Luk i strela kroz istoriju-nekad i sad

• 3Ovo se svidja korisnicima: jovanciric, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U predlozima za nove teme je spomenuto da nismo dovoljno obradili hladna oruzja i oruzja od kojih je sve pocelo,a luki i strela su sigurno jedno od prvih oruzja ikad koriscenih.

Ratni luk je tip oružja koji izbacuje strele pomoću njegove elastičnosti. Koristi se za lov, sport a kroz istoriju i za ratovanje.

Veština upotrebe luka se naziva streličarstvo. Pored praćke luk je jedno od prvih oružja namenjenih za upotrebu na daljinu.

Veoma različiti dizajni lukova se mogu sresti u različitim kulturama i kroz razne periode. Uobičajni oblici su napravljeni od čvrstog drveta ( engleski dugi luk ), od pločastog drveta ( Japanski i Sijamski) i kompozitni lukovi ( srednji istok, Indija i Mongolija ).

Smatra se da je luk nastao u kasnom Paleolitskom i ranom kamenom dobu. U Evropi se pojavio na prostoru današnje Nemačke i datira od kasnog paleolitskog perioda hamburške kulture ( 9000-8000 godina pne ). Strele su pravljene od Borovine, bile su duge 15-20 cm i imale su kameni vrh.

Ratni luk je postao glavno naoružanje armija Egipta i Sirije, koji su izbacivali strele sa ratnih kočija, što je bilo jako efikasno. Dok Rimljani i Grci nisu našli za shodno da koriste ovo oružje, već su razvili drugačiju taktiku borbe i ojačali oklope koji su umanjili efikasnost strela. Ta dominantnost je trajala sve do dolaska na scenu naroda istočne azije (koji su imali strelce na konjima i mnogo bolje kompozitne lukove) i tada su oni postali dominante nacije tog vremena.
Prve prave civilizacije koje su koristile luk i strelu su Egipcani i Sumeri.
Cuvene su price tog vremena o Persijskim strelcima kojih ima toliko mnogo da strelama zaklanjaju sunce.
Narodi sa istoka su posebni bili vesti u Jahanju konja i istovremeno gadjanje strelama(Mongoli,Huni koji su srusili Rimsko carstvo)


Oni su koristili kompozitne,lukove.
Hunski luk.



U srednjem veku u Evropi najbolji strelci su bili Engleski strelci koji su koristili Engleski dugi luk.





Engleski strelci su sa svojim lukom imali najveci domet a njihove strele su mogle da probiju skoro svaki oklop(cuvene su bitke kod Azinkura i stogodisnji rat sa Francuskom).
Za efikasno koriscenje ovakvog luka su bile potrebne godine treninga,tako da su ti strelci bili na neki nacin profesionalni vojnici koji su nonstop baratali sa lukom i strelom.

Na istoku u srednjem veku u strelicarstvu su prednjacili Turci.
Turski zakrivljeni luk.



Takodje u srednjem veku se u evropi pojavljuje novo oruzje-samostrel,dok se u Kini on pojavio mnogo ranije.

Prema nekim izvorima samostrel se prvi put koristio u Bici kod Ma-Linga u Kini 341. pne. Do 200. godine pne. samostrel se dosta razvio i bio je dosta rasprostranjen u kineskoj vojsci. Samostrel je našao svoje temelje u vojsci Terakotove armije u grobnici cara Ćin Š’ huangaa (260. - 210. pne.). Prvi samostreli na zapadu pojavili su se oko 400. pne. Rimljani su samostrel nazivali arkubalista i nisu ga koristili kao rasprostranjeno vojno oružje. Kod Rimljana su samostrel koristili samo izviđači, a korišćen je i za lov. Imao je svoju ulogu i u Zapadnoj Africi, a porobljeni Afrikanci su ovu tehnologiju odneli u Ameriku.
U Evropi u vojne svrhe samostrel se koristi otprilike od 800. do 1500. godine nove ere. Oni su skoro u potpunosti zamenili lukove u mnogim evropskim armijama. Ima više razloga za to, iako je dugi luk imao veći domet, jednaku preciznost i mogao da ispali više strela u minutu od prosečnog samostrela. Samostrel je mogao koristiti vojnik posle samo nekoliko nedelja vežbe dok je za dugi luk trebalo nekoliko godina obuke, upotreba samostrela je bila moguća i sa konja dok dugi luk to nije mogao.

