ltcolonel ::Ostoja pišeš nešto o čemu, izvini što ti to kažem, ne znaš ništa. U osmanskim defterima se nikad ne spominju crkve (sem u izuzetnim slučajevima) već samo manastiri. Crkve kao tkave nisu bili poreski obveznici već manastiri. Tako da u osmanskim defterima ni ne možeš da nađeš pomen o crkvama. Izuzetak je Srem u kome se spominje porez na crkvenu zemlju - obično nekih 40 do 80 groša.
Samo za manastir Voljavču je sačuvano 11 dozvola za obnovu manastira i manastirskih zgrada i to samo u crnom XVIII veku.
Mislim stvarno da bi ja i ti raspravljali moraš da poznaješ bar osnovne stvari.
Osmanske vlasti u skladu sa šerijatu u načelu nisu dozvaljavale gradnju novih crkava ali obnova crkava i manastira nije bila nikakav problem. Skoro svaka naša crkva, bar one u Srbiji, imaju bar dve obnove za vreme osmanske vladavine. Za Ljubostinju ima zabeleženih pet kapitalnih obnova za vreme osmanske vladavine. Za Ravanicu najmanje 6 a za kalenić najmanje 3 (tri). da ne nabrajam dalje. Ovde spominjem samo one za koje postoje pisani izvori.
Mrzime da se raspravljam. Ima dosta literature o osmanskom periodu koju su napisali srpski autori najpre pročitaj to pa da se raspravljamo o crkvama u osmanskom periodu. Bez uvrede ali ne poznaješ osnovne stvari - recimo da se crkve nisu beležile u defterima (osim u specifičnim i vrlo retkim slučajevima).
kao prvo meni nije cilj da se raspravljam s bilo kim, mene ova tema interesuje i cilj mi je da saznam nesto novo o nacionalnoj istoriji a ne da moja bude zadnja u imaginarnoj raspravi
kao drugo ne razumijem potrebu za diskreditacijom sagovornika (ne samo na ovoj temi), da se neko nekom na forumu obraca sa visine i dijeli lekcije, to je valjda recidiv komunizma kada je postojala jedna prava i konacna istorija 😊.
U danasnje vrijeme je bar lako provjeriti necije tvrdnje pored toliko izvora. evo na linku npr. defter iz 1701 nakon rata sa mlecanima u kom su popisane ne samo sve crkve u naseljima (i u najmanjim selima od Crne Gore do Knina) nego i dzamije, mostovi, mlinovi itd. i njihovo stanje nakon rata, sudbine carskih podanika ...
scribd.com/mobile/document/335764967/%.....0%BD%D0%B5
dobar dio ovih crkava ne postoji vise, kao sto u ovom defteru nema nekih crkvi koje se pominju u ranijim popisima, ili se javljaju u nekim drugim izvorima ili su jednostavno konstatovane arheoloskim iskopavanjima
p.s. zar ovom tvrdnjom da svaka crkva ima bar dvije obnove ne pobijas sam sebe ili smatras da su za ta rusenja iskljucivi krivci hriscani koji su se borili protiv turaka
Ja tebe da pitam jednu stvar. Ako imaš crkvu koja je sagrađena recimo 1375. godine da li ti smatraš da tu crkvu ne trebaš da obnavljaš do 1975. godine. Nevezano za Turke ili bilo koga.
Imaš moj tekst o Trškoj crkvi na akademiji. Za nju imamo sačuvane pisane izvore. Ta crkva je sagrađena blizu današnje Žagubice negde oko 1290. godine. U vreme kneza Lazara sa uvođenjem isihastičke službe dobila je zidanu pripratu. Negde za vlade despota Stefana Lazarevića drmnuo je zemljotres porušio dozidanu pripratu i kupolu. Crkva je obnovljena ali sa drvenom pripratom i bez kupole. U vreme despota Đurđa je potpuno uklonjena priprata ali je ponovo dozidana kupola. Zatim je ponovo obnavljana u XVI veku, pa oko 1730. godine (pod Austrijancima), pa oko 1795-97. godine (pod Turcima), pa oko 1811. godine a od oslobođenja od Turaka do danas je obnavljana bar još tri četiri puta. Od toga pre dvadesetak godina vrlo temeljno kada joj je vraćen prvobitni izgled iz XIII veka. Recimo krajem XVI veka je obnavljana jer je ikonostas postao obavezan a u našem srednjem veku nije postojao - bar do despota Stefana Lazarevića a verovatno ni kasnije. Ikonostas je propisao Simeon Solunac koji je umro iste godine kad i despot Stefan 1427. godine. Tek sa njim je ikonostas dobio liturgijski smisao i postao obavezan. Zbog toga u vreme obnove Pećke patrijaršije u XVI veku mnoge crkve se produžuju (naročito na Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori) da bi mogao da se ugradi ikonostas. Freske rađene u vreme kneza Lazara pod uticajem isihasta su sa stanovišta srpske crkve u XVI veku bile jeretičke. Recimo nemaju strašni sud jer isishasti nisu verovali u njega. Zbog toga su skoro sve crkve iz vremena kneza Lazara i početka vlade despota Stefana ponovo živopisane bilo kompletno bilo delimično. Zbog tog novog živopisa su često puta morale da se rade i građevinske intervencije.
