Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Russia and India may sign a contract for the delivery of S-400 Triumf SA-21 air defense missile.

Citat:Russia and India may sign a contract for the delivery of S-400 Triumf (NATO reporting name: SA-21 Growler) air defense missile systems this year, a military and diplomatic source told TASS at the Singapore Airshow 2016 on Friday, February 19, 2016.

http://www.armyrecognition.com/february_2016_globa.....02163.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega Ray

Mislim da propustate ili ste pak zaboravili neka i ranija pisanija koja smo imali ovde....

Odakle da krenem hmm, Prvo slike iz kataloga koje su postavljene ovde u originalu odakle su potekle, bio sam malo vredan da potrazim izvor,
trishul-trident.blogspot.rs/2015/10/the-iafs-perception-management.html
u pratecem pisanju imaju sledece:

Citat:And that is precisely the reason why, two years ago, when a combined team from IAI and Russia’s JSC Almaz-Antey MSDB made an unsolicited presentation to the IAF on an improved version of the S-400 ‘Triumph’ LR-SAM (a generation ahead of what has been sold to China) that would make use of IAI’s latest EL/M-2090U UHF-band active phased-array LRTR, the IAF began making hectic plans for procuring such a system for TMD within the foreseeable future.

Pre dve godine neko je izvrsio u Indiji prezentaciju unapredjene verzije S-400 - otuda i katalog. Znajuci ovaj blog i sta radi njegov autor koji ocigledno ima pristup Indijskoj vojnoj industriji i raznim mogucim preyentacijama NVO podaci su iz opisa 99% tacni a katalog skeniran i obljavljen.

Stavimo sve to po strani za sada.

Recimo dalje da nikada nisam sporio da raketa 40N6E ima domet od 400km i o tome sam i ja pisao. Medjutim ono sto je sporno je uspesnost napada na ciljeve koji se nalaze na nekom maksimalnom dometu u trenutku lansiranja rakete. Svaki isitem ima neka ogranicenja. Recimo i to da se ako bliza granica napada navodi kao minimum 3km. Zasto 3km a ne recimo 200 metara. U cemu je razlika za raketu koja moze cak da ide do 400km. Ovo je cisto da vas podstaknem na razmisljanje.

Nije tacno reci karakteristike rakete i njen maksimum i minimum po nekom dometu i na bazi toga odrediti da je uvek moguce gledajuci samo karakteristike rakete u celom tom dijapazonu daljina uspesno napasti cilj.

Nemam vremena sada da nacrtam par slicica koje bi rekle vise od 1000 reci, zato cu probati jos jednom da objasnim piskaranjem.

Probacu da na pojednostavljenom primeru ilustrujem zasto je maksimalna zona efikasnog dejstva 380km.

Recimo da imamo cilj koji sam na 92N6E uocio i zahvatio na daljini od 380km ciji je rcs 25kvm i koji je na visino od 15km(visina cilja pored daljine je itekako bitna). Taj cilj se krece brzinom 200 m/s i udaljava se od 92N6E. Imam na raspolaganju raketu 40N6E na lanseru koja moze da pogodi cilj na 400km i koja leti brzinom od 4800 m/s. Brzinom od 4800 m/s ako u tom trenutku dok mi je cilj na 380km ispalim raketu ona ce na 380km biti a gde je mi je prethodno bio cilj nakon 79 sekundi. Cij ce za 79 sekundi brzinom od 200m/s preci 15800 metara i bice udaljen 395.8km od 92N6E. Za jos 3.5 sekunde 40N6E ce preci 16800 metara i biti na 396.8km od lansera(podrazumevao sma da sulanser i 92N6E jedan pored drugog radi pojednostavljenaj objasnjenaja) a a cilj ce brzinom od 200m/s za 3.5 sekunde preci jos 700 metara i biti na 396.5km. Ocigledno je da je u tom trenutku nakon 82.5 sekunde raketa dostigla cilj i naravno unistila ga je.

Medjutim sta ako mi je cilj bio na daljini od 390km, udaljajvao se od mene(lansera i vozila za navodjenje) brzinom od 200m/s i da sam u tom trenutku resio da lansiram 40N6E na njega? Opet malo matematike, do 390km trebalo je raketi 81.25 sekundi konstantnom brzinom od 4800m/s. Cilj je u medjuvremenu za 81.25 sekunde brzinom od 200m/s presao 16.25km i u momentu kada je raketa stigla na 390km nalazi se na 406.25km udaljen od lansera. Sta sada, da li ga pogadajmo sa raketom koja leti maksimalno do 400km?

