BAR i MG 34 nisu za poredjenja ali oba su razvila dva pravca streljackog oruzja..
Dva koncepta ...
Ameri su imali M 1918 koji je bio na tronoscu i na osnovu susreta sa MG34 napravili A6 - puskomitraljez... njega je zamjenio m60 koji je vise licio na mg34/42...
Njmci su opet pokusali sa FG 42 da bi dosli do STG44(doduse automatska puska ali to je bilo povrcanje vatrene moci uz i ocuvanje mobilnosti vojnika )....
To je sukob dve skole pesadijskog odeljenja.
Francuska kaze da je PM pomocni element, daje podrsku strelcima u napadu i sa njima se krece. Trazi laksi PM kako bi isti mogao pratiti strelce.
Nemacka kaze da je PM nosilac vatrene moci odeljenja i da strelci sluze da stite PM. Trazi tezi PM sa hranjenjem redenikom.
Obe su nastale u 1.s.r. Amerikanci su uvek koristili francusku skolu - nikada nisu imali punokrvni PM u odeljenju, M1919/M60/M240 su uvek po pravilima bili u odeljenjima za podrsku streljackih vodova.*
Rusi su poceli sa francuskom (DP, RPD, RPK) pa se prebacili na nemacku (PKM), pre svega po iskustvima Avganistana i Cecenije.
Nemci su se drzali svoje.
JKV se drzala francuske, a JNA je presla na nemacku, sve do uvodjenja FAZ M70/72 kada prelazi na francusku. To se opet menja sa uvodjenjem M84 u odeljenja.
*Padobranci i mehanizovana pesadija u 2.s.r. su imali M1919A4 i kasnije M1919A6 u odeljenju, ali ovaj drugu nije koriscen kao klasicni PM. Iako su oba bila kvalifikovana kao "laki" mitraljezi, to ne treba brkati sa britanskom definicijom "lakog mitraljeza" (koja je prakticno identicna nasoj definiciji PM-a) - za Amerikance je tada svaki vazdusno hladjeni mitraljez puscanog kalibra bio "laki" bez obzira da li su koristili tronozac ili dvonozac.
U napadu bolje odgovara Fracuska skola a u odbrani Njemacka .... Tako nekako ja to vidim ...
Mada su Njemci dominirali u prvoj polovini 2.S.R.(doduse zahvaljujuci iznenadjenju , taktici i superiornijem naoruzanju -tenkovi /avioni ..... ) doduse kasnije su izgubili taj rat bas od te pjesadije Francuskog tipa PO ....( I Rusi i Britanci su imali magacinom punjene puskomitraljeze koji nisu bas laki .DP 28 i Bren . ) Doduse Njemci su izgubili prevlast na skoro svim poljima....
Po seriji "Pacifik" , ovaj covjek je dosao na ideju da bi m 1919 bio korisniji u "rucnoj " kombinaciji i lakoprenosni . On je po iskustvu iz borbe na Guadacanal -u , rucku instalirao ( kao na cjevi M 84 ) na mitraljez ...
John Basilone
https://en.m.wikipedia.org/wiki/John_Basilone
Po seriji na ideju je dosao kada je izgubio azbestnu zastitnu rukavicu pa je golom rukom uhvatio za vrelu oblogu .
Tu je Japancima dosao kraj .... Odlikovan je za tu borbu ...
Sad koliko istine ima , koliko nema.....
Nemce su porazili drugi faktori, sve do kraja rata nemacko pesadijsko odeljenje je bilo tvrd orah. Rusi su bili bolji na malom rastojanju (zbog obilja automata), ameri su imali bolje puske ali PM je ipak bio najbitniji element.
Doduse Nemci su pred kraj rata planirali da prakticno predju na francusku varijantu - celo odeljenje naoruzano sa StG-44, a mitraljezi/PM (3 komada) u cetvrtom, mitraljeskom odeljenju voda.
