo je već poznat i dosta razivjen mada ne i mnogo korišćen sitem sa kaćenjem radara na sidrene cepeline. Ova grupa ima jako razvijen hardver, praktično dva modela su u funkcionalnim prototipovima.

1.3. UAV AWACS

Relativno poznat i široko predlagan koncept mada nigde još ozbiljno realizovan. Zasniva se na upotrebi UAV klase HALE pa čak i većih, sa radrima na bortu, sa raznim mogućim oblicima (tanjir, trougao, linearna itd.)

2. ŠKOLA ZVEZDE SMRTI

Nadimak Zvezda Smrti (prema filmu Star Wars - Lukasa) protivnici ove škole uglavnom koriste pežorativno a zastupnici afirmativno mada oni iz poznatog razloga dopgađaja u Lukasovom filmu po mogućstvu izbegavaju ovaj nadimak.
Radi se o projektovanju jednog velikog aviona, koji bi po obliku i karakteristikama na neki način sličio MiG-31 sa oblicima steltnosti koliko je to uopšte moguće a koji bi po veličini bio malte ne kao Tu-22.
Osnovna snaga aviona bi bila u enormno velikom radaru postavljenom u klasični nosni položaj.
Međutim tako veliki avion bi nosio osim uređaja za prenos podataka na druge lovce i zemlju i vrlo jak set elektronskih ometača ali i neki broj raketa za borbu u vazduhu, više za samoodbranu nego za napad. Bio bi negde do 1,6 maha maksimalne brzine i verovatno sa promenljivom geometrijom da bi mogao da uspešno i lako leti na malim visinama. Predviđena je njegova solo upotreba ali još poželjnije u parovima pa čak i u trojkama. Imao bi naravno mogućnost dopune gorivom u vazduhu i pored velikog doleta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Kolega jedno pitanje ako moze ,koje je resenje bolje? Leteca radarska stanica kao niskokrilac poput E-3 u NATO ili ovih ruskih visokokrilaca kao A-50 ( uskoro i A-100 na Il-476 kako je najavljeno ) .

Nekako mi onaj Il-96 idealna platforma za `DRLO i U` kako Rusi kazu . Sirokotrupni ,niskokrilni cetveromotorac bio bi mozda odlican u toj ulozi ?

Kakvo je vase misljenje o mogucoj platformi za buducu letecu radar. stanicu ?