Luk i strela kroz istoriju-nekad i sad

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valentin Terek ::

SPREMAN SAM DA SE DAM U POTRAGU ZA primerkom "USTAVA U.K. GB and I " ako mi , da ne budem ko Vatralj, navedeš barem jedan izvor koji sa tim hvalospevom obasipa engleske linijske strelce.

.
Imamo temu Napoleon Bonaparte,pa mozemo tamo da diskutujemo....

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moracu da se diskretno ukljucim u raspravu sa par ispravki.
Nije bas tacno da su lukovi morali da cekaju lepse vreme da bi se osusili od vlage i koristili. Naime, luk gubi efikasnost kada samo drvo vrati u sebe nesto vlage koju je izgubilo susenjem. To se ne desava samo po kisi, moze da se desi i po lepom vremenu kada je vlaga u vazduhu povisena. To je dugotrajan proces, meren danima ili jos cesce nedeljama. Zato sluze finisi tadasnjeg doba (pricam o engleskim dugim lukovima) a to su mast ili pcelinji vosak, da sluze za impregnaciju drveta. Prema tome dobro zasticen luk moze da se koristi danima po najvecoj kisi bez ikakve bojazni.
Dalje, tesko da je engleski ambasador bio zaprepascen ucinkom turskog luka. Nije domet taj koji je najbitniji kod luka vec penetracija strele, dzaba strela ode do mete ako ne udje. Turska strela koja je oborila taj rekord je bila daleko prelaka za bilo kakvu ozbiljnu namenu. Naspram nje su strele engleskih lukova bile teske i do 150 grama cime su dobijale dovoljno momentuma sile da probijaju (neke) oklope.
Dalje, gore je postavljena brzina strele od 70 grama, oko 40 m/s, to je daleko premalo za bilo sta sto se moze nazvati lukom, to dodje oko 120 fps, vec nije luk nego batina koja izbacuje strelu.
Na brodu Mary Rose nisu bili velski nego engleski lukovi. Uglavnom nisu imali zakrivljene (recurve) krajeve, mozda jedan zanemarljiv procenat. Nije bilo potrebe za tim jer su ti lukovi sami po sebi imali dovoljno energije i bez recurv-a. Imam slike ako nekoga bude interesovalo jer sam u kontaktu sa jedinim lukarom koji je imao pristup brodu kada je izvadjen i detaljno je obradio svaki pojedinacni luk. Funtaze su im bile i preko 200#, tj vise od 100 kg natega. Nije moguce, koliko ja znam, koristiti engleski luk sa konja, prvenstveno zbog njegove snage i nacina natezanja.
Izuzetno je opsirna tema ali je vi, drugari, jako dobro ispunjavate. Svaka cast.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10 ::kad smo vec kod lukova imali neko u Pdf ili bilo kom formatu knjigu "Zen i veština gađanja iz luka", od Eugen Herigel-a

могуће да имам чак и књигу или да је имам на неком цд. нисам сигуран давно је било кад сам је читао. ако ти још треба могу потражити

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Stefan gm
Kada sam nekad davno čitao o Musašiju, poznatom japanskom samuraju, za njega je napisano da je sa visinom 170 i nesto cm bio džin medju Japancima. Interesuje me gde si pronasao ta pravila o dimenzijama luka i strela, pogotovu kad su Japanci preko 180 cm retkost, a pogotovu preko 205. Da li su ta pravili usvojena u sadašnjem vremenu zbog stranaca koji se bave tom disciplinom ili su nastala pre nekoliko vekova,što mi je malo nelogično, pogotovu sto se strele za vojske sigurno nisu proizvodile po visini strelca već u velikom broju, univerzalih dimenzija, za celu vojsku za strelce svih visina i dužine luka?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Rekord u dužini odapinjanja strele iz lika, snagom prostog natega rukama, drži turski Sultan, sa sredine 19 veka, koji je strelu odapeo negde oko 900 metara, na strelištu UK-MEGDAN, koji istina u prevodu sa turskog znači -strelište, ali ga tko istoričari krste, kod Istambula, a sve se to dogodilo u prisustvu nekih visokih evropskih zvaničnika, uključujući i ENGLESKOG AMBASADORA, tako da je ostalo zabeleženo. Dotični ambasador mora da se prenerazio, jer čak ni teški "Velški lukovi" od grubo tesane tisovine sa čvorovima, kakvi su pronadjeni u potpoljenom brodu Meri Rouz, slučajno iz vremena Henrija VIII nisu dobacivali ni upola toliko."
Hahahahahahahahahahahaaha... 900 metara ...Sve je fizika. Uzmi sada najsavremeniji luk, upotrebi sve poznate materijale i tehnologije, uzmi tipa koji je sposoban da podigne 300 kilograma, dodaj i raketni motor na strelu, možda dostigneš tu daljinu. Dugi luk je neprikosnoven po dometu i probojnosti, bar od lukova koji su se ručno napinjali, jer je pre svega efikasnost zavisila od fizičkih predispozicija strelca. Danas ima veoma malo ljudi sposobnih da barataju tim lukom, a još manje da to čine istom brzinom i učestalošću poput nekadašnjih engleskih strelaca. Dugi luk i strele su napravljeni da probijaju metalne oklope i to su vrlo efikasno činili dok ih nije nadmašilo barutno oružje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta mislite koji je najbolji vojni samostrel sadasnje vojske i da li nase specijalne jedinice koriste samostrele?Pozdrav i hvala u napred

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Swan, lukovi sa Mary Rose broda nisu bili grubo tesani velški nego fino izrađeni engleski.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Druid ::Swan, lukovi sa Mary Rose broda nisu bili grubo tesani velški nego fino izrađeni engleski.

Kolega Swan je citirao kolegu Valentin Terek, samo to nije napomenuo.

Da li su engleski "longbow" bili finije izrade od velških "longbow"?

Ako znaš nešto o tome, bilo bi lepo da nam napišeš.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U principu o velškim lukovima se ne zna mnogo ali je definitivno da nisu bili istog oblika kao engleski. Bili su pljosnatiji (i po nekim zapisima neki su imali recurve). Postoji neki duborez Albrehta Direra oko 1522. mislim na kome su prikazani velški lukovi.
Sami lukovi sa Mary Rose su bili svi do jednog od tise i nijedan nije imao recurve već je dosta njih imalo prirodni reflex. Ima ih raznih: pravih kao strela, deflex, reflex, zmijastih ali im je svima zajedničko da su prava remek dela lukarstva. Imam slike iz magacina iz nekih privatnih izvora, videću da postujem sutra ako ima interesovanja.
Ovo što pišem nisu moji zaključci- u kontaktu sam sa dvojicom ljudi koji su bili prisutni na vađenju i restauraciji: Dr Bob Kooi i Steve Stratton, možda najbolji warbow lukar današnjice. Sami lukovi nisu bili polirani do besvesti već samo grublje ošmirglani, tek da se skinu tragovi alata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjajno!
Ako imaš slike, interesovanja ima!
A ja ću pokušati da pronađem taj Dürer-ov duborez.