Zato je zona napada manja od maksimalnih mogucnosti rakete. Da je cilj bio ispod 15km visine recimo na 10km a udaljen 380km, ne bi mogli da ga napadnemo iako raketa moze da ga dostigne pod uslovom da nam bezi recimo 200m/s.

Ogranicenja sistema kao celine sa svim faktorima i uslovima napada onemogucavaju da se uvek ostvari uspesno dejstvo na maksimalnom dometu raketa otuda se i navode kao od do.

Vrlo bitno je i ogranicenje vezano za RCS koje se sa priblizavanjem cilja radaru za navodnje smanjuje a sa odaljavanjem povecava. Tako neki cilj sa RCS od na primer 5kvm sa 40N6E ne bi mozda mogli da gadjamo ni na 300km - da sada ne racunam nesto preciznije.

Usput nije nam poznato sa sigurnoscu navodjenje 40N6E tj. da li ima ASR glavi i koje su njene karakteristike. Nekada davno u nekom tekstu vezao za fazotron citao sam o nekom radaru tj. ASR za PVO rakete dometa do 40km za vece ciljeve - veci RCS- ali nisam siguran da to nije bilo vezano za 9M96E/2 rakete. U vise izvora pricalo se o aktivno/pasivnom navodjenju 40N6E ali neke vece detalje ojo toga nisam pre pola i vise godine kada sam trazio te neke podatke nasao o cemu se zapravo tacno radi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne moraš se toliko mučiti. Postoje procene za domet V-V raketa kad se lansiraju na različitim visainama ka nadolazećoj ili odlazećoj meti, te verovatno i za metu koja se kreće upravno na putanju aviona koji je lansira. Ista priča ovde, samo što lanseri na zemlji (brzina 0) i polazna tačka je ~20 m po izbacivanju iz lansera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da samo jos napomenem da vodjenje raketa kada je poluaktivno trazi da radar ispred sebe nema fizickih prepreka tj. brda, planine i sl u zavisno od konfiguracije terena su jos jedan dosta ogranicavajuci faktor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

odlicni odgovrii

e sad, da li kakve vez ima horizont sa s400.

Naprimer. f35 leti na od 400 km na 10,000 metara.... a pak fa, leti na 50 metra visne.

da li moze f35 da ga vidi, po pravili horizonta....10,000, horiizon je negode 330 km, a ako leti na 5000, upola manje 150 km...

ne razumem to 400km, i kako se radar odbija?

isto i za s400 sa zemlje,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

peruni ::
Recimo da imamo cilj koji sam na 92N6E uocio i zahvatio na daljini od 380km ciji je rcs 25kvm i koji je na visino od 15km(visina cilja pored daljine je itekako bitna). Taj cilj se krece brzinom 200 m/s i udaljava se od 92N6E. Imam na raspolaganju raketu 40N6E na lanseru koja moze da pogodi cilj na 400km i koja leti brzinom od 4800 m/s. Brzinom od 4800 m/s ako u tom trenutku dok mi je cilj na 380km ispalim raketu ona ce na 380km biti a gde je mi je prethodno bio cilj nakon 79 sekundi. Cij ce za 79 sekundi brzinom od 200m/s preci 15800 metara i bice udaljen 395.8km od 92N6E. Za jos 3.5 sekunde 40N6E ce preci 16800 metara i biti na 396.8km od lansera(podrazumevao sma da sulanser i 92N6E jedan pored drugog radi pojednostavljenaj objasnjenaja) a a cilj ce brzinom od 200m/s za 3.5 sekunde preci jos 700 metara i biti na 396.5km. Ocigledno je da je u tom trenutku nakon 82.5 sekunde raketa dostigla cilj i naravno unistila ga je.

Друже,ја мислим, да се Ти овде вараш...ефективни домет је тамо докле ракета може да га сустигне,а не место где најдаље може летлица да буде и да га ракета сустигне после...неки бржи циљеви онда би могли бити само на 200-300км...
Наравно домет од 400км...је сигурно под одређеним условима...и то безпоговорно стоји...

