Kosovska bitka

35

Kosovska bitka

offline
  • Pridružio: 24 Jun 2020
  • Poruke: 4

Napisano: 05 Jul 2020 9:40



Dopuna: 05 Jul 2020 9:42

Knjiga o Boju na Kosovu (PDF), sadrži zapise i predanja o Boju, postoje komentari posle svakog zapisa, oni se mogu i preskakati:

mediafire.com/file/hnzn8vtrgrnolrr/Istina_o_Boju_na_Kosovu.pdf/file

Dopuna: 05 Jul 2020 9:44

Jedna nazovi emisija o Boju na Kosovu ("Nepopularna istina o Boju na Kosovu 1389."), ne o pojedinostima bitke, već samo o suštini cele priče o Boju na Kosovu, po ličnom mišljenju:



Dopuna: 17 Jul 2020 9:39



Dopuna: 21 Jul 2020 12:49



Dopuna: 09 Avg 2020 12:39





Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13549
  • Gde živiš: Apsurdistan

Nemam ništa protiv toga što sve uvijate u hrišćanske oblande i tumačite kroz tu prizmu. Mi smo loši vernici i narod pa nas je trebalo kazniti, a Turci su eto sjajni. Narod koji u prošlom milenijumu učestvovao u preko 300 bitaka. Bavili se trgovinom robova itd.

Ako se trebalo predati pred 'jačim' neprijateljem što to nije učinjeno pred Maričku bitku.
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_S%C4%B1rp_S%C4%B1nd%C4%B1%C4%9F%C4%B1
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Maritsa

Ovo kako se ovde govori nema veze sa sredjim vekom. Daleko više ima preslikavanje ratova u poslednjih 150 godina na taj daleki period. Niti su naše velmože vldale samo nad Srbima. Niti je postojala nacionalna svest našeg naroda kao u poslednjih 200 godina. Niti je narod išao u rat, jer su bili kmetovi vezani za svoje posede. Već slojevi njima nadređeni. Čija je eto 'sveta' dužnost bila da se bije za svoj nadređeni materijalni položaj. Takođe je politička situacija daleko složenija. Rascepkanost na male 'državice' je svuda u Evropi. Pogledajte Nemačku, Italiju itd. Retko koje kraljevstvo je bilo celovito i jedinstveno. Španci i Portugalci su se borili skoro 8 vekova protiv invazije iz Afrike, koja ih je trajno izmenila.

Inače svi narodi na Balkanu vode duge i iscrpne ratove što međusobno, ali takođe protiv Turaka. Tu mislim na Grke, Bugare, Vlahe, Moldaviju, Albance, a posle mnogo šire.

Kad je reč o nekoj razlici o tome da li imaš slobodu i koja imperija ti sudbinu određuje, dovoljno je reći da se prve srpske škole i gimnazi otvaraju krajem XVIII veka upravo pod zapadnjacima. S' obzirom da osećam neki anti-zapadni sentiment. Tome ovoliko u prilog.
https://en.wikipedia.org/wiki/Jagiellonian_University
https://en.wikipedia.org/wiki/Charles_University

A što se tičeTuraka. Koliko vidim samo u tom periodu su pretrpeli velike gubitke, ali oni nastavljaju fanatično da grade svoju imperiju.
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Plo%C4%8Dnik
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Rovine
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Ankara



offline
  • Pridružio: 24 Jun 2020
  • Poruke: 4

Lakše ovako da izdvojim pojedine citate, da se zna na šta se odnosi koji odgovor:

"...Mi smo loši vernici i narod pa nas je trebalo kazniti, a Turci su eto sjajni..." - Nema nikakve veze kakvi su drugi. Pozivanje na druge (na njihovo zlo ili šta drugo), uobičajeno kod nas, znak je nezrelosti naroda i neprihvatanja sopstvene krivice za učinjeno zlo. Ja ako sam uradio nešto loše, nemam pravo da prozivam drugoga za nešto loše, makar i mnogo puta gore bilo.

"...Bavili se trgovinom robova itd." - A naši su proganjali verske neistomišljenike ("jeretike"), isto kao ovi na Zapadu, dok Turke to nije ni zanimalo ako se plaća porez, kao što bi se i inače plaćao drugome.

