|
|
|
Poslao: 31 Avg 2017 12:53
|
offline
- djboj
- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1278
|
Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику
На обронцима Рудника пронађен добро очуван надгробни споменик са натписом из 1369–1371. године
Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара.
Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.
Археолошка истраживања највећим делом финансирали су господин Пљакић и његова фирма „Флорес”. Мајске кише покренуле су тло изнад налазишта, те је Пљакић предузео радове да потпорним зидом заштити налазиште – а онда је на том месту из земље „изашао” драгоцени надгробни споменик из 14. века.
О налазу је обавештен регионални Завод за заштиту споменика, а недавно су на терен изашли и налаз прегледали др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ, и доцент др Виктор Савић са Филолошког факултета у Београду.
На основу прелиминарног проучавања делимично сачуваног текста писаног ћирилицом који је рашчитао Виктор Савић, може се донети неколико поузданих закључака. Срђан Пириватрић каже да налаз представља надгробни споменик извесног монаха Стипана, а да монументалне димензије споменика (175 х 56 х 21 цм), свечани карактер и украс натписа сугеришу да се радило о значајној личности, која се, попут многих других у то време, замонашила. Монах Стипан преминуо је у кратком периоду када се Рудник налазио у области („држави”) кнеза Лазара, а за живота цара Уроша, чију је власт признавао. У обзир, дакле, долази период од краја 1369. до краја 1371. године, када је цар Урош преминуо и када је Рудник поново припао жупану Николи Алтомановићу.
Иначе, село Каменица је из каснијих извора познато као баштински посед Радича Поступовића, великог челника у време српске деспотовине. Овај моћни властелин је, по мишљењу Стојана Новаковића, у епској поезији запамћен као Облачић или Облачина Раде.
Виктор Савић тврди да облик слова уклесаних на натпису у потпуности одговара до сада познатим налазима с краја треће четвртине 14. века. Такође каже да је реч о ретком примеру нашег старијег глагољско-ћирилског правописа у последњим годинама државе Немањића, занимљивом и због својих језичких одлика (икавизми попут „Стипан“ и „билиг“), чије даље истраживање треба да покаже да ли се ради о локалним или увезеним језичким цртама. Натпис започиње арханђелским крстом и речима које у преводу на савремени српски језик гласе: „Ово је почивалиште (’се покојиште’) раба Божија Стипана...”, а затим иде део оштећеног натписа који ће се тек рашчитавати. Наиме, види се да је поред монашког било уклесано и Стипаново „световно“ име, сада највећим делом нечитљиво). Текст се завршава важним подацима: „погибе у дане цара Уроша, а у држави кнеза (Лаза)ра. А постави овај белег Војихна, братучед му. А то писа поп Митко, амин.”
У слободном пољу на врху натписа друга клесарска рука је касније, вероватно почетком 15. века, додала још неколико редова. Ради се о облицима слова веома сличним једном ранијем налазу са истог локалитета који се чува у крагујевачком музеју, откривеном још 1953. године, који у преводу гласи: „Ово је почивалиште (’сије покојиште’) Радока, сестрића Басила Златоноса.”
Овај надгробни споменик обогаћује доказе српског присуства на овом подручју, будући да је из 14. века, а гробље још старије – из 13. века. Анализа костију са истог места изотопом угљеника показује да су неки остаци из периода 1254–1275. године.
Најновији налаз је још један показатељ археолошког потенцијала околине села Каменица и планине Рудник уопште.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2017 21:45
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Napisano: 31 Avg 2017 17:37
Samo mi nije jasno odakle im taj podatak da je reč o monahu. Iz ovog što piše u tekstu nigde se ne vidi da je reč o monahu a i crkva nikako nije manastirska jer nema pripratu koja je upravo baš u to vreme bila obavezna za monahe.
Dopuna: 31 Avg 2017 22:45
Da ne pričam da su nadgrobne ploče nad monaškim grobovima sa natpisom, u Srbiji, izuzetno retke. U najmanju ruku treba biti izuzetno oprezan sa tvrđenjem da je reč o grobu monaha.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2017 22:28
|
offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 126
|
врло занимљива основа цркве
ltcolonel ::Napisano: 31 Avg 2017 17:37
Samo mi nije jasno odakle im taj podatak da je reč o monahu. Iz ovog što piše u tekstu nigde se ne vidi da je reč o monahu a i crkva nikako nije manastirska jer nema pripratu koja je upravo baš u to vreme bila obavezna za monahe.
Dopuna: 31 Avg 2017 22:45
Da ne pričam da su nadgrobne ploče nad monaškim grobovima sa natpisom, u Srbiji, izuzetno retke. U najmanju ruku treba biti izuzetno oprezan sa tvrđenjem da je reč o grobu monaha.