Иначе ако сам те добро разумео: како би се рекло за ракету ка циљу, рецимо у савршеним условима који иде практично ка лансеру са 500км...испаљује се ракета која иде 4х брже од циља и сустиже га дакле на 400км тј боље рећи сусрећу се...онда би ефективан домет ракете био 500км...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

peruni ::Recimo dalje da nikada nisam sporio da raketa 40N6E ima domet od 400km i o tome sam i ja pisao. Medjutim ono sto je sporno je uspesnost napada na ciljeve koji se nalaze na nekom maksimalnom dometu u trenutku lansiranja rakete.

Svaki isitem ima neka ogranicenja. Recimo i to da se ako bliza granica napada navodi kao minimum 3km. Zasto 3km a ne recimo 200 metara. U cemu je razlika za raketu koja moze cak da ide do 400km. Ovo je cisto da vas podstaknem na razmisljanjem.

Probacu da na pojednostavljenom primeru ilustrujem zasto je maksimalna zona efikasnog dejstva 380km.

Recimo da imamo cilj koji sam na 92N6E uocio i zahvatio na daljini od 380km ciji je rcs 25kvm i koji je na visino od 15km(visina cilja pored daljine je itekako bitna). Taj cilj se krece brzinom 200 m/s i udaljava se od 92N6E. Imam na raspolaganju raketu 40N6E na lanseru koja moze da pogodi cilj na 400km i koja leti brzinom od 4800 m/s. Brzinom od 4800 m/s ako u tom trenutku dok mi je cilj na 380km ispalim raketu ona ce na 380km biti a gde je mi je prethodno bio cilj nakon 79 sekundi. Cij ce za 79 sekundi brzinom od 200m/s preci 15800 metara i bice udaljen 395.8km od 92N6E. Za jos 3.5 sekunde 40N6E ce preci 16800 metara i biti na 396.8km od lansera(podrazumevao sma da sulanser i 92N6E jedan pored drugog radi pojednostavljenaj objasnjenaja) a a cilj ce brzinom od 200m/s za 3.5 sekunde preci jos 700 metara i biti na 396.5km. Ocigledno je da je u tom trenutku nakon 82.5 sekunde raketa dostigla cilj i naravno unistila ga je.

Medjutim sta ako mi je cilj bio na daljini od 390km, udaljajvao se od mene(lansera i vozila za navodjenje) brzinom od 200m/s i da sam u tom trenutku resio da lansiram 40N6E na njega? Opet malo matematike, do 390km trebalo je raketi 81.25 sekundi konstantnom brzinom od 4800m/s. Cilj je u medjuvremenu za 81.25 sekunde brzinom od 200m/s presao 16.25km i u momentu kada je raketa stigla na 390km nalazi se na 406.25km udaljen od lansera. Sta sada, da li ga pogadajmo sa raketom koja leti maksimalno do 400km?

Zato je zona napada manja od maksimalnih mogucnosti rakete. Da je cilj bio ispod 15km visine recimo na 10km a udaljen 380km, ne bi mogli da ga napadnemo iako raketa moze da ga dostigne pod uslovom da nam bezi recimo 200m/s.

Ogranicenja sistema kao celine sa svim faktorima i uslovima napada onemogucavaju da se uvek ostvari uspesno dejstvo na maksimalnom dometu raketa otuda se i navode kao od do.

Vrlo bitno je i ogranicenje vezano za RCS koje se sa priblizavanjem cilja radaru za navodnje smanjuje a sa odaljavanjem povecava. Tako neki cilj sa RCS od na primer 5kvm sa 40N6E ne bi mozda mogli da gadjamo ni na 300km - da sada ne racunam nesto preciznije.

Usput nije nam poznato sa sigurnoscu navodjenje 40N6E tj. da li ima ASR glavi i koje su njene karakteristike. Nekada davno u nekom tekstu vezao za fazotron citao sam o nekom radaru tj. ASR za PVO rakete dometa do 40km za vece ciljeve - veci RCS- ali nisam siguran da to nije bilo vezano za 9M96E/2 rakete. U vise izvora pricalo se o aktivno/pasivnom navodjenju 40N6E ali neke vece detalje ojo toga nisam pre pola i vise godine kada sam trazio te neke podatke nasao o cemu se zapravo tacno radi.
Da ne opterecujem drugim stvarima (tehnickim) ali jedno pitanje... Ako racunas da se cilj udaljava od sistema S-400, moje je pitanje kako je do te pozicije dosao? Da bi se udaljavao, morao je prvo da leti ka sistemu S-400, a onda da se okrene i krene da se udaljava... raketa se nece lansirati u trenutku udaljavanja, vec jos u fazi prilaska.