"Ako se trebalo predati pred 'jačim' neprijateljem što to nije učinjeno pred Maričku bitku." - Iako to pitanje treba uputiti braći Mrnjavčević, mislim da je odgovor vidljiv: Niko od njih u to doba nije se mogao dogovoriti ko će biti naslednik cara Uroša, svako je sebe predstavljao kao jedinog dostojnog da vlada, a kamoli će da prihvati vlast nekog tuđina i poludivlje pleme iz Azije. Mnogo manje stvari su im bile ispod časti i ponosa, tako da im te slabosti karaktera nisu dopuštale da donose razumne odluke.

"...Niti su naše velmože vldale samo nad Srbima... Niti je postojala nacionalna svest našeg naroda kao u poslednjih 200 godina..." - Slažem se, ja to i govorim u svim komentarima ispod svih video-snimaka u kojima se projektuju moderna shvatanja u prošlost. To ne menja suštinu - Da je tadašnji konkretan postupak suprotstavljanja Turcima u tom trenutku bio nerazuman, i nema tih spoljašnjih okolnosti i pozivanja na druge narode i većinu koji mogu opravdati takav postupak.

"Kad je reč o nekoj razlici o tome da li imaš slobodu i koja imperija ti sudbinu određuje..." - Jedina prava sloboda je sloboda od sopstvenog zla, i kada je narod na taj način slobodan, prosto ne može drugi da manipuliše njime i ne može da mu određuje sudbinu; a i ako ga nadjača, pa porobi, takav narod kada je porobljen opet ima veću slobodu u odnosu na onaj narod koji je nezavisan i bez ropskih lanaca, a nije se oslobodio sopstvenog zla koje nosi u sebi.

"...dovoljno je reći da se prve srpske škole i gimnazi otvaraju krajem XVIII veka upravo pod zapadnjacima..." - Kod nas, narod ni u 19. veku nije znao za osnove higijene, tolika je velika nepismenost, sujeverje i nazadnjaštvo bilo. O tome možete čitati u spisima naših lekara 19/20. veka. Na Zapadu je od 16. veka počela cvetati nauka i pismenost (ne znači da pre toga nije bilo nauke i pismenosti), i u mnogim područjima Zapada (ne svim) obrazovanje i duhovno stanje ljudi je bilo na veoma zavidnom nivou, daleko iznad nas, koliko god to nama bilo teško prihvatiti usled ponosa. (Ne mislim na zapadne zemlje u kojima je delovala Inkvizicija, tamo je stanje ostalo nazadno.)

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13549
  • Gde živiš: Apsurdistan

Prvo i osnovno zašto sam se uopšte javio da pišem je iz razloga što dosta toga izrečenog nema veze sa istorijom kao naukom. Narativ je nekako ličan ili odgovara nekoj grupi istomišljenika. Takođe 'najpouzdaniji' izvor kao mnogi od neprocenjive vrednosti, ali opet pisani rukom pobednika, nekog pojedinca i umočeno u duh vremena i poimanja sveta.


Stevan Tomovic ::Nema nikakve veze kakvi su drugi. Pozivanje na druge (na njihovo zlo ili šta drugo), uobičajeno kod nas, znak je nezrelosti naroda i neprihvatanja sopstvene krivice za učinjeno zlo. Ja ako sam uradio nešto loše, nemam pravo da prozivam drugoga za nešto loše, makar i mnogo puta gore bilo.
Ne radi se o mojoj nezrelosti, već o prostoj konstataciji da su Turci narod kao bilo koji drugi. Ništa vredniji, niti zaslužniji od nas. Sa svojim vrlinama i manama.

Mada se slažem da ljudi treba da rade na sebi. Nešto mi nije jasno kako to ti kao pojedinac brineš i kvalifikuješ ceo narod?


Stevan Tomovic ::Da je tadašnji konkretan postupak suprotstavljanja Turcima u tom trenutku bio nerazuman, i nema tih spoljašnjih okolnosti i pozivanja na druge narode i većinu koji mogu opravdati takav postupak.
Razumno i nerazumno kad je reč o borbi za kamen svoj. Toliko plemenitog sveta izginulo za ovakvu 'vrsnu' ocenu.

