|
Poslao: 01 Okt 2018 22:12
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19188
|
dobri covek ::... Хемијска реакција (због грађевинског синдрома се не сећам како се сама реакција зове, али може да се нађе формула, кога не мрзи) омогућава да малтер постане камен и везује сво камење у један једини камен...
Ca(OH)2 (gaseni krec) + CO2 (iz vazduha) = CaCO3 (kamen krecnjak) + H2O
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2018 11:53
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
bojank ::dobri covek ::... Хемијска реакција (због грађевинског синдрома се не сећам како се сама реакција зове, али може да се нађе формула, кога не мрзи) омогућава да малтер постане камен и везује сво камење у један једини камен...
Ca(OH)2 (gaseni krec) + CO2 (iz vazduha) = CaCO3 (kamen krecnjak) + H2O
Није да нагињем ОТ, али за пример.
Кућа коју је мој ђед, сељак са 4 разреда основне градио за породицу, уз помоћ подједнако стручних "мајстора", негде средином '30. прошлог века.
Једноставно, одабрали су каменчине пригодног облика и градили уз минималну дораду. Доле крупно, горе ситније, везано поменутим малтером.
Квалитет градње који нема ни ово чудо уз Сава ривер. Током рата издржала је 3 стручне паљевине и један напад жабарске артиљерије (добро, брдске, али ипак!). Уз минимално сређивање била је поново усељива. Гранате су окрњиле једно ћоше и стуб прозора, па су морали да га излију од бетона, сморно би да тешу нови.
Понављам, нису радили стручњаци већ сељаци на мобу. Техника није била ништа ново у односу на претке из средњег века... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2018 13:25
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19188
|
Zato sto ti seljaci mozda nisu znali hemijsku reakciju, ali su znali da zarenjem krecnjaka dobijas krec, a onda krec + voda + neko vreme na vazduhu dobijas ponovo kamen. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2018 17:26
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11646
- Gde živiš: Vranje
|
vathra ::Dobri,
Preskočio si bitan korak.
Kad označiš prvi štap, onda treba da se opiše kružnica oko velikog štapa, na kojoj je manji štap. Kad vrh senke ponovo dodirne kružnicu, onda stavljaš drugi štap i dobijaš pravac istok - zapad.
Po tvom opisu se drugi štap stavlja u nekom nasumičnom trenutku što ne daje dobar pravac.
Podatak o kružnici mi nije poznat. Čovek koji je to radio bio je običan seoski dundjer, on mi je, po Džodinoj tarifi (svi smo iz istog kraja) i preneo iskustvo.
Sličan metod sam mnogo godina kasnije našao u jednom uputstvu za preživljavanje. Uz pomoć busole PAB-2 sam proveravao i greška u odredjivanju strana sveta je manja od jednog stepena, što se ne vidi iz aviona. Za gotovo srednjevekovnu tehniku merenja, greška je jako mala.
Nemam pri sebi enciklopediju Jugoslavije (Krležijansko izdanje, iz šezdesetih godina prošlog veka). U njemu je opisan sličan postupak, koga se ja baš i ne sećam najbolje, pošto danas postoje sprave za odredjivanje strana sveta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2018 18:17
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 14804
|
Dobri,
Ovako nekako se kreće Sunčeva senka (gornja kriva je za severnu poluloptu)
Ako spojiš npr 11 i 2, vidiš da nije dobar pravac. Ono što dobijamo opisivanjem kružnice je da se dobije ista udaljenost od gnomona i dobar pravac.
Ono što je dunđer možda radio a da nisi zapazio je da je merio senku u određeno vreme, npr dva sata pre i posle podneva.
Ali tu dolazi sledeći problem, vremenske zone. Podne može da bude i pola sata ranije ili kasnije u 12 sati.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2018 20:45
|
offline
- stegonosa
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Avg 2008
- Poruke: 6928
|
Bane san ::Није ми знано како они, али сељаци по кршу камен везују малтером од живог креча, црвенице и воде. После учествовања у рушењу једног таквог зида, кукао сам за армираним бетоном као лакшом и податнијом материјом.
Ако има неки грађевинац за тастатуром, молим да објасни стручно. Знам само да је на грубу силу попуштао више камен но везиво!
Živi kreč duže deluje, čitao sam davno o tome ali malo šta ostalo u glavi. "Radi" podugo pre nego što se veže ali kad se veže to je to. Bilo je vezano za Beograd i stare rimljanske vodovode, ozidane ciglom (opekom) i takvom nekom smesom, kad su (milslim) 60.-70, rušili neki deo ozidan pre koju hiljadu godina namučili se ljudski. Ali prvi put čujem da je neko tako zidao kuću i sl. Em bi se načekao em ne znam koliko je bezbedno, ni raditi sa time niti koristiti prostoriju u kojoj kreč radi. Živi kreč je muka svoje vrste...
Jedino ako su išli po onoj staroj da su temelji morali dve godine da odstoje zbog sleganja pa eto kreč odradio, ali na Smederevu po legendi "radila jaja" a ne gašeni kreč pa eto izdržalo svašta...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2018 22:14
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Жив је убачен у смешу, али је уз земљу добио и воду, тј "гашење".
Тамо је то био уобичајен метод, ослањали су се на приручне и јефтине материјале.
Камен су минимално клесали-трас кад му препознају жилу, да га расцепе у колико-толико уклопљив облик.
Једино су печење креча и ( апсурд!), у најкишовитијој регији Европе скупљање довољно воде, били отежавајућа околност.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