Racunar sistema obracunava algoritam kretanja i racuna sve aspekte cilja a radi ocitavanja podakta da li i kada se moze lansirati raketa (kako bi ostvarila uspeh).

Npr (analogno ali drugacije prikazano) Pilot u S-27 kada zahvati metu, u levom kraju HUD-a upravo ima takav proracun. Naime, tri su crtice prikazane na pokretljivoj liniji, prvo oznacava zahvacenu metu, druga relativni domet rakete (maksimalan) u odnosu na cilj, a treca domet rakete cak i ako cilj drasticno promeni nacin kretanja i preduzme protivraketni manevar.
Ove "crtice" se ocitavaju uzimajuci u obzir performanse rakete, brzinu i visinu aviona, njegov pravac u odnosu na metu, zatim brzinu, visinu mete, njegov pravac u odnosu na avion koji napada, njegov RCS (koji se oznacava brojem crtica na samom HUDu u samoj tacki zahvata) a koji podatak je bitan jer tako racunar uzima u obzir agilnost cilja i njegovu sposobnoat da manevrise (npr odmah se okrene i pocne da bezi od rakete)... sto raketa vise manevrise, to joj je i domet manji. Sve se navedeno proracunava i operateru prikazuje kao podatak pa on sam bira momenat lansiranja, tako da nominalno iskazani dometi rakete (200,300, 400 km) sluzi samo kao orjentir...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je korisnije naći relevantan podatak o udaljenosti mete kada bi se sigurno lansirala raketa. Razmatranje graničnih slučajeva nije od neke vajde. Ne bi me uopšte čudilo da se sačeka da veći neprijateljsi avion priđe na 200 do 250 km, a za lovce da se lansira sa još manje udaljenosti.

Trebao iskopati podatke za starije sisteme. Možda se o tome već pisalo. Imali smo odličnog člana, koji se sve i svašta već poobjašnjavao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li postoji snimak, gde je na treningu s300, s400, mig31 ili bilo koji avion pogodio metu u pokretu aviona na daljinama, 400,300,200,100 km, i da mozemo uporedno da vidimo.

Amerikanic imaju izraz UP TO 400km...a to znaci da u idelanim usovima to moze da se desi...a takvih usolva, nema..

Inace lovac sam i imam kera i ogrklicu elektrnosku, i na uputstvu kaze 2 milje radius, a kada mi ker zadje u rupu na 20 metar, nerviram se kao dete, jer ne radi....

ako je tako, i za radare, i kada avion izadje iz njegovog spektra.....tako da sam skepitcan, jedino ako nema snimak koj jasno pokazuje da je neki dron pao na 400 km

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Друже,ја мислим, да се Ти овде вараш...ефективни домет је тамо докле ракета може да га сустигне,а не место где најдаље може летлица да буде и да га ракета сустигне после...неки бржи циљеви онда би могли бити само на 200-300км...
Наравно домет од 400км...је сигурно под одређеним условима...и то безпоговорно стоји...

Иначе ако сам те добро разумео: како би се рекло за ракету ка циљу, рецимо у савршеним условима који иде практично ка лансеру са 500км...испаљује се ракета која иде 4х брже од циља и сустиже га дакле на 400км тј боље рећи сусрећу се...онда би ефективан домет ракете био 500км...

Efikasan maksimalan domet kada moze da se sprovede napad sistem S-400 u celini u svim uslovima odnosno njegova zona unistenja (Engagement range ili Engagemant envelope - zone) i efikasan maksimalan domet svake rakete pojedinacno i samo njene karakteristike posebno gledano nije isto.

Kod sistema Neva neki engagemant range(zone) ili zona unistenja je za cilj u odlasku 17km a za cilj u dolasku 24km(25km po nekiim izvorima) , dalje postoje i horizontalna ali i kosa daljina pa se kod neve na primer navodi kao maksimalna horizontalna daljina 17,5 km a maksimalna kosa daljina 25km pa dalej se kaze gadja ciljeve u susretu koji lete brzinama do 700m/s a u odlasku do 300m/s.