Srbi uz sve ostale narode na Balkanu su u nekoj meri bili uz Turke. Sve to što govoriš je došlo. Eto dok je imperija napredovala, dok su imali najveće bogatsvo u Evropi i šire mnogi su im rado služili. Sve dok su gurali nekakav kulturni napredk. A upravo nas je to dovelo do toga da nam Rusi i Austrijanci pomožau u opismenjavanju naroda i čuvanju našeg identiteta.

Da ne govorimo o njihovo m zastoju u XVI veku.

Turci nisu bili divljaci. Najveći deo njihovog naroda čine starosedeoci. Kako su primili turski jezik i muslimansku veru je za posebno izučavanje. Pitanje da li se kao kod nas može u celosti odgonetnuti.

Stevan Tomovic ::Jedina prava sloboda je sloboda od sopstvenog zla, i kada je narod na taj način slobodan, prosto ne može drugi da manipuliše njime i ne može da mu određuje sudbinu; a i ako ga nadjača, pa porobi, takav narod kada je porobljen opet ima veću slobodu u odnosu na onaj narod koji je nezavisan i bez ropskih lanaca, a nije se oslobodio sopstvenog zla koje nosi u sebi.
Govori u svoje ime. Stava sam da ipak prvo treba imati fizičku slobodu i pun stomak, a onda se čovek može baviti verom i finim podešavanjima.

offline
  • Pridružio: 24 Jun 2020
  • Poruke: 4

"Ne radi se o mojoj nezrelosti, već o prostoj konstataciji da su Turci narod kao bilo koji drugi. Ništa vredniji, niti zaslužniji od nas. Sa svojim vrlinama i manama." - Govorio sam uopšteno, ne lično o tebi. A to da su Turci ovakvi ili onakvi bili, odgovorio sam da to nema nikakve veze sa nama, kao i da uopštavanje "Svi imaju vrline i mane", i slično, i dalje ništa ne menja: Pogrešno su postupali, i to se vidi po posledicama.

"Nešto mi nije jasno kako to ti kao pojedinac brineš i kvalifikuješ ceo narod?" - Kvalifikujem postupke na osnovu duha kojim je narod bio vođen, koji je jasno vidljiv, i to svako može, a ne samo ja. Brinem i kvalifikujem svoj narod iz ljubavi prema njemu. Da nemam takav motiv, onda ne bih ništa ni rekao.

"Turci nisu bili divljaci." - Pa ratnički konjički narod koji je živeo od pljačke i ratovanja, a od pokorenih uzimao poljoprivredna dobra, to bih opisao kao divlje ili poludivlje pleme, kao i svaki drugi ratnički narod koji je toliko lenj i kojem je ispod časti da obrađuje zemlju i pošteno zarađuje hleb. Ali, sa druge strane, slažem se da nisu bili divljaci u bukvalnom smislu te reči, i dodao bih (što se neće nikome svideti niti će se složiti), da su bili na višem civilizacijskom nivou od nas u tom trenutku. (I to mogu obrazložiti, ali da ne pišem sada previše.)

"Najveći deo njihovog naroda čine starosedeoci. Kako su primili turski jezik i muslimansku veru je za posebno izučavanje. Pitanje da li se kao kod nas može u celosti odgonetnuti." - Znam da većinu ne čine izvorni Turci, i dalje su bili ratnički narod.

"Govori u svoje ime. Stava sam da ipak prvo treba imati fizičku slobodu i pun stomak, a onda se čovek može baviti verom i finim podešavanjima." - OK. Po mom mišljenju, zaludna je ta vera ako je narodu pun stomak na prvome mestu. Podrazumeva se da je čoveku neophodna hrana, ali to ne treba biti prioritet u odnosu na slobodu od svog zla, jer će onda radi tog ili sličnog prioriteta čovek biti spreman počiniti zlo ili u određenoj meri odbaciti moralna načela. A zaludna je i fizička sloboda narodu koji nije oslobođen sopstvenog zla, iz prostog razloga što će tu slobodu uvek zloupotrebiti: Kada nije bilo spoljnih neprijatelja ovde, uvek su bili međusobni sukobi, jer uzrok sukoba nije uklonjen iz samih ljudi, a povod se uvek nađe, bio tu spoljni neprijatelj ili ne. Sloboda prosto nije prava sloboda ako čovek nije upravo oslobođen svog zla, svojih strasti, već je rob. Fizički okovi se mogu skinuti, a ovi drugi mnogo teže. To je moje mišljenje.

