offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Levi ::Zadužbina Despota Stefana Lazarevića Gorovič - Topola
na žalost ruinirana
Gorovič je u stvari stara crkva u Žabaru u Šumadiji. Sagrađena je bila kao manastir i kao manastir se javlja u osmanskim defterima. Po četkom XVIII veka je bila mirska žabarska crkva. Svod je pao prilikom zemljotresa oko 1860.godine. Evo mog i Oliverinog teksta obajljenog u Kaleniću.
Небојша Ђокић, Оливера Думић
Нови извори за историју цркве у Горовичу
Шумадија обилује сакралним споменицима који још увек стрпљиво и достојанствено чекају да буду представљени стручним круговима и широј јавности. Један од њих је и некадашњи манастир Преображења Господњег - а касније мирска црква - код Горовича, у непосредној близини Жабара. Премда је о цркви већ писано у два наврата (додуше, сасвим кратко), ни у једном случају нису коришћена сва објављена - а још мање необјављена документа и списи. Како смо у Архиву Србије недавно пронашли неколико значајних докумената о овом манастиру из времена прве владавине књаза Милоша, то верујемо да су се стекли услови да овом приликом укратко испричамо историју овог храма.
На месту Ћуковац, на гробљу крај Ћуковачког потока, стоји напуштена и оштећена црква посвећена Преображењу Господњем, по предању - задужбина деспота Стефана Лазаревића. Занимљиво је да народно предање везује за деспота Стефана и оближње насеље.
Постање овог храма прича везује за Никопољску битку 1396. године. Заправо, предање казује: “Полазећи у бој, Деспот је са својом војском која се разболела заноћио и задржао се на десној обали Јасенице, источно од данашње Тополе. Ту је он уснио сан, на основу кога се бацио копљем преко главе и на месту где се оно заболо, подигао цркву - малу као жабу (Жабари) - причестио војску и кренуо даље.” И пописивачи цркава и манастира у округу крагујевачком су у јесен 1836. године забележили ово народно предање да је цркву сазидао сâм деспот Стефан Лазаревић.
Премда не располажемо детаљнијим историјским подацима, црква би, по мишљењу Доброслава Ст. Павловића, на основу архитектуре и начина обраде лако могла бити из времена о коме говори и народно предање, тј, с краја XIV или почетка XV века.
Манастир Преображења Господњег у Горовичу помиње се крајем XVI века у турском попису (Смедеревски дефтер Но. 166) по коме је манастир пореској каси плаћао 150 акчи. Храм Св. Преображења се поново помиње 1735. године, овог пута као мирска црква села Жабара, Саранова и Чумића, а налазила се на четврт сата хода од села Жабара. Андреја Јоакимовић даје и детаљан опис цркве. Он наводи да је црква саграђена од камена, “на монастерское подобие сочињена”, дужине 10 а ширине 4 кловтера (док висину није могао да измери), била је засведена и покривена ћерамидом. Олтар је био преграђен липовим даскама, а на њему су била двоја врата са завесама од “картуна”. У олтару, на каменом стубу, налазила се света трпеза од камена дугог 5 и широког 3 педа. Св. трпезу је 1724. године освештао епископ ваљевски Доситеј Николић, а на трпези се налазила бела платнена плаштаница. Антимис је био нов и кратко време пре тога је био предат цркви, али није имао потпис епископа. Проскомидија је била у камену “исечена”. Црква није имала у својини ни путира ни дискоса, већ су они донети из неког манастира. Није било ни другог црквеног окрута ни оправја (?) није било, као ни умиваонице нити крстионице. Царских двери такође није било, али је зато постојао иконостас. На десној страни иконостаса је било 14, а на левој две иконе. Више двери се налазио једноставан дрвени крст без икаквих украса. Црква је имала и три дрвена и један гвоздени чирак, два налоња необичног изгледа, као и осам столова. Звона није било, већ је црква имала клепало. Црква је имала дрвени крст, а на њој су се налазила и двоја врата. Споменимо још и то да је, по извештају од 25. новембра/6. децембра 1735. године, Жабаре имало 30 домова, Чумиће 20 домова и Сараново 12 домова, односно, цела парохија је имала 62 дома.