Sturmgewehr 44 (StG44) je bila jurišna puška razvijena u nacističkoj Nemačkoj tokom drugog svetskog rata. Takodje je označavana i sa Maschinenpistole 43, Maschinenpistole 44 (MP43 i MP44) što su oznake za ranije modele te puške. MP43, MP44 i StG44 su različita imena suštinski iste puške, sa malim izmenama u produkciji i datumima. Različita imena su rezultat komplikovane nomenklature pešadijskog naoružanja nemačke armije. Razvijena iz "mašinskog karabina" Mkb 42(H), StG44 ima crte karabina, automata i automatske puške.
Puška je napravljena za metak 7.92 x 33 mm, takodje poznatog i kao 7.92 mm Kurz (kratki). Ova skraćena verzija nemačkog standardnog puščanog metka (7.92 x 57 mm), u kombinaciji sa promenljivom vrstom paljbe, omogućuje vatrenu moć automata na bliskim odstojanjima sa preciznošću i snagom karabina 98k na srednjim odstojanjima. Iako je StG imala manji domet i snagu nego jurišne puške današnjice, studije Vermahta pokazuju da se većina borbi odvijala na daljinama manjim od 300 metara, gde se StG i dokazala.
Na početku drugog svetskog rata nemačka pešadija je bila naoružana slično kao i pešadija drugih zemalja. Pešadijska jedinica je od naoružanja raspolagala puškama i nekim vrstama lakih ili srednjih mitraljeza. Jedina razlika u odnosu na pešadijske jedinice drugih zemalja je bila u ulozi mitraljeza kao osnovnog oružja pešadije, suprotno od korišćenja mitraljeza kao oružja podrške.
Nemačke jedinice su težile "teškom" mitraljezu, noseći više municije za njega nego za puške, koristeći redenike, kako bi postigli veću praktičnu brzinu paljbe, i generalno su puške smatrali sekundarnim pešadijskim oružjem. Iako je bilo razmatranja novih konstrukcija pušaka, nikada se nisu smatrale važnim.
Jedan od problema, objektivnih, je bio taj da je standardna puška prevelika za upotrebu u mehanizovanim i oklopnim jedinicama, gde je teško manevrisati oružjem u skučenom prostoru. Automati kao što su bili MP28, MP38 i MP40 su imali zadatak da povećaju vatrenu moć vojnika, ali se javljao i nedostatak: smanjen domet i preciznost na daljinama većim od 100 metara.
Sporno pitanje se pojavilo prilikom invazije na Sovjetski Savez. Crvena armija je bila u procesu prenaoružavanja poluautomatskim puškama Tokareva, SVT38 i SVT40, koje su u sve većem broju pristizale u jedinice. Automatsko oružje je bilo široko rasprostranjeno; pojedine pešadijske jedinice su bile u potpunosti naoružane automatima.
Iskustvo stečeno u susretima sa protivnikom naoružanim automatskim naoružanjem primorala je nemačke komandante da ponove zahteve za novim oružjem. Nemačka armija je nameravala da predstavi poluautomatsku pušku Gewehr 41, ali su se rani primerci ovog oružja loše pokazali na terenu. Takodje je bilo pokušaja da se konstruiše lako automatsko oružje, ali su bili neuspešni zbog korišćenja puščanog metka 7,92 mm, koji je bio prejak i oružje se nije moglo kontrolisati prilikom rafalne paljbe.
Nemačko rešenje je bila upotreba metke "srednje" jačine, negde izmedju puščanog i pištoljskog metka. Eksperimenti sa takvom vrstom municije su pokrenuti još tridesetih godina, ali su brzo bili trajno odbačeni za upotrebu u vojsci. Do 1941. godine postalo je jasno da se nešto mora preduzeti. Tako je izabran jedan od eksperimentalnih metaka, Polteov 7.92 x 33 mm Kurzpatrone (kratki metak).
Kako li je islo pjesadijsko odjejenje ko Amera uvodjenjem M 14 ?
Ona je trebala da bude zamjena za BAR , M 1 i mazalicu automat ...
Da li je kompletno odjeljenje bilo naoruzano sa m 14 ili su imali M 60 kao puskomitraljez .?
Kad su primjetii da je ipak prejaka za ulogu automata uveli su 5.56 , m 16 . Mislim da je m 60 onda bio standardni PM u odjeljenju ....
Tek kasnije su uvodjenjem saw 249 imali kompletno odjeljenje u jednom kalibru.....