"Prvo i osnovno zašto sam se uopšte javio da pišem je iz razloga što dosta toga izrečenog nema veze sa istorijom kao naukom. Narativ je nekako ličan ili odgovara nekoj grupi istomišljenika. Takođe 'najpouzdaniji' izvor kao mnogi od neprocenjive vrednosti, ali opet pisani rukom pobednika, nekog pojedinca i umočeno u duh vremena i poimanja sveta." - To nije argument, ne ulazim u nečije motive postavljanja pitanja ili primedbe, i ne mogu odgovoriti na takvu vrstu uopštene primedbe, ako se konkretno ne navede koji podatak nije tačan.

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2008
  • Poruke: 4877

Meni smeta to što se "razumno" ili "nerazumno" pružanje otpora gleda iz današnje perspektive i kada već znaš rezultat. Govorimo o vremenima kada su odsudne bitke uništavale ili stvarale carstva i to se dešavalo da su odnosi među snagama bili potpuno u disproporciji. Nije se moglo znati ponašanje komšija sa sigurnošću ni onda kao što to ne može ni sada. Imaš samo razumne pretpostavke.
Od šake Grka koji su pod Aleksandrom srušili Persiju, preko otpora pojedinih Germanskih plemena koja su zaustavila Rimljane sve do brojnih bitaka poznog srednjeg veka, što u Evropi što u Aziji, iz današnje perspektive ti događaji bi bili nerazumni ali su sposobni komandanti i određene "srećne" okolnosti nekad značili više nego logika. Pa su se i te "nerazumne" stvari itekako dešavale. Ako ćemo po papiru, Marica je sa svakog aspekta, bilo današnjeg bilo ondašnjeg, morala da uspe, zicer 1/1 i kao većina sigurica na kladionici propala.

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13549
  • Gde živiš: Apsurdistan

Stevan Tomovic ::Govorio sam uopšteno, ne lično o tebi. A to da su Turci ovakvi ili onakvi bili, odgovorio sam da to nema nikakve veze sa nama, kao i da uopštavanje "Svi imaju vrline i mane", i slično, i dalje ništa ne menja: Pogrešno su postupali, i to se vidi po posledicama.
Treba imati u vidu da su neki ratovi i pljačke proizvod nemogućnosti da zemlja hrani više ljudi. Što je bio u slučaj kad su Skandinavci išli na viking (glagol koji označava radnju). Dok je eto kod nas to imalo verski momenat širenja religije i uticaja, te sticanja bogtsva i pravljanja svog kraljevstva.

Ja smo mogu da konstatujem kako je to bilo i pomirim se sa žrtvama. Poklonim onim koji su časno služili. Upravo danas na tome možemo učiti. Svako će doneti neki svoj zaključak i lepo je u demokrtiji imati sučeljavanje različitih mišljenja.

Stevan Tomovic ::Kvalifikujem postupke na osnovu duha kojim je narod bio vođen, koji je jasno vidljiv, i to svako može, a ne samo ja. Brinem i kvalifikujem svoj narod iz ljubavi prema njemu. Da nemam takav motiv, onda ne bih ništa ni rekao.
Sad razumem o čemu govoriš. Međutim to je dosta moderna pojva. Ukoliko nisi nastavnik, sveštenik ili neki direktor smatram da su to zamke modernog društva. Svakako sam za zaštitu i brigu o okolini, ali sam svestan pojave neke 'preterane' humanosti i brige. Sve će više biti toga. Mislim d se iz toga moramo čupati, jer nam je dato da brinemo o sebi i neposrednoj okolini. Gospodu bih 'ostavio' širu priču. Stavljati se u poziciju da 'brinešć o drugima je opasno.