По подацима Андреје Јоакимовића од 25. марта/5. априла 1736. године, на жабарској парохији је од 1724. године свештеник био Филип Обрадовић. Филип је био рођен око 1702. године у Старом Влаху, у Бединој Вароши, од оца Обрада и мајке Данице. Отац му је те 1736. године већ био мртав, док му је мати још увек била жива. Почео је да учи књигу око 1717. године у Вољавчи, код јеромонаха Теодора код кога је остао седам година. Током школовања је научио наустицу, псалтир, песме Мојсијеве, акатист и молебан, а и октоих је прочитао неколико пута. Након седам година науковања, 1724. године се вратио у село Влакчу код оца који га је одмах оженио. После женидбе, браћа су га одвела у Ваљево, код владике Доситеја Николића који га је рукоположио у ђакона. Као ђакон је служио 9 месеци у Ваљеву, учећи да служи божанствену литургију. Крајем 1724. године, владика Доситеј га је рукоположио за свештеника, а Филип је за то платио 10 дуката. Добио је у нурију села Жабаре и Сараново, за шта је имао и синђелију.
Од свештених ствари, поп Филип је имао светогорски крст, требник московски, свилени епитрахиљ, одежду од црвеног мусула, стихар од мусула, дарке од црвеног мусула, московски тестамент, московску литургију, московски часлослов, московски псалтир и московски октоих шестодневник. Када га је Андреј Јоакимовић упитао за 7 црквених тајни, поп Филип је одговорио да не зна и да никада није ни учио о томе. Иначе, духовник му је био Арсеније, игуман манастира Љубостиње. Последњи пут је био на исповести код њега за време последњег поста Рождества Христова, и том приликом је добио и духовничку цедуљу. На крају ексаминирања, у манастиру Благовештењу страгарском 25. марта/5. априла 1736. године, Андреј Јоакимовић му је дао писмо са написаних седам тајни црквених, наредивши му да их научи и да их се и он и његова паства строго придржавају.
Свештеник Филип Обрадовић је добро читао, знао је и да једногласно (самогласно) поје, али је писао прилично слабо. Живео је у свом добро ограђеном дому у Влакчи, а са њим и мајка Даница и три брата: старији Јован (који је раније био оборкнез), други Иван и трећи Мирко. Свештеник је имао и две ћерке, али му се жена не помиње. Његов дом није био ослобођен пореза већ је плаћао 35 форинти годишње, а морао је да даје и десетак на вино и жито. Поп Филип је, заједно са браћом, обрађивао за оно време прилично велико имање – наиме, поседовали су 10 коса ливаде, 4 ораће њиве са укупно 7 дана орања, два коња, 4 вола, 4 јунца, 4 краве, 10 јунади, 20 коза, 40 свиња, 15 кошница, као и винограда 10 мотика.
Први следећи помен цркве у Жабару потиче чак из 1813. године. Наиме, из “Списка пребеглих из Србије свештеника и калуђера (1813. године)” сачињеног у Сремској Митровици 9/21. октобра 1813. године од стране обрштера Обучине, сазнајемо да је међу пребеглим свештеницима и јереј Филип Поповић из Жабара, а са њим је у Аустрију пребегло и 17 чланова његове породице, 5 мушких и 12 женских глава. Највероватније је овај Филип био унук напред споменутог пароха Филипа Обрадовића.
У Жабару је 1836. године свештеник био јереј Никола Филиповић кога је, 13/25. марта 1828. године, у Београду рукоположио Митрополит Антим. Јереј Никола је имао синђелију на нурију. Међутим, већ те 1836. године је жабарском пароху, јереју Николи Филиповићу, препоручено да одмах оде у Крагујевац и то на дуже време. Премда су жабарски кметови следеће, 1837. године, молили да се не премешта њихов парох Никола на другу парохију, из Митрополије је крагујевачком намеснику Георгију Павловићу строго наређено да јереја Николу премести. Занимљиво је да је намесник Георгије том приликом добио два писма - једно службено, само за њега, и друго које је требало да предочи и кметовима жабарским. Премда се у овом писмима не износи тачан разлог за премештај јереја Николе Филиповића, највероватније је реч о некој политичкој кривици.