Samostrel je oružje koje se sastoji od luka koji je montiran na deblo. Poseban mehanizam na deblu drži luk nategnutim dok ne dođe vreme za ispaljivanje strele. Samostrel je imao značajnu ulogu u srednjevekovnom ratovanju u Evropi, kao i u Kini kroz veći deo istorije. Danas se samostrel koristi u sportu, kao i u sportskom lovu.
Luk (zvan “Šilo“ na samostrelu) je na ranim samostrelima pravljen od običnog parčeta drveta obično od tisovine. Za vreme Krstaških ratova, Evropljani su bili nezaštićeni od saracenskih kompozitnih lukova. Ovi kompozitni lukovi su bili dosta moćniji od evropskih drvenih lukova, pa su Evropljani usvojili kompozitne lukove kao podesne za pravljenje samostrela. Kako je čelik postao široko rasprostranjen u 14. veku počeli su se praviti i čelični samostreli. Čelični lukovi na samostrelu bili su dosta kraći od originalnih drvenih. Rezultat ovoga je bila kraća tetiva koju je trebalo manje vući. Ovo je samostrelu smanjilo snagu, i da bi se to nadoknadilo korišćene su se mnogo jače tetive. Tako dok su stari samostreli bili natezani pomoću snage ruke, čelični su morali imati neki mehanizam koji je zatezao luk. Ovi mehanizmi su bili veoma različitih oblika, koristili su poluge, zupčaste točkove i dizalice na različite načine. Upotreba ovih mehanizama omogućavala su vojniku da koristi čelični samostrel bez prevelikog umaranja, za razliku od drvenih samostrela koji su koristili ljudsku snagu za naprezanje. Kasnijih godina samostrel je imao toliku kinetičku energiji da je mogao da probije svaki lančani oklop kao i većinu punih oklopa.
Strele koje su koristili samostreli nazivane su i klin.Bile su kraće ali dosta teže od običnih strela, što je davalo veću kinetičku energiju i veću probojnu moć od lukova.



Razliciti mehanizmi kod samostrela.
1.Poluga koja se vuče
2.Poluga koja se gura
3.Mehanizam sa zupčastim točkom
4.Mehanizam sa dizalicom





Danas se luk i strela koriste za sport..

Moderni lukovi i samostreli su skupi te cene idu i do 5000 evra.
Ali sve vise je onih koji danasnje moderne lukove i samostrele koriste za lov,taj nacin lova je sve popularniji na zapadu,tako da ima mnogo onih koji zamenjaju puske za samostrele.





Samostrel u modernoj vojsci.



Korisceni neki podaci sa Wikipedie Luk i strela
samostrel

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo za pokrenutu temu.

Luk i strela(i razne vrste samostrela) su redovan pribor jedinica posebne namene jer spadaju u specijalna i prigušena oružja. Ima mnogo materijala o njima pa ćemo početi i sa ovom tematikom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А зна ли неко нешто о средњовековном јапанском дугом асиметричном луку?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::А зна ли неко нешто о средњовековном јапанском дугом асиметричном луку?

yabusame je po energiji bio slican velikim pesadijskim turskim i engleskim lukovima, ali se zbog toga sto mu je donji kraj kraci, mogao koristiti i sa konja-velika prednost, ali je trebalo dosta spretnosti.

inace, engleski luk je bio strahovito oruzje, ali kada se pojavio puni oklop, vise nije mogao da probija oklop, medjutim, mogao je da ubije, rani, "poremeti" konja, a i nisu bas svi vojnici imali puni oklop, pa je efekat ipak bio prilicno velik. velik doprinos uspehu velikog luka bila je i tvrdoglavost i glupost francuske vlastele koja je odbijala da odustane od sopstvene taktike "slavnog" jurisa i otvorenog suprotstavljanja, kao i pogresnih zakljucaka iz bitke kod kresija i poatjea. veliki luk, kada nije bilo dovoljno vremena za pripremu i zauzimanje zasticenog polozaja pokazao je i velike slabosti, jer vojnici naoruzani njime nisu imali kako da se odbrane od konjice, sto je rezultiralo katastrofalnim gubicima recimo u bici kod pataya, gde je 1500 francuskih konjanika razbilo 5000 engleza - odnos gubitaka 100 prema 2500. dugi luk je izazvao izvesno opustanje i preveliko oslanjanje engleza na njega, cime je u neku ruku zapostavljeno ostalo - pesadinci-kopljanici i teska konjica. takodje, veliki luk se tesko koristio za napad, sto se obilo o glavu u bitkama kod formigny-ja i castillon-a, cime je 100godisnji rat zavrsen.
tu su mongoli i turci bili neuporedivo efikasniji sa njihovim konjanicima naoruzanim lukovima, koji su bili i izuzetno pokretljivi i mogli su da udju i izadju iz borbe kad je to bilo potrebno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kineski chu-ko-nu samostrel preteca mitraljeza








Najstariji primerak repetirajuceg samostrela nadjen je u kineskoj proviniciji Hubej u grobnici koja datira iz sedmog veka pre nove ere.