Možda neće slonče u lonče, ali itekako će prasence. Laughing

Stevan Tomovic ::Pa ratnički konjički narod koji je živeo od pljačke i ratovanja, a od pokorenih uzimao poljoprivredna dobra, to bih opisao kao divlje ili poludivlje pleme, kao i svaki drugi ratnički narod koji je toliko lenj i kojem je ispod časti da obrađuje zemlju i pošteno zarađuje hleb. Ali, sa druge strane, slažem se da nisu bili divljaci u bukvalnom smislu te reči, i dodao bih (što se neće nikome svideti niti će se složiti), da su bili na višem civilizacijskom nivou od nas u tom trenutku. (I to mogu obrazložiti, ali da ne pišem sada previše.
Možda konsultovati literaturu o slojevima u njihovom društvu. Svuda u Evropi i Aziji tog doba većinu čine seljaci, koji su imali manje, više ili gotovo nikakve slobode.

Odgovorim na ostalo kad stignem.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4232
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Stevan Tomovic ::
Dopuna: 05 Jul 2020 9:44

Jedna nazovi emisija o Boju na Kosovu ("Nepopularna istina o Boju na Kosovu 1389."), ne o pojedinostima bitke, već samo o suštini cele priče o Boju na Kosovu, po ličnom mišljenju:




Ova emisija ima izrazitu ideološku pozadinu.

Voditelj emisije pravi niz kardinalnih grešaka kada je istorija u pitanju:

-stav: posle cara Dušana, tj. smrti cara Uroša, carstvo se raspalo, nisu velikaši mogli da se dogovore ko će da nasledi cara Uroša. – potpuni promašaj. Zašto? U srednjem veku, nema konsenzus i demokratija. Odlučuje ko je sila, a motivi su pre svega materijalne prirode. Znalo se tačno ko je trebalo da nasledi Uroša i u tome nema nikakve dileme. Vukašin Mrnjavčević je od Uroša dobio titulu kralja, a Marko titulu mladog kralja. Već se tu vidi koji je poredak bio u pitanju i u nizu za nasleđivanje. Sa stanovišta feudalnih odnosa, osporavanje carske odluke (u ovom slučaju da Vukašin postane kralj – tj. budući car, kada bi došlo do smene dinastije Nemanjića) značilo je prst u oko.

-u jednom trenutku voditelj emisije kaže da je Murat tražio harač od Lazara. Harač sigurno nije mogao da traži iz banalnog razloga: harač je vrsta poljoprivrednog poreza i plaća se po glavi stanovnika, a ne plaća ga kolektiv (npr. država).

-Opasku da je Murat nudio manji porez od onoga koji su tražili srpski feudalci, ne bih komentarisao jer je neukusna. Biti nekom vazal u srednjem veku (pa i Osmanlijama) zna se šta znači. Rat za njih i gubitak samostalnosti. Prvo, automatski bi druge, susedne, države imale povod za rat da se napadnu srpske zemlje. Dovoljno je samo videti ispade ugarskih kraljeva u Bosni sredinom 13. veka (kad treba da se pleni, odmah pozovu na krstaški rat protiv nevernika i ekspedicija pljačkanja kreće preko Save).

-kovanica „bolje grob nego rob“. Ovom kovanicom (savremenom) se karikira mentalitet srednjovekovnih vladara. Rezon je pred Kosovsku bitku bio prost i uobičajen: mi (Srbi) imamo teritoriju koju nastojimo da uveličamo i proširimo vlast. Nailazi neko ko hoće da nam uzme to, naravno da ćemo da rešimo na dva načina: ženidbom (sklapanjem bračnih veza između prinčeva i princeza) ili ratom. Ako prva opcija nije moguća, onda se poseže za drugom.

