OSTACI moćnog srpskog srednjovekovnog zamka Solotnika na Tari neće još dugo biti obavijeni velom tajne. Posle pisanja "Novosti" o baštini ove lepe planine, lokalna samouprava Bajine Bašte odlučila je da zatraži nastavak istraživanja ovog značajnog i tajanstvenog lokaliteta.
У прибојском крају постојало је пет средњовековних градова који још увек чекају детаљна стручна истраживања. Први део планираних трогодишњих истраживања, једног од њих града Јагата, приводи се крају, а очекује се да ће стручњаци добити одговоре о прошлости данашњег Прибоја који је настао у подграђу тврђаве.
Pre neki dan u TREZORU fantasticno snimljen i sa tom nekom atmosferom stare skole RTBg, mislim da nije bilo ovde.
Dokumentarac, ali i vise od toga sa zapisima gde pored strucnjaka govore i lokalni mestani,
a pravac emisije cak u jednom momentu skrece u trilerske vode kad se govori o nelegalnim kopacima.
Emitovano 1998, verovatno snimano koju godinu pre, odlican zapis vremena.
+ Sarkamen, reportaza o istrazivanju iz 2016 Misterija carske kule sa osam uglova
November 18, 2016 svettajni 0 Comments Carska kula, Šarkamen
Novo, po mnogo čemu jedinstveno otkriće na lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena, iznenadilo istraživače. Unutrašnjost kružna, a spoljašnost višeugaona.
Iako su prva sistematska istraživanja lokaliteta “Vrelo” u blizini sela Šarkamen kod Negotina, s kraja 3. i početka 4. veka nove ere, počela pre više od 20 godina, a 1996. u mauzoleju pronađen set zlatnog nakita carice-majke Maksimina Daje, zagonetka Šarkamena nikako da se odgonetne.
Arheolozi u šali često kažu kako je na Šarkamenu pronađeno više zlata nego keramike. I zaista, poslednjih godina otkrivaju se neki detalji koji nemaju s čime da se uporede, pa i tako dodatno doprinose misteriji samog mesta.
Lane je to bio vodotoranj, jedan od najočuvanijih na našim prostorima, a sada je to severna kula zapadne kapije koja je iznenadila istraživače.
– Iskopavanjem severne kule zapadne kapije došli smo do saznanja da je kula vrlo karakteristična zato što je kružna iznutra a osmougaona spolja. Šta je tačno, zasada ne možemo da kažemo, jer ni kod nas, ni u svetu, nema analogije za ovako nešto.
Iskopan je ulaz u kulu, gde su stepenice koje su popločane opekom i iskopan je kvadratni kanal uz severni zid kule, čiju funkciju zasada ne znamo. Materijala ima izuzetno malo – kaže Marija Jović, master arheologije.
U novembru će se raditi geofizička prospekcija u unutrašnjosti lokaliteta, jer se veruje da i tu ima nekih objekata i da bi tu mogla da bude carska palata.
– Jugoistočni ugao utvrđenja sa jugoistočnom kulom je najmarkantniji objekat kada se približavate lokalitetu. On dominira Vrelskom rekom i na neki način je reper lokaliteta, pokazatelj da ste stigli na Šarkamen.
Planirano je bilo i da rekonstruišemo zapadnu kapiju sa dve kule, severnom i južnom, to su osmougaone kule, jer kroz tu kapiju se ide na deo lokaliteta gde se nalazi carski mauzolej, koji je takođe konzerviran i onda imamo tri celine koje su na tom putu posetilaca, juistočni ugao sa kulom, zapadnu kapiju i mauzolej – kaže rukovodilac radova na “Vrelu” dr Sofija Petković, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.
Utvrđenje datira s kraja trećeg i početka četvrtog veka
Šarkamenski kompleks, 100 sa 100 metara, predstavlja utvrđeni rezidencijalni kompleks koji je imao odbrambenu ulogu, ali je nastojao da svojom monumentalnošću pokaže da tu živi car.
“Vrelo” na svoju carsku ulogu podseća i zbog vodotornja, koji je kompleks napajao vodom, kontrolisao njenu protočnost…
– Tu su ostaci niša, lepi dovratnici, lukovi i drugi detalji koji su davali jednu posebnu crtu estetici ovog kompeksa. U svakoj od prostorija nailazimo na ostatke rušenja ovih građevina, a ove godine uočili smo postojanje crepova, što znači da je u izvesnoj meri barem deo objekta koji smo do sada otkrili bio završen – ističe Igor Bjelić, master arhitekture.
Svaki zid, svaki kamen ima svoju priču, pripovedaju arheolozi, jer nam čak i ruševine govore da li je neku građevinu srušilo vreme ili, možda, ljudi.