Недуго потом, 18/30. септембра 1837. године, Архиепископ и Митрополит Београдски Петар је рукоположио Марка Јаковљевића из Доње Врбаве у чин ђакона, па 11/23. новембра 1837. године у презвитера, и поставио га на парохију жабарску за пароха - али за њу Марко није добио и синђелију.
Вратимо се, међутим, сâмој жабарској цркви. Негде између 1822. и 1826. године израђен је иконостас који је, по мишљењу Бранка Вујовића, дело Николе Апостоловића.
У јесен 1836. године је, поред других цркава и манастира у Србији, пописана и ова црква. Овај попис даје кратак опис цркве и списак опреме и материјалних добара којима иста располаже. Како се наводи, храм цркве жабарске је посвећен Преображењу Господњем и налази се на крају села, под брдом, крај пута и речице. По сазнању комисије саграђен је у доба деспота Стефана Лазаревића, од камена, а у доба настанка поменутог документа још увек је био у добром стању.
Од утвари црковних, храм је поседовао два путира, две рипиде, један крст и један налоњ, дванаест икона, осам кандила, две кадионице, по једну звездицу, кашику, копље, дискос, петохљебник, полијелеј и звонце, три чирака, два венца, једну миросаљку и једну четку, два мала таса, једну кутију за агнец и један барјак.
Од црквене одежде храм је имао један епитрахиљ, један воздух, једну наруквицу, два стихара, један појас, један фелон, четири ђачка стихара, три завесе на престолу, два дарка, три пешкира и по једну плаштаницу, барјак и антимис.
Од књига, храм је имао једно Јеванђеље, два Минеја, један Осмогласник, један Служебник, једну Ирмологију, један Пентикостар, једно Страсно Јеванђеље, један Апостол и један Часловац.
У време настанка нареченог документа, жабарска црква је имала 92 гроша и 17 пара готовог новца и још 500 гроша на облигацији, док покретну и непокретну имовину изван цркве највероватније није имала.
Почетком 1842. године радило се на оправки певница у цркви. Истовремено је породица раније преминулог совјетника Ђорђа Парезана молила да јој се дозволи да у левој певници начини гробницу за њега. Митрополит је ово прихватио и 18. фебруара/2. марта 1842. године о томе дао упутства крагујевачком проти.
Црква је напуштена шездесетих година XIX века када је пострадала од земљотреса, па је у Жабарима 1862. године, у време свештеника Сретена Лукића, подигнута нова, а затечени иконостас је пренет у цркву оближњег села Саранова где се налазио све до 1993. године.
Споменимо још и то да је данашња црква у Жабарима (дуга 25, широка 11 и висока 36 м) највећи сеоски храм у Шумадијској епархији. Њена градња је започета залагањем књаза Милоша Обреновића, некако истовремено са сличним црквама у Аранђеловцу и Горњем Милановцу. Необично је, међутим, да су се свод и купола на тој новој цркви срушили 1907. године. Купола приликом обнове није поново подизана.
Иначе, стара жабарска црква на месту Ћуковац, на гробљу крај Ћуковачког потока, триконхосне је основе са полукружним апсидама и прилично издуженог облика, око 7x20 м заједно са припратом која је, по Павловићу, највероватније дограђена накнадно, али на сличан начин. Међутим, по тврђењу Андреје Јоакимовића из 1735. године је “церков на монастерское подобие сочињена”, па је скоро сигурно да је припрата тада већ постојала.
Прилично високи, масивни камени зидови имају појачања према бочним апсидама са луковима. Таваница је засведена и већим делом срушена, а одржао се још само полуобличасти свод над припратом, и он сав препукао.