-kovanica „grčki car“? Nisam znao da su Grci imali carevinu u prošlosti. U pitanju je vizantijski (iliti romejski) car. A to je različito, prilično. Vizantijski carevi se ne pozivaju na tradiciju Aleksandra Makedonskog, niti Ptolomeja, Seleuka, Antigona, Leonide i drugih junaka (helenskog porekla) već na tradiciju rimske države. Vizantija je novi period u istoriji i ima takav naziv kako bi se napravio otklon od antičkog Rima. Zašto? Vizantija počiva na tri stuba: hrišćanska vera – rimske državne institucije i tradicije – grčki jezik. Za razliku od toga: Rimljani su imali latinski jezik, rimske državne institucije i hrišćansku veru u završnim stadijumima (jedva stotinak godina – malo ljudi zna da Konstantin nije proglasio hrišćanstvo državnom religijom Milanskim ediktom 313. već da je učinio ravnopravnom religijom sa drugim religijama. Hrišćanstvo postaje državna religija u Rimskom carstvu kada Teodosije I Veliki zabranjuje sve paganske običaje širom carstva – pre Teodosija I, naslednici Konstantina – lutaju sa verom i oblikom hrišćanstva, a ni sam Konstantin nije baš bio upućen u to šta i kako).

-U delu Konstantina Filozofa NE PIŠE da je Miloš (tj. taj lik koji se ne pominje imenom u originalu – na kasnijem prepisu je dopisan Miloš) optužen za izdaju i kukavičluk. U originalu stoji:

„Међу војницима који су се борили пред (војском), беше један веома благородан, кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна.“

U srednjem veku, kada se kaže da je neko „neveran“ ne znači da je nevernik ili da je manje lojalan, već da ne ispunjava neku feudalnu obavezu (a tih možda bude ko zna koliko: da ne daje porez, da ne sakuplja vojsku za sizarena, da ne brani granicu (krajišta) kako treba, da ne popravlja utvrđenja, itd…

Prvenstveno narodno predanje, tokom 15. i 16. veka luta u nekoliko pravca:
-koji je ishod bitke – pobeda ili poraz,
-ko je vitez koji je ubio Murata,
-ko je odgovoran za poraz na Kosovu,

Tek od 1601. u delu Marva Orbina „Kraljevstvo Slovena“ imamo potpuni prikaz ovog problema: Miloš ubio Murata jer ga Branković optužio, a ovaj je zapravo izdajnik.

(ima tu dosta da se piše, ali za sada toliko)

-Voditelj emisije uporno akcenat stavlja na to koliko smo mi bili odgovorni za naše probleme, a ne i spoljni faktor. Ova percepcija je karakteristična za žitija krajem 14. veka koja su nastojala da pokažu zašto su Osmanlije došli na Balkan.

-Uporno poređenje sa starozavetnim likovima i uporno navođenje citata iz Novog zaveta što i nema veze baš sa istorijom osim ako niste srednjovekovni hroničari koji pored istorije obavezno ubace i citate iz Biblije (npr. Domentijan). Zanimljivo je napisao Šekspir u "Mletačkom trgovcu": „Basanio, je l' vidiš kako se đavo na Jevanđelje poziva kad mu treba?“

-Zbog ponosa žrtvovani pripadnici cele nacije (34:20) – glupost, par excellence .

-Autor emisije govori da ne tumače Kosovsku bitku kao generali posle bitke, ali odmah u narednoj rečenici kaže da znamo posledice. U tome je jadac. Sad možemo da se pravimo mudrim i pričamo gde je Lazar pogrešio, a da li je Lazar znao šta će i kako biti? Za njega je to bio život, još jedna bitka u kojoj se odlučuje biti ili ne biti. Protiv Osmanlija su ratovali više puta: Npr. kod Bileće Vlatko Vuković je potukao Osmanlije, na Pločniku je bio sudar ali se ne zna da li je došlo do bitke ili do razlaza zaraćenih strana, osmanske akindžije upadaju u Pomoravlje i pruža im se otpor… Znači, postoji kontinuitet sukoba sa Osmanlijama i smenjuju se porazi i pobede. Lazar nije mogao da zna da li će pobediti ili ne. Uostalom, da li pomenuti autor emisije zna posledice svojih odluka koje će doneti ovih dana, a imaju dugoročni efekat? 100% ne, niti će moći da zna. Šta sad, treba da ga optužimo da je kriv jer nije bio svestan događaja koji se još nisu zbili? Zanimljivo… Kao da gledam „Povratak u budućnost“.