није пренесен читав текст па не могу да тврдим али се помиње световно име поред монашког што и има аналогије у неким натписима са средњовјековних епитафа у Захумљу
ево на прву пар примјера (не замјерите на мјешавини новог и старог говора/писма) за које се сматра да припадају православним монахињама у распону од неких 300 година
+ МИСЕЦА МАРТА 11 ПРЕСТАВИ СЕ РАБА БОЖИЈА МАРИЈА А ЗОВОМ ДИВИЦА ПОПА ДАБИЖИВА ПОДРУЖИЈЕ ВА ЉЕТО 6739
+ В ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЈАТАГО ДУХА СЕ ЛЕЖИ РАБА БОЖИЈА ПОЛИХРАНИЈА ЗОВОМ МИРСКИМ ГОСПОЈА РАДАЧА ЖУПАНА НЕНЦА ЧИХОРИЋА КУЧНИЦА И НЕВЈЕСТА ЖУПАНА ВРАТКА И СЛУГЕ ДАБИЖИВА И ТЕПЧИЈЕ СТИПКА А КЋИ ЖУПАНА МИЛТЈЕНА ДРАЖИВОЈЕВИЋА А КАЗНЦУ С(А)НКУ СЕСТРА А ПОСТАВИ С БИЉЕГ НЕ С(И)Н ДАБИЖИВ С БОЖИЈОМ ПОМОШТЈУ САМ СВАИМИ ЉУДМИ В ДНИ ГОСПОДИНА КРАЛА ТВРТКА
АСЕ ЛЕЖИ МОНАХИ(ЊА) МАРТА 7080
... та тврдња да манастирска црква мора да има припрату је на врло климавим ногама, што наравно не мора да значи да су ово остаци манастирске цркве
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2017 00:57
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Napisano: 02 Sep 2017 1:31
Manastirska crkva mora da ima pripratu zbog dela službe koja se obavljala samo u manastirskim hramovima. U popisima iz XVIII i XIX veka uvek se naglašava da li je crkva mirska ili manastirskog "podobja". Glavna razlika je u postojanju priprate. Problem je što se kod nas istorijom crkve ili istorijom crkvene umetnosti bave ljudi koji uopšte ne poznaju ni osnovne liturgijske pojmove. Kod mirskih crkava priprata može da postoji a ne mora u praksi se tu obično vršilo krštavanje. Ponekad je korištena kao tzv "ženska crkva" premda to po kanonima ne postoji.
Međutim, monasi moraju da imaju pripratu. sa isihastima to postaje više nego obavezno. čak crkve koje nisu imale priprati je dobijaju. Pa knez Lazar jedino novo što je dozidao na Ravanici je priprata ostalo je postojalo i pre toga. Kod Vitovnice isto. Od negde 1370. godine u srpskim manastirima je priprata više nego obavezna. U periodu od negde 1370. do 1400 - 10. godine zbog jakog uticaja isihasta dobijaju je i novo sagrađene mirske crkve. Ali ovo što sam naveo važi za prostor tzv Moravske Srbije. Tu za izneto mogu da garantujem.
Kosovo je sasvim druga priča a južna Srbija (Leskovac i Vranje treća).
Mi ovde pričamo o prostoru Moravske Srbije i čvrsto stojim iza onog što sam rekao.
Hum nisam radio ali prostor današnjeg Crne Gore zadnjih paro godina jesam i tu se crkve opet znatno razlikuju i od onih u Moravskoj Srbiji i od onih na Kosovu i Metohiji i od onih u Južnoj Srbiji.
Ako tu dodamo i pravoslavne crkve u Sremu koje su takođe mnogo starije nego što se ranije pretpostavljalo. Ali i tu i kod Feneka recimo lepo vidimo kako pridvorna crkva u jednom momentu, sredinom XV veka postaje monaška crkva i tom prilikom dobija pripratu. Fenek je detaljno kopan pre dvadesetak godina ali crteži osnova nikad nisu publikovani. Biće prvi put u moj monografiji o Feneku koja bi trebalo da se pojavi do kraja godine.
Znam da su moji prijatelji iz Bosne poslednjih godina našli dosta pravoslavnih crkava u Bosni bar od kraja XIII veka li nemam još uvek detalja. Znam da su i mađari recimo u Sigetu otkopali veliku pravoslavnu episkopalnu katedralu jer je u Sigetu sve do sredine XIV veka postojao pravoslavni episkop. Ali ni tu nemam informacije o detaljima.
Dakle da zaključim. Iz liturgijskih razloga manastirska crkva je u srednovekovnoj Srbiji bar od negde 1370. godine obavezno morala da ima pripratu i tako je ostalo u Srbiji južno od Save i Dunava manje više danas. U Vojvodini se zbog zakonskih propisa (zakonom je bio propisan izgled crkve - barokni) u XVIII veku ta pravila menjaju pa manastiri iz temelja obnovljeni krajem XVIII i početkom XIX veka ne moraju da imaju pripratu. Iz temelja ponovo sagrađeni Fenek recimo nema pripratu.