Itd, itd, itd ..
ја стварно не знам како разговарати с тобом
покушао сам појаснити оно што хоћу да кажем на више примјера (не једне цркве него свих средњовјековних цркава на територији данашње административне јединице), на примјеру обнове цркава и манастира (опет не једне него читавог низа од стране једне породице) на почетку турске владавине - овдје сам можда остао недоречен па да појасним. На примјер за манастир Житомислић је сачувана бујурдија из 1566, којом кадија дозвољава да порушена црква може бити обновљена под условом да не буде дужа ни шира од претходне, за манастир Завала је сачуван ферман из 1587 који не говори прецизно у каквом је стању и зашто треба обнова али има исту формулацију везано за димензије. за остале њихове цркве нема писаних трагова али су у претходном рату порушене па су приликом обнове археолошки испитане и установљено је да су обнављане више пута од темеља.
Kада сам оптужен да немам појма о чему пишем поставио сам линкове ка дефтеру који ипак пописује цркве и шта сад ... као да причам са зидом
као што рекох није ми намјера да се расправљам и надгорњавам. Ако ти мислиш и тврдиш да су рушења цркви за вријеме турске владавине искључиво резултат аустријских упада и дивљања татара, а обнове опет искључиво последице потребе за текућим и инвестиционим одржавањем или усаглашавањем са канонима - Ок. Свако има право на своје мишљење
Ostoja ja sam učestvovao na iskopavanjima bar četrdesetak crkava i pričam iz prve ruke. Jedna crkva iz okoline Batočine ima ovakve faze:
mala crkvica verovatnije grobna kapela iz pre Justinijanovog perioda
preko nje mnogo veća trobrodna bazilika iz vremena Justinijana
negde u vreme Vasilija II Bugaroubice trobrodna bazilika je prepravljena tako što je zadržan samo srednji brod ali je dobila dve kapelice (paraklisa) u visini oltarske apside
Još kasnije (možda oko 1200. godine) centralna apsida je znatno skraćena dobija još dva paraklisa (?) sa zapadne strane i kupolu
crkva je napuštena najkasnije sredinom XIV veka (u svakom slučaju pre dolaska Turaka) i više nije obnavljana
u isto vreme je napušteno naselje u blizini kao i nekropola oko crkve
Inače crkva je sve do obnove oko 1200. godine bila u sklopu uvrđenja koje je negde u to vreme napušteno i oko crkve nastaje nekropola
naselje ispod utvrđenja postoji u kontinuitetu do sredine XIV veka možda se raselilo zbog kuge
Samo u okolini Kruševca ima desetak crkava u funkciji verovatno u vreme Bugara i Vizantije X-XII vek napuštenih u srpskom srednjem veku - mnogo pre dolaska Turaka.
Da ne govorim o crkvama iz VI i VII veka.
u Gornjoj Kruševici kod Rekovca u Manastirku imamo čak tri koncepcijski potpuno različite crkve pre pada pod Turke (što bi ti rekao obnovljene iz temelja). Plus nekoliko obnova u vreme Turaka i po oslobađanju.
