Trupna PVO

94

Trupna PVO

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2017
  • Poruke: 1015

I sve 4 su Strela 2.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Avg 2019
  • Poruke: 807

Može li u ovu temu? Neki novi iranski sistem




offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 25235
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Ono pozadi je verovatno, radar?

online
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1993

Kod sistema koji na završnu akviziciju cilja idu optronikom radar daje slabije visine a bolje azimute i eventualno bolju daljinu za istu površinu antene, time je više osmatrački nego akvizicioni, ako je ta premisa tačna onda antena ima veću širinu nego visinu. Pošto je ovde tako izlazi da je tvoj zaključak tačan odnosno da je to verovatno radar. Obzirom na formaciju bilo bi bolje da je na kranskoj ruci ali to nije uvek neophodno.

offline
  • Pridružio: 02 Jun 2013
  • Poruke: 2171

Koja agonija bi bila za SAD ometanje iranskog PVO, ima radara ja mislim svih frekvencija.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 25235
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Kao da su kopirali Giraffe 1X.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2012
  • Poruke: 1926

@ Oluj 2.1

Kakav efekat daje ovakav oblik antene?


Takodje imam dva pitanja, ako imamo sistem PVO dometa 40 km koji koristi optoelektroniku i ARS GSN pa mu je potrebna samo osmatracka funkcija radara:
1. Kolika je optimalna daljina osmatranja radara?
2. Za taj konkretan radarski sistem se nude radari trece strane (oba 3D AESA, oba na kamionskoj sasiji ali na stubovima, daljine otkrivanja 200-250 km ali i sa posebnim rezimima rada za manje daljine uz veliki refresh rate i precizno otkrivanje) sa razlicitim opsezima, jedan je u C a drugi u S opsegu. Koje su prednosti i mane ta dva opsega u datom slucaju?

online
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1993

Napisano: 23 Apr 2021 12:02

*Keksići* su kompenzatori a donji manji pravougaonik u njihovom nivou je SSRI, *prava* antena je iznad toga i naizgled je malo veća po širini nego visini ali ne *rasno* u osmatrački oblik već pre prema *neutralnom* obliku (jednaka visina i širina) jednako dobrom i po azimutu i po visini. Sad zavisi od toga kakva je na emisiji a kakva na prijemu odnosno najviše zavisi kvalitet visine od broja stakovanih bimova na prijemu.

Dopuna: 23 Apr 2021 12:53

Te manje daljine su u MTI modu a te velike su instrumentalni domet ?

Baza svakog računanja dometa radara ti je:

maksimalni domet rakete + (vreme leta rakete do njega) puta (brzina cilja ka tebi)

to ti je osnova na to dodaješ druge delove koji su promenljivi od sistema do sistema, verzije, itd.
dakle plus
1. (vreme za 5 okretaja antene) puta (brzina cilja)
2. (vreme za predaju podataka do KIS-a raketa, plus vreme za prijem podataka, plus vreme za odabir cilja) puta (brzina cilja)
Jasno je da kod automatizovanih sredstava ova sva vremena zajedno su vrlo mala skoro pa zanemariva ali kod neautomatizovanih daleko od toga
3. (vreme koje protekne od kada je KIS odabrao cilj ilanser i rakete i posalo to pa do trenutka lansiranja rakete) puta (brzina cilja)
ovo vreme kod vertikalnih ili fiksnih lansera je malo skoro beznačajno (ako raketi nije duga priprema za start) jedino raketa malo duže leti dok uđe u osu ali kod sistema kod kojih se okreću lanseri to vreme je zbir okretanja lansera na azimut i zauzimanja elelvacije ka cilju i vreme od tog trenutka do starta rakete koje je opet malo
Kod automatizovanih sitema i raketa sa *brzim* lansiranjem tačke 2 i 3 možeš da računaš u nekoliko sekundi a tačku jedan možeš da dobiješ iz brzine okretanja radarske antene
Sve zajedno kod modernih sistema vrlo malo u odnosu na osnovu, kod starih naprotiv bude značajno.

Kad sve uzmeš u obzir ima tema na forumu, dokazivao sam za Buka 42 km da mu je minimalni domet u MTI 100 km približno.
Tako da ako su ti radari sa 250 i 200 km instrumentalnog dometa oni u MTI imaju (predpostavka)160 do 130 km dakle može, čak i ovaj manji.

S band je osmatrački band daleko je boji prema atmosferi od C ali je neprecizniji za klasu, C band je isto danas više osmatrački nego nišanski (mada ima nišanaca u njemu) ali za malodometne pa i srednjedometne osmatračke radare se vrlo mnogo koristi jer je bolji prema atmosferi nego recimo izvesti osmatanje u X osmatračkom, ali je lošiji po preciznosti od X. Zato u C su ti radne akvizicionih do negde 6 GHZ recimo oko 5,5 do 5,7 GHz a mogu da kreću oko 4,9 ili da počinju sa 4,5 GHz u drugom kanalu; nišanci u C su višlje ka X bandu na preko 6 pa i preko 7 GHz.

Za to što si pitao ako se koriste oba onda 1 veći u S a po divizionima(baterijama) jedan u C.