Dopuna: 02 Sep 2017 1:52
Inače o pripratama i monaškoj liturgiji postoji nekoliko radova pokojnog vladike šumadijskog Save objavljeni u Kaleniću.
Dopuna: 02 Sep 2017 1:57
Kratka definicija priprate:
Припрата (притвор) када се у њему врше молитве означава земљу а сам храм у том случају означава небо и “уподобљава” се рају.
Када се после завршене молитве у припрати улази у божанствени храм, улази се у њега као у небо тј у сами рај. Због тога оглашени и покајници остају у притвору чиме се показује да се вернима отвара небо да им је откривен улазак у “свјатаја сватих” и да се приближују светлости и престолу Господњем.
Наравно, припрата не служи само ради стајања оглашених и покајника, већ је нужна и ради вршења неких молитви. Ту, се тако, свршава на вечерњи литија а по манастирима се ту чита девети час, повечерје, полуноћница и први час, као што заповедају устави тих молитава.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2017 15:00
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
bokimajk10 ::Jel se zna otprilike koliko tvrdjava i crkava su Tutci unistili?
Osmanlije tokom svojih osvajanja u Rumeliji, u načelu nisu rušili ni crkve ni tvrđave. Jedino su većim gradovima glavnu crkvu pretvarali u džamiju.
Ni kasnije nisu rušili osim u izuzetnim situacijama.
Crkve na Kosovu i Metohiji su stradale 1690. godine ali je tu bila reč o Tatarima a ne o regularnoj somanskoj vojsci. Te godine su stradale još neke crkve i manastiriji u južnoj Srbiji i Makedoniji ali sasvim sigurno ne severno od Niša. Osmanlije su po svaku cenu htele da spreče iseljavanje i Srbije i ne samo da nisu rušili već postojeće već su doneli i zakon kojim je prvi put bilo dozvoljeno zidanje potpuno novih crkava. Narod sa Kosova i Metohije jeste pobegao pred sabljom (tatarskom) pa donekle i iz južne Srbije i Makedonije ali severno od Niša nije bilo ni pljačkanja, ni ubistava ni paljenja. Gradove po Srbiji su spaljivale austrijske trupe u povlačenju i srpsko stanovništvo koje se ORGANIZOVANO povlačilo a ne bežalo.
Slično je bilo i 1739. godine kao i posle Kočine krajine. Takođe i 1813. godine. Tokom Prvog srpskog ustanka takođe. Postoji samo jedan izuzetak ako računamo sistematsko paljenje. U svim ratovma od 1739. do 1813. godine jedino je vojska srebrničkog paše sistematski palila srpske crkve i manastire u zapadnoj Srbiji.
Recimo 1813. godine u Smederevskoj haniji nije stradala ni jedna crkva a u Požarevačkoj nahiji je stradao samo manastir Tumane i to zato što su braća Šljivići postavili topove na manastirskim zidovima. U Šumadiji je stradala samo crkva u Topoli kao Karađorđeva zadužbina. U zapadnoj Srbiji je stradalo više crkava i manastira od srebrničke vojske. U istočnoj Srbiji crkve i manastiri su više stradali od Vlaha nego od Osmanlija. Recimo Vlasi su napali Miljkov manastir i tu počeli da pljačkaju zbeg i da siluju žene. Tom prilikom je silovana i majka Milosava Zdravkovića Resavca tj žena Milije Zdravkovića. Milosav se kasnije celog života svetio zbog toga svim Vlasima i krivim i nedužnim. Inače zbeg u Miljkovom manastiru su spasili upravo Turci koji su išli Carigradskim drumom i videli požar sa druge strane Velike Morave u Miljkovom manastiru.
Što se tiče tvrđava Osmanlije su vrlo mali broj tvrđava zadržali u upotrebi. Većinu su jednostavno ostavili nezaposednute.
Kada govorimo o stradanja crkava mi vrlo često zapostavljamo jedan vrlo bitan faktor a to su zemljotresi. Recimo oko 1822-24. godine jak zemljotres je pogodio kraj oko Kruševca i Aleksinca. Tom priliko su teško stradale upravo obnovljene crkve u Trnjanu, Crkvini (kod Kaonika) i Braljini pa su parohijani morali da obnavjaju od početka.
U zemljotresima u Srbiji od 1890. do 1930. godine teško je stradalo oko 100 crkava mnoge od njih nisu do danas u potpunosti obnovljene tj mnoge od njih koje imale kamene svodove koji su se tada srušili ni do danas nisu ponovo dobile kamene svodove.
|
|
|
|
|
|