"неки бржи циљеви онда би могли бити само на 200-300км... " upravo tako ako su brzi jednostavno mogu da pobegnu dok ih raketa stigne....

Citat:Da ne opterecujem drugim stvarima (tehnickim) ali jedno pitanje... Ako racunas da se cilj udaljava od sistema S-400, moje je pitanje kako je do te pozicije dosao? Da bi se udaljavao, morao je prvo da leti ka sistemu S-400, a onda da se okrene i krene da se udaljava... raketa se nece lansirati u trenutku udaljavanja, vec jos u fazi prilaska.

Racunar sistema obracunava algoritam kretanja i racuna sve aspekte cilja a radi ocitavanja podakta da li i kada se moze lansirati raketa (kako bi ostvarila uspeh).

Npr (analogno ali drugacije prikazano) Pilot u S-27 kada zahvati metu, u levom kraju HUD-a upravo ima takav proracun. Naime, tri su crtice prikazane na pokretljivoj liniji, prvo oznacava zahvacenu metu, druga relativni domet rakete (maksimalan) u odnosu na cilj, a treca domet rakete cak i ako cilj drasticno promeni nacin kretanja i preduzme protivraketni manevar.
Ove "crtice" se ocitavaju uzimajuci u obzir performanse rakete, brzinu i visinu aviona, njegov pravac u odnosu na metu, zatim brzinu, visinu mete, njegov pravac u odnosu na avion koji napada, njegov RCS (koji se oznacava brojem crtica na samom HUDu u samoj tacki zahvata) a koji podatak je bitan jer tako racunar uzima u obzir agilnost cilja i njegovu sposobnoat da manevrise (npr odmah se okrene i pocne da bezi od rakete)... sto raketa vise manevrise, to joj je i domet manji. Sve se navedeno proracunava i operateru prikazuje kao podatak pa on sam bira momenat lansiranja, tako da nominalno iskazani dometi rakete (200,300, 400 km) sluzi samo kao orjentir...

Kako je dosao do te pozicije? Mozda je leteo ka lanseru, mozda cik cak u odnosu na moguci precnik zone lansiranja, mozda ispod nivoa zone lansiranja na maloj visini gde nije bio uocljiv pa je onda povecao visinu u nekom trenutku itd. Stvarno previse varijacija ima...

Ja sam naveo samo primer i to rekao bih u idelanim uslovima pri tome ne uzimajuci i mnoge druge parametre u obzir a koje sam u par postova navodio. Ima tu jos mnogo toga sto je bitno i sto bi se moglo raymatrati. Sta da je avion na 380km poceo naglo da se spusta i smanjuje visinu u trenutku laniranja rakete? Sta ako cilj nije svestan moguceg napada pa ne izvodi nikakv manevar u dolasku vec nastavlja kretanje ali nalazi se na visini ispod zone napada - kada tj. na kojoj daljini ce na nekoj visini od recimo 5km moci biti uspesno napadnut itd...

Da rezimiram, sigurno unistenje cilja zavisi od dosta parametara pocev od karakteristika i ponasanja cilja do karakteristika sistema koji ga napada i uslova u kojima se taj napad vrsi. Ovde sam samo malo detaljnije a uprosceno obradio jedan aspekt sa stanovista kataloskog podatka a to je zona unistenja ciljeva po daljini u odnosu na brzinu rakete 4800m/s i njen maksimalni domet od 400km kroz prizmu brzine cilja od 200m/s uz pretpostavljeno ponasanje da je cilj u odlasku.

Citat:Mislim da je korisnije naći relevantan podatak o udaljenosti mete kada bi se sigurno lansirala raketa.

Neke konkretne informacije za svaku situaciju u situaciji kada postoje hiljade parametara koji se menjaju se svode na od do i tesko je naci uvek nesto vise pogotovu za novije sisteme ali neke razumne pretpostavke se mogu izvesti na bazi vec poznatih podataka. Podatake o ciljevima u odlasku i dolasku i daljinama uspesnog dejstva na cilj u zavisnosti od brzine cilja(zasigurno nije isto za cilj od 200m/s i na primer od 700m/s) na primer nisam video za S-400.