VOJ ostaviš L i VHF.

Dopuna: 23 Apr 2021 13:04

Tu se neznatno usložnjava i produžje ako se koristi istovremeno S koji *probudi* manje u C, za vreme koje treba da se oni *podignu* i da oni naprave 4 kruga antene ali to su i dalje mala vremena a *spustaš* onog u S, to je prednost, on *nestane*.

Dopuna: 23 Apr 2021 13:22

Eeee ali onda onaj u S radi 4 okreta a ovi u C samo 3, mogu čak i 2 ako se trasa sa S dobro *primila* u primarnoj obradi na C.

Dopuna: 23 Apr 2021 14:18

Na koji si mislio u C bandu ovaj GM MMR Tales je valjda u S bandu ?
Može da bude bolji ovaj Tales od nekog drugog u C bandu.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2012
  • Poruke: 1926

Namerno sam hteo uopsteno da pitam da bih dobio teorijski model za ubuduce i sad sam se pokajao jer sam video da je komplikovanije nego sto sam prvobitno mislio. Mr. Green

Konkretno me je zanimala sledeca prica, VL MICA.
Originalna VL MICA je dometa do 20 km i u MBDA brosurama se nudi uz PCP komandno mesto C2 nivoa koje omogucava umrezavanje sa Mistralom pa i njegovim dopunskim radarom u vidu IMCP (nova verzija sa GM 60 radarom instrumentalnog dometa 80km) ili nekim drugim radarom. U praksi sam vidjao da su se kupci odlucivali ili za povezivanje sa GM 200 radarom S opsega ili za nemca TRML-3D/32 C opsega.

Medjutim ovo je zastarela prica jer od 2026. u upotrebu ulazi VL MICA NG dometa 40 km (digitalizacijom smanjena velicina elektronike i dodat veci dvoimpulsni raketni motor) koja ce biti reverzno kompatibilna jer je iste velicine kao postojeca raketa. Ali se zbog povecanog dometa onda menjaju i zahtevi oko radara pa sam hteo da saznam da li ova dva gore pomenuta imaju "rezerve" da isprate novu raketu (GM 60 definitivno otpada).

PCP
https://www.mbda-systems.com/product/platoon-command-post/
IMCP
https://www.mbda-systems.com/product/mcp-imcp/
TRML-3D/32
https://www.hensoldt.net/fileadmin/HENSOLDT_2019/P.....RML_3D.pdf
https://nl.wikipedia.org/wiki/TRML
GM 200
https://www.thalesgroup.com/sites/default/files/da...../GM200.pdf

Jasno je sad iz primera da su potrebni samo osmatracki radari a posto je zapadni sistem nema dupliranja po opsegu vec je ili ili. Pretpostavljam da je kod GM 200 MTI u stvari ovo sto su napisali pod "engagement" sto bi trebalo biti dovoljno i za novu verziju rakete.
Medjutim ostalo je jos jedno pitanje, posto su oba ova radara savremena pretpostavljam da im je ECCM na veoma visokom nivou ali kakvi su u odnosu na protivradarske rakete? Da li je neki od ova dva opsega ranjiviji za takvu vrstu napada?

Sto se tice slike iz proslog posta, u pitanju je nova verzija GM 200 MM/A koji je 4D AESA (marketing, sta da se radi Mr. Green ) ali jos nije pocela serijska proizvodnja (trebalo bi ove godine) i za sada nema previse informacija o njemu. On je pravljen paralelno sa GM 200 MM/C koji je namenjen prvestveno kao artiljerijski radar i koji je isporucen Holandjanima.
https://www.thalesgroup.com/en/group/innovation/ne.....aesa-dutch

online
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1993

Francuz je bolji izbor bar za Srbiju, Nemci su srbofobi i to ih još drži, jedna od karakteristika koja ih odvaja od stvarno velikih naroda.
Nemac je nešto manje savremen reko bih u odnosu na *reklamni* talesov mada nemac ima verovatno bolji sistem veza i manje je poznat potencijalnom protivniku i nešto brži u razvijanju ali bezbedonosno je bušan prema tom protivniku.

Gledajuči samo po bandovima C je osetljiviji na PRR od S. Ali to definitivno samo teorijski, mora radar po radar sa svim ECM i ECCM osobinama.
Snaga glavnog snopa, srednja snaga, bočne lepeze, unutrašnji oblik impulsa, puls, burst, beam, pa kako je po njima, naročito promene po njima, sve to zajedno tek daje sliku koliko je otporan.

Imaš tri vrste emisije, komprimovani impuls ti je za maksimalne domete na horizontu, onda ide običan impuls, a MTI je ono što nas zanima jer je na dopleru i to je engagment, zato je toliko manji.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 788 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 4 sakrivenih i 757 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, A.R.Chafee.Jr., adv.obren, Apok, bato, Buzdovan, darios, Georgius, Giša, ivicasimo, Krusarac, kybonacci, L1ght5, LUDI, m0nstrum_, mačković, Miškić, nemkea71, Oluj2.1, pavle_pzs, pein, randja26, rovac, sizif, Snorks, Srki94, trutcina