– Prezadovoljni smo učinjenim, jer je zaista urađeno više nego što smo planirali. Nadamo se da smo ovim našim iskopavanjem napravili dobru podlogu onima koji se bave zaštitom nepokretnih kulturnih dobara i da će se sada, posle dve godine pauze, ovo do sada iskopano konzervirati, jer je nepobitna činjenica da ono što je do sada zemlja čuvala, kad se iskopa brzo propada.
Suština je svakako da se sve ovo zaštiti, da bismo sutra mogli od toga da pravimo razvoj kulturnog turizma. Imamo podršku što se tiče sufinansiranja projekta istraživanja, ali potrebna nam je veća podrška po pitanju infrastrukturnog obezbeđenja, od izgradnje puta, osvetljenja, obezbeđenja i svega što je potrebno jednom lokalitetu da mu pružimo šansu da održivo može da se razvija i da opstane – kaže koordinator projekta, arheolog i viši muzejski savetnik Muzeja Krajine Gordan Janjić.
Ovogodišnje istraživanje trajalo je 42 dana i sa milion dinara finansiralo ga je Ministarstvo kulture i informisanja. Opština Negotin i Muzej Krajine su za ove namene izdvojili oko 400.000 dinara.
UDARNIČKI
Arheolozi su se tokom ove kampanje fokusirali na istraživanja jugoistočnog dela utvrđenja i unutrašnjost južne i severne kule zapadne kapije. Pomagala su im desetorica radnika.
Ovogodišnje radove, nažalost, obeležio je početkom avgusta vandalski čin tragača za zlatom u kome su nepoznati nepopravljivo uništili vodotoranj za snabdevanje vodom, jedinstven na našim prostorima. Tada su stradali i drugi objekti., zanimljiv tekst.
^^^
А – утврђење царске резиденције, B – царски маузолеј, C – консекративни тумул, D – платформа од камених плоча уз западну страну маузолеја, Е – касноантички објекат уз јужну кулу западне капије утврђења, F – металуршка радионица западно од меморијалног комплекса, G – објекат квадратне основе западно од тумула (зидана гробница?), H – економски објекат на десној обали Врелске реке, I – велика грађевина (базилика?) на левој обали Врелске реке и Ј – економски објекат (horreum?) северозападно од утврђења.
Manastir je danas u jako lošem stanju.
skoro preko 500 godina je bio u ruševinama.
Delimičnu privremenu (prvobitno zamišljeno) obnovu doživljava 30ih godina izmedju dva rata. Tada delovi zidova koji su nedostajali su radjeni opekom.
Kupola je još za vreme turaka dobila ovaj sadašnji izgled slepe kalote.
Radovi na obnovi manastira su išli po nekim etapama da bi 2007 godine prekinuli zbog nestručnog, nesavesnog i vandalskog rada preduzeća Rade Neimar (izveštaj iz 20 maja 2007 možete pročitati na ovom linku: http://www.temerinski.com/bradovi2007.htm )
Idealna rekonstrukcija:
Osnova kompleksa:
bočni izgled:
Na ovoj slici se mogu videti različite vremenske epohe kada su radjeni radovi.
Ne da je nesavestan pokusaj rekonstrukcije vec je zlocin!
Klasicna prica iz Srbije,bitno je uzeti novac a dal ce i kako biti odradjen posao to nije vazno toliko.
Ja mogu da shvatim da se ne moze naci potpuno isti kamen iste boje za rekonstrukciju ali ovo je strasno ....
Malo novih slika Golubacke trdjave
Radovi na kuli 7,ceka se zavrsetak bedema izmedju kula 8,7 i 6 zbog lakseg prenosa greda i ostalih delova konstrukcije kada ce se krenuti sa podizanjem krovova na kulama.
Уломак табуле, са сачуваним делом текста на латинском језику, који назначава места рођења византијских царева - Јустина Првог и потоњег цара Јустинијана Првог - пронађен је у лесковачком селу Горње Бријање, петнаестак километара од Царичиног града
НИШ - Уломак табуле, са сачуваним делом текста на латинском језику, који назначава места рођења византијских царева - Јустина Првог (родоначелника династије) и потоњег цара Јустинијана Првог (Јустиновог усвојеника и сестрића), пронађен је у лесковачком селу Горње Бријање, петнаестак километара од Царичиног града. Графичар Драган Ђорђевић из Књажевца, који је на ово откриће, како каже случајно “налетео”, сматра да је плочица из 6. века.
Превод латинског текста табуле гласи: “У част римске империје /по наредби војног заповедника за Илирик/, управитељ и преосвештени /блажени Теофилијус под владарем Јустинијаном/ надгледао реконструкцију војног логора Мања крушка и цивилног насеља Таурезијум”. Он истиче да је најзначајније што текст, први пут после Прокопија, помиње име места рођења Јустинијана Првог - Тавресивм. Позивајући се на Прокопија и податке из бележака других историографа, овај податак помиње и Георгије Острогорски, знаменити византолог, у капиталном делу “Историја Византије”.