Model iz 15veka je imao brzinu paljbe od 10 klinova za 15 sekundi ali je bio neprecizan i slab. Zato su vrhovi klinova bili premazivani otrovom

Postojale su vece varijante sa znatno vecom probojnom moci i vecom preciznoscu ali su zahtevale dva rukovaoca i pre su se mogli svrstati u artiljeriju.

Postojala i verzija sa dva magacina koja je sluzila samo za blisku borbu zbog jos manje probojne moci (verovatno su klinovi bili znatno laksi).

Na zidimama zamkova i kapija a i na brodovima su koriscenji veliki repetirajuci samostreli koji su zahtevila koriscenje obe ruke za repetiranje oruzija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopuna: 22 Sep 2008 1:37

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bila je jedna zanimljiva emisija o jednom od preostalih majstora u Kini nakon kulturne revolucije ili bolje receno antikulturne revolucije. Pravi izuzetno lake i izdrzljive kompozitne lukove. Koji imaju jednu malu rupicu kroz koju stelac moze gledati kad cilja.

Sto se tice bitke kod Azinkura nije dobijena na nacin kako mnoge knjige opisuju. Uzrok velikog broja zrtava je u tome sto su Englezi bili preplavljeni Francuzima. Kad se pogleda kakv su otkup mogli dobiti za vitezove sve je jasno. Tada je postoja kodeks ratovanja, a otkup je bio svakodnevnica. Zato su se tako zurili plemici i razbijali sopstvene formacije. Jurisali za sopstvenu slavu umesto da se ponasaju kao vojska. U laboratoriji je dokazano da je celik iz tog perioda bio vise nego dovoljan da zadrzi bodkin strelu. Sve u svemu stari gvozdeni oklop to nije mogao da uradi.
Ono sto sam ja video na emisiji kad su Englezi testirali ucinak strele na oklop ravno je maloj ogrebotini.
Lakse je tvrditi da su Englezi Francuze pokosili strelama, nego pricati istinitu pricu kako su im siljcima kroz otvor na kacigi otvarali rupe na lobanjama. Ovako je vise viteski.
Jos nesto oko Azinkura. Zemlja je takva kad se natopi kisom postaje slabo prohodna. Sto daje veliku prednost lako oklopljenim strelcima i pesadiji. Upravo to se i desilo da su Francuzi bili tesko oklopljeni, kisa je padala, a docekali su ih lako oklopljeni Englezi. Konjica je cesto znala izgaziti i sopstvene strelce. Njih su unajmljivali i smatrali su ih najnizom sortom.
Desavalo se da strelac pogodi viteza u toku opsade sa zidina i usmrtiti ga. To je smatrano bescasnim vidom borbe. Mozemo samo zamisliti sta bi se desilo sa njima ukoliko bi doslo do proboja u zamak. Verovatno bi ih sve povatali i...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ma hteli su i englezi da zarobe francuske plemice, ali se nakon bitke pojavila opasnost - cak tvrde da su culi zveckanje oklopa i oruzja iz pozadne, s ledja, pa su pobili sve zarobljenike kako se ovi ne bi u guzvi dohvatili oruzja. pokazalo se da je uzbuna bila lazna.

velik problem za francuze je bio i teren, jer su se englezi postavili izmedju dva sumarka, gde nije bilo mesta za manevrisanje. da su ih samostrpljivo cekali, englezi bi morali direktno napasti, mozda i na dve strane, sto bi bilo samoubistvo, ali...

u direktnim konjickim borbama oklopnika na otvorenom, englezi niti bilo ko nije bio dorastao francuzima, cemu svedoce i zapisi o cenama najamnika u evropi, gde su francuzi sa ordonans kompanijama bili najskuplji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Viteskim dogovorima je ponekad bila manje vise zabranjena upotreba samostrela ili lukova u borbama kao neviteska (obican kmet je mogao da ubije viteza plemenitog roda), naravno ovo (skoro) niko nije postovao, a buduci da su mnogi strelce smatrali potrosnom robom to je potpadalo pod njihovu odgovornost. Sta ces nema bolje motivacije za borbu od saznanja sta te moze cekati posle.

Svedjani su svoju nezavisnost od Danaca odbranili upravo lukom istrelom. Bila je skoro emisija o tome kako ih je obucio povratnik iz krstaskih pohoda koji je bio vrlo svestan ucinka strela u tom ratu.