-Da smo se odmah pokorili Osmanlijama odmah bi dobili povlašćeni položaj jer smo na granici i time bi se rešili i krstaša i Osmanlija (39:00) – glupost, na kvadrat. Pa mi bi bili prvi na udaru jer bi se na našoj teritoriji vodili sukobi i tu bi bilo paljevine i pljačke (i krstaša, ali i Osmanlija). O tome da su hrišćani i Jevreji (kako piše u jednom titlu u videu) živeli u Osmanskom carstvu, da ne govorim… Plaćanje džizije i odmazde koje su sprovodili Osmanlije najbolje govore o tom položaju.


Previše ubacivanje verske komponente navelo me na jedno mini istraživanje o autoru ovog videa (čije ime nosi i profil na forumu Mycity-military) jer kao i svaki ozbiljan istoričar morate da znate ideološku pozadinu autora izjave. To je veoma bitno kako bi razumeli autora, da vidite koji su njegovi ciljevi i namere.

Na internetu nađoh ovo:
http://stevantomovic.com/biografija.html - Međutim, kad se postavi strelica na tab sa ovim sajtom piše "Miroljub Petrovic - zvanicni sajt".

Pažljivo čitajući biografiju na ovom linku, piše da je istoričar koji je diplomirao i doktorirao na Institutu za nacionalnu istoriju, a kada se malo bolje izgugla, sajt ovog Instituta je ovo:
http://institutni.com/

Kada pročitate uvodni tekst i stignete do kraja, u potpisu ćete naći ovo:

Citat:
Др Мирољуб Петровић
директор


Širokom auditorijumu poznat po izjavi "Pod mač, bato".

Ni tu nije kraj, kolegijum ovog instituta možete pronaći ovde:
http://institutni.com/fakultet#kolegijum

A među poznatim imenima su:

Citat:
- др Илија Петровић
- др Предраг Петровић
- др Стеван Томовић (autor ovog videa i drugih)
- др Слободан Јарчевић (od strane istoričara označen je kao pseudoistoričar)
- др Бошко Вујачић (guslar)
- др Јован Деретић (od strane istoričara označen je kao pseudoistoričar)
- Вукојица Сандић (guslar)
- др Добросав Туровић
- др Крсто Миловановић
- др Милорад Радусиновић


Ovo je neko moje zapažanje.
Ja, o ovome, toliko za sada.

P. S: ima puno materijala za polemiku pa nisam u mogućnosti da stignem da sve ispratim i pravovremeno odgovorim.

P. S. S: izvinjavam se na greškama u kucanju.

online
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 5165

Citat: Pa ratnički konjički narod koji je živeo od pljačke i ratovanja, a od pokorenih uzimao poljoprivredna dobra, to bih opisao kao divlje ili poludivlje pleme, kao i svaki drugi ratnički narod koji je toliko lenj i kojem je ispod časti da obrađuje zemlju i pošteno zarađuje hleb

Ti baš loše poznaješ istoriju Turaka. I uopšte istoriju. I metodologiju istraživanja i metodologiju izrade naučnog rada. I da jako loše tumačiš prošlost, sa nekim pogrešnim zaključcima i percepcijama.

.

offline
  • Pridružio: 15 Maj 2019
  • Poruke: 484

Već ste osuli drvlje i kamenje...ja sam već dao komentar zbog čega mislim da ima takve stavove...i to je njegovo pravo...uglavnom dopadaju mi se emisije koje radi po dokumentima striktno...to je super

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 466 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 3 sakrivenih i 430 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5.56, 8u47, A.R.Chafee.Jr., cvrle312, Dimitrise93, Dorcolac, Groucho, hyla, ikan, Ilija Cvorovic, indja, ivan979, JOntra, kaptain, kayvan6079, Kruger, Lazarus, mnn2, PanchoVilla, raskoljnikov, RecA, Recce, rikirubio, rkekoke, royst33, S-lash, Trpe Grozni, VJ, vladetije, vlvl, VP6919, x9, 1107