Дебели камени зидови омалтерисани су изнутра, али Павловић није могао да нађе трагове живописа. Камен је споља видљив, а његова је обрада двојака. Док је површина зидних испуна од неправилног комађа чија је спољна страна притесана, везаног међусобно дебљим слојем везивног материјала, ивичњаци на угловима, прозорски оквири у конхама и припрати врата, као и пластична декорација, обрађени су од тесаника правилног облика чији су квадри међусобно повезани много тањим слојем везива. Западни калкан припрате је у свом горњем делу обрађен тимпаном који је издвојен венцем у виду троструке траке. У његовом средишту је округао прозор, а калкан у свом средњем делу има и полукружну прозорску нишу. Још ниже је засведен портал чији су довратници обрађени у форми биљних и геометријских преплета, са крстовима и фигурама. Унутрашња врата на самој цркви такође су обрађена. Десно од њих, на истом зиду, уграђен је рељеф лава, нешто мањи од природне величине. Постоје и мања, северна врата. Споља се дуж северног, источног и јужног зида протеже венац испод самог крова, скромно профилисан али спојен са фризом који је под њим и који се састоји од слепих аркадица романског типа - слично онима са Манасије, Враћевшнице и др. - који својом добром израдом обогаћује фасаду.
По свему судећи, црква је и споља била омалтерисана, јер су се још и средином XX века видели трагови малтера. Међутим, на основу обраде венца са фризом и оквира око отвора, могли бисмо претпоставили да су бар ти делови фасаде остали видљиви у камену.
Црква је средином XX века била у прилично рушевном стању, са напуклим зидовима и делимично срушеним сводовима. Из њене унутрашњости је расло дебело дрвеће и даље разарало грађевину која се иначе, по мишљењу Доброслава Ст. Павловића, могла сачувати. Нажалост, покушај обнове њених остатака током деведесетих година XX века није успео.
ПРИЛОГ
Списак Цркве Жабарске находеће се у Срезу Лепеничком Окр. Крагујевачком и описаније исте Цркве понаособ у целом њеном состојанијују
Число ...11.
Наименование и Храм Цркве...Жабарске, Храм Цркве Преображеније Христово
Где лежи у селу или изван села и положеније места на ком лежи...на крај села, под брдом, крај пута и речице с малом портом
Кад је начињен и од кога... у време Деспота Србског Стефана Лазаревића, и од њега сазидана
Од какова је материјала и у каквом је стању... од камена у добром стању
Утвари црковне... 2 Путира, 2 Рипиде, 1 Крст, 1 Налоњ, 12 Икона, 8 Кандила, 2 Кадионице, 1 Звездица, 1 Кашика, 1 Копије, 1 Дискос, 1 Петохљебн., 1 Пилијелеј, 1 Звонце, 3 Чирака, 2 Венца, 1 Миросаљка (?), 1 четка, 2 Тасића, 1 Кутија за Агнец, 1 Барјак
Одејаније Црковно... 1 Петрахиљ, 1 Воздух, 1 Наруквиц., 2 Стихара, 1 Појас, 1 Фелон, 4 ђачка ст., 4 ђачка чирака, 3 завјесе др., 3 завјесе на престолу, 2 Дарка, 3 Пешкира, 1 Плашчаница, 1 Барјак, 1 Антимис
Књиге... 1 Евангелије, 2 Минеа, 1 Осмогласник, 1 Служебн., 1 Ирмологија, 1 Пентикост., 1 Страстно Евангелије, 1 Апостол, 1 Часловац
Звона...3
Новац у готову...92 гроша 17 пара
Новац на облигацији...500 гроша - пара
Имање Црковно изван цркве - покретно... -
Имање Црковно изван цркве - непокретно... -
Особита примечанија...-
(стр. 430)
Исправничества Окр. Краг. Член. Атанасије Вукићевић
Ћорће Павловић Парох и намјенсик Крагујевачки
A evo istog teksta u pdf formatu:
https://www.academia.edu/3828206/%D0%9D%D0%B5%D0%B.....12_29_-_32
|