A tek Županjevac u Levču ...
jbga mozemo sad pojedinacno jednu po jednu crkvu da analiziramo i opet cemo se vratiti na pocetak
evo jedna slicna prica - jedna od ovih crkava koje sam naveo u Ljubinju (obnovljena 1867) je 2014 g. arheoloski istrazena. o prethodnim crkvama nije ostalo ni predanje ni zapisi, mada se pretpostavljalo da je na mjestu starije jer je jednostavno to uglavnom bio uslov. Ispostavilo se da su ispod nje sacuvani temelji 3 crkve gradjene u rasponu - od 6 do 13- 14 vj. i kasnoanticke grobnice. u iskopinama temelja najmladje crkve je jasno bio vidljiv sloj garezi jedino je datiranje rusenja problematicno. nekako u isto to vrijeme se pojavio prevod deftera iz 1585 u kom se uzgred pominje crkva na toj lokaciji i to je jedini pomen te crkve za koji se zna.
E sad, crkvu ne pominju ni u francuski putopisci u opisu Ljubinja iz 1657 ni turski iz 1663 kao ni popisivaci u ovom defteru iz 1701 u kom su vrlo revnosno popisane crkve makar i u rusevnom stanju, pa je do rusenja vjerovatno u tom periodu 1585-1657
Crkve se u osmanskim defterima pominju samo uzgred kao mesto za okupljanje vašara, panađura i sličnog ili kao međnik. Pretpostavljam da se ta crkva koju ti pominješ verovatno pominje kao mesto gde se okuplja panađur, vašar ili šta već i na to se i plaća porez a ne na crkvu. Imam te popise u pdf formatu ali me mrzi da tražim. Ali je reč skoro sigurno o tome. Popis iz 1701. godine predstvalja izuzetak i to vrlo redak izuzetak - sam naslov popisa je dovoljan.
Nakon Tanzimata, a pogotovo nakon Krimskog rata, teško da su morali 1867. godine da za obnovu crkve vode računa o starim temeljima. Na Kosovu i Metohiji, gde situaciji nikako nije bila sjajna ne samo da nisu morali da prate stare temelje nego su mogli da grade i crkve gde ih ranije nije bilo (recimo crkva sv Đorđa u Prizrenu ili crkva u Orahovcu).
Narodno predanje sa kraja XIX veka u Kragujevcu je glasilo da je knjaz Miloš dobio odobrenje od Turaka da sagradi malu crkvu u Kragujevcu a da ih je on prevario tako što je sagradio drvenu pripratu. To apsolutno nije tačno. Najpre, uopšte nije tražio odobrenje a drugo crkva kada je 1818. godine sagrađena uopšte nije imala pripratu koja je dozidana tek 1834. godine. Znači samo pola veka posle toga i već narodno predanje daje potpuno pogrešne podatke.
Deset godina za redom istražuje se svrljiška oblast od strane Balkanološkog instituta Srpske akadamije nauka i umetnosti (SANU) uz pomoć Opštine Svrljig.
Iskopine ispod Starog grada Svrljiga, foto: M. Miladinović
Ove godine po prvi put istražuje se teren u podnožju starog grada Svrljiga, između Niševca i Varoši.
Arheolozi su na ovom potezu pronašli deo Vizantijskog bedema iz petog veka, što po njihovim rečima direktno povezuje prisutnost Careva Anastazija ili Justinijana.
Takođe, u podnožju starog grada, u blizini kupališta banjica, pronađen je monomentalni bedem širine čak dva metra i verovatno je reč o srednjovekovnom utvrđenju.
Po istorijskim činjenicama, Stefan Nemanja je nakon osvajanja Niša svoju vlast proširo i na svrljiški kraj, tako da je od najranijeg perioda Nemanjića, region Svrljiga periodično dolazio u posed srpske i bugarske države, tako da se bedem može vezati i za ratove koji su vođeni na ovom prostoru u tom vremenu.
Tim povodom, lokalitet su posetili narodni poslanik Milija Miletić, direktor Centra za turizam, kulturu i sport Marko Mladenović i pomoćnik predsednice opštine Svrljig Miroslav Marković.
Miletić kaže da je novo otkriće i te kako bitno za Svrljig i njegovu i onako bogatu istoriju.
...
Ovaj lokalitet u Anini nije vila rustika već mesto na kome se prikupljala annona militaris koju je zaveo Dioklecijan, najverovatnije, 296. godine. Skoro sam apsolutno siguran i to je još značajniji nalaz od vile rustike.
Interesantno je i da se lokalitet zove Anina što neodoljivo podseća na annona.
Dopuna: 13 Sep 2017 14:53
Zato tu nisu ništa ni našli od vrednog materijala jer tu nisu ni živeli bogataši već siromašni najamni radnici i državni robovi. Naravno, i poneki privatni rob.
