Brate, ovde se u prilogu pominje 10 miliona E za rekonstrukciju...
Mnogo je Bato, smanji malo, nije ti ovo Golubac...
Kazu nema projekat...
Inace, projekat koji stvarno nije los POSTOJI, kacio sam ranije i svodi se na obelezavanje, zidanje i svodjenje do nekog nivao celog utvrdjenja gde je moguce.
Klasicna rekonstrukcija umerenog tipa, da se to sve lepo zaokruzi, obelezi, omalterise i dovede u neku pristojnu visinu, a da nije novogradnja.
ps-
jedino ako u cenu ulazi otkup privatnih kuca i izmestanje, drugacije ne razumem.
Za 10 milki moze 5 tvrdjava u super stanje da se dovede.
Za 10 milki, moze da se u okruzenju Krusevca sigurno urede i Stalac i Koznik i Trstenik.
Nema veze, 'ajd da vidimo dal' ce ovo da bude.
Ljudi, Balkan, a pogotovo Srbija je mesto gde su ovakva zdanja ostala netaknuta u odnosu na naknadna dogradjivanja tipa Kalemegdan-Austrijanci-Tito ili Petrovaradin.
Ne racunam turska dogradjivanja do 16. veka koja imaju svoju vrednost takodje.
Austrijska dogradnja nema nikakvu vrednost.
(najgori primer je Sabac)
Dzaba tvrdjave, recimo u Nemackoj ili Engleskoj, Francuskoj, kad je to sve prekreceno viktorijanskim dobom. Ugradili staklice i prozore, kule pretvorili u apartmane.
Ima izuzetaka naravno, ima ih dosta, slazem se.
Samo tvrdjave koje su ostale netaknute od srednjeg veka i kasnog srednjeg veka imaju smisla za obnovu, a to je upravo Balkan...
Naveo bih Caricin Grad kao primer. To nema nigde tako ocuvano sa takvim potencijalom, mozda u maloj Aziji, u EU nema.
Srbija ovo sto ima u svojoj netaknutosti, ja ne znam da li to ima igde u EU, prihvaticu svaku kritiku i primer. Ima jos more primera.
Samo treba da imamo NEKOG ko shvata vrednost i smisao toga, i naravno NEKOG ko je spreman da zalegne protiv svih ONIH koji guraju klipove i obesmisljavaju.
Ostace upamceno da MILO nije gradio svoju tvorevinu ni na Crnojevicima (kao idealnim za neki pokusaj), ni na Balsicima, niti na DUKLJI gde nije smeo da zabode ni jedan budak od kad je na vlasti.
Njegos je vec problem odavno, zato ga i ne spominjem.
Zanimljivo.
Sve Crnogorske tvrdjave su i dan danas zadnja rupa na svirali, da ne pricamo kada se odmaknemo malo od primorja.
Sledeci nastavak MAGLIC, ilustracije drugi autor, ali tekst isto zanimljiv.
Pitao sam se na osnovu cega je radjen VUKANOV ZAMAK u seriji NEMANJICI.
Vidi se mrdanje rastinja i drveca naokolo uz sam zamak, izgledom vrlo prirodno.
Naknadnim gledanjem SREDNJEVEKOVNIH PUTEVA Marka Popovica sa RTSa i ovog skrina iz emisije, da se zakljuciti da je to upravo JELEC.
Jasna je sprega izmedju PUTEVA SREDNJEG VEKA i NEMANJICA.
Odgledao juce u kompletu i znam o cemu pricam.
Ne kazem da je to nelegalno, ali ispade da su kostimi i pojedine scenografije prvo bile u dokumentarcu, pa onda potom u seriji u ovom ili onom obliku.
Mozda u isto vreme.
Zamislite nekog ozbiljnijeg reditelja da vam neko upada i kao kaze "Ej brale, daj kostim, sacemo ovo za skolski program, a onda imamo specijal za novu godinu, ne brini sve je pokriveno, samo rokaj..."
Naša tvrđava postala međunarodna turistička destinacija
Prvi veliki rečni kruzer sa gostima iz inostranstva doplovio je za Uskrs do pristana kod Golubačke tvrđave, čime se ta srednjovekovna građevina prvi put svrstala u međunarodne turističke destinacije, kažu u Golubačkoj tvrđavi.
Od kako je u januaru proglašena lučkim područjem, ovo je prvi put da regularni međunarodni saobraćaj na Dunavu ima i pristajanja kod Golubačke tvrđave, rekla je za Tanjug direktorka Golubačke tvrđave Iskra Maksimović.
Na brodu "River Beatris" američke kompanije koji je 8. aprila pristao kod Golubačke tvrđave bilo je oko 100 turista, uglavnom Amerikanaca, od kojih je oko 70 izašlo na obalu, a Maksimović očekuje da će dolazak velikih kruzera sada biti redovna pojava.
Ispričala je da u trenutku dolaska prvog velikog kruzera na Uskrs bila snažna košava, ali da je kapetan sjajno obavio svoj posao, privezao brod i pristao, tako da je sve prošlo dobro.
Za prve strane turiste sa kruzera bio je pripremljen poseban program i priređena srednjovekovna dobrodošlica, tako da su, uz pratnju vodiča i glavnog tehnologa, mogli da degustiraju lokalno vino, domaći med, kozji sir i hleb napravljen u današnjim uslovima po starinskoj srednjovekovnoj recepturi.
"Za njih imamo degustaciju lokalnih proizvoda koji su postojali u Srednjem veku jer tvđava je srednjevekovna i čitav naš program se zaniva na vezi Srednjeg veka i današnjih uslova", kaže Maksimović.
Gostima je prikazan tradicionalni viteški običaj - pričešće pred boj sa hlebom i vinom pošto je, kaže Maksimović, tvrđava poznata po vitezovima - ugarskim i srpskim i poljskim, odnosno evropskim, koji su se za nju borili.
"Napravili smo nešto što mi zovemo srednjevekovna dobrodošlica", dodaje Makismović.
Isti brod američke kompanije, koji plovi od Linca do Vidina, u subotu će dovesti kod Golubačke tvrđave novu grupu turista.
Prrogram putovanja predviđa ukrcavanje jedne grupe turista u Lincu i njihovo iskrcavanje u Vidinu, gde se potom ukrcava nova tura gostiju koja se uzvodno vraća do Linca.
Inače, na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se kompleksni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima.
Revitalizaciju Golubačke tvrđave finansira EU, a sprovodi i sufinansira Austrijska razvojna agencija. Maksimović kaže da će kompletna tvrđava za posetioce biti otvorena iduće godine.
Najavila je da će spoljno utvrđenje biti otvoreno za strane posetioce do kraja aprila, a za domaće tokom maja ove godine. Kaže da će do kraja aprila još četiri grupe stranih turista doći do Golubačke tvrđave, a njima je omogućen ulaz do same kapije.
