Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ltcolonel ::Napisano: 28 Sep 2018 14:46
Fake news. Dići će se bedemi samo na dva tri mesta da se ne vide kuće u susednim dvorištima i to samo do te visine neophodne da kuće u susedstvu "ne štete pogledu".



Da li rekonstrukcija ima veze sa ovom maketom ?

Ovde je zid kontra od grada, t.j. od kuca ?

Meni ovakvo resenje izgleda sasvim zadovoljavajuce.






Postojece stanje, slike su verovatno sa pocetka 21. veka.
Bez izmestanja minimum ove dve kuce sa leve strane ulicice i ovih kioska, deluje mi kao nemoguca misija ?

• 10Ovo se svidja korisnicima: Kos93, radionica1, amstel, Bane san, Levi, Oluj2.1, robertino, DJ GlavomITacticalBeardom, 037, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Sep 2018 18:07

Otrpilike to što je na maketi ali kakos sada stoje stvari neće se ići do šetne staze već tek toliko da se kuće na zapadu, jugozapadu i jugu ne vide tj neka 3 do 4 metra. Jedino će deo oko male kapije biti verovatno nešto viši. Ali to je maksimum. Pored nedostatka para razlog je i taj što, suprotno od opšte rasprostranjenog mišljenja Kruševac uopšte nije sistematski arheološki istražen. Mirko Kovačević je dosta radio al' je on jurio samo Moravsku Srbiju a mi u Kruševcu imamo i starije srednjovekovne slojeve. Mali grad je definitno znatno stariji od Lazara - verovatno oko 1200. godine - možda nešto ranije. Ja sam radio reviziona iskopavanja malog grada jer smo i ja i pokojni profesor Sale Jovanović mislili da je donžon kula na temeljima rimske kule ali definitivno nije. Ona je iz temelja podignuta oko 1200. godine, verovatno nešto ranije ali ne pre 1150. godine. Premda bi po načinu zidanja u Mađarskoj bila datirana u period od 1100 do 1150. godine. U Kruševcu ima dosta rimskog materijala ali još nismo uspeli da "uhvatimo" gde je bilo naselje u antici.

Dopuna: 30 Sep 2018 14:45

Interesantno je da donžon kula (Kula cara Lazara) ima neverovatno tačan položaj sever - jug. Što je još interesantnije neki moji prijatelji astronomi su izračunali da se gotovo idealno poklapa sa položajem sever - jug na prolećnu ravnodnevnicu oko 1180. godine. E sad ja to ne mogu da napišem u nekom naučnom ili stručnom radu ali ovde na forumu mogu. Jbg ćaskamao.
Inače taj njen položaj sever - jug je bio jedan od glavnih razloga što smo pokojni profesor Sale i ja smatrali da je podignuta na rimskim temeljima ali definitivno nije.
Po svemu sudeći najveći broj trgova u srednjovekovnoj Srbiji je formiran u vreme kralja Milutina a zakonski ozvaničen u Zakoniku cara Dušana. Postavlja se pitanje šta je sa trgovima pre kralja Milutina. To je vrlo važno pitanje i za Kruševac jer je Kruševac pre svega trg a mnogo manje vojno utvrđenje. Čak i u vreme kneza Lazara vrlo malo objekata je bilo unutar velikog grada jer je tu bio trg. Tačnije bila su dva trga: jedan u tvrđavi i jedan, otprilike, na prostoru severno od tvrđave prema pruzi - tamo gde su sada NIS-ova pumpa i Branko Perišić. Verovatno se prostirao sve do današnjeg 14. oktobra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako tko je napravio definitivno Drevni vanzemaljci (po Giorgio A. Tsoukalosu ) 😛😉 ili Stari Srbi (po Deretiću i Sariću)

A sad ozbiljno tko je kralj Milutin? Uroš Nemanja

• 3Ovo se svidja korisnicima: DJ GlavomITacticalBeardom, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Interesantno je da donžon kula (Kula cara Lazara) ima neverovatno tačan položaj sever - jug. Što je još interesantnije neki moji prijatelji astronomi su izračunali da se gotovo idealno poklapa sa položajem sever - jug na prolećnu ravnodnevnicu oko 1180. godine. E sad ja to ne mogu da napišem u nekom naučnom ili stručnom radu ali ovde na forumu mogu. Jbg ćaskamao.
Inače taj njen položaj sever - jug je bio jedan od glavnih razloga što smo pokojni profesor Sale i ja smatrali da je podignuta na rimskim temeljima ali definitivno nije.

Kao tvoj prijatelj astronom (amater) da ti kažem da nešto ovde ne štima.
Sa pravcem sever-jug će se naravno poklapati svakog dana. Na ravnodnevnicu (i jednu o drugu) može senka nečega da pada na određeno mesto, ali to ne znam kako su mogli da izračunaju kad su vrhovi kule stradali. Dakle nešto u ovoj interpretaciji nije u redu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

robertino ::
A sad ozbiljno tko je kralj Milutin? Uroš Nemanja


Nas najpoznatiji pedofil. Moglo bi se reci.. .



Nego, je li to znaci, koliko sam ukapirao jos uvek ne znamo tacnu lokaciju antickog grada?

I moze li nesto vise o nacinu na koji je zidana kula, molim vas.
Tj. uopsteno o tome kako vrsimo periodizaciju prema nacinu gradnje, na prostorima srednjovekovne Srbije.
Puno gracijas unapred!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teorijski moguće, ali praktično se slažem sa Vathrom da je sumnjiva rabota.
Naime morali bi azimut sa tačke na vertikalnoj osi kule da odrede prema paralenosti zidova odnosno da izmere azimute zidova pa onda da tako dobijen azimut pomeren za ugao ka efemeridi izlaska puste kroz računar da unazad kroz vreme nađe najbliži njemu azimut izlaska na ravnodnevnici za tu stajnu tačku a svena na osi (mada je to zanemarivo).
Problem je kako stvarno izmeriti azimute zidova sa tom tačnošću i u kojem su stanju sada a i koje je stanje zidova bilo tada. I samo merenje azimuta zidova u ovo vreme, pa sad, može ali tu je sad pitanje, istim metodom dobiju dve vrednosti npr. onda osrednjavanje tako dobijenog azimuta može da ima grešku veću nego što je sama razlika između tačke ravnodnevnice sada i 1180.
Dakle pitanje je metode kojom se fizički određuje osa sadašnjih zidova i da li je pri istoj metodi razlika između ta dva azimuta bitno velika.
Nije sporno da azimuti mogu da se izvrete unatrag u vremenu, nije ni zanemarljivo već za nekoliko decenija evo sve PAB-2 su morale da menaju svoje azimutne dodatke.
Sporno je kako sada izmeriti azimute zidova sa tako velikom tačnošću.

Nije nemoguće teorijski ali praktično problem je tačnosti merenja azimuta zidova sada i mislim da je tu mnogo veća tolerancija tačnosti da bi se vraćanjem ose unazad prema Suncu (pema promeni efemerida kroz vreme untrag) dobila neka baš tačna godina a to što su uzeli kaoreper ravnodnevnicu pa može da se ide od te pretpostavke da je neko odredio pravac prema Suncu baš na ravnodnevnicu ali bojim se da merenje azimuta sadašnjih zidova verovatno daje velik plus minus u takvoj računici.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Levi, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam kakve veze ima azimut izlaska Sunca na ravnodnevnicu sa pravcem sever-jug koji pominje Nebojša. Pravac zidova se i danas može odrediti u par cm, što je dovoljno sa dužinom osnove kule.
Ne razumem oluje ni ostatak tvog posta.

Što se tiče pomeranja položaja Sunca od tog perioda ono je zanemarljivo. Precesija je za ovih 700 godina oko 9 stepeni što nije malo, ali ona nema uticaj na prividno kretanje Sunca već samo na zvezdani svod. Nutacija je zanemarljiva. Prividno kretanje Sunca je i danas isto kao i onda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni su izračunali pomoću precesije datum, koji eto, baš pada na prolećnu ravnodnevnicu. Jedino onda ne štima ono oko 1180. godine, nego tačno 1180. jer je valjda lakše izračunati godinu nego mesec i dan.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Okt 2018 9:50

Promena precesije znači da se na svodu sve menja?
Prividno kretanje Sunca nama ostaje isto zato što mi menjamo kalendar?
Ili grešim ?
Položaj Sunca koji se određuje za dan u godini X mesec Y vreme Z (na 15 minuta) radi usmeravanja busole (u nekoj stajnoj tački u konkretnoj zoni) kroz vreme se menja.
Ili ja imam problem sa razlikovanjem astronomske i kalendarske godine izgleda ?
Milslio sam te fiktivne 1180 neko imao neki vizir, na ravnodnevncu navizirao na izlazak obrnuo za 90 i kao to je pravac zidova. Vidim da negde grešim.
Mislim da nije off obzirom na povezanost astronomije istorije i arheologije da nas uputiš malo jer očito ne vladamo time, makar linkovima.
Hvala unapred.

Dopuna: 01 Okt 2018 10:35

P.S. u današnje vreme čuti da se neko bavi radioamaterstvom, modelarstvom (vazdušno je sada mnogo otežano zakonom), raketomodelarstvom (el ima uopšte to više kod nas?) i astronomijom je neverovatno prijatno osveženje u ovom moru efernih sadržaja televizije i interneta.
Preporuči nam neki sajt za amatersku astronomiju, ja znam samo onaj Zorkićev a eto i na njemu nisam bio godinama (odoh da to ispravim).

Dopuna: 01 Okt 2018 10:41

P.S.S. e ovo možda bude zanimljivo širem krugu na forumu kraj off-a
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ravnodnevnica je ravnodnevnica. Kako ove godine tako je bila ista i prošle i pre 1000 i pre milion godina, a tako će i biti. Ono može samo da pokaže dužinu senke kule. I 1180 i danas dužina senke je jednaka.
Ali ne vidim kako može biti povezano sa smerom sever-jug.
Jedino što su izračunali da je baš te godine u taj dan smer sever-jug